Ovom radnjom vršilac ne postiže apsolutno ništa, i potpuno je svestan toga. Postoji presipanje iz šupljeg u prazno sa predumišljajem i bez predumišljaja. Razlika je u momentu shvatanja da to što činimo neće imati nikakav efekat. Ako je bez predumišljaja, obično prekiadmo radnju nakon spoznaje njene uzaludnosti, dok u slučaju presipanja sa predumišljajem isteravamo stvar do kraja, ma koliko bespotrebna bila, jer tako na druge ljude ostavljamo utisak da nešto radimo - što je i poenta cele stvari.
Sledi primer presipanja iz šupljeg u prazno sa predumišljajem.
Rekonstrukcija Vlade Republike Srbije. Epilog svega je da se neka ministarstva malo drugačije zovu, ljudi koji su "dobili otkaz" budu angažovani u nekim drugim institucijama republičkog nivoa (tu se naravno misli na one "bitne" i "stručne" ljude, koji mogu sebi da priušte stan od 300 hiljada evra, ne na poštene i radne osobe), i dalje imamo 68 potpredsednika Vlade, a izdvajanje iz budžeta za plate zaposlenih nisu ništa manja.sledi i intervju sa glavnim i odgovornim za celu farsu:
Novinarka: g-dine Veliki Stručnjače, šta mislite o rekonstrukciji?
G-din glavni i odgovorni za celu farsu, Veliki Stručnjak: pa, mislim da je to jedno veliko presipanje iz šupljeg u prazno...ovaj, mislim da smo puno postigli i da će Vlada mnogo bolje funkcionisati sada.
