Fraza upućena onome koji se stalno žali na bolove i na neke kojekakve bolesti.
Žika : 'Ajmo ćero da složimo ovih dva metra drva.
Mara : Ne mogu stvarno,stomak me boli,umirem.
Žika : Eee rek'o sam ja tebi,mani se onog poganog kompuntera,kompjutera kako se pravilno kaže,nećete vi da slušate ... Uvek Žika lud !
Mara : A,šta ćeš ...
Žika : Ma marš u kuću kad te sve boli .. Da Bog da ti rep iznikao iz guzice !
Priloška odredba za vreme.
Koristi se za opis čestog ponavljanja neke, uglavnom jako irirtirajuće radnje, koja se odvija i češće od ''s vremena na vreme''. Najpoznatiji po njenoj upotrebi je ''Boske'', stari, dobri i prepošteni lik koji obitava u skoro svakoj ekipi.
PRLE: Boske brate, daj još jednu pljugu i neću više da ti tražim...
BOSKE (ostao na tri pljuge, vrišti): KAD nećeš, matere ti??? U narednih po sata?!? (zapenio, jedva ubada džep iz treće i vadi kutiju, krivi facu i ispušta krike pokušavajući besan da imitira Prleta): Svako malo ''Boske daj pljugu, Boske daj pljugu. Na, puši!''
PRLE (kučeća faca, kao podvio rep): Pa šta ću, jebiga, nemam kintu, matori ne da više...
BOSKE: Kupuj na komad, jebse. Nisam nija industrija. Evo ti sad i kurac više da pušiš odmene!
Sleng.
Znači da je nešto primer iz udžbenika.. Slikovnica je prosta stvar koja se radi po osnovnim pravilima, bez odstupanja..
- Kako je moguće da je opet prošao? Ljudi, rade vam slikovnicu, zar ste toliki kreteni, pa mi smo tu akciju na treningu 100 puta ponovili...
------------------------------------
- Sad mu nagruvaj orfu i pojačaj 10, 30, 0, 2.. Pogledaj, prošli put iz 20 i 17 padalo... 34 na izlazu! Šta ti govori?
- Brate, ne vredi ovde slikovnica.. Ovaj rulet ne možeš da uhvatiš ni za glavu ni za rep...
Živi dokaz da ovozemaljski zakoni imaju mnogo velike rupe i oblasti koje čak nisu ni prepoznate, a kamoli adekvatno tretirane.
Najčešće činovnik, dostigao plafon karijere onog trenutka kada se zaposlio, zauzima jedno mesto u zajedničkoj kancelariji, efektivno koristan možda 20% radnog vremena. Preostalih 80% radnog vremena treba nekako potrošiti, a u tu svrhu najčešće služe razgovori. E, to je domaći teren Otrova koji sedi.
Ravnim glasom, sa očima na pola koplja i osmehom blažene, nepokolebivo neuzdrmljive tupavosti, ne skrećući pogled sa monitora (na kome je pasijans ili neki porno sajt), uključiće se u svaki razgovor koji se pokrene, da bi okruženju, osuđenom da trećinu svog života provodi u njegovom društvu (godišnji odmori, državni praznici i vikendi se ne računaju), širokogrudo darovao novu dozu onoga što se, nasledno ili njegovim ličnim trudom, godinama jedino i nakupljalo u njemu: otrova. Jer, logično, iz nečega (nekoga) može da izađe samo ono što u njemu postoji, ne može ono čega nema unutra.
Na svaki pomen nečijeg imena, takvi odmah ispovrte nešto neprijatno o toj osobi, što nema veze sa aktuelnom temom razgovora, a inače je (bilo tačno ili ne) odavno opštepoznato. I što je lepši kontekst u kom je taj neko pomenut, to je i njihova reakcija brža - da se, daleko bilo, ne naruši koncentracija nematerijalnog ugljen-monoksida koji revnosno šire oko sebe, a koju prosto osetiš čim se uhvatiš za kvaku vrata iza kojih znaš da sedi neki takav Otrov koji sedi.
– Mile viljuškar u nedelju ženi sina...
– Mile je bio u zatvoru. Ubio kolima nekog senilnog dedu.– Joj, što je ona Dragica iz likvidature kupila lepu tašnicu!
– Dragici je prvi muž sasuo kiselinu u lice.– Juče Đurin sin pobedio na republičkom iz matematike...
– Đura ima šećer...
– Aman, bre, ne pričam o tome! Svi znamo da Đura ima šećer, kažem da je Đurin mali pobedio na rep...
– ... i trigliceride.
Početak hvaljenja prošlih vremena, bez obzira na to kakva su ona stvarno bila. Nekad je zauvek prošlo a tada je bilo do jaja, samo dobre stvari su se dešavale, svi smo se zezali i radili šta smo hteli. Nekada nije bio para ali mi nismo bili dekintirani, nekada smo išli u školu i bilo nam je vrh - a školu smo izbegavali na sve moguće i nemoguće načine, nekada je posao koji smo radili bio debela 'ladovina - a svakoga dana smo na njega kukali, nekad smo bili sa ribom koja je, kako danas tvrdimo najbolja koju smo ikada imali - a rastali smo se na sa njom uz more zle krvi i teških scena. Nekada smo bili tako fit i u top formi da smo mogli da potrčimo brže od Usain Bolta - a blejali smo za kompom i igricama na tek otkrivenim pentijumima 22h dneno.
"U moje vreme" je puki produžetak opisanog hvalospeva. U moje vreme je sve bilo kul, jer je samo vreme bilo takvo. Rokenrol je bio živ, duvali smo gandžu na ulici a panduri su samo hteli da nam se pridruže, sve ribe su bile naše za razliku od ovih današnjih dronfulja, igrao se fudbal (što je doduše tačno), znao se neki red, nije bilo toliko sranja i svega i svačega kao danas.
Zajeb leži u sledećem: nekad je, u stvari SADA, to neko "moje vreme" je zapravo SADAŠNJE vreme, ono prolazi, i za tili čas iz pamćenja će iščeznuti sve ružno a ostati samo škola u kojoj nam je vrh, posao koji je debela 'ladovina, riba sa kojom smo a koja je u stvari najbolja koju smo imali, mi koji volu rep možemo da iščupamo a širimo dupe sedenjem za kompjuterom...
I tako dan za danom, svako sadašnje vreme biva proglašavano za živo sranje a za samo par meseci života, zavisno od okolnosti, postaje nešto najbolje što nam se ikada u životu dešavalo.
Živeti, to je SADA.
Izreka koju upućujemo ortaku u situacijama kada je vrlo nesiguran u svoju orijentaciju u prostoru, iako je ono što traži veoma lako naći.
Miki: "Sinak, pa što ne dođe ti juče do ovog novog kafića?"
Goksi: "Jebi ga, brate... iskreno nisam mogao da ga nađem, a ostao sam bez kredita da bih te ponovo pozvao da pitam!"
Miki: "Pa ne mogu da verujem... jesam li ti lepo objasnio u detalje?"
Goksi: "Jesi... ali i sam znaš kakvu ja orijentaciju imam u prostoru!"
Miki: "To, u ovoj situaciji, možeš da "okačiš mačku o rep", sinak... ovo je bilo toliko jednostavno, da bi ga i slepac našao!"
U gradu jedno, a u selu, nešto sasvim drugo.
Uglavnom se koristi za kategorizaciju potencijalnog zeta. Jebi ga, gradsko dete. To naučilo na gradski život, drvo u životu nije iscepao, nume da ore i drljači, ne sluša Mikija Gajića, nosi roze, zakašlje se kad pije rakiju(koju obavezno gasi), a pije je samo kad mora, tj. samo kad dođe u tazbinu. Pazi na ishranu, kravu video jedino na slici, pečenje ne jede jer je masno, da ne pominjem da nikad nije priklao svinjče, jer se onesvesti čim vidi krv. Kad treba da se promeni sijalica, zove majstora.
Ne ide po kafanama, jer je, jelte, on fin dečko koji ne zalazi po birtijima. Sluša samo Željkove, i zna po jednu pesmu Tome Zdravkovića i Miroslava Ilića. Ne zna da igra kolo. Pre će on da umesi slavski kolač nego pojedine snajke.
Nikad od njega domaćin kakav se traži!
- Ćero, kako ti se čini ovaj Milojičin mali?
- Čini mi se da je sirovina.
- Šta mu fali, može volu rep da iščupa?
- Ma kakvi bre ćale, nema šanse.
- Pa sigurno je bolji od onog tvog kaldrmaša što si ga dovela pre neki dan.
- Antonije je jedan divan dečko, i ja njega volim!
- Dobro, dobro. Ove godine nek ti on spremi drva. Nemoj slučajno da mi se pojaviš na vratima pre marta!
To je onaj osećaj, kada vas osoba( uglavnom ženska) dovede do ivice nerava i lagano vas šutne u dupe. Dolazi do bujice besa, nakon koje vam ne preostaje ništa, osim da izgovorite rečenicu koja se nalazi u naslovu.
U većini slučajeva pretnja bude ostvarena.
Frizerka ( vitla makazama oko vaše glave kao da hoće da vas kolje, a ne da vas šiša) : Jao gospodine, da li ste vi ono rekli da vam ostavim rep?
Mušterija: Da ( oseća da je gore pomenuta napravila sranje)
Frizerka: Pa dobro mežemo neku nadogradnjicu, evo besplatno.
Mušterija: Šta bre ?!?!? Daj to malo ogledalo!
Frizerka: Baš mi je žao, samo, molim vas, nemojte da se ljutite.
Mušterija: Ne, neću da se ljutim. Jebaću te, vrištaćeš!
Savršen odgovor malog padobranca kada mu drugar slavljenik prebaci što mu je kupio bezubog Tiranosaurus Reksa kod Kineza.
- Mali padobranac: „Šta hoćeš, bar mu je rep čitav...“
- Slavljenik:drži igračkicu u ruci i prekorno gleda malog padobranca:
- Mali padobranac: „Jel mogu bar parče torte da dobijem?“:gleda slavljenika bambi pogledom:
- Slavljenik:od besa malo jače steže igračkicu, koja u tom trenutku puca: TRŠ!
- Mali padobranac: „E tako ti i treba kad ga stišćeš! A čisto da znaš, tu tortu je tvoja keva kupila, a ne umesila, jer kako kaže moja mama, nema vremena od švaleracije! Ouver end aut! Odo kući!“
Prosečan tinejdžer,član generacije rođene u toku raspada bratsko-jedinstvene države koji misli da je sa svojih 18 godina po poznavanju i razumevanju muzike kombinacija Petra Janjatovića i Sajmona Kauela.Za svaki pravac i pesmu koji voli ima obrazloženje.Rep je za njega više od reči,jer je brutalan i daje pravu sliku društva sa svim manama,bez ulepšavanja.Marčelo je apsolutni junak,jer njegove rime seku kao nož,dočaravajući trulež malograđanštine i užase nacionalizma na književan način - sigurno najpametniji mladi stvaralac i kantautor danas.Duhovni otac,čija se reč poštuje više od one vaseljenskog patrijarha,čiji su inteligentni i sofisticirani stihovi sama definicija muzike - uz primese karakterističnog humora je naravno - Đorđe Balašević.Svi koji ga kritikuju su samo ljubomorni i ne razumeju šta hoće da kaže.Dobro je i zavoleti par evergrin hitića tipa "Sve još miriše na nju" ili trenutno popularni album Kikija Selendrića i to upotrebiti u svrhe vlaženja usmina drugarica po žurkama.Od metala ništa posebno,jer je to u principu dranje i urlanje,ali ako neko pita,zna napamet "Nothing else matters" i "Fear of the dark" i to su antologijske pesme.Narodnjaci - sačuvaj Bože!Oni bi trebalo da "smanje taj gas",što kaže duhovni otac.To što se naš junak u pauzi probe za školsku priredbu veselio uz "Avlije,avlije" i harmoniku,nije bitno,bitno je da u sledećoj prilici u malo odabranijem društvu izjavljuje da je Tozovac "odvratni starkelja koji je odsvirao svoje" i dobija odgovore u stilu "Tako je,brate" i "Ako si mu rek'o,care".Elektronska muzika je super,jer je ritam nenadjebiv,a Geta je "najveći otac koji objašnjava".Grand pevaljke su zlo,ali ako situacija nalaže,nije frka zapevati "Bio si mi sve,glavni lik iz serije".Statusi na fejsu pljušte od srceparajućih stihova koji izmamljuju brdo lajkova,počevši od "Nisam više lud da verujem..." do "Bez tebe ne mogu,s tobom mi nije lako".Ide se na predstojeći koncert Kleptona,a himna je "Lejla"(bacila si me na kolena).Rege je dobar samo kad ima gandže,al' Bob Marli je pošteno institucija.Na pitanje šta se sluša,obavezni odgovori su - sve i zavisi od raspoloženja.
Od jednog takvog vrsnog poznavaoca čuh i da je pesma "Solitary man" vrhunac stvaralaštva grupe HIM i da ga je Nirvana "izgorela" sa "The man who sold the world"...
Ignor. Odjebativ zavijen u ukrasni papir sa mašnicom da se prosto obraduješ što si ga dobio. Humor koji nisi ni znao da imaš konačno je izašao na svetlost. Da li?
- E brate, pazi trip, uz'o sam od lika jašu za tri soma, dao mi pocepanu i sad neće da mi vrati pare, reci!
- Kol'ko bre? Kupuješ jakne od trista evra, a meni onih 50 što duguješ da okačim mačku o rep, a?
- Eeeto šale niotkuda! Dobar si jarane, dobar, uvek me nasmeješ, odsrca 'nako.-----------------------------------------------------------------------------------
- Je li sine, o'li ti da se ženiš? Četiri banke si sprc'o u guzicu, vreme ti je sevap bi bio!
- Eto šale niotkuda! Kevo, je l' to iz Kursadžija nešto?
Iliti: "Create your character". Za mnoge gejmere najbitniji deo RPG igrice, jer, podrazumeva se, od samog izgleda junaka sa kojim se igrač identifikuje zavisi i doživljaj u toku igre.
Postoje različiti tipovi junaka i uglavnom se prave tako da liče na igrača ili da izražavaju neku njegovu osobinu. Grubijani ne štede na ožiljcima iz borbe i tetovažama i mrkim pogledima, i preferiraju varvarine i patuljke sa ubitačnim sekiricama, dok se ubice mekog srca opredeljuju za svetlu talasastu bujnu kosu i bebi plave oči dobroćudnog pravednog heroja ili heroine, često čoveka ili vilenjaka. Kleptomani biraju oniže junake brzog pogleda, gipkog tela i lepljivih prstiju, šunjala sa lukom i strelom ili malim pištoljima. (već prema vrsti igre)
No, ponekad igrači biraju junaka suprotnog pola da bi se divili njegovim bicepsima spreda (devojke) ili guzi otpozadi dok junakinja trči opasana kratkim bodežom ili eksplozivom, što već zavisi od toga da li se igra Skajrim ili Folaut 3 (momci).
Kad se odredi pol, onda tek nastaju prave muke. Pred vama leži milion izbora: oblik glave (okrugli, trouglasti, srcasti, bundevasti, zvezdasti) , dužina i boja trepavica, šminka, senka, maskara, ajlajner; oblik očiju (hoćete li konveksne ili konkavne oči), boja dužice, boja zenice, boja beonjače, boja obrva u odnosu na boju kose, mesnata nabrekla usta i baburasti nos ili tanka zlobna gornja usna i prćasti uobraženi nos; frizeraj: dredovi, rep, kika, čirokana, ćela, paž; boja kože: crna, žuta, avatarplava, bebiroze, vanzemaljskozelena koža; ženstvena trouglasta ili rmpalijska četvrtasta brada, gotovo nevidljive uši ili Dambo poletna varijanta.
Ako ste na početku, avaj, odabrali rasu koja nije ljudska, čekaju vas dodatna podešavanja u vidu boje i izdefinisanosti krljušti ili pak dužine repa, mekote i gustoće krzna. Samo stvaranje karaktera polako počinje da podseća istraumiranog gejmera na onaj čuveni vic o slanju pisma i prolongiranoj kupovini koverte koji se završio rečenicom: "E za ovo govno mi je trebao toalet papir!"
-Auuu bre pa šta je ovo? Ne mogu ja sa ovim da se cimam.
"Preset 1", "Start Game".
Osobina velikog broja ljudi, koji nemaju hrabrosti da daju svoj sud o nečemu, jer se boje da ne budu crne ovce. Često se mogu naći i cele grupe sledbenika, nekog ili nečeg, a da pri tom niko od njih ne voli to nešto ili tog nekog. Jbg, važno je biti u trendu.
Pljuvanje po:
-Fejsbuku
-Grandu
-Pinku
-Ziljavim pičkama
-Zvezdama Granda
-Ceci
-Rok, Rep, Tehno muzici
i da ne nabrajam....
jbg, očigledno je da to sve neko gleda i sluša...--------------------
Sede 4 momka u kafiću. Prvi(glavni mangup) naručuje pivo(jer je video da mu stariji brat pije pivo). Ostala trojica naručuju isto. Posle popijenih 2 piva(na silu) izlaze iz kafića i razilaze se. Svaki se ispovraćao kao stoka.----------------------
Sede 4 15-ogodišnjaka u kafani. Prvi(glavna faca, jer mu je burazer u zatvoru) poručuje gazdi da mu pusti Jašara Ahmedovskog, jer je Jašar "zakon" i ima ekstra pesme(brat mu sluša Jašara dok ovaj nema pojma ko je to). Počinje pesma. Sva četvorica ustaju, grle se kao u Crnogorskom kolu i počinju da naglabaju reči pesme, derući se -JAŠAR JE ZAKON, JAOOOOO!!!!
Naš čovek,piše srbski,zna sve od toga ko radi kasirku Gocu ,preko automobila,nacionalne i svecke istorije do kako lokalnih zavera kako mu komšija Stojan pomera među(iako zna sve o njemu jer mu radi ženu) tako i do onih sveckih(kako je Tramp Putinov čovek).
-Nema ti boljeg auta od njemačkog to ti ja kažem vozio sam više različitih marki nego što sam mački sobalio!
(Jedini auto koji je ikad vozio a da nije njegov stojadin je komšin golf)--------------------------------------------------------------------------
To ti ja najbolje znam!
(Prvi put čuo u životu za foton). --------------------------------------------------------------------------Samo ti gledaj imaju arapi-kinezi,turci i ostali svu zemlju da na zagade i porod zatru!
(Flaše od pesticida baca na njivu kraj puta)
--------------------------------------------------------------------------
Suje vlast i što pljačka državu.
(Tera sina u politiku kaže" uzmi kolko stigneš ionako je narod uvek bio gladan i glup")
--------------------------------------------------------------------------Kaže zna sve o politici.
(Glasa za druge samo zato što su mu ovi sadašnji dosadili)
--------------------------------------------------------------------------Smeje se ženi što proliva vodu za sinom kad ide sa polaže ispit.
(Ide kod vračare da mu kletvom skine salo jer misli da mu je toliki stomak od uroka)
--------------------------------------------------------------------------Otišao da obiđe taštu u bolnici.
(Žena se onesvestila od vonja i isparenja luka i rakije)
Veoma korisna funkcija operativnog sistema Vindouz u slučaju da izgubimo neki važan podatak, fajl, ili nam sistem progrize trojanac.
Svako je ovu funkciju bar deset puta poželeo i u životu. Da se vrati na stanje od pre dva dana, tri meseca, deset godina, i ispravi grešku, tako što je nikad neće ni napraviti. Međutim, kad bi ta funkcija postojala, onda život ne bi mogao da radi ono što jako voli, da nam drži muda u presi, stalno nas vraćajući u prošlost, kad je "trava bila zelenija, i svetlo sjajnije", da se pitamo da li smo i šta mogli drugačije i bolje da uradimo i da li bi nam život sada bio lepši da jesmo. Nekako se uvek nametne pozitivan odgovor. Uvek nam ovo sada ne valja, a da je samo u tih nekoliko slučajeva bilo drugačije (odnosno, da je postojao System Restore), sve bi bilo bolje i lakše.
Da ortak iz ulice nije za vreme srednje škole po 15 sati demontirao bombe na Dastu 2, možda bi sad u 28-oj godini bio pred kraj nekog fakulteta i zaposlio se u državnoj firmi, umesto što češe muda pored kompjutera u požutelim gaćama. Možda.
Opravdanja "bio sam pijan, ne znam šta pričam", kod mislećih ljudi ne piju vodu, jer mi imamo jedan jedini mozak, kome alkohol samo uklanja inhibiciju i usiljenu pristojnost koju i inače ne osećamo. To je, inače, jedan od čestih razloga da se poželi System Restore. Da drug iz klupe nije onomad na žurci rekao onoj plavoj s kojom se dopisivao da "ima sisu, druga joj ne treba, ko skakaonica u Garmišu", možda bi i dobio nešto više od šamara. Možda.
Da se Maja Radodajka nije udala za Pecu Falkonea, snažno potpomognuta Audijem A4 i novim krpicama iz Zare, možda ne bi završila kao štićenica sigurne kuće i samohrana majka. Možda.
Stege sve više pritiskaju kako vreme prolazi, sve one se pretvaraju u beskonačni niz propuštenih prilika, nula i jedinica, prohujalih utoraka i četvrtaka. A za rep i dalje ne možemo da se uhvatimo, jer pomenuta funkcija vraćanja sistema ne postoji. Može se ostati večito zarobljen u moru hipoteza "da sam ovo, da sam ono, da sam pekar...". A može se i nastaviti dalje. Ali, čovek sa nekim stvarima od ranije nikad nije načisto.
Priznaj, desilo ti se. Ukoliko kažeš da nije, onda si toliko zaglibio da je to već zabrinjavajuće.
Dešava se svaki put prilikom ulaska novog "stanara" u naš dom. Akcija masakriranja štetočine nastaje prilikom promene lokacije aktuelnog glodara, kada neko od članova porodice spazi pacova kako trčkara sa jednog mesta na drugo. Tek se pri ovakvim akcijama vidi ko u porodici vozi traktor, a ko otvara kapiju.
(pacov pretrčava po tek uglancanom parketu)
Keva: Fataj ga, Milovane, šta si se ukipio?!
Ćale: (u jebote što je gadan, nema šanse da ga uhvatim) Ništa se ne brini, Milunka, moj je.
Keva: Pa konje, šta trčiš na tu stranu nije tamo otišao?!
Ćale: (e do kurca, provali me) Skupljam brabonjke, Milunka, tek smo kupili parket.
Keva: Eto, ode pod krevet. U jeeebem ti državu, i parket. Diž krevet!
Ćale: Eno ga, Milunka, oklagijom! Udri!
Keva: Kako ću ja, some, kad ja držim krevet??? Uhvati ga sad za rep.
Ćale: A jeste, aj nema veze spusti, kupićemo lepak.
Keva: Za koga sam se ja udala, Bož' ubi me.
Ćale: (ponosno) Ih, koliko sam ja pacova pohvatao u životu, samo da me ovo koleno sad ne boli.
Keva: Zaveži!
Moto na vizitki kraljice teheranizma. Ikona stihoklepačine. PriMadona.
:Pier menadžerka se obraća Tucaković Marini. Vreme Srbija, današnjost:
Tucika imam magarca, ne zna da priča, a kamoli da peva, a možemo mu zabodemo 100 soma za album. Želja mu je da snimi album sa 5 pesama modernih ko Đogani, i 5 sentiša ko Masimo Savić. El žemo to sestro se iskombinuje?
-Ma naravno sestro! Ima mu snimimo album ima bude hit ko Bandžabi! Evo prvi hit: "Ispred kuće stoji ona tu, on je pita da li bi Mu"...Evo i drugi: Ljubav je..kao dvoje se vole"...Ma naravno da žemo sestro mila, biće album gotov večeras! Recimu sutra da đedo na snimanje. Ne ne...šta je sutra, sreda? Reci mu da Tucakovićka sprema poseban album za njega i uzmi mu 120 somića! Reci mu da dođe u ponedeljak!
Znala sam ja Maco da si kraljica! Al da tako ko od šale moš da izčupaš volu rep...Ono..svaka Čas carice!
U svakom mestu i u svako vreme postoji jedna takva. Kad si mlad, neiskusan i željan, trsio bi svaku, realno. Da kažemo, da (kao) imaš i neki ukus, pa su ti trećina gabori, sleduje da ti je simpatično 2/3, a lepuškasto pola. Ono što nazivamo ''dobrom ribom'' zauzima otprilike 1/4 devojačkog življa, a vrhunska je tek svaka dvadeset peta.
Ali ova je van konkurencije. Ona bi lagano ušla u ovih potonjih 4% vrhunskih, da hoće. Ne, ona je ortak, voli sport, posebno basket, hoće da ti pomogne u spremanju ispita ili popije čašicu domaće rakije sa tobom kad ti je teško na duši, sprema straobalne palačinke i muti vanzemaljsku nes kafu, nosi prostu, uglavnom sportsku garderobu kojoj sama njena figura daje dozu gracioznosti, retko se šminka, a nove tehnologije i socijalne mreže skoro da i ne koristi. Maniri i kućno vaspitanje se podrazumevaju. Jednom rečju, zdravo jedno, i lepo, domaćinsko čeljade, od dobrog oca i još bolje matere.
I tako, dok sa ekipom blejiš u bašti popularnog kafića u glavnoj ulici, namah primećuješ da žagor zamire, da se i muško i žensko muva laktovima i klima glavom u istom pravcu.
U moru šetača, ona HODA! Odlučno i samouvereno, a opet nežno i pohotno u isto vreme. Sama.
