Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.
A:”O, gde si batice! Je l’ još šaniraš čokoladne bananice u supermarketu?”
B:“Jebote, pa to je bilo u osnovnoj školi. Jednom se kresneš u bulju i odmah ti zalepe da si peder!”
Jedna od boljih zabrana ponavljanja prethodne radnje. Znaci: "Uradi to jos jednom, i trazices zube ko Goku zmajeve kugle!"
Bije Kraljevic Marko Turcina, i dolazi Sultan.
Sultan: Jesi li ti to udario mog agu? Ajd udari ga opet ako smes!
KM ga oplajvazi.
Sultan: Ma jesi li ga ti to OPET udario?!?! AJD JOS JEDNOM, CIK DA TE VIDIM!
KM ga opet zvajzne.
Sultan: E SAD SI PRETERAO! AJD...
Turcin: Prijatelju, ajd nemoj vise da me branis, molim te!
Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.
Odlazak bez namere ili mogućnosti povratka.
- 'De si, prijatelju?
- Evo, žurim. Budžim nešto da zapalim za Švecku, pa jurim papire.
- Znači, rešio si da odeš?
- Što pre, uzimam kartu u jednom smeru i nećete više da me viđate ovde!
......
- E, gde nam je Miki? Nema ga već neko vreme.
- Otiš'o na put. I to sa kartom u jednom smeru.
- Oooo, pa ionako večito pričao da će da zapali za Švicu ili Švecku i da neće ni da se okrene, a kamoli vrati. I gde je na kraju otišao?
- Tamo gde je Sveti Petar kondukter! Svirnuo ga bus na pešačkom!
Više je to od jedanput. Opet, za svako Jednom koliko god ih je, tačno znam kada, kog datuma i u koliko sati. Znam i koliko ih je bilo. I bez obzira koliko davno, opet ih se do detalja sećam, iako sam s pamćenjem odavno kratak. Znam i koji je dan bio, ali ne, neću vas opterećivati tim trivijalnim podatkom. Jer, ma koliko trivijalan bio za poentu moje priče, mogli biste na osnovu toga da pogrešno zaključite da još uvek gajim nekakva snažna osećanja.
Za jedno Jednom sećam se, bio je utorak, a ona krenula na razgovor za posao. Em što već kasni po običaju, em što još uvek još nije odlučila koje će cipele da obuje. I pukne joj nokat na srednjem prstu desne ruke, dok je zakopčavala rajsfešlus na onim pantalonama za koje je tvrdila da su sivo-zelene sova boje, a psuje kroz zube jer je u ustima držala onu crnu šnalu za kosu što na vrhu ima neki plavi cvet... eto, samo jedan trenutak i udaljih se od teme. Eh, šta ti je okidač...
Kako rekoh, više je to od jedanput, ali Jednom i nema svrhu da prosto dočara samu brojku puta kojima se nešto slično desilo. Niti zbir više trenutaka koji su se po jedanput dogodili, a u vezi su sa mojom pričom. Naprotiv, zamenjuje upravo sve navedeno i olakšava mi da se držim teme, iako svako Jednom i predstavlja posebnu temu vrednu pričanja, sasvim svoju, zaista sasvim posebnu i na kraju sasvim setnu, kojom bih vas - bez obzira na broj sjajno duhovitih momenata u njoj - možda i rastužio. Ili biste na mene gledali sa nepoželjnom mi dozom bezrazložnog sažaljenja. Zato ću reći Jednom, niko neće praviti pitanje, i nastaviću sve dok sledeći sagovornik ne uzme reč. A ja ću ga posmatrati dok priča, kurtoaznim pokretima glave prateći njegovu priču i povremenim klimoglavima odobravajući stavove (koje znajući ga, sasvim sigurno iznosi dok govori), prisećajući se iznova onog Jednom preko kojeg sam prešao dok sam govorio.
- Koja je ona Lenka lujka, ladno je pokazala liku srednji prst kad je pitao da li biste mogli da počnete već danas hahahahahhahaaa Šta li je s njom, jesi li je video skoro?
- Jednom je prošla kraj mene, s nekim tipom kog sam znao samo da se javim.
:skrila je pogled na vreme, al sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi:
Khm, Da beše 20. januar, tačno znam zbog Svetog Jovana. Ja krenuo da kupim kapu burazeru, znaš one kao ruske šubare i njih dvoje bili tu. Nego, ne bi mi poverovao, kaže prodavačica 5000 dinara, deluje Vam skupo ali je pravi kvalitet i nećete se pokajati. A prodavačica sisu što ima, mislim se u sebi e to je kvalitet i ne bih se kajao :Ipak, ej - sve to dođe na svoje. Odavno pravila znam, samo tuge se broje:
- Pa jesi li kupio:
- Molim? Sova? Sisa! A, kapu. Pa nisam ja, kako me je Jednom nazvala Džudžubejac, za jebenu kapu da dam pet soma...
Lani, u Sandzaku znaci prosle godine. Kada mi zbog neke situacije dodje da placem na sav glas i vristim od muke, moja baka, poreklom iz Sandzaka, bi me tesila jednom tako prostom, a tako istinitom frazom.
Nemoj duso plakati! Ih, sve ce se to jednom zvati lani ... i onda ce ti biti smesno sto si se toliko kidala.
Klasičan odnos dilera i potencijalnog zavisnika.
- Svodi se na maratonska nagovaranja budućeg klijenta da samo jednom šmrkne.
- Onda, kada jednom šmrkne, ovom je svanulo.
Lupiš jednom i pobiješ sve, a ne samo dve muve.
Penzosima ograničeno kretanje.
Možemo li o istom trošku da im ukinemo i pravo glasa?
Doživotno, naravno.
To je ono za šta većina muškaraca laže da radi samo jednom nedeljno!
Kada neki jako glup klinac jednom rukom čačka nos, a drugom utičnicu.
Možda nikad, u slučaju da se baš potrudim i angažujem po tom pitanju.
-Mare, da li bi htela izaći sa mnom?
-Možda jednom Ivane, možda jednom.-Pa dobro bre gospodžo, kada ću ja položiti tu jebenu dijalektologiju?
-Možda jednom musavi romčiču.-Umalo da jebem juče!
-Pa i jebaćeš. Možda jednom!
Sposobnost, veština, iskustvo, sve u jednom potezu.
Ako to možete niste neki šonja nego pravi baja koji je nanizao ko zna koliko pre te s kojom ste trenutno.
Vežbajte ovo, prvi utisak je jako bitan.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Poprilično korisna fraza da ubedite nekog da uradi nešto dva puta, iako on ne želi uopšte. Naravno, samo ukoliko su u pitanju idioti i paljevine.
Lik: Bate, aj skočiš s prvog sprata, a?
Paljevina: Ma neću, de bre.
Lik: Ajde, jednom samo, jednom k'o nijednom.
Idiot: A i to što kažeš, jednom k'o nijednom.
:idiot skače:
Lik: Brate, aj opet. Šta jednom, jednom ko nijednom.
Idiot: I to što kažeš. Opet.
:skače. opet:
Opisni pridev visokog kvaliteta.
-Rejčel iz "Prijatelja" napunila 50, a pogle kako izgleda!
-Šta, pička jednom!
---------------------------------------------------------------------------------
-Dokle ćeš bre više da kadiš ulicu dimom kad prođeš sa golfom? Kad ćeš da kupiš kola ko čovek?
-Kad ti prestaneš da budeš glup! I ne brabonjaj, kola su jednom!
---------------------------------------------------------------------------------
-E moj sine, tata je u tvojim godinama bio jebač jednom!
-Samo jednom?!
-Nema kurca od tebe...
Noćna mora dece. Ovu rečenicu, uz određeni nastavak, najčešće izgovaraju majka ili otac u naletu besa zbog nečega što je njihov mezimac/mezimica uradio/la.
Budem li još jednom video da izlaziš sa njim...
Budem li još jednom čuo da si pio...
Budem li još jednom našao neuredan krevet...
Budem li još jednom zatekao psa u kući...
Budem li još jednom čuo da slušaš Džastina Bibera...NAJEBAO SI!
Mera vrednosti nečijeg obrazovanja. Ide sa dodacima raznim - po kiši i snegu, po vetru i ledu, po šumi i livadi, po suncu sa zmijama, u opancima i kratkim pantalonama, sa vucima i međedima, bitno je samo da je pešice, daleko, neprohodno i bez odustajanja od cilja, tj. škole.
U školi se loži furuna, ložiš naravno - ti, i to dok učiteljica predaje, pa pola i ne uspeš da čuješ, ne daj bože da zapišeš, učiteljicin stan je tu blizu, pa mirišu tek isprečeni kolači koji ti odvlače pažnju od razlomaka, u istom si odeljenju sa starijim razredima, pa ti ovaj Ljubinko iz poslednje klupe svevvremeno mrsi konce dok pišeš sastav o zimi u tvom selu, mlađi brat je s tobom u klupi i bocka te rajsnadlom u butku, sve te to ubija, ali svejedno si najbolji đak jer si išao 5 km do škole u jednom pravcu, tj. smeru pošto si se vratio kući istim putem po mrklom mraku da polažeš govedima i ujutru bereš maline.
''Oni što decu imaju, svaka im čast! Marko đak generacije, godinu dana kasnije i Marija... Sad u gimnaziji u Čačku, dobili dom, lepo deca uče... 5 km u jednom pravcu, bratac, pa ti vidi!''
(svaka čast Marku i Mariji, odmah da se razumemo)
Već arhaični izraz koji slikovito opisuje situaciju u kojoj ste se jednom zajebali i nikad više...
- Brate ajmo u šetnju...
- Ne mogu...
- Što, šta ti je?
- Ma teško sam kenjao, kao da sam srao topljeni metal...
- Od čega to?
- Ma jeo sam feferonke... Neću ih više ni pogledati...
Mešati jeftin i lako dostupan proizvod sa nekom praškastom gudrom zarad dobijanja na količini i automatski veće zarade.
- Tebrić, si sek'o taj ds?
- Šta sek'o, iskasapio ga na mrtvo ime, razumeš.
- Drži ovu kesicu, dodaj u miksa.
- Šta ti je to?
- Tucan andol.
- Daj bre brate, ionako ih već sad neće ni okrzne, će nam opet bane Ćomi Štangla sa ekipicom da reklamira robu. Mojne.
- Ma ne bi ja, al' ramo. Dođem Šikiju Cigli neki ške što sam zab'o za rulu, moram do utorka vratim, inače..
- Ima da nas nema. Daj 'vamo.
U preferans žargonu, odgovoriti adutom u nedostatku znaka karte koji je na talonu. Osigurava štih, ukoliko osoba koja seče ne bude nadsečena audutskom kartom veće vrednosti.
đuskač1: ladno si mi seko keca...
đuskač2: ne znaš da igraš.
đuskač3: ode adut, batice, nadsek!
