Rečenica koja obično ide "Ništa ne znam, pašću ispit" i obično izgovarana od najvećih štrebera. Kukanje traje 2 do 3 dana pred ispit i ume prilično da iziritira studenta koji ne uči nego ga zabole tuki. Bez obzira koliko ta osoba "Ne zna", "Lupaće sve što joj padne na pamet" i dobiti maksimalan broj poena i najvišu moguću ocenu zahvaljujuči lupnutim glupostima.
2 dana pred ispit
A: Ništa ne znam, sve mi se pomešalo, jaoooo kako ću da stignem da naučim.
B: Ok je ne sekiraj se, ostaće ti samo to za april.
A: Jao ništa ne me pitaj, šta ću da radim, idem da učim...Odmah posle ispita
A: I jel si uradila nešto? (utešnim glasom, za slučaj da je odgovor "Ništa")
B: Paaaaa onako, sve sam uradila.
A: I tebi je SVE onako...
B: Ma lupala sam svasta i sve sto mi je palo na pamet.4 dana nakon ispita (rezultati)
B: Kolko si poena imao, kolko si poena imao?
A: Ja nisam ni izašao na taj ispit...
B: A...
A: (Mora da pita iako ga zabole kurac, da bi ispao fin)...i šta si dobila? ( zna već unapred odgovor)
B: Pa desetku.
A: Super...
B: A ja stvarno ne znam kako sam uspela da imam...
A (pravi se da sluša a u stvari razmišlja kolko kinte mu je ostalo za čokoladicu iz aparata koji guta kusur)
Boris Tadić
Kalendar za 2010/11
Novembar: Izvinjenje Hrvatskoj za zrtve u gradjanskom ratu devedesetih
Decembar: Plakanje i izvinjenje ostatku bivse Jugoslavije za zrtve u gradjanskom ratu devedesetih
Januar: Raspust (porodica Tadić na skijanju na Alpima- besplatno naravno, pansion uplacen od strane Austrijske vlade pošto su od predsednika Srbije primili izvinjenje za Hitlerovu aneksiju
Februar: Izvinjenje svim gradjanima Srbije zbog nesnosne buke koju trpe zbog parenja macki tokom Februara
Mart: Izvinjenje svim gradjanima Republike Kongo za zrtve u gradjanskom ratu koji traje vec godinama
April: Plakanje i izvinjenje stanovnicim Tibeta za zrtve Kineske opresije
Maj: Izvinjenje stanovnicima Indonezije za cunami iz 2004
Jun-September: Raspust (porodica Tadić na odmoru na Havajima- besplatno naravno, pansion uplaćen od strane vlade Sjedinjenih Americkih Drzava, pošto su od predsednika Tadica primili izvinjenje za napad na Pearl Harbour 1941)
Oktobar-Decembar- predsednik Tadić ce provesti sirom Bliskom Istoka , ridajući kao kišna godina i izvinjavajući se pojedinacno svim stanovnicima na pretrpljenim nedaćama
Jedini sisar koji može da leti. Svi vi koji mislite da je to slepi miš, varate se.
Četvrti razred gimnazije. Drugo polugodište. April mesec. Čas biologije kod vrlo zajbane profanke, koja nam je sticajem nesrećnih okolnosti razredni starešina. Nastavna jedinica: utvrđivanje gradiva - sisari ( mammalia ). Akteri događaja Gavra, razredna i Marko...
- 'Ajde, 'ajde, ajde... hmmmm... Gavrilović!
Gavra ustaje k'o ošuren, sav zbunjen, jer mu nije jasno kako ga je prozvala kad je sekund pre toga pomislio: "Joj, ništa ne znam. Valjda neće mene..."
- Reci ti nama Nemanja, po čemu je klasa sisara dobila ime?
- Pa... Uf... Dakle, sisari su... ovaj, dobili ime po mleku...
- Molim?!
- Pa, mislim, po tome što imaju mlečne žlezde koje luče mleko i tako hrane mlade, ovaj, u početku.
- Dooobro... A koji je jedini sisar koji leti?
- Pa, to je, uf... ovaj, to je...
Očajnički gleda po učionici i preklinje bilo koga da mu nešto šapne. Marko pokušava da se savlada, ali nagon je jači od njega.
- Leteća veverica ( šapatom ).
- Hmm... pa, to je, ovaj, ( samouvereno i razgovetno ) leteća veverica!
- Leteća veverica!?!?!? Leteća veverica?!?!?! Sedi Gavriloviću, i nemoj više da ustaješ, molim te, čak ni kad te prozovem... Ne znam samo kako misliš da popraviš ovu ocenu, do kraja godine je manje od mesec dana...
Prilično originalna fora iz kategorije Odjeba koja će itekako osvežiti vaš svakodnevni “repertoar sarkazma” u vrelim i neinspirativnim danima tokom predstojećeg - kako već najavljuju – “još jednog kataklizmičnog leta”.
Uglavnom, cinična konstrukcija idealnih proporcija za spuštanje onih sagovornika kojima na ovaj ili onaj način nikako ne ulazi u glavu ono što želite/pokušavate da im kažete, bilo to zbog njihovog nešto sporijeg procesa kopčanja ili, pak, zacrtanog jednoumlja u glavi. Retoričko pitanje bazirano na rekapitulaciji vaših sopstvenih reči koje iz malopre pomenutih razloga inicijalno nisu pravilno shvaćene. U praksi je još poznata i ciničnija verzija, bzw. “Koju reč od ”_________” nisi razume/la?”, prilikom čega je poželjno da na mestu prazne linije stoje dva, maksimalno tri sloga. Prosto-proširena osnova u naslovnoj verziji se i više nego podrazumeva. Zapravo – što kraće, to bolje, i da ne kenjam više. Ćus.
- Tebra, mi daš da furam malo onaj tvoj Adidas duks?
- Ne dam.
- A daaaj, pliz, što si takav?!
- Brate, koju reč od „NE DAM“ nisi razumeo, keve ti?*
- Matori, dolaziš večeras da cirkamo kod mene? 'Nači, 'naš kakav Čivas sam zaštek'o od ćaleta...
- Uh, care, neću moći večeras, dolazi mi riba da prespava...
- Ne kapiram te. Šta od „'naš kakav Čivas“ nisi razumeo?!
- A ti od „dolazi mi riba da prespava“?!?!
- I to što kažeš...Ništa. Ae kad je „uspavaš“ a ti navrati. Možda ostane za naprstak, xexexe...----------------------------------------------------------------------------------------------------
Černobilj, 26. april 1986 god.
- Ti! Brzo trči gore u kontrolnu sobu i reci im da uključe akcidentalni kuler izotopa B-12, fuzioni reaktor samo što se nije pregrejao!!
- Ali...
- BRZO!!!2 min. kasnije...
- Hej, izvin'te...
- Pobogu, sklonite se odavde, reaktor samo što nije odleteo u vazd...Opet TI! Ama, šta od „trči gore u kontrolnu sobu i reci im da uključe akcidentalni kuler izotopa B-12, fuzioni reaktor samo što se nije pregrejao“ nisi razumeo, krv ti jebem da ti jebem nesposobnu?!?!?!
- Iskreno - ništa. Ja sam ustvari samo doš'o disporučim ovu kaprićozu, pa ako bi možda mogli da me uputite do Kadrovskog...?
Jedno seme, dva termina. Jedan faktor, dva ishoda. A i ta dva ishoda uzajamno su zavisna jedan od drugog, da ne kažem, idu ruku pod ruku k'o burek i jogurt, BMW i krstača i, sve je izvesnije, Crna Gora i Nato. No, o toj i drugim neprijatnim temama više na Forumu ovog sajta.
Seme razdora/mržnje se prema svojoj opštoj ISO definiciji objašnjava kao "mišljenje, čin ili događaj iz kojeg će pre ili kasnije proklijati prezir, odnos prekid odnosa između do tada nezavađenih strana". A kako nas životno iskustvo bez izuzetaka uči, prekid odnosa ujedno znači i prekid odnosa, pa vi vidite onda šta ćete i gde ćete sa svojim semenom.
April 1945 god., poslednji dani bitke za Berlin, na jednom sovjetskom položaju dva crvenoarmejca pričaju...
- Hej, Sergej! Je li...Šta bi uradio kad bi ti Adolf Hitler slučajno pao šaka?
- Uh, sad si me zatek'o, Kolja...šta znam...ubio bih ga kao najgoru zver, eto šta!
- Ma, znaaam to, druže, ali kako?
- Pa, puškom, kako drugačije!
- Eh, puškom...Pa, zar zlikovac što poseja seme mržnje i razdora po celom svetu od obične puške treba da strada, a?
- Dobro, onda bih uzeo nož i...
- Majku, oca i oba brata si izgubio u ovom ratu, Sergejuška moj, a ti bi glavnog krivca za to nožem, eh...
- Dobro, dobro, onda bih uzeo sekiru i...
- ...verenica ti je poslata u logor, kuća ti je srušena...
- AAAAAAAARGH!!! UZEO BIH I SIPAO MU GOVNA U USTA A ONDA BIH UZEO KLAVIRSKU ŽICU I OBESIO GA DOK MU OBA OKA NE ISKOČE A ONDA BIH GA ISECKAO NA SITNE KOMADE POLIO NAFTOM I ZAPALIO A ONDA BIH...
