Tehnika ispijanja špricera, pri kojoj je ruka u kojoj držimo čašu "nektara" pod uglom od 90 stepeni. Obavezno se ispija na eks, i obično se ova tehnika praktikuje za vreme ili posle refrena pesama koje "nas pogode".
Aleksandar: Mare, aj' još po jedan špricer?
Marko: Ne znam brate, već me udara. Jedino ako baš bude neka pesma da me pogodi, onda ćemo po jedan mali, na brzaka, pod libelu. Al nešto ne verujem....( u tom trenutku Markova omiljena pesma)
Sa kompa: Crneeeee kooooseeee, raspleteeene buuujneeee....
Marko: Ijaooooooooo!! Coa, LIBELA! Posle mrsile su ruke tvoje!
Komp: Mrsile su ruukeee tvojeeee....
Alko dvojac: Glo, glo, glo, glo.....tras (čaše o sto, nastavljaju sa pesmom)....samoooo jeeedan daaaaan!!
Jedina oblast iz Fizike koju svaki pijanac zna. Neki koriste saznanja svesno, a drugi instinktivno.
Sedimo nas četvorica na tribinama fudbalskog kluba. Noć, leto, valja se da se pije.
-Šta će pijemo?
-Pa, ajmo špricer...Ne pije mi se ova hemija čista...od hemiju samo Vinjak pijem...
Drug hvata da sipa prvo vino...
-Stani bre! Ko te učio fiziku?
-Pa, Toza! U usta ga...
-Da mu tražiš pare nazad...Prvo ide kisela voda, pa onda vino...Vino je teže. Primeni Dinamiku fluida...Iliti hrišćanski, vino oplemenjuje...Biraj...šta ti odgovara...
Odnosno, postoji jasno omeđena granica do koje možeš ići i do koje tvoj potencijal može dosegnuti. Bez obzira na jeftine motivacione poruke koje propagiraju da se "može ostvariti sve što zamisliš" i da "je nebo granica", stvarne mogućnosti daleko su drugačije i dokazane hiljadama godina ljudskog iskustva. Neko ko je visok metar i šumsku jagodu, ne može postati NBA plejmejker, bez obzira na agilnost i spretnost sa loptom, kao što mladić čije lice izgleda kao Hirošima 1945. ne može realno očekivati da će smuvati prepičku, bar ne bez adekvatne finansijske injekcije. Granice ljudskog potencijala su čvrste i realne, a vascijeli trud i zalaganje čovjeka će odvesti samo donekle.
Kada se dodirne granica za čiji prelazak ne postoji viza, tu ne pomažu ni motivacioni govornici, ni obilje knjiga o samopomoći. Jedini lijek je prihvatanje surove realnosti da su naši talenti, sposobnosti, genetske predispozicije ucrtani u knjizi sudbine, a da gumica za to mastilo još nije izmišljena. U životu možeš dati onoliko koliko objektivno imaš, a svako davanje preko toga dovodi u ekonomsku propast, ludilo ili poroke, a najčešće - sve od navedenog, zajedno sa razočaranjem, koje, ako u dogledno vrijeme ne preraste u prihvatanje stvarnosti, čovjeka može otjerati u ambis depresije i suicida.
- Tebra, razmišljam da se oprobam u bodibildingu. Krenuo sam u teretanu. Mogao bih za koju godinu i da se takmičim.
- Đole, ne znam kako ovo da sročim, ali nije to za tebe.
- Što?
- Em imaš dva metra, em su ti kosti tanke i dugačke. Više mesa ima na izgladneloj džukeli, nego na tebi. Ne možeš se pružiti više nego što si dug, niti možeš napakovati više mišića nego što ti je majka priroda dala. Aj da mi idemo na špricer i Zaječarca, pusti takmičenje profesionalcima.
Jasan nagoveštaj dotičnoj jedinki, uglavnom konobarici u kafani, da piće koje je donela nije u skladu sa tek naručenom turom jer je čaša vidno praznija nego što bi tek poručena tura trebala biti. Razlog leži u tome da ih je gazda verovatno podučavao da kradu svaku moguću kap koju mogu, iako piće koje prodaje pravi kod Sime Destilerije u plastičnoj kadi na tavanu i time već rezerviše mesto u paklu pa mu to malo na količini i nije toliko neophodno.
Đoka Zec: "ajde mala kaće taj špricer, ima po' sata da sam naručio, najeo sam se nekih slanih uštipaka, oću da skončam!"
Slavka konobarica: "evo evo, ide!"
Đoka Zec:" pa šta si mi ovo sipala do pola čaše, šta da radim sa ovim? da nisi zapela za prag dok si donosila??
Slavka konobarica: " Đoko, tako se vino pije, ne sipa se čaša do vrha!"
Đoka Zec: " Ajde blago meni, idi to dospi i nemoj mi mrsiti muda, znaš da nisam baš baždaren na takve zajebancije!"
Naziv za osobu koja je u društvu najpoznatija po tome kolika je ispičutura, i po svojim otupelim nepcima, sagorelim od enormnih količina vatrene vodice.
Gradomer se uglanom zove kod kazana, kad se peče rakija, da bi jednim, ali nepogrešivim gutljajem, iz momenta utvrdio koliko rakija ima gradi, pa otud i naziv GRADOMER (i kao aluzija na ime Gradimir).
To je takodje i čovek koji poseduje najveću kondiciju i spremnost, kada su u pitanju mnoge alkoholičarske discipline (pijenje s nogu, pijenje na eks,pijenje bez meze...), pa zato uživa veliko poštovanje medju svojim kolegama, i kafanskim personalom.
Jedna od najvećih grešaka koje Mlade Kurotresonje, željne slave i dokazivanja prave, jeste pokušaj da popiju više od Gradomera, što se najčešće završava kontraefektom , koji kao posledicu ima ispiranje želuca Mladog Kurajbera u urgentnom centru. Primer sledi:
21 H (Lokalna birtija, za stolom sede Gradomer i Mladi Kurajber, meč počinje)
1.Aperitiv
Gradomer: Pije na eks
Kurajber: Pije na eks2.Špricer (litar/litar)
Gradomer: Pije lagano , ali sigurno
Kurajber: Pije besno, brzo, i divlje , sa podsmehom gleda Gradomera3.Crno Vino
Gradomer: Pije sa uživanjem, s vremena na vreme samo podrigne (posledica špricera)
Kurajber: Pije , ali sa vidno ucakljenim očima, i dalje zeza Gradomera, jezik polako otkazuje.4.Domaća Rakija
Gradomer: Pije bez nervoze, povremeno obiše znoj sa čela
Kuraber: Pije na silu, polako zabadajući nos u sto, jezik otakazao5.Prepek
Gradomer: Pije istim tempom, zbog vrućine samo skinuo jaknu
Kurajber: Od mirisa prepeka , itog momenta se skljokao pod sto.
Onaj koji stanuje na bokternici;pružni radnik ili skretničar; onaj koji se jako dere kad priča
Bokternice su zidane nedaleko od željezničke stanice, a kako se nije znao red vožnje već vozovi, kao na divljem zapadu, jedne nedelje odu, a druge se vrate, posao boktera je bio da prati, pa kad vidi lokomotivu da se puši iz daleka, da viče: Ide voz! Onda bi oni što čekaju ajzliban u bircuzu imali vremena da popiju još po jedan špricer, plate i izađu na peron.
Danas, kad posao boktera nije da najavljuje voz, ako neko bezrazložno nadiže dreku, kaže mu se:
"Šta se dereš k'o bokter."
U slast razjebati nešto u veoma kratkom roku. Ljubav ove dvojice 'narockih ljudi' prema kafanama i pečenjarama na Ibarskoj ne treba posebno objašnjavati.
Stog Sena: Drage kolege, cenim da ovaj naučni skup možemo završiti svrstavanjem Ane Bekute u kategoriju, što bi Zapadnjaci rekli: 'seksi tičr'.
karalejic: Interesantan predlog, cenjeni kolega, ali ja sam više za kategoriju 'MILF'.
MultiChipmunkED(izbacuje dim): Pfffff, više je GILF nego MILF!
Radoje Cincar: Ajde bre ne kenjajte, očistio bih je kao Velja i Mrka budžet, i to sve uz prasetinu i špricer!
Pomalo arhaičan izraz za hranu koja se zaglavi u dušniku. Kada se neko zagrcne, počne da krklja, iskolači oči i krene u bitku za svaki gutljaj vazduha, stari stručnjaci za anatomiju, uglavnom babe i dede, kažu da mu je ''otišlo na stranu''.
-Jesi čuo da je Cale u bolnici?
-Uf, nisam. Što jebote?
-Pa na slavi juče, riblja kost mu otišla na stranu.
-Ajao, pa zar je toliko zajebano?
-Ma nije on zbog koščice u bolnici, već zbog pijanih kumova.
-Ne kapiram...
-Pa dva silosa skočila da ga spasavaju udarcima po leđima. Em mu nisu izbili kost, em su mu tri rebra napukla.
-E zato ja ne volim te posne slave. Šta bre kod pragnjeta može da ode na stranu?
-Ništa, samo klizne.
-A ako malo i zapne, gutljaj špricera ga vrati na pravac, i vozi dalje.
-Amin...
Bizarna konfiguracija medijskih likova, koja se s kolena na koleno prenosi u prazničnim brojevima Blica, po copy/paste principu, u kojoj je treće mesto rezervisano za glodura mučenog dnevnika, a na prva dva mesta se iz godine u godinu rotiraju Tijanić i Mitrović. Onih nekoliko pravih novinara koji tu slučajno figuriraju stidi se tog plasmana, i odmahuje rukom kao kad im pripovedaš o dečijoj igri.
- Sine, divi onog Simonovića, stalno je treći, iza one dvojice morona. Pa kako mu ne dosadi, mislim, glodur je, što jednom ne napiše da je prvi?!?
- Sine, pa ne može to tako lako; Tijanić bi mogao prvo da ga išamara, a potom da prestane da besplatno pušta reklame Blica na RTS-u, koji je inače tvoje vlasništvo.
- Mojne da sereš da se Blic besplatno reklamira?!? Na RTS-u?!?
- Ma ne, sine, izmišljam ja to od duga vremena... aj sipaj špricer i pazi da me ne poprskaš sodom ko prošli put kad smo razmenjivali mišljenja o definisanju u Blicu.
Po meri. Baš kako treba. Iznivelisano zadovoljavajuće.
Uglavnom, stanje stvari koje najviše odgovara konformistima i onim nesrećnicima koji nasleđuju odeću od svoje starije braće i sestara. Ne imađoh prilike diskusim...
- Kume, može još jedan špricer?
- Neka, kume, sve mi je potaman......
- Kumaro, je l' da donesem još jedan oval s prasećim?
- Hvala, kume, al' baš mi je sve potaman......
- Kume, daj tanjir da ti turim još jedno parče torte...
- Neka, kume, sve mi je potaman...
- Kume...A da nisi ti bolestan nešto, a?
- Ma jok, kume, nego me nadgleda žena, pa ne smem javno. Nego, poš'lji ti po malom ispod stola, gre'ota da se baci, bre...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jače! Jače! Dublje! Dublje! Bez jezika! Bez jezika! Aaaaaaa, nemoj zubima, jebotebog!!!
- Bre, Mihajlo, tebi ništa nije potaman...
Kognitivna uzdržanost, dok se osoba empirijski ne uveri u istinitost neke tvrdnje. Takve osobe vrlo teško podležu bilo kakvoj vrsti ubeđivanja. Drže se čvrsto svojih načela, a da bi nova znanja uvrstili u svoj sistem mišljenja, neophodni su im proverljivi i poverljivi dokazi.
Ateista: Dok se ne dokaže njegovo postojanje, ne verujem da ima Boga. Ako ga ima, verovatno ću se nastaniti u paklu. A to i nije tako loše, verovatno se dole dobre orgije prave, tako da sam na dobitku u svakom slučaju. Orgijam i ovde, orgijaću i tamo.
Asketa: Može onaj Niče da prdi kolko oće. Dok se ne dokaže da ne postoji bog, ja ću verovati u njega. Ako ga nema, ebem li ga i ja za koji sam mandrak izbegavao prasće pečenje i špricer, i jeo onaj šugavi kačamak svaki dan. U tom slučaju sam mogo i monahinju Lizavetu da navatam u ćeliji, dobro dupe šteka ispod one mantije.
Pokušaj da nekome za stolom skreneš pažnju da ne igra šah sa penzionerima na Kalemegdanu, već da se nalazi u najpoznatijoj srpskoj instituciji.
-Izvolite momci, šta želite?
-Ja ću jednu gurmansku i šopsku. I vidi leba ti jel ima onih lepinja, prošli put su bile odlične.
-Za mene karađorđeva i paradajz salata. I donesi još jednog rogonju. Mićo, ostavi telefon i pričaj šta ćeš.
-Joj meni moja Marija spremila bareni karfiol i salatu sa lignjama. Ne smem to da propustim. E momci, da li neko zna ko dolazi kod Lee Kiš večeras, planirali smo da gledamo zajedno?
-Sti kršten?! Ostavi taj telefon dok ti ga nisam nabio u dupe. Ima da jedeš mešano meso i ispijaš špricer dok ne počne da ti izlazi na uši. I da nisi više pomenuo onu tvoju rospiju, inače ću da vas oboje deportujem u sibirski rudnik soli!
Parola večeri u kojoj ti je jedini cilj otići u kafanu i smetnuti se od alkohola svih mogućih vrsta, dok ti srce paraju kafanske pjesme.
- Dajte vina hoću lom, dajte cigane za sto...
- Služite li ovde duplu vodku s utehom, kad nestane mi para platiću vam osmehom...
- Crno vino, crne oči, sve je crno oko mene...
- Sipajte mi još jedan viski, jer srušio se sav moj svet...
- Dum jedan konjak na prazan stomak još, drmni zbog malera...
- Volim ženu i rakiju pobro, obadvije meni dođu dobro...
- Mesto tebe noćas pašće čivas prvi, drugi, treći, mesto tebi sve što boli starom drugu ja ću reći...
- Pola vino pola voda, sve se ljulja osim poda...
- Pijem bamus i baš mi je fino, malo kole, dve trecine crno vino...
Situacija koja se veoma često javlja nakon preterane konzumacije alkohola i drži nas u velikoj neizvesnosti.
- Gde si, švalerčino?
- Idi u kurac, mislim da mi se u glavi upravo dešava bombaški napad.
- Baš čudno, sipao si u sebe k'o Vujadin u Mirku.
- Sećam se da smo bili kod tebe, pili smo špricer. Onda u klubu kako igračici stavljam dvadeset dinara u sise, pa smo se ispred smejali onom liku što ima kraću nogu, a ja sam mu rekao da gleda na to s vedrije strane, ipak ima jednu dužu nogu. Jebote, ja sam najveći debil na svetu. E, da. Sećam se i Ćomijeve keve posle u pekari. Jeli smo burek.
- I to je jedino čega se sećaš iz pekare?
- Toliko.
- Batice, to je bio samo trejler. Evo ti telefon, pogledaj malo opširnije.
- Debilu, nisi valjda?
- Čemu služe prijatelji?
Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.
Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.
Mama (dovikuje iz ku'inje): Mile, sine, 'ajde da usisaš stan!
Mile (sedi za kompjuterom, igra Dotu): Ne mogu sad, mama, malo kasnije ću!
Mama (već kreće sa taktikom "dizanja glasa": Pa ne može kasnije, mora sad! To kasnije okači mačku o rep, znaš!
Mile ('ladan k'o špricer): Ma jok more, što mora sad? Opušteno, mama, kažem ti da ću kasnije usisati.
Mama (pritisak skače, zajapurena u licu): SLUŠAJ 'VAMO MLADIĆU! IMAŠ 10 SEKUNDI DA UGASIŠ TAJ SEPET I UPALIŠ USISIVAČ! STAN HOĆU DA VIDIM USISAN!
Mile (da, u pravu ste, i dalje je 'ladan k'o špricer, gleda u kevu k'o da sa njom igra pokera): Nije problem, reći ću ja opet - U-SI-SA-ĆU KA-SNI-JE.
Mama (više ne priča, sad histeriše, raskopava kablove iza monitora, podrmava Miletovu tastaturu, klika šta stigne, klimata monitor, lupa šakom o sto): MARŠ U PIČKU MATERINU! SAD ĆU SVE DA TI POLUPAM!
Mile (sada vidno uzdrman, jebi ga, keva mu pojebala partiju Dote, ali i dalje u sasvim smirenom maniru): E sad tek neću da usisam.
Mama: E, da vidim šta ćeš sad.
Mile (gleda u ugašen monitor).
Mama: Uzmi usisavaj.
Mile (ma kak'i, ne mož' ovog ništa podrmati, EEE, Mile je to!): Neću. (Uzima mobilni i pali "Fruit Ninja" igricu).
Mama (oduzima mu telefon i kezi se sebi u bradu). MUHAHAHA
Mile (uzima mp3 plejer i pušta muziku).
Mama: (I to mu oduzima).
Mile (baca se preko kreveta, na leđa, ruke pod glavu, i gleda u plafon, totalno smiren).
Mama (sad već na nivou narko-lemura koji nije dobio svoju dozu jedno 7 dana): JAOOOOOOOJ BOŽE, ŠTA SAM JA RODILA! MA KOJE, TREBALA SAM JA TEBE BACITI KRAVAMA! PIČKA LI TI MATERINA, NIŠTA NEĆEŠ DA RADIŠ! JAOOOJ... (odlazi polako u kuhinju)
Mile (da, da, i dalje TOTALNO smiren, i dalje kulira na krevetu, i kezi se u stilu Dirka Kujta sa čuvene slike).
On ne pije! Da bi se priklonio društvu i masi, zgrabi jednu flašu, koju čuva i licka sve dok se ne ugreje k'o lubenica sa kamiona na vidikovačkoj pijaci na plus 40 stepeni. Sa druge strane, ima celo veče da osmisli savršen provod koji će prepričavati i ta priča će se prenositi sa kolena na koleno. On na kraju i sam poveruje u to da se patosirao i da je bio na ivici kome. On tačno zna koliko je pića popio i koje mešavine vinjaka, tekile, špiritusa i acetona je pravio. On je lizač jednog piva!
Aca: Da znaš samo kako smo se ubili pre neko veče kod Gorana! Prvo sam popio jedno 4-5 piva, onda sam prešao na špricer, bio sam nešto žedan, jer sam smlatio kilo 'leba i celu pršutu, posle špricera sam pravio neki koktel od tekile, vinjaka i vodke, a onda sam prešao na medovaču, stučem jedno šes' komada, pa posle toga..........naleti onda mala Jelena, krenem tu nju da barim, napravim neki koktelčić.....došao posle Goranov ćale, izvuče neki viski 30 godina star, nazdravljamo nas dvojica...
_________________________________________________________________________Ja: Pričao mi Aca kako se ubio kod Gorana pre neko veče, sunce ti šta je sve popio!
Laza: Ti si stvarno budala kad si mu poverovala, lizao bre jedno pivo celo veče!
Kažemo nekom ko za stolom dok "skautuje" tanjir u kom su meso sa prilogom od nekog grilovanog povrća, non-stop priča kako ga žena drži na dijeti, kako se zdravo hrani i još kojekakvih pričica za malu decu, da bi mu se u tanjiru, na kraju, našli samo "plodovi tora."
(Domaćica iznosi oval sa glavnim jelom na sto): "Ooo, domaćice, šta ste nam to lepo spremili"?
"Aaaa, pa to je moj neki mali recept. Fino začinjena jagnjetina kuvana na laganoj vatri u ekstra ceđenom maslinovom ulju, sa prilogom od povrća koje se griluje u istom tom ulju gde se meso spremalo, odoh po vino".
(Dok gost stavlja, samo meso, u tanjir): Pa to zvuči odlično, dajte da prvo probam malo tog grilovanog povrća prvo, odlično izgleda."
"Eeee, kume, stari si ti lisac. Prodaješ tu neku priču mojoj ženi o grilovanom povrću a gušiš mi se tu "grilovanim rebarcima". Nego, deder, da mi ubijemo po jedan špricer, a"?
"Matematicar"
Igrac u pokeru. Covek koji oduzima, sabira, deli i mnozi svoje sanse i sanse protivnika kako bi ostvario najbolji rezultat. Zavisno od statistike koju je ranije izveo za svaku kartu koju dobije i koje se trenutno nalaze na stolu procenjuje da li da krene ili stane.
"Psiholog"
Igrac koji svoje sanse procenjuje na osnovu reakcije drugih protivnika. Cita ih. Posmatra vise protivnike nego svoje karte. Primecuje i najmanje pokrete, tikove i navike igraca zavisno od toga da li gube ili dobijaju.
"Kimi Räikkönen"
Ice man. Najgori protivnik psihologa. Igrac koji ne pokazuje ni jednu facijalnu ekspresiju, drhtaj ili promenu raspolozenja, ma on gubio ili dobijao. Povlaci svaki potez, hladan kao spricer.
"Budala"
Sve placa, sve prati. Dvojka i trojka, cetvorka i sestica, kec i kralj, par trojki sve su to "njegove karte", on mora da plati sve. Mora da vidi poslednju kartu. Moze na stolu da postoje sanse za boju, triling ili nesto drugo, a on nema ama bas nista u rukama on ce opet platiti.
"Serator"
Covek koji niti ima taktiku, niti prati karte, niti cita protivnike, ali jednostavno dobija. Mozes u rukama da imas par keceva i da ti na stolu izadje jos jedan on ce te dobiti sa parom dvojki, jer ce mu poslednja karta pokloniti poker. Najomrzeniji igrac. Obicno teski apstinent, koji potvrdjuje pravilo da ko nema srece u ljubavi ima u kocki.
"Pocetnik"
Hibrid seratora, matematicara i Kimija Rajkonena. Posto je nov, niko ne moze da ga odmah procita. Ne zna se kako igra niti koja je njegova taktika. Pokusava da prati igru i odlucuje kako da uleti na osnovu nekih samo njemu poznatih formula. Obicno ga sere, jer ne mozes protiv pocetnicke srece, ali u vecini slucajeva radi se o obicnoj budali.
"Blefer"
Namazani, zajebani i iskusni igrac. Moze da prevari psihologa, natera matematicara da mu zadrhte kolena, navuce ice men-a, otera seratora, osusi pocetnika, ali njegov najgori protivnik je budala, jer budala sve placa, a budalu obicno i usere. Blefer radi sve proracunato, broji protivnicke cipove i na osnovi toga koliko imas kod sebe novca krece u napad ili se povlaci. Ne voli seratora, a budalu neretko isprebija posle partije. Voli da pokaze sto manje karte kojima te je zajebao da se bacis. Latentni sadista.
Odomaceni naziv za zitelja Vojvodine mada je zapravo lala iskljucivo zitelj Banata,severoistocnog dela Vojvodine, trougla omedjenog rekom Tisom,delom madjarske i rumunske granice i na jugu Dunavom.Lale se prepoznaju po karakteristicnom govoru,posebno stariji ljudi,koji je spoj srpskog i modifikovanih germanizama,madjarizama i turcizama zacinjenim rastezanjem samoglasnika u upravnom govoru.Cesto se za lale kaze da su suvise miroljubivi,da su nezainteresovani(ne znam za sta?),kilavi,tromi itd. sto je po meni gomila gluposti.Jednostavno ravnica ih je nacinila da budu takvi kavi jesu a to je da su vredni da vole svoju zemlju,da zive u slozi sa komsijama i da se medjusobno postuju i pomazu.Na zalost dolazilo je tokom dva velika svetska rata do velikih sranja i sukoba pa ovaj moj pogled i ne drzi vodu kad se gleda sa te strane ali osnova je u sustini takva.Lale obicno zive u velikim kucama od naboja ili cigala,imaju nekoliko prozora koji gledaju na ulicu i obavezno je tu i kibicfenster,zimi u njima stoje zimske ruze a leti cesto neka mlada snasa proviruje,imaju velika dvorista podeljena u dva ili tri dela,za kola,za stoku i zivinu i skroz iza su baste i vocnjak.Cardaci i susare su isto sastavni deo dvorista i naravno pusnica gde se susi sunka i slanina.Lale imaju i salase,manje stambene objekte koji se nalaze van sela i koji su u stvari baza iz koje se krece u proces obrade zemlje i gajenja stoke.Lalina zena je sosa a deca su im celjad.Patrijarhalno vospitanije je osnova svega tako da se zna ko,sta i kako.Religija zauzima vazno mesto u porodici,slave se sveci i sve po redu,pozivaju se komsije,rodjaci i prijatelji bez obzira na veru i naciju i uzvraca se istom merom.U lalinskom selu,ako je selo visenacionalno obicno crkve stoje jedna naspram druge ili jedna pored druge u centru sela.Lalinski nedeljni rucak se sastoji od zivinske ili govedje supe,rindflajsa i barenog zivinskog mesa sa kuvanim krompirima i sargarepom,sosom od paradajza,rena,mirodjije ili visanja,pohovanog mesa a na kraju bude strudla ili neko dizano testo ili slatki rezanci sa makom,leti lubenica ohladjena u bunaru.Radnim danima lale jedu testo s krompirom ili svapskim sirom,pasulj,slanine i sunke,manje komplikovanu hranu.Sosa je obicno najbolja kuvarica na svetu i nije joj nista tesko.Celjad se cesto mogu videti na ulici sa velikim parcekanjama hleba namazanog sa masti i posutim alevom paprikom i lukom ili hlebom i pekmezom,crnim od sljiva.Lale vole da piju piva i rakije ali nekako im najvise lezi spricer,posebno leti kad je jako toplo.
Sve u svemu nije lose biti lala.
Domaćin- sedi na čelu sofre, stomak je pustio do stola, rumen i nasmejan, nejbrže se napije jer nazdravlja kad god koji gost podigne čašu!
Domaćica- ne seda sve dok se ne pojede poslednji sitni kolač i dok gosti ne počnu da čačkaju zube.
Kum- sedi blizu domaćina, pije kao smuk, obično dolazi sa ženom i dvoje dece koji stidljivo sede pored njega, dok se on dere kao bivol i prepričava momačke doživljaje proživljene davne 70 i neke sa domaćinom(''onda, kad smo krenuli u Zadar, na motoru..'')
Kuma- sedi pored kuma, tiho priča, pa se ne čuje od muža, uglavnom hvali specijalitete i juri decu oko stola neprestano se izvinjavajući domaćinima zbog nereda koji deca prave.
Drugi kum- Sedi pored domaćina ali sa druge strane, obično neoženjen, ali jednako glasovit kao i prvi kum. Sve vreme se vodi duel između njega i prvog kuma, ko će jače da iznese svoje utiske i ko će bolji špricer da spravi.
Baba devojka- Stara domaćicina drugarica, neudata, koju svake godine pokušavaju da ''smuvaju'' sa neoženjenim kumom, koji se uglavnom napije pre sarme, pa svi planovi padaju u vodu. Najviše strepi od pitanja:''Kad da očekujemo pozivnice za svadbu, Milice, a??''
Porodični prijatelj 1: Dominantni veseljak! On prvi uzima harmoniku/gitaru i započinje ''Polomiću čaše od kristala''. Pije taman toliko da bude raspoložen, u suštini je papučar, i s vremena na vreme da poljubac pun ljubavi svojoj ženi koja sedi pored njega. Uglavnom imaju malo dete od 4 godine i već 2 godine se kunu da ga više nikada neće voditi nigde jer ''ne zna da se ponaša''.
Porodični prijatelj 2: Najbolji prijatelj Porodičnog prijatelja 1. I žene im se druže, a tokom slave razmenjuju recepte za posne kolače i ogovaraju lokalne bludnice.
Stariji bračni par: Dekica i bakica od oko 60tak godina koji tiho uglavnom dolaze i odlaze prvi. Sve vreme tiho sede i smeškaju se, a domaćica im posvećuje dosta vremena jer su oni uglavnom tradicionalni gosti i krstili su domaćina.
Tetka: Najglasovitija žena na slavi. Priča se da voli da popije, ali još nikada nije završila ispod stola, mada skoro uvek peva hitove Hanke Paldum praćena Porodičnim prijateljem 1.
Dečurlija: Oni što se penju na sto, i puze ispod stola, dok se vi molite da ne otkriju da baš vama smrde noge ili ne daj bože, to objave pred svima. Mirni su samo kada stignu kolači, i to nekih 5 minuta. Prinuđeni ste da im se smeškate uz reči ''Baš je cakan'', čak i kada vam rusku salatu izruče u krilo.
