Fora koju svi klinci koriste kada naprave neko sranje u komšiluku.
Okupljena djeca iz ulice su napolju i naravno jedan "heroj", da zabavi ostale, razbije komšijin prozor. Starac izlazi sa nožem, sav nervozan:
-"Aloo marš odavdje sve ću da vas pobijem. Ko mi je razbio prozor?"
-(Neko od djece) "Nismo mi. Cigani čika Vule!"
-A jel? Gdje su otišli?
-"Eno tamo pobjegoše"
Ovaj izraz sam mnogo puta čuo od svog dede i kao malom mi nikako nije bio jasan. Kada god bih dobio batine jer sam branio druga, izvisio za lovu jer sam je nekome pozajmio itd. deda bi mi rekao:
"Pa ko ti je kriv kada si solidaran kao Cigani." Naravno ta solidarnost je u pozitivnom smislu i puno značenje sam shvatio tek kada sam došao kao tek diplomirani inženjer na radno mesto terenca u jednom provajderu kablovske televizije. Romi svoje poznanike, rodbinu i komšije brane na sve moguće načine od nepoznatih ljudi dok ne ispitaju zašto ste došli i da li će taj koga vi tražite od vas imati štetu ili korist. Još ako ste u uniformi (ne daj Bože policijskoj ili vojnoj), nema šanse da se sete ko je osoba koju tražite dok dobro ne provere da li je papir koji nosite sudski poziv, račun, poziv za vojsku ili penzija. A kada shvate da će dotična osoba od vas imati koristi, naprasno se sete gde živi i šta radi i još vas naprave budalom što im niste lepo objasnili. Primer iz ličnog iskustva sledi...
Avgust mesec, prigradsko romsko naselje. Bogatiji kraj, uglavnom gastarbajterske kuće. Dok se monterska ekipa hladi ispred prodavnice nekih 200 metara niže, ja u full radnoj opremi sa gomilom radnih naloga šipčim po suncu tražeći izvesnog Dragana Jovanovića (sećam se imena jer se zove kao onaj glumac) koji je poznat po nadimku Gaga Gilezan. U selima i prigradskim naseljima kuće često nemaju brojeve, pa je zadatak malo teži. Zato vam ljudi kažu nadimak po kome ih svi znaju da bi ih lakše našli. Ispred jedne kuće sedi čiča od jedno 70-ak godina i montira prskalicu za travu pored velikog golubarnika, valjda da golubove hladi kako ne bi pocrkali od vrućine.
-Dobar dan domaćine, srećan rad!
-Fala momak, izvol'te?
-Da li znate gde stanuje Dragan Jovanović zvani Gaga Gilezan?
-Kako reče ime i prezime?
-Dragan Jovanović.
-Ne znam momak. Ja sam se ovde rodio i odras'o, al' ne znam nikakvog Dragana Jovanovića.
-Pa tu bi trebalo da je negde, u ovom delu ulice...
-Nema ovde ta'ki. Da ima, znao bi' ja.
-Pa je li ovo Jagodinska ulica?
-Jes'.
-Pa tu bi trebalo da je negde.
-Nema bre Dragan Jovanović ka' ti kažem. A što ga tražiš ti sa taj tefter?
-Ma ja sam iz kablovske televizije, platio je priključak, pa sam došao sa ljudima da to montiramo, ali ne mogu da nađem kuću.
-A jel' taj ima neko ime kako ga zovu?
-Gaga Gilezan.
-Kako?
-Gaga Gilezan!!!
-A GILEZAAAN! Pa što ne kažeš bre odma' tako nego tu neki Dragan. 'De bre da ga ne znam, ja sam mu sina krstio. Ev' ova kuća sa belu kapiju, piše na sanduče Jovanović, samo zvoni na kapiju, nemo' da ulaziš ima mnogo zajeban ker. Čuj bre Dragan, kaži brate Gilezan, tako ga svi znamo...Verovali ili ne, ovo je istinita priča...
Počinje seoska slava.
Tipičan razgovor nekoliko starijih meštana malog sremačkog sela,dok divane "na ulici" :
-Eno dosli cigani na centar,jebo im ja pas mater.
-Počinje vašar,a ?
-Al' su poranili ove godine,5 dana pre slave,mamu im jebem
ciganjsku,samo bi' pare da uzmu ovoj deci.-Jebo ih inaj ko im je iznajmio školsko dvorište(predsednik MZ) se nakupio para...Isti takav mu i otac bio,pokojni Sveta...
Najviši stepen emotivne privrženosti.
1: Svidja mu se.
2: Zagrejan je za nju.
3: Vezali su se.
4: Voli je.
5: Ne može bez nje.
6: Voli je k'o cigani Askonu.
Trenutak kad je preko glave nečega, za šta je do skoro bila oskudica.
- Kevo što mi kupujemo paradajz, kad smo posejali po bašte?
- Sine, taj naš kad bude stigao da se jede, cigani će da se ga gađaju sa njim uveliko...
Izraz koji koristi nemi posmatrač za grupu ljudi koja čoporativno odlazi kod nekoga u goste.
- Oooo komšiluk, vi to krenuli negde na svadbu?
- Kakva svadba? Kum nas zvao u goste pravi paprikaš u kotliću a meni došla svastika sa badžom i s decom. Šta da radim? I oni nek idu sa nama. Još čekamo da mi dođu roditelji, hoće ljudi da vide kuma.
- Al' će kum da se iznenadi kad vas vidi. Bolje ti njemu javi da skloni taj kotlić i stavi kazanicu. Kako si krenuo komšo, ti slobodno možeš svatove da skupiš do njega.
- Imaš pravo, stvarno kad nas bude video a mi k'o cigani. Kao na demonstracije da smo pošli.
Rečenica kojom babe i majke bez grama mozga plaše decu koja su neposlušna
Scena iz autobusa (dete od oko 3 godine sedi babi u krilu, plače i vrišti):
Majka: "Smiri se zlato"
- dete ne daje ni 5 para na to -
Majka: "Smiri je, ceo autobus gleda"
Baba: "Ajde sunce babino ćuti, sad će da dođu Cigani da te odvedu"
- posle nekog vremena dete se smiri -
Baba: "Eto tako, Milica je dobra, ne da baba Milicu Ciganima"
Jeo si k'o stoka, a ostavio si parčence 'leba.
Greota da se baci.
:nakon 2 puna tanjira supe i 7 sarmica, ustaješ od stola, izlaziš iz trpezarije tiho, ko kurva, da te baba ne izvali da pored tanjira stoji malo parčence leba koje nisi imao gde da smestiš u želudac:
baba: Ae sinko zubni to malo što ti je ostalo, da te ne jure cigani.
Svađaju se oko nečeg imaginarnog, nepostojećeg, hipotetičke situacije u fazonu ŠBBKBB.
Izraz nastao po staroj priči o Ciganima koji sede i razgovaraju i u tom razgovoru neko od njih pomene kako bi mogli da naprave pitu. Kako razgovor napreduje, dolazi do svađe i tuče oko toga ko će koje parče da uzme iako pite u realnosti nema ni u najavi.
- Možda i ne bi bilo loše nekad da uplatim onaj bingo, pa još i kad bi me usralo da dobijem jedno 20 'iljada evrića, uh kako bi fino bilo. Prvo bih kupio druga kola, omalterisao sprat, stavio bih izolaciju na kuću i opalio joj fasadu da pocrkaju komšije, zatim bih izmestio svinjac ispod prozora komšiji Aci da ne mož' uveče ni prozor da otvori jeb'o ga onaj krš što ga svako jutro turira, a valjda bi ostalo i da se dug za struju smanji bar za četvrtinu.
- Kakav sprat, mužu, za koji nam to i treba, rekla sam ti još pre deset godina da ga i ne zidamo. Prvo bih ubacila nove, talijanske pločice u kupatilo, onda bih pazarila onu „Simpovu“ kožnu ugaonu garnituru što mi se dopala, kupila bih par komada odeće i obuće, naravno i kozmetike ali samo najkvalitetnije i nešto nakita. Dobro, i par sitnica sa TV šopa. Na kraju bi pao i jedan dobar odlazak na Mauricijus.
- Alo, imate vi i dete. Prvo mene da obučete od glave do pete u „Najk“ garderobu, onda jedna dobra budževina od kompa i po jedna konzola od svakog proizvođača. Mogli bi i diplomu da mi kupite umesto što se jebavam ovako na faksu. Na kraju, meni su kola najpotrebnija, šta vama matorcima fali da se vozite u onom Golf kecu k'o i dosad?
- Pu, majke vam ga rasipničke, samo na svoje guzice mislite, a za domaćinstvo vas baš briga! More, ne dam! Dokle, bre, moje pare da trošite, zaradite malo i sami! Pu!
Golubovi koji gamižu po uzavrelom pločniku, prhnuvši krilima hrle nebu. Vetar je topao i prži lice. Sunce nemilosrdno greje i nalazi se tik iznad krsta, koji stoji na vrhu crkve. Ogromni, ovalni časovnik otkucao je, pre nekoliko momenata 14 puta. Čitavim gradom razleže se duboko odzvanjanje zvona i nadglašava buku koju prave automobili, motori, ljudi, njihovi koraci.
Kod otvorene kapije, koja vodi u crkveno dvorište, sedi majka sa bebom u naručju. Ispod nje viri papirni karton braon boje. Tupim pogledom posmatra gomilu koja hoda ispred nje. Odavno ne pruža ruku, jer pouzdano zna da joj niko neće ništa dati.
Sva je ulepljena od znoja i kapi se polako slivaju niz njeno zajapureno lice.
Crnomanjasto dete odavno je zaspalo, ošamućeno od vrućine. Ispod majice, sićušne i uprljane proviruju njene punašne ručice.Majka je ljulja da bi imala miran san. Pitam se:" Šta ih to tera da na ovaj način pate?"
Ljudi iz gungule ih prezrivo gledaju. Znaju oni šta su cigani koji prose ispred crkve. Prevaranti i štetočine, smrdljivi gadovi i patetični skotovi koji koriste ime Božje zarad sitniša koji zvecka u njihovim džepovima. Da to su otrovi našeg društva.
Ali, oni ne shvataju zašto ona ima modricu na obrazu. Ne shvataju da je muž tuče, ako ne donese određenu svotu. Dobro je, danas nije kod kuće. Inače bi je umlatio, jer nije ništa dobila. Pobegla bi, ne mareći ni za šta, ali žao joj je deteta. Ne želi da ga stavlja na muke, kakve ona podnosi.
Ali, ne mogu oni tek tako da nekome daju pare. 'Ej i oni su se mučili da zarade. I oni sebe nazivaju hrišćanima. Pa, gde vam je sada to uverenje, kada treba da pomognete nemoćnima?
Gleda njihova hladna lica. Oni su odavno izgubili samilost i milosrđe, jer su zaboravili šta znači "pomoć" zbog pukog bitisanja i tvrdičluka .Zadovoljno se šepure gradom, jer kinta u kožnom novčaniku peva. To mu je nagrada što ga šef kreše na poslu u svakom smislu ili je bar spreman na to. Da li će izvući koju novčanicu i dati je?
Do nje, naslonjen na kameni stub sedi usnuli deda. Crne, dugačke brade i sa krpenim kačketom na glavi. Tu je, jer njegovu socijalnu pomoć razdele unuci, a njega ostave da skapava. Već drugi dan nije ništa jeo. Ovi prokletnici neće ništa da udele.
Majka bledim dlanom briše čelo i uzdiše. U nozdrvama oseća miris ruža, koje se nalaze blizu nje, na tezgi. Prodavac, pogrbljena baba dolazi do nje i u kutiju od sira spušta papirne novčanice. Njen celi dobitak od prodaje. Ljubi je u obraz i nežno miluje bebinu mokru kosu.
Pogled oči u oči sa surovom realnošću. Nema više ni iracionalne nade da će biti bolje, da će se desiti nešto dobro itd. U fazonu daj Bože da bude ali znam da neće biti.
A: Matori kako je na poslu?
B: Brate top u zadnje vreme, evo baš sam pre neki dan pričao sa šefom nešto je pominjao da mi daju povišicu i da me prebace na bolje radno mesto. Bio bi i red da napredujem...
A: Daj Bože kćeri za cara, al cigani oko kuće trče...
B: Što tako brate, što si negativan?
A: Tako brate jer te isti šef već 3. put u 5 godina predlaže za povišicu i bolje radno mesto a ti uvek ispušiš ko Gvardiola u nokaut fazi. Shvati već jednom da od toga nema ništa i da te samo lože, znaš da uvek napreduju neke kurveštije.
Posledica neispravnog ringišpila na lokalnom vašaru.
Posrednici izmedju Boga i nas obicnih smrtnika. Mozemo ih smatrati i nekim vidom muza.
Bog ti dao zdravlje.
Bog ti dao srecu.
Malo izmenjena aksioma o strukturi društva, ali u ženskom rodu.
Početna: Imaš cigani, cigani i cigani.
A: Brate, a kakve ribe izlaze u kafanu gde večeras idemo?
B: Pa, imaš ljanke, ganke i polutanke, ali boli nas kurac, pivo je 80 dinara, posle su sve lepe.
Populacija kojoj su sekundarne sirovine primarni cilj.
Opis žešće masovne tuče gde se ne zna ko koga bije.
Ljudi visoke ekološke svesti koji se konstantno bave reciklažom.
narod poreklom iz indije. neometano, iskoristivši neopreznost i ratove u kojim su bili skoro svi evropski narodi u to vreme, videli su svoju šansu. u stilu darka pančeva su protutnjali kroz dobar deo azije i smestili se gde god su stigli po evropi.
decenijama i vekovima, pa sve do danas su etiketirani kao jadni, siromašni i neobrazovani žitelji, prema kojima treba biti dobar, nesebičan, i udeljivati im sirotinju kad god prose ispred crkve ili pekare. uvek su smatrani kao potpuno nenasilan, miran narod, s malim ambicijama. povučeni, na prvi mah jedino sposobni da bacaju kletve, gledaju u kuglu i kradu staro gvožđe, cigani su od svog doseljenja u evropu, imali samo jedan cilj, koji nadmašuje čak i arapske planove o islamizaciji, ili nemačke o osvajanju cele evrope.
on je sledeći: etnički čista evropa, natopljena ciganima sa svih strana sveta, čija će matica da bude srbija, rumunija, mađarska ili bugarska (u zavisnosti gde ih bude više u vreme početka invazije).
naizgled bezazleni, sklupčani u svoje kartonske kutije, posmatrajući ostale, vrebaju i čekaju svoj trenutak.
"...i sjatiće se horde crnih ljudi. do juče smo ih hlebom služili, a od danas ćemo njihovi robovi biti"
nostradamus
Ekipa sa lokalnog terena za mali fudbal koja ima neverovatan grupni talenat da u rekordnom roku rastera sve koji su, ni krivi ni dužni, baš da taj dan probali da igraju fudbal. Oni se nikad ne skupljaju u malim grupama, već dolaze đuture po dvadesetak kako bi lakše i efikasnije rasterali one koji su nešto ranije došli da igraju.
Većina njih nosi tridesetak godina stare dresove nemačkih ekipa i one ofucane adidas dresove reprezentacije sfrj . Oni mlađi mandovi nose dresove Ronalda (i onog starog i ovog novog) kupljene na pijaci za 500 kinti.
Ima ih svakakvih, od onih mlađih cigojnera do onih matorih debeljana koji su svratili posle dana na lokalnom buvljaku da probaju nekom da polome nogu.
Glavni problem nastaje ukoliko pristanete da sa njima odigrate 5 na 5. Ne samo da sledećih par nedelja nećete moći da hodate, već ćete izgibiti živce za ceo život. Stvar je tome da oni ne samo da ne znaju pravila, već igraju po nekim koje samo oni poznaju. Nema iz inca na gol, nema iz faula na gol, nema iz kornera, penala, nema pravo od stative, nema pravo kroz noge. Svaki pokušaj da im objasnite pravila dovešće vas do toga da poželite da pojedete svoje patike.
Ostaje vam samo da se opustite, uvalite im lepo 5,6 komada i pošaljete ih kući u karton-grad, a onda pravo kući na 2 sata kupanja i struganje onom žicom za sudove.