Taj deo ulice je blaga nizbrdica pa štikla njene sandale prva dodiruje vreo asfalt i pravi nevidljivi cunami koji neopaženo pomera zapanjene posmatrače i kreira počasni špalir pred njom. Bat njenih koraka potire basove iz okolnih zvučnika, a blagi povetarac opsednut mirisom njenog tela, draži nozdrve i golica maštu nemih očevidaca sirove lepotinje. Ona nosi dugu, belu, pamučnu haljinu do gležnjeva, koja jasno ocrtava skladne, duge noge, slivene sa bedrima ispod atletske zadnjice. Odatle počinje tanani struk, sa jedva vidljivim stomačićem, iznad koga, uperene ka mesecu, ponosno gledaju izvajane dojke natprosečne veličine. Publika koju je prošla, sada već može da vidi da je haljina otpozadi otvorena i da nema tragova brushaltera niti ostalih pomagala, što muškarcima nesvesno razjapljuje čeljusti i dodatno rogači oči. Ramenu su široka, ravna i gola, blago preplanula. Ruke se nehajno, ali opet ravnomerno i pravilno privijaju uz telo dok hoda, kao da rade po specijalnom programu razvijenom pri NASA-i. Vrat kao u gazele, beo i mesnat, sa prostom, ručno pravljenom ogrlicom od posrebrene žice na koju je neobavezno nanizano nekeliko mesečevih kamena. Duge, smeđe kose jednostavno vezane u rep, tako da otkriva malene, perfektne ušne školjke, sa dve obične, povelike, srebrne alke. Malo isturene brade, na kojoj počivaju puna, blago nakarminisana usta, sa uočljivim zarezima pri vrhu gornje usne, kao crvenim flomasterom iscrtanih. Licem bez pudera dominira blagi osmeh koji naglašava harmoniju čela, nosa i obraza na kojima blješte dva smaragdno-zelena oka, upadljivo naglašenih maskarom ispod zift-crnih, tankih obrva.
Trenutak njenog prolaska korzoom se pamti i prepričava kasabom, tačno do onog momenta, kada se pojavi nova ''ta''.
- Znaš onu vrh ribu, kako da ti objasnim, zrači devojka...
- Ona što hoda sama kroz grad?
- E, ta!
Najčešća dilema koja se javlja par sati posle završene slave.
-Dvadeset prvi januar, negde oko 4 sata ujutro. Domaćin i domaćica sede između ostataka meksičkog pasulja i jagnjetine, još osećajući tupi bol u vratu od rodbine koja se njime služi kao navigatorom za ljubljenje pri pozdravljanju. Deca spavaju u kutiji za drva, pored Smederevca. Đed gleda vojnu knjižicu i smeška se.
A: Nego, ženo, muči me nešto...
B: Reci, Božo?
A: Što ćemo za sledeću slavu?
B: A da ga ti meni oblajviš malo, pacove nosati? Lepo je meni moja majka govorila da se udam za onog Rusa, em što je pun k'o Džaja, em što ima kitu k'o Godzilin rep, em što ne bih...
A: Stani, smiri se, zajebajem te...
B: JA OVDE DA RINTAM PO CEO DAN, PEREMPEGLAMKUVAMPUŠIM! Ah. Zezaš me. U redu. Dođi 'vamo, onda, uspela sam da sakrijem nešto rozen torte od malih gremlina.
Rečenica mog ćaleta kojom je izražavao zgražavanje nad svakom vrstom muzike koju sam slušao.
Od prilike do petog razreda. Na kasetofonu slušam Đorđa Balaševića. Dolazi ćale.
-Sine, šta to slušaš, ljubi te tata? Pa gde ovog izdajnika…Peti razred do neke druge godine srednje. Sluša se rep, domaći i strani. Cela soba izlepljena posterima crnaca i po kojeg našeg nesrećnika. Ulazi ćale.
-Sine, šta to slušaš, ljubi te tata? Jaoooooo! Kakvi su ti ovo crnci? Koji ti je tamo onaj Dvapac i oni tamo Mob Dep i oni tamo Vu… Vu… Tang… Sine, je l' hoćeš da mi idemo malo kod čike za glavu?Od druge godine do sredine četvrte. Sluša se HC. Iz sobe trešti Pro Pein. Utrčava matori.
- Joooooooooooj! Jooooooooooj! Ne mogu više ovo da slušam! Ovo vrištanje!!! (gasi vinamp)
Sine, pa šta to slušaš, ljubi te tata? Da mi ipak odemo kod čike za glavu? A? Aj molim te! Ajde. Ajde ljubi te tata. Ajde. To je za tvoje dobro…
