Čovek srednjih godina. Kasne 30-te, rane 40-te.
Prekasno mu je za školovanje, početak nove karijere, posao. Ali prerano je da se preda. Neka pat pozicija života, što bi rekli šahisti.
Niti je za kolevku, niti za ćivot.
- Šta je? Šta si se umusio?
- Beži ženo, nije mi ni do čega. Ne mogu ni fudbal da gledam više...
- 'Ajde ne sviraj, Pogledaj Al Paćina, sa 83 postao ćale ponovo, ti mi se tu femkaš.
- Njegova pozna mladost je smešna.
- Tvoja rana starost je žalosna. Ajde, nisi ti za staro gvožđe, zasuci rukave i idi negde radi nešto.
Ne slažem se.
Kormak Makarti:
„Зашто не би пробао да почнеш све изнова. Не из почетка то су сви пробали. Изнова значи од новог.“
Imamo mi izraz za to - kriza srednjih godina.
Tu nema izlaza, to ti je gotovo, što si živeo - živeo si.
Postoji nešto što se zove neuroplastičnost mozga. Tijelo proizvodi neurone čitav život. Ukratko, nema opravdanja za odustajanje.