- Hahaha, dobro je, Sergej, ložim te samo, jutros našli i Evu i njega u bunkeru, izvršili samoubistvo, hahaha...
- Pička si što ovo radiš, znaš, tako si isto za Musolinija kad je bilo...
- Ko te jebe kad si Koštunica, hnjo.
Veća lopina i od mafijaša, jer od ovih drugih i ne očekuješ ponašanje u skladu sa zakonom, dok bi narodni poslanici trebalo da rade u korist građana. Malo morgen bato, makar u Srbiji.
Ova ''poštenjačina'' samo gleda gde može nešto da marne i kako da se ugradi u neki posao. Kao što poslanici obeduju za male pare u skupštinskom restoranu, tako i ovaj gleda da prođe što jeftinije ili da ne plati u opšte, ako takva mogućnost postoji.
- Dobro bre Tole šta bi sa onom tvojom najavljenom ostavkom u decembru? Pojela maca, je li? Nije pošteno brate, pusti i nas da umočimo malo kljun.
- Ajde, ajde Terza iskuliraj. Šta si zavrištao ko Damjanov zelenko, nije ti dosta Zvezda? Tamo izgleda ima toliko toga za dignuti, da si čak i Kokezu poslao kod mene u Savez da ti ne smeta u radu. I ti onda pričaš o poštenju, a u toj kategoriji si ko narodni poslanik. U ostalom, već sam najavio izbore za predsednika Saveza u aprilu.
- Ma ko će da dočeka april, sad mi gori. Zajebava me Gazprom sa sledećom tranšom sponzorstva, šalju je ludi Rusi tek u julu, a trebam i ja od nečega da živim.
- To je stvarno strašno. Vidi se i po tebi, usukao si se ko papudžijski mačak. A ni frizura ti nije nešto, toliko si ufitiljio da umesto gela koristiš jestivo ulje. Ajde ne kenjaj, ko da se ne znamo.
- Jebi se Tole, regulisaću te ja sa Vučićem.
- Hoćeš, hočeš... Pa šta misliš zašto sam još uvek predsednik FSS? Šuuuk matori.Pisano za takmičenje KOMPAREJŠN KOMPETIŠN
Čovek koji je u poslednjih dvadeset godina najviše učinio da popravi demografsku sliku Srbije.
Francek Tuđman deo je stare garde iz laboratorije doktora Mengelea (poslednji živi primerak Šešelj, na koga čak i fizički podseća) i (nepotvrđeno) stari eksperiment vrste "Hajde da vidimo šta će da se desi ako oni dođu na vlast".
O malim stvarima koje čoveka čine srećnim:
"Sretan sam da mi žena nije Židovka ni Srpkinja."
(April 1990, predizborni skup HDZ-a u Dubravi)O genocidnim promenama:
"S jedne strane one neizbježno produbljuju povijesne razdore, razjaruju međunacionalnu mržnju i potiču osvetničke porive, pa sa svime time pridonose održavanju međunarodne zategnutosti i izbijanju sve novih i novih sukoba. S druge strane, dovode do etničke homogenizacije pojedinih naroda, do većeg sklada nacionalnog sastava pučanstva i državnih granica pojedinih zemalja, pa to može imati pozitivne učinke na kretanja u budućnosti u smislu smanjivanja razloga za nova nasilja i povoda za nove sukobe i potrese'
(Bespuća povijesne zbiljnosti, 1989. godina)O neovisnosti pravosuđa:
"Sudovi su donosili odluke bez mojega znanja!"
(Dr. Franjo Tuđman u interviewu hrvatskim listovima u povodu Dana državnosti, svibanj 1994.)O stabilnosti u komunističkim državama:
"Uspostavili smo demokratski poredak stabilniji nego u bilo kojoj drugoj bivšoj komunističkoj državi."
(Franjo Tuđman u Tribunju, 14. 08. 1993. godine)O skromnosti i vlastitom doživljaju svog poslanja:
"Ako ne bi bilo Tuđmana, ne bi bilo HDZ-a, ne bi bilo Hrvatske!"
(svibanj 1994, razgovor s urednicima hrvatskih listova u povodu Dana državnosti)O izbeglim i proteranim građanima srpske nacionalnosti:
"Neka im je sretan put, nisu stigli ponijeti ni devize, ni svoje prljave gaće."
(Franjo Tuđman na željezničkoj stanici u Kninu - Vlak Slobode, kolovoz 1995.)
Sindrom smanjene uračunljivosti i porasta agresije koji nastaje u kontaktu pojedinca sa sistemom, najčešće oličenom u nj.k.v. Šalteruši.
Odsustvo svake, pa i one elementarne logike i smisla, neljubaznost, proceduralni besmisao i ogroman jaz između pravednosti, pravde i prava u pojedincu izazivaju užasan osećaj osujećenosti, koji se dalje razvija u bol, iz kojega proizilazi bes. Korak od besa do agresije je malen i sasvim elementarno logičan.
Ja, MrGud MrGudović, rođen divnog jesenjeg dana godine 1982. u ex-SFRJ, sa stanom u Bloku, pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću, dajem sledeću
I Z J A V U:
- Da se od navedenog datuma NIJEDNOM više nisam RAĐAO, nijednog drugog dana, ni u jednom drugom mestu, ni od kojih drugih roditelja, ni sa jednim drugim imenom;
- Da su podaci u izvodu iz MK rođenih datiranog april 2003. godine - potpuno ispravni, precizni, validni i u ovom trenutku i vo vjeki vjekov', amin, obzirom da se neće menjati dok ne crknem;
- Da još uvek nisam crk'o, jer mogu da stojim u redu i generalno vrlo prihvatljivo mirišem, a i da jesam crkao - to samo potvrđuje činjenicu da sam se i rodio;
- Da je shodno paragrafu 3 ove izjave, predmetni izvod iz MK rođenih izdat 2003. potpuno validan dokument i kao takav MORA biti prihvaćen od nadležnih polnih bradavica-tojest-organa ove banana-kvazi-nazovi-šatro-gistro-(s*rem-ti-se-u)-države;
- Da je krajnje vreme da gorenavedeni paraziti-tojest-organi podrane u pet ujutro, uzmu broj, pripreme dokumentaciju i budu nasađeni na neomašćeni kolac, nakon čega će odgovarajući organ utvrditi da im fali jedan papir i shodno tome, zajedno sa kocem - uputiti ih na lomaču na trgu Terazije u Beogradu. Gde će morati da sačekaju u redu, jedno večnost ili dve.
Čest dodatak rečenicama izgovorenim u trenucima sudbinske odlučnosti ili vrhunskog inata. Ovaj sufiks deluje kao zarazan refren na sagovornika i, kao takav, ne samo da odvraća pažnju sa jebenog smisla GLAVNE REČENICE koja, baj d vej, može da bude čist nebulozni idiotizam ( tipa ' Jebiga, odigraću još ovaj put singl na Totenhem, makar mi poslednji bio ' ili ' E, oženiću se još ovom pa makar mi poslednja bila! ' ), već i njen kvalitet podiže na viši nivo.
April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker...
- Moj fireru,...loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga...Sovjeti su već...
- WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima...!
- Jasno, moj fireru...Koja su onda Vaša naređenja...?
- Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari...Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa - njima jedino verujem.
- Oni nisu tu, moj fireru. Zapal...pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje...
- Znači - sam...U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati...grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage - u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca - pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !!
- Jaaawohl, moj fireru!
- Eva, Eva, gde si ?
- Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina...
- Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu!
- Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera...
- Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim - idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava...
(N.B. Priča ne sadrži opscenosti. Unapred se izvinjavamo na tome. Autor )
15. april 1912 god., negde na Pacifiku
Poslednji ostaci svetlosti dana već su odavno iščezli u tamnoj daljini horizonta kada je gospodin Charles Herbert Lightoller, prvi oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, izašao na terasu pramčane palube i udahnuo sveži večernji vazduh. Naginjući se blago preko bezbedonosne ograde, sa zadovoljstvom je posmatrao penušavi trag koji su za brodom ostavljala dva moćna Harland&Wolff parna motora od 16,000 konjskih snaga. '' Miriše na maglu.'' - pomislio je. Još neko vreme je uživao u ovom prizoru a onda se uspravi, namesti oficirsku šapku i izvuče iz unutrašnjeg džepa svoje rajsko-bele uniforme srebrnu tabakeru koju je dobio od svoje verenice, gospođice Emily Huntingtonsohn, na poklon pred isplovljavanje. '' Đavolski dobra cura! '' – skoro naglas reče Charles. I jeste bila. Od onog prvog prohladnog jesenjeg dana kada ju je video u gradskom parku u East Herefordu, znao je da je ona TA. ''...Ili je to samo bila ona modro-plava haljina od jorkširskog tvida koju je imala na sebi!'' - kako se, tobože, pravdao svojim kolegama. Nasmejao se i uzeo cigaretu.
- ''Prelepa noć za plovidbu, gospodine Lightoller, zar ne? Vatre...?'' -
Gospodin Lightoller se trgao. Pored njega je stajao Harold Godfrey Lowe, šesti oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, i držao u ruci upaljač marke Ronson. Na licu mu se ocrtavao šeretski osmeh koji je nasledio od oca, rovokopača u rudarskom basenu Pembrokshire-a, dok je upaljač, pak, nasledio od pokojnog dede.
- ''Nisam znao, gospodine Lowe, da ste toliki džentlmen...'' – procedi Charles paleći cigaretu i pružajući otvorenu tabakeru. – ''Mislio sam da sinovi engleskih rudara-protestanata nemaju baš izražen smisao za romantiku...'' -
- ''A ja, Charles, da gospoda sa livada u Hampshire-u ne traže pomorsku karijeru ali izgleda da smo se obojica prevarili.'' –
Nasmejali su se. Ovo im je bila prva zajednička plovidba još od obuke u kraljevskoj pomorskoj školi u Sauthampton-u i stari drugari iz školske klupe su potajno bili jako srećni zbog toga.
- ''Kako je kapetan Smith, Charles?'' – prvi se uozbilji Harold – ''Nadam se da ti nije previše inkonvinientno da govorimo o tome...''-
- ''Ne, ni najmanje. Pa, obzirom na količinu alkohola koju je kapetan Smith sinoć uneo u svoj telesni sistem, mislim da ću morati još neko vreme da ga zamenjujem na dužnosti. Ipak, njegov lični ađutant mi je u poverenju rekao da je dobri kapetan jutros konačno prestao da povraća. Pravo čudo, rekao bih, posle sinoćne konzumacije...''-
- ''Prosto ne mogu da verujem da je kraljevska mornarica dozvolila da jedan takav čovek upravlja najvećim i najmoćnijim brodom na svetu. To je katastrofa koja čeka da se dogodi, stari moj...! ''-
- ''Nažalost, bojim se da je alkoholizam kapetana Smith-a samo vrh velikog ledenog brega - ako me razumeš...'' – uzdahnu Charles zagledan negde u morsku pučinu. – ''Mislim da si i sam primetio koliko je siromašan izbor jela u glavnom restoranu. San Pjer šuren u kozjem mleku i Chateau Lafitte iz 1789-te ?! Mora da se prokleto šale! Pa, ni mrtav ne bih stavio tu prostotu u usta, uopšte da ne pominjem jeftini, pozlaćeni escajg! A tek muzika...Kriminal najviše čistote! Prvi kvartet Berlinske Filharmonije ni u kom slučaju ne može da odgovori visokim zahtevima prefinjene engleske publike. Na sve to, juče sam skandalozno dugo čekao da se oslobodi jedan od samo dva terena za tenis a, među nama govoreći, zaista ne želim da komentarišem broj Iraca i Škota u posadi. Mislio sam da te gamadi u engleskoj mornarici više nema...'' -
- ''Izvini što te prekidam, Charles, ali učinilo mi se da sam nešto video u daljini...Sedam-zarez-tri kilometara u pravcu severo-zapada...'' – I jedan i drugi uputiše značajne poglede u tom pravcu. Neki par je stajao zagrljen na samom pramcu broda. Ljubili su se.
- ''Hmm...Ma, učinilo ti se, Harolde. To su samo galebovi.'' - reče konačno prvi oficir. – ''Hajdemo unutra. U posedu sam izvrsnih cigara iz okruga Kent...'' -
I tako je nastao izraz iz naslova.
N.B U tekstu su korišćene informacije sa internet sajta Wikipedia. Nijedna životinja nije povređena tokom produkcije ovog teksta. Hvala
Dve godine blagostanja u Srbiji , 89. i 90. Godine reformi Anta Markovića , gde dinar postaje konvertibilna valuta (7 din jednako 1 dm). Rafovi puni svega i svačega, plate zapadne , cene istočne, čekovi se pišu, krediti rokaju, keš se šteka. poslednji ropac pred sunovrat jedne države.
odlomak iz dvevnika prosečne srpske porodice tih godina
ponedeljak, 9. april 1989.
danas smo bili u Beograd, prošetali smo malo gradom , videli smo prelep regal za dečiju sobu, sreća pa sam ponela čekove. dok stignu iz Beograda taman neću ući u minus, a do tad ću dobiti novih 10kom. Deca će se jako obradovatiutorak 15. maj 1989.
danas smo kupili moto-kultivator sa prikolicom, i uzgred 2000komada cigli, blok giter5, konačno da počnemo onu vikendicu. čekovi su super stvar.petak 18.maj 1989.
ostala su mi još tri čeka pa sam kupila danas novu gorenje veš mašinu, ona stara je počela da kida dugmiće. jao kako sam srećan zbog toga.1.jul 1989.
Danas se pakujemo, idemo na more, preko "putnika" smo rezervisali 4 puna pansiona u Bečićima, sve je u 4 mesečne rate, baš povoljno, svi su smo srećni zbog toga.1.avgust 1989.
Danas nam stiže novi jugić...imali smo sreće pri izvlačenju lutrije pa smo bili trći na spisku, ipak mi je malo krivo što nismo bili drugi, jer bismo sa njim isli na more, ali nema veze, možda odemo još na nedelju dana u septembru ionako je jeftinije a i stići će čekovi.15.avgust 1989.
DanAs sam kupila sav đački pribor za Marka i Mariju, i za to sam pustila samo jedan ček, baš jE fino ovo sa čekovima.
Malo sam se iznervirala što na pijaci ne primaju čekove, a uskoro ćemo morati zimnicu da spremamo, baš su bezobrazni ovi seljaci15. septembAr 1989.
Onaj trosed u dnevnom me toliko nervirao , Miodrag je rešio da kupimo novi, ubedila sam ga da je nAjbolje uzeti kožnu ugaonu u Simpu, on se složio jer mu je firma dozvolila kredit.18.oktobar.1989.
kako bi bilo lepo da ovo dugo potraje, baš smo se fino sredili a i nekako smo se zbližili Marko i Marija mnogo bolje uče ove godine, a i Milorad je nekako pitomiji i nežniji.
Krajnji stav naroda prema državi. Nema dalje. Gotovo. Svi smo ispižđeni do maksimuma!
Oni transparenti, "Dole vlada", "Oćemo fabrike", "Dinkiću, daj nam hleba", "Vratite pare koje ste pokrali", to više ne pije vodu a kamoli špricer. Dok narod ne pređe na jasne reči, i ne nazove stvari svojim imenom, nema od toga leba. A još i pride govnjiva motka i poneka petarda, pa udri.
Jer ovo što se radi nije ni prevara, nije ni pljačka, nije bre ni demagogija, ni varanje naroda. Svako radi šta hoće i pošten čovek ne može više da živi. A i ko da ga zaštiti? KO?
Bukvalno ali bukvalno, gaće spadaju, milom ili silom nije bitno, ali i nema šanse da te neko ne otkeca. Nema. Ili bar zavuče cajper.
Pridruži nam se. Promenimo zajedno Srbiju - precednik Srpske Demokratske Narodne Partije, Miodrag Ž. Vučković
... dokazni materijal, 2145-8, traskript, u slučaju UBISTVO POD ZVEZDAMA...
Dragan: Halo? H...
Astro Zenit Vam želi, dobar dan. Uskoro će prvi slobodan operater da se javi...
Dragan: Jebo te operater. Zar i ovo mora dima neku melod...
... molimo ne pizdite, Jasminka Holclajtner je na liniji 7...
Jasminka: Vaš datum rođenja, godina, mesto.
Dragan: Dvadeseti...
Jasminka: April?
Dragan: Da?
Jasminka: Znam, znam, ostalo mi je u programu a i prepoznala sam ti glas. Hihihi.
Dragan: Pa zovem ja tako često, šta ćete. Život je nekome majka nekome... Dobro, nije ni bitno. Da ne gubimo vreme, šta mi predstoji u narednom periodu...
Jasminka: Opusti se mali. Jako ti je sladak glas. Znaš, tvoj Mars je u opozitu sa Venerom a to je tako hot. Mm, još si i bik. Ja volim bikove, oni su tako...
Dragan: Hvala na lepim rečima. Recite mi da li se vidi uskoro neka devojka i da li ću zadržati posao?
Jasminka: Polako maleni, gde žuriš, tek smo počeli. Tranzit Plutona preko sedme kuće doneće ti radost i sreću.
Dragan: Aha, aha, dalje...
Jasminka: Mm, Strelac ti prelazi preko Device, zanimljiva komba, a zvuči i seksi, grrrr. Nemirni Merkur ti u jedanaestoj kući podbrckuje Mesec, to nije zajebancija, oprez u seksu. M, kolki ti je kad se digne?
Dragan: MOLIM?
Jasminka: KURAC TI OSOLIM!
Dragan: Halo? A?
Sanja Colja: JACO MAĐIJOOOOOOO, HAHAHAHAAHAHHA!!!
Vidoviti Branko: PIŠAJ PO SIROTINJ, HEHEHEHAHAHA!!!
Dragan: Čekaj bre, vi mene svo vreme zajebavate??? Još mi i pare uzimate?
Sanja Colja: Ma jooooook, hahahahahahaha. Prošli put smo hteli dumremo kad smo ti rekli da će bivša da ti se vrati.
Vidoviti Branko: Coooolja breee, stvarno si kučka.
tu tuu, tu tuu
Više nam nisu neophodni neoriginalni prostodušni zidni kalendari.. Dovoljno je uključiti najpopularniju mrežu socijalnih slučajeva i na osnovu slika i statusa videti koje je doba godine.
Januar - Došla je Nova godina! Protekla je još jedna noć kao povod za napijanje i prežderavanje i vreme je da svi okače slike sa dočeka, kako bi svi znali gde su oni bili i šta su radili i šta su obukli i koliko su se napili i najvažnije koliko im je l00do bilo, jer koja je poenta ići i zabaviti se kad je moguće slikati se i sutradan komentarisati po slikama jedni drugima kako je prejebeno bilo i koliko se ko po kome ispovraćao.
Februar - Mesec skijanja. Vreme je da se okače slike sa skijanja, zimovanja ili gde god da se išlo. Pored toga, februar beleži i Dan zaljubljenih, a to je pravi trenutak da u svom statusu napišete koliko puno volite svog partnera, ali i da pošaljete srca drugim dragim ljudima putem aplikacije "Send Valentine's gift!" ili kako god.
Mart - Posle duge zime, najzad dolazi proleće, a kako se proleće lepše dočekuje nego tako što ćete pisati o istom u vašem statusu i tagovati sve svoje ženske prijatelje na neku ogavnu cliché sliku ruža na kojoj iznad piše "SREĆAN OSMI MART DAME MOJE".
April - Mesec u kome je najčešće hrišćanski praznik Usrks, pa se shodno tome ponašaju i ljudi na Facebook-u. Pravi je trenutak da svi okače slike svojih jaja i da im se međusobno dive.
Maj - U ovom mesecu najučestaliji status je oblika "A sad adio", a najčešći klipovi koji se postavljaju su svakako iz filma "Lajanje na zvezde". Maturanti odlaze naravno! Pored abnormalne doze patetike koju forsiraju najčešće ljudi koji su mrzeli pola svog odeljenja, procuri i po neka informacija ko će kakvu haljinu za maturu kupiti (i naravno koliko će je platiti).
Juni - Došla je matura i najzad vreme da haljine o kojima je do sada pisano zablistaju i pojave se u svom punom sjaju. Vreme je za veče na kome će sav šljam izaći u najskupljim limunzianama, prošetati se ko pingvini u frakovima, odnosno u haljinama boje breskve, i tako svi zajedno odigrati poslednji ples kojim se napuštaju dani bezbrižnog gimnazijalskog postojanja i ulazi u život pun nedaća, ispitnih rokova, ESP bodova, jurenja budžeta, mesta u domu... Najlicemerniji (mada poneko i iskren) i zaplaču dal' zbog kraja ili zbog novog početka?! Mesec se prepoznaje po albumima "We will meet again", "Poslednji ples :((((((((", "Par godina za nas", "Bolje biti pijan nego star" i tome slično.
Juli - Mesec u kome se aktivnost Facebook-ovaca splasava, valjda jer su svi na moru, selu, ekskurziji Italija-Azurna obala-Barselona, Exitu ili gde već. Nema puno publikacija, tek poneko se javi sa svog mobilnog telefona kako mu je super i ludo, da se slučajno ne zaboravi da postoji.
Avgust - Beer fest! Mislim da je to jedan od najvećih razloga zašto se ljudi vraćaju odatle gde su otišli. Od nedavnog dolaska Kikija i Pilota na gorepomenuti, navala pajsera i ziljavuša eksponencijalno se povećava iz godine u godinu, a sa tim naravno i novi albumi na FB-u. Međutim, za razliku od originalnih patetičnih naziva za albume s maturske večeri, ovde je jednostavno - Beer fest.
Septembar - Školarci kukaju zbog početka škole, studenti zbog obnavljanja godine, brucoši jer im je ostalo još samo mesec dana. Mesec jebenog kukanja, prenemaganja, ali i lepih uspomena sa mora-planine-doline-jaruge u vidu novih albuma, gde se najčešće ni ne može videti more-planina-dolina-jaruga, već samo njeni posetioci kako se spremaju za izlazak, jedu, peru sudove, slikaju ispred ogledala, veš mašine, bojlera, multipraktika, usisivača..
Oktobar - Neko bi pomislio da u ovom mesecu kosmos zrači nekom posebnom vrstom energije koja podstiče intelektualne napore ljudi. Da li je u pitanju OET, anatomija, matematika ili rimsko pravo, oktobar II je najbolji rok da se sve to ispolaže (ili ipak ne) i za to da se podeli radost (ili tuga) sa svojim fb friends.
Novembar - Do sada su sve gotovo svi već vratili sa ekskurzija i okačili svoje slike gde jedu Mc Donald's (jer to je najbolja hrana za jesti u inostranstvu), piju ili eventualno se biju sa medicinskim sestrama iz Hrvatske.
Decembar - Mesec kada počinju zimske čarolije, kada je jako super jer je sneg napadao i usporio već dovoljno raspali GSP, kada se svi raduju što će potrošiti još nekih 50€ za najl00dje novogodišnje veče (a u zoru - trubači!). Mesec se prepoznaje po učestalim statusima u kojima se iskazuju čestitke i želje za Novu godinu, a oni najluđi i čestitaju Božić i svojim prijateljima iz celog sveta koji ga slave 25.XII po gregorijanskom, da ne kažem matematički tačnijem, kalendaru.
Primer? Pa uključite jebeni Fejsbuk.
Relativitet za sirotinju.
Lep dan u Beogradu danas, meteorološki gledano. Oterali smo još jednu zimu. April, polen u vazduhu, žagor dole na ulici. Deca na poslu, unuci u školi... Sedim na balkonu, hladan čaj na stolu, neprelistane novine do šolje. Čitao sam juče, dosta za ovaj život.
Star sam toliko da sam sa sobom na Vi. Sve češće vežbam sklopljenih očiju. Dok me misli golicaju, svodim neke račune, prebiram po sećanju, čeprkam... Lepo me je služilo, sve ove dane. Setih se kratkih nogu, očevih ramena, majčinih ruku. Kako toplo, kako jako! Kroz tamu sklopljenih kapaka promiču slike, zvuci detinjstva. Nisu čula ta koja me šalju tamo. Sećam se ljubavi, mirisa kože. Očiju tužnih. Nakon šezdeset aprila, sve je i dalje tu. Taj datum što sam ga učinio posebnim, dajući mu neodoljivu gorčinu. Taj dan. Jedan jedini, od svog vremena. Setih se plača, sitnih koraka, velikih boginja. Straha i slabašnog pogleda sićušne glave iz dubine kreveta. O, kako sam srećan što sam bio tu! Setih se nekog zagrljaja i para reči, staračkih, snenih. Spremnosti za tugu, pomiren i sa osmehom. Setih se odlaska na odmor, čvrstog stiska ruke i prećutnog poštovanja. Setih se samoće, prazne čaše pa mi srce postade hladno, samo na tren, do naziranja osećaja nove pripadnosti, vraćanja starog duga...
Setih se da nisam povukao vodu, a sad će deca do dodju, bruka, pod stare dane.I pričaju neki, da nije bitno kad ne traje, a i to što traje prodje za čas... Ali ono što vredi, nastavlja da teče, kroz nas, kroz sećanje. Jedino tako je moglo i da postoji.
"To je dobro. Treba da se sjećaš. Nema ništa bez sjećanja".
Izraz koji se koristi kada uradiš nešto što si uporno pričao da ćeš uraditi, a niko ti nije verovao i svi su misili da samo laješ i ništa od toga.
Najšmekerskije izgleda kada to kažeš mrtav-ladan iako je to momenat tvog velikog trijumfa i dokaz da si stvarno čovek od reči.
10. April 1994.
- Ej brate, ajde upadaj, gotova je kafa.
- Odlično Džoni. Nego da vidiš što sam nabavio kasetu od Doktor Igija. Ima dobrih pesama. Poneo sam da slušamo.
- E nemoj majke ti da mi puštaš tog šabana.
- Što brate? Do jaja je.
- Zato što je u nekoj emisiji izjavio kako on repuje u pesmama i sada kad kažem da slušam rep pola ljudi me pita jel to Doktor Igi, a nije prošao pored repa. Tako ću ga napušiti da će sve da zvoni.
- Znaš kako kažu. Pas koji laje ne ujeda. Sad da ga vidiš, ništa mu ne bi rekao.
- Važi, videćeš kad ga sretnem.15. Septembar 2002.
- E ljudi, hoćemo na Amsterdam?
- Može.
- Ajde. A šta će biti večeras?
- Puštaju vesele devedesete. Taman da se podsetimo detinjstva.
- Ja onda neću.
- Što Džoni? Ajde da se zezamo malo. Jeste sranje muzika, al’ da se malo smejemo.
- Neću bre. Pustiće onog Doktor Igija i samo ću se iznervirati. Jedva čekam jednom da ga sretnem, da ga oteram u pičku materinