Umotvorina, poslovica, doskočica ili pak pesma koja se u narodu odomaćila. Hol of fejmerka takoreći. Iako je reč "stara" 62.5% karaktera koji čine ovaj izraz, ništa od navedenog ne mora biti zaista staro ili vremešno, dovoljno je da ih neko smatra za deo svoje ili zajedničke istorije sa osobom kojoj se obraća.
-Dobra ti ova rakija kume! Prava, domaća!
-Jeste kume, ajmo još po jednu pa da opletemo onu našu staru: Đe si bila, đe si danguuuuuubiiilaaaa, dangubilaaaaa tri bijeeeela dana!
------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, razmišljam se da li da šutnem Mariju, počela je da mi opasno trza na žuč, ali de u ova krizna vremena da nadjem nešto bolje...
-Torimau, znaš kako kaže ona stara: Dve su strane peškiru. Jednom si brisao kosu, drugom dupe. Koja je koja znaćeš tek kada počneš da brišeš lice.
Nekada su ovako djeca zvala svoje roditelje, oca-stari, majku- stara, a danas se sve cesce ove rijeci cuju u svakodnevnom razgovoru, posebno omladine, ali i osoba starije dobi...
Jovan: Staraaa jel` gotov rucak?
Majka: Za pet minutaaaa!!!!Stefan: Djess starii?!
Marko: Oooo stari nisam te vidio sto godinaa!Milica: Nije los ovaj tip...sta mislis?
Dragana: Stara mojaaa otkidaaa...
Najtačnije značenje ove fraze je - pitam te, da te pitam ja.
A pošto to postoji samo u nas Srba, ne može se objasniti drugim narodima vrednost i upotreba ove fraze u rečenici... Tačnije, nema neko određeno leksičko značenje u rečenici ali pojačava utisak svega izgovorenog.
U slobodnijem prevodu (ili bolje rečeno sličan je izrazu)- 'pička mu materina'
ili tako nešto... Stim što 'pička mu materina' može ići i u odgovor na pitanje, a 'majka mu stara' isključivo u pitanje.
- Radiš li ti nešto na ovom svetu, majka mu stara?!
- Evo kao nešto kucam, pička mu materina, da kažem da sam i ja nešto radio danas...
Suprotno od gubljenja vremena.
Ironično, onaj ko traži vreme obično je najveća danguba od svih.
-Daj bre, Aleksa, pa idi uči malo, jesi tačan? Ponavljaćeš bre godinu, a mi te više nećemo finansirati, da znaš! Ima da se vratiš kući i da čuvaš ovce!
-Evo kevo, samo da nadjem malo vremena, razumi me, nije ni meni lako, svako veče druga cura, jebiga. Naporno je to.
Faza pred finalno odredište svake žene. Kada ispucate sve bonove kao baba i kada prestanete da obavljate ordinarne babske funkcije kao što su: pravljenje palačinki, mekika, uštipaka, proja, lepinja itd. Kada starost zada poslednji udarac i kada praunuci umesto "bakuta" počnu da vas oslovljavaju sa "stara baba" znajte da ste konačno slobodni! Jedina briga koja vam ostaje je da li ćete se probuditi ili ne, ali i to vas ne dotiče jer i u fazi "stare babe" možete da proživite još 15-ak do 20 godina bez briga i nerviranja.
Ćale:"E vidite deco ovo je moj 7. rodjendan, ovo su moj čika Jovo i moja stara baba Draginja... E, a ovo je već 20 godina kasnije, tu smo vaša majka, ujka Zlatko, stara baba Draginja i ja"
Klinjo:"Tata, tata kako to da baba nije ostarila????"
Ćale:"Ma sine ona se uvoštila, ja od kada znam za sebe ona tako izgleda. Čak sam počeo da sumnjam da je gorštak!! Nadživeće i mene!"
U neka bolja vremena, kada su Jugosloveni išli preko vikenda da se kurče po Rumuniji, jedu kavijar i piju skupocene šampanjce, dok su ti isti Rumuni gladovali, gradili hotele pored kokošinjaca i molili boga da im predsednik umre, nastala je ova izreka koja je označavala to da je nešto u izuzetno lošem stanju.
-Mikice, evo ima ovde wc, hoćeš da pišaš?
- Brate, bio sam prošli put, malo se nisam ispovraćao, wc im je u gorem stanju nego rumunska klonja iz vremana Čaušeskog.………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
-Tata, tata, vidi šta sam napravio od šper-ploče za tehničko!
- Auuuu, sine… sklepo si ga kao Rumuni klonju dok vladao Čaušesko. Majka i ja smo išli tamo da jedemo kavijar, a tvoj čika da firca Rumunke za boks Drine…a oni sad u Evropi, majke im ga nabijem… Dragice, jel se sećaš kad smo poručili onaj šampanjac i lososa, a oni mislili da smo vlasnici nekog rudnika? Eh, druga su vremena bila tad. A ti, da ponovi sklopiš to, ti zalepi keca za to sranje!
Baba-devojka u dugoj i stabilnoj vezi. Kad popije po koju i sama prizna da se oseća kao stara krpa. Dečko verovatno jeste fin tip ali godine pobeđuju zaljubljenost i strast. Njene gaće su sve duže i duže... Gde su ti tange sestro?
Veza je rutina i šablon. Nervozna, pa razmišlja da li je u pms-u. Bolje se zapitaj zašto sinoć niste imali seks.
Omiljene poze - leđa o leđa i dupe uza zid. A šta ćeš, naporan je dan bio... Samo ste zaspali, onako mrtvi umorni.
- Šta si prebledela kao krpa neka?
- I jesam. Stara krpa.
- Eh... spavajte goli sledeći put. Možda pomogne.
Posebna vrsta dijaspore, koja je emigrirala dosta davno, najkasnije do polovine 70ih i bitno se razlikuje od onih gastosa koji su zapalili od 80ih na ovamo.
Za razliku od garniture koja je zapalila tek kada se smračilo u bivšoj Jugi, a koja je makar u manjoj ili većoj meri još uvek vezana za svoj zavičaj (tu je neka vikendica, stari stan, stara majka, stara škola, stara ljubav,...), stara garnitura je odavno sasekla sve veze sa svojim poreklom. Mada su takođe zapalili iz ekonomskih razloga, oni nisu kretali trbuhom za kruhom, već uglavnom zato što im se nije dopadao sistem u tadašnjoj zemlji.
Sami su u velikoj meri zaboravili jezik, njihova deca ga nikada nisu ni progovorila (naročito ako su iz mešanih brakova), uglavnom su dobili novo državljanstvo i preuzeli nove obrasce ponašanja. U velikoj većini slučajeva, prema nekadašnjim zemljacima ne pokazuju nikakvu bliskost/srdačnost/toplinu.
Mika i Laza se voze u potrazi za prenoćištem negde kod Berna.
Mika: Sine, lepo sam ti rekao da krenemo ranije, ovako ne bismo pukli još kinte, jer si se ti umorio za volanom... E, eno, tamo lepo piše "Übernachtung", to ti je prenoćište. Hajde koči.
(izlaze)
Laza: Au... Pazi ovo, na interfonu ime "Miladin Petronijević", koji smo useri nemam reči, u ovoj vukojebini da naletimo na Srbina...
zvrrrrr...
Miladin: Ja, guten abend, zi šprehen mit Petronijević...
Mika: Ja, guten abend, her Petronijević, vir zind aus Zerbijen, vir zuhen da prespavamo...
(trenutak tišine)
Miladin: Komen zi dan bite!
(ulaze)
Mika: Nemam pojma da li me je skontao da smo Srbi
Laza: Brate, sa takvim nemačkim te niko ne bi skontao...
(stižu na ulaz)
Miladin: Guten abend!
Mika: Guten abend...
Laza: Dobro veče... Može srpski?
Miladin: Uffff... Mogla srpski, ali ja to malo zaboravila. Davno bila tamo...
(stižu na recepciju)
Miladin: Dakle vama trebala Übernachtung. S obzirom da vi kasno stigla, mi imala samo još pansion od zehcih frank po osoba.
Laza: A je li, da te pitam, možeš ti nama kao zemljacima neki popust da središ?
Miladin: Ufff... Das get niht hir...
Mika: Kaže da neće moći... Dobro ništa, evo, neka bude 60 franaka, samo da znate, do sada su nam naši uvek svuda činili za cenu...
Miladin: Mi ne bila više naši.. Ja emigrirala odmah posle osnovna škola, još 68. godina sa moji geštorbene roditelji. Moja žena je Švajc, moja deca odavno Švajc. Ne oseća emocija, vi sada druga narod, ja sada Švajc...
Vreme o kome se govori u pluskvamperfektu.
Nepovratna vremena koja su bleda senka prošlog i nemoguća misija za sadašnje vreme.
Na izraz su najčešće trajno pretplaćene kukumavke, nerealni pesimisti, vezane vreće i izgubljeni slučajevi.
-Eee, u srećna vremena, sednem u juga i odjurim do ribe...ona, srećna bre što me vidi, ja srećan svaki put kad jugo upali. Krenemo, nije bitno gde, i lepo nam!!
-Kume, ne seri, sad imaš oktaviju, kresne ti svaki put, kresneš i ti svaki put kad ti se digne i kad naleti neka pglu klinka...a da si pametan, bio bi srećniji da ne ganjaš što nije tvoje i ne sanjaš što nema reprizu.
Razlog zašto shvatiš da nema više vremena, nakon što ljudi prestanu da ti govore to.
- Imam 16 godina, i još uvek nisam imala dečka!
- Ima vremena, polako.- Imam 20 godina, i još uvek nemam vozačku!
- Ima vremena, polako.- Imam 30 godina, i još uvek sam nevina!
- Jebi ga.
stara kineska poslovica glasi:
nikad ne veruj starim kineskim poslovicama!
Izraz koji je koristi kada iznenada naletimo na nekog starog poznanika. Nikada mi nije bilo jasno šta to znači. Uvek pri tom zamišljam neku raspalu zidinu iz koje izleću slepi miševi, i koja samo što se nije srušila. Naši ljudi su skloni da ovu reč ,,stari,, trpaju u svaku čorbu. Gde si, stari? Majka mu stara! Šta ima, matori? Gde si, budjavi? Moja stara mi se nešto razbolela. Kako su ti starci?
Najčešći roditeljski oblik komparacije utroška tvog vremena kao i ostvarenih sa potencijalnim rezultatima.
Majka:
Da si toliko vremena učio koliko si na internetu sad bi bio Vukovac!
Da si toliko vremena posvetio bratu koliko si na internetu on bi sad bio Vukovac !
Da si toliko vremena posvetio ocu koliko si na internetu on bi sad bio Vukovac!
Ti: Ćale Vukovac?
Majka: Pa dobro bre, znaš već na šta sam mislila, malo da mu posvetiš pažnje i tako to...
Vremena kada se mleko davalo narodu iz kamiona, sada su ta vremena prošla. Mleka uopšte nema.
Posle koliko vremena daje.
- Tebra, vidi onu u ćošku, bela majica. Šta misliš.
- Dobra je mala.
- Ma ne pitam te to, imam oči. Nego koja je tvoja prognoza vremena, ipak si iskusniji lovac od mene.
- A to... pa barem nedelju dana.
- Lud sam, kao da ću da živim sto godina. A ona pored?
- Grozna, ali što se tiče vremenske, pola sata pa i ja da umočim do kraja večeri.
- To mi reci rođače. Napadam, vidimo se kasnije.
U danasnje vreme jedan od najcescih izgovora i, moze se reci, uzrecica.
U saljivom kontekstu ovaj izraz se koristi kao zamena za "nema se para" i ide uz dodatak koji podrazumeva trljanje kaziprsta i srednjeg prsta o palac- izraz za brojanje para.
No, mnogi ljudi ovaj izraz besomucno ponavljaju, kako drugima, tako i sebi. Time se istice vaznost postojanja doticne osobe i njena nemogucnost da bude "na sto strana", jer vreme dozivljava kao zardjalu cesmu u Sahari iz koje kaplje voda, ali svakog casa moze da presusi. Takvi ljudi uvek zure, ali nikad nigde ne stizu, te, samim tim- nemaju vremena.
Tehnologija svakog dana napreduje,uproscava mnoge radnje i ubrzava razne procese, a uz pomoc nje covek koji joj se posveti je staticniji nego ikad (ako ga ista uzme u masinu).
I svako od nas cesto bez razloga- nema vremena.
Gde si ti, covece, nema te sto godina?
Ma, brate, evo me, nema se vremena... (udaljeni ste 150m vazdusnom linijom, jedine obaveze su vam posao/fax, bili ste dobri ortaci, ali jednostavno, danas nemate vremena da se vidite);Tamara, jesi li prebacila one Evokse na komp? To je jedan disk, dao sam ti ga pre 2 meseca.
Jaoj, nikako da stignem, izviiiini, stvarno nemam vremena. Fax, bus, izlasci, nikako to da obavim. (ne odvaja se od kompa, svaki dan menja status na FBu, sminka se 3h, ali nema vremena da ubaci disk i obavi tri radnje za 5 min.);Kad cemo na fudbal?
Stvarno nemam vremena. `Ajd` ako hoces, dodjite do mene da pikamo na SONYu*. (Osoba koja sama sebe pokopa, dokazujucu da ima sve vreme ovoga sveta, ali ga mrzi da trci, vec vise voli dzojstik) *Fudbal na SONYu ili kompu je OK kad je lose vreme napolju, a kad je suncano i fino, trebalo bi ga zabraniti.Itd...
Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.
Dve građevine koje se mogu naći u mnogim srpskim dvorištima. Stara kuća je prosta prizemna građevina u kojoj žive baba i deda. Nova kuća je veća znatno od stare, nedovršena, neomalterisana i u njoj živi mlađi deo porodice. Vremenom nova kuća se sve više sređuje i budži, a stara postaje oronula i nakon dedine i babine smrti se ruši ili se sređuje kako bi se u nju uselili ćale i keva kad im sin dovede snajku u kuću. I tako se sve pare ulažu u novu kuću (i staru kako bi se sredila za stanovanje ćaleta i keve kad se sin oženi) a onda se desi neko sranje kao npr. zemljotres i sjebe ti u sekundi jedinu nekretninu koju poseduješ i u koju su generacije ulagale.
Centrifugalna sila koja pokreće zamajac reda i civilizacije. Da nije njega, potonuli bismo u haosu čekanja i kašnjenja. Sponzor tačnog vremena je posrednik izmedju dva, uzročnog i posledičnog sveta.
Postoje sluge nekog višeg reda, koje u našoj zagonetnoj hijerarhiji pripadaju onima koji navijaju satove. No oni to nikada ne rade prevashodno radi ljudskog dobra, već iz sopstvenih, nepoznatih hirova. Ipak srećom po nas, ne stide se da prime razne poklone.
Sponzor tačnog vremena je vitez u redu onih koji imaju odredjene interese na polju tačnog vremena. On je ratnik koji istrajava, borac za ustaljene propise i dan od dvadeset četiri časa, ura utvrdjenih jasnim pravilima. Služi se raznim načinima lobiranja, kako bi njegova država vremenski zauvek ostala pet sati ispred Francuske, a istovremeno i samo dva sata iza Kanade. Pojedine religije, poput judaizma, imaju od vajkada sponzora toliko sposobnog da je jevrejski narod izmedju sebe i hrišćanskog sveta razvukao barijeru dugu dvehiljadesedamstoikusur godina udaljenosti.
Kada sponzor tačnog vremena svoj posao obavlja odgovorno i vredno, ljudi ne kasne na ugovorene sastanke, deca ne kasne u školu, stari na vreme piju svoje lekove...Za uzvrat, od nas jedino traži da povremeno bude pomenut, pred drugi dnevnik, ili na radio stanicama, ponekim, ponekad...
Tačno je tri časa. Sponzor tačnog vremena, Vršački vinogradi. Paaaam pam pam pam pam paaaaam. Vesti:
