Osoba iz unutrašnjosti ili iz Republike Srpske koja je došla da studira u Beograd. Poslije određenog vremena on više nije onaj kilavko kakav je bio kad je tek stigao. Očvrsnuo je. On je sad veličina. Za njega ne postoje pravila. Više ne ustaje penzionerima u autobusu. Više se ne sažaljeva, kao nekad, na svakog prosjaka kojeg vidi, štaviše, mrzi ih iz dubine duše, pogotovo ako su romi, ili, kako bi on rekao, prljavi cigani. Poželjno je da je član neke navijačke, ili neke druge huliganske grupe. Više ne vjeruje u ljubav, poštenje i čast. Ostavio je djevojku koju je volio i sad izlazi sa svakom koja će mu dati za piće. Na predavanja više ne ide, čak je i zaboravio gdje mu je fakultet. Najveći ponos mu je broj popijenih litara alkohola popušenih šteka cigareta, a nerjetko i činjenica da je probao marihuanu ili neku drugu laku drogu. Jedino što ga odvaja od Beograđana je porijeklo pa se i njega odriče. Sa roditeljima se čuje samo kad oni nazovu ili kad mu nešto treba. Kada ga i oni napuste i prestanu mu slati novac zbog njegovog načina života, on napušta studiranje i počne raditi sve za šta će ga neko platiti.
Teško je odrediti tačnu granicu, ali moglo bi se reći: " Prekaljeni Beograđanin postaješ, kad prestaneš biti čovjek."
Hoćeš da kažeš da su Beograđani nečoveci?