Ćumez može biti:
1 - Mala kuća, sklepana od jeftinih materijala(karton, daske itd).
2 - Prosečna soba nekog tinejdžera.
3 - Zagušljiva kancelarija u kojoj na malom prostoru radi mnogo osoba.
U sva tri slučaja ne preporučujem ulazak bez preke potrebe.
trošna kuća, koliba, nekad i zatvorska ćelija, nešto bedno u svakom pogledu!
Soba izuzetno male kvadrature ili kućica nulte estetske vrijednosti.
-Eno, tamo se vidi koliba koju je sklepao. Trebao bi biti ondje.
-Nema nikog unutra, ostavi kesu tu. Idemo obići okolo.DUUUUM! DUUUUM!
-Čekaj tetak, ne pucaj, mi smo! Poslala ti tetka pite.
-Ooo momci, izvinite.
(silazi sa drveta)
-Jebo te... ko da čuvaš liniju od neprijatelja, a ne kukuruze od divljih svinja. Šta ćeš gore, što nisi u kolibi?
-Ma naleglo se mišova u onom ćumezu. Grickaju po čitavu noć, ne daju oka sklopiti. Taman bio prispao na grani, kad vi naiđoste. Ja mislio divljaci...
______________________________________________________________________
KRŠŠŠŠŠŠ
-‘Bem ti više ove ćumeze! Što nisam napravio veće kupatilo?
-IIIIIIII! Crk’o ti na licu mjesta takav p’jan! Opet si pišao u špajzu!
Memljiva soba neprikladna za izdavanje, često i bez prozora.
I ti za ovaj ćumez naplaćuješ 100 evra?
to je mjesto na koje ljudi iz ruralniih podrucija salju kokosi da spavaju uzvicima "aj leci".
poznat jos kao kokosinjac
Mala kuća, napravljena od lošeg materijala, ćumez.
-Da sam znala da ću ovako da se mučim, ne bih se ni udavala za tebe.
-Šta da ti kažem, ja ti nisam obećavao kule i gradove. Ja sam bio tada kao što sam i sada, pijan!
-Ali roditelji su ti radili u Austriji. Bar da su ostali dosledni gastabajterstvu, pa da su nam napravli kuću sa sve izvajanima lavovima kao ogradom. Nego su sve spičkali na provode u bečkim folkotekama pa sada svi zajedno živimo u ovoj smrdljivoj udžerici!
Trošna, sirotinjska kuća, napravljena od lošeg materijala. Udžerica, ćumez...
-Što je tebi? Iskrivio si se k'o integral!
-Jebiga, ponovo sam vodio Mariju do onih vikendica, zaskočili smo se na nekoj betonskoj ploči, a bilo 'ladno...
-Što je ne vodiš kući?
-Pa vodio bih je, da ne živim u straćari sa poljskim wc-om!
Ćumez bez dometa. Objašnjenje pojma ćete naći ovde.
-E, gde je Mare? Trebalo je da dođe pre 20 minuta...
-Ne'am pojma, daj da ga nazovem.
Pu majku mu jebem, budala još nije krenula od kuće!
-Otkud znaš?
-Pa nedostupan je. A znaš da on živi u onom Faradejevom kavezu koji on drsko naziva garsonjerom.
Zapustiti sebe na fizičkom planu. Kako sebe, tako i lični prostor u kome se boravi. Najviši stepen apatije. Period kada je mračni kutak sobe sve što je preostalo i kada izraz "biti deo sveta" gubi smisao.
Ćomanski sleng za ubijanje dosade, hvatanje zjala po ceo dan.
- Greješ kašičku po ceo dan, ajde sredi malo ovaj ćumez!
Ono što pomisli svako žensko čeljade, nakon završenog fakulteta, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije.
Hemofilija je bolest koja isključivo pogađa muškarce, dok se žene javljaju kao prenosioci. Šanse da žena oboli su ravne šansama da Zvezda osvoji Ligu šampiona ove godine. Ipak, te šanse su daleko veće, nego da nakon završenog Medicinskog fakulteta i pišanja majčinog mleka tokom školovanja na istom, pronađeš posao u struci.
Prvih par meseci nakon dvogodišnjeg volontiranja još uvek si euforičan kao mali majmun i nadaš se da ćeš ipak uspeti da nazuješ bele klompe i nagrneš beli mantil u nekoj od bolnica, te se posvetiš pozivu o kome si maštala još dok si se kao klinka igrala lutkma, pa otkidala glave da proučiš sa medicinske strane šta je unutra.
Kasnije počneš da listaš oglase i osmehuješ se na mogućnost da radiš u piceriji. Ipak je taj tvoj ćumez od 22 kvadrata bolji od Limanskog parka.
- Dobar dan, javljam se povodom oglasa. Tražite konobaricu?
- Da. Kakvo obrazovanje imate?
- Pa završila sam Medicinski fakultet u roku, stažirala i volontirala, mada sumnjam da će vama to biti od koristi, osim ako se u vašem lokalu gosti ne časte flašama u glavu pa dođe do aretrijskog krvarenja. Pismena sam, sabiram i oduzimam do 1000 peške, a preko toga umem na digitron.
- Kakva su vam prethodna radna iskustva?
- Pa radila sam u butiku, u kafiću, kao sekretarica u građevinskoj firmi i Kirbi Superwoman.
- A jeste li udati i imate li stalnog partnera?
- A što vas to zanima, da nećete možda da me ženite? Nisam udata. Imam partnera, ali on usled sjajne materijalne situacije, češće razmišlja o samoubistvu nego o ženidbi. Ako treba urinokulturu da pošaljem, samo recite.
- Žao nam je. Ne smemo da rizikujemo da vas zaposlimo, pa da ostanete u drugom stanju. Tutuuu. Tutuu.
Krš od auta.
Limarija izgleda dobro, branici nisu loši, farba beton, ali motor... Nemoj zavirivati, ima kurijih očiju, staće na prvom brdu.
- Majstore, pošto je ovaj ćumez od Golfa?
- Ču' ćumez! Ovo ti je makina, jado. Dođi da čuješ nešto. Dođi!:pokazuje mu kako se vrata otvaraju, kao onaj Cigo Čkalji u Kamiondžijama:
- Ama, vidim ja da je on uglancan, znam da je sve tip top. Ali sam takođe primijetio da je s vana kalajli, a u unutra belajli. Kao da se Groka čuje iz njega.
- Pa dobro, malo diftung popustio, ulje curi, valjda poslije zadnje saobraćajke, a moguće je da i karburator jebe, ko zna do čega je. Imao sam više nesereća s... Druže, gdje ćeš? Druže?!
Čalabrckanje je radnja veoma slična konzumiranju hrane u kasnim večernjim satima kada se vratimo iz grada sa pijanke ili između dva obroka (najčešće između ručka i večere). Da, jeste tačan naziv užina, ali užina obuhvata malu količinu hrane, kao što bi i čabrckanje trebalo, ali ne lezi vraže - ko će misliti o tome.
Vratiš se iz grada, pijan kao zmaj, ne vidiš gde biješ, otaljavaš se i teturaš do kuhinje, otvaraš naglo vrata istog i bleneš kao neko ko pičke nije video 3 godine, a jebe mu se baš mnogo. Brzo prelaziš očima uzduž i popreke, hvataš desetak artikala (salamice, šunkice, kečap, majonez, sir, kiseli krastavci), uzimaš hleb, sve to stavljaš na sto i krećeš sa misijom. Samo malo, da ubiješ kiselinu. Da podmažeš sve, vadiš poslednju flajku piva od pola litre.
Ne znaš kako, ali vidiš da na stolu ima sve manje hrane, mora da si bio baš gladan. Vidi, nema piva. Opušteno. Taman si popunio prazninu duše svoje i sada srećan možeš na počinak. Ujutru će keva da počisti taj ćumez koje si iza sebe ostavio, ako prethodno ne doživi srčku. Dok padaš na krevet, moliš se da kiseli krastavčići ne odluče da skakuću slobodnim stilom. Ne sluša ti se ćaletova arija rano izjutra. Ponovo.
Četiri mračna zida. Da se ne vide fleke. A i ako se neka devojka, sa očiglednim problemom čula vida, zajebe i dođe, da misli da je romantična atmosfera. I da ne vidi tukididić.
Higijenski uslovi? Zamislite podrum bez prozora, u kom živi matori klošar koji se poslednji put kupao za dan mladosti 60i neke. Ovaj fini gospodin takođe ne skida gaće kada vrši fiziološke potrebe. E sad, u taj ćumez se doda malo Romulanaca iz Karton sitija, pusti se da odostoji nekoliko dana. Potom se to otvori, i whoa la! Dobili ste nivo higijene malo veći nego u muškoj sobi.
Ormani služe da se u njih sakrije piće, kondomi, piče, gudrovina, komšijina mala, bronhitis i sl. Hrpa stvari se nalazi u posebnom delu sobe. Često, domaćin tražeći neku stvarčicu, otkrije da poseduje bonus fotelju ili krevet.
Mr Proper i kolega mu Mr Muskolo su, videvši ovu sobu seli na tenkovsku minu, noseći kanister pun benzina i otišli u nepoznatim pravcima.
- Uđi brate.
- Kakva je ovo džungla jebo te?!
- Što, šta fali?
- Nešto ŠUŠKA tamo u ćošku!
- Znam. Tako je vec mesecima. Tamo desno su ti pacovi, baci jednog u ćošak i dođi do kompa.
Ne, nije ni samoposluga, a kamo li "C" ili ne daj bože "Maksi" market.
Reč je o narednom evolutivnom stupnju "Mordora", slobodi, koju su današnji penzioneri, a pre 50 godina progresivna omladina, osvojili. To je sloboda da im brkata prodavačica ne uvaljuje kratkotrajno mleko od prekjuče, trulo voće i povrće, već da mogu da razgledaju sami.
Onog trenutka kada je svako mogao sam da izabere šta uzima, brkata prodavačica je morala da skrasi svoja iživljavanja na pokušaje da utaji kusur za kasom.
A: Oh, dobar dan, komšinice Slavice! Pa, otkada Vi to uzimate Subotičko mleko?
S: Otkad sam otkrila da uvaljuješ Lozničko od pre nedelju dana, ološu ljudski! Sreća moja da je ovaj tvoj ćumez sada pretvoren u samouslugu, inače bi mi familiju pobila...
Naši roditelji nam to kažu kada nadju lom u sobi.
:Mama ulazi:
Mama: Koji si ovo ćumez napravio ovde?
Ti: Srediću, mama.
Mama: Znam ja to tvoje 'srediću', posla ja sredjujem.
Ti: Pa sredjuj, ja te ne teram.
Mama: Dobro, šta ćeš raditi kad budeš živeo sam?
Gladan si.
Nešto bi morao hitno da klopaš inače padaš u komu. Možeš samo deset koraka da napraviš. Sa leve strane, na devet koraka je salad bar, a sa desne, na dvadeset koraka od tebe je neki fast fud.
Odlučio si se za salad bar? E onda je ovo defka za tebe.
Još jedna proevropska manje-kalorija-držimo-liniju-ja-sam-urban-korporativan-pazim-na-zdravlje zavrzlama, koja je poturena na Balkan da bi se ocenilo koliko latentih da prostite, homosekualaca ima međ' nebeskim narodom.
Potpuno baršunasta mesta gde se samo toči kafa bez kofeina, pivo bez alkohola, koka kola zero i nemasni jogurt, a jede se samo specijalna vrsta jela za koja mi Srbi verujemo da se pre pasu nego jedu. Dobro došli u salad bar.
Pokušao si da napraviš tih famoznih dvadeset koraka do izvora fast fuda, uspeo da napraviš samo deset i pao si u komu? Nema veze, bolje i to nego da paseš travu, a ovaj primer je onda pravljen baš za tebe.
- Brenč menadžer.
- Opaaa, bravo matori, sada ćemo se još manje viđati. Ginućeš do ponoći svaki dan ili ćeš non-stop da ideš na neke kompanijske iventove i hepeninge, što bi ti rek'o.
- Al' zato platica sto pedeset hiljada, službeni auto, službeni telefon i velika kancelarija. Moramo da proslavimo.
- Pa ajde. Da zovem "Durmitor" i rezervišem klupu? Nema boljeg mešanog u gradu.
- Taj ćumez još postoji?
- Naravno da postoji. Uvek je puno. Ćovek pravi najbolji roštilj na svetu, a još plus je dunja osamdeset kinti, domaća, najjača što postoji.
- Ma ajde bre jesi lud. Idemo na jedno mesto, ja te vodim.
- Gde? Je l' "Široka staza" na Dunavu?
- Ma kakve te staze spopale, idemo do jednog salad bara kod moje banke. Prave cezara prste da poližeš.
- Prste da poližeš? Vidim ja da ćeš ti uskoro nešto drugo početi da ližeš, a ne mislim na sladoled. Kad pohasaš tu salaticu, dođi do "Durmitora", čekamo te sa nečim konkretnim.
Reči kojima se baba još uvek služi, a ti nemaš srca da je ispraviš (u nekim slučajevima počneš i ti da se njima koristiš).
- Dobro, bre, baba... gde si mi sad zadenula patike?
- Idi, sinko, tamo kod basamaci, pa odma ispod pendžer.
- Je l' onaj neokrečen zid?
- Jok, bre, kakav duvar? Ćumez, bre, gde se čuje kad se komšije karaju. Ništa ne znaš, dete, u špitalj će me oteraš...
- Aj nema veze..... Bos ću... Ionako mi ravni tabani...
Prodaja piva posle 22:00 u trafikama koje rade 00-24.
Nindža akcija kreće kada trafikant, posle sat vremena nagovaranja, ipak pristane da ti proda pivo i onda počinje ta komplikovana akcija kako da razmenite pivo i pare a da niko ko ne treba, to ne vidi.
- Ej ćale, daj 10 Staropramena.
- Ne mogu Džoni. Prošlo deset. Ukebaće me ovi i onda sam najeb'o.
- Ma daj bre ko će te ukebati, baš će ovde da bleje i čekaju tebe da prodaš vops. Ne znaju ni da postoji ovaj ćumez.
- Ne mogu Džoni majke mi. Ako me navataju dobiću otkaz.
- E matori koja si ti devojčica, a ovde nam noću pričaš neke priče sa ratišta, kokao si ustaše, i neka čuda-muda, a ne smeš bre vopi da prodaš posle deset. Koja si ti jajara ne verujem.
- Ko devojčica? Ja? Ma ja sam na ratištu sam samcijat celo selo oslobodio od Balija.
- Zar nisu bile Ustaše prošli put kada si pričao?
- Ma sve je to isti kurac ali mene niko neće nazivati devojčicom. Slušaj sada. Osvrni se levo i desno. Dobro snimi da li ima nekog po kolima. Ako nema, klimni mi samo glavom i dodaću ti kroz šalter dve zatmnjene kese. Tada ću izaći ja do frižidera, a ti onda isto kreni ka njemu. Stani ispred, raširi jaknu da me štekuješ za svaki slučaj. Kada završim, ubaci mi pare u džep samo.
- To leća, koji si nindža, ima da ti nabavim one kuglice što prave dim da se ne cimaš ovoliko. Nema nikog daj kese.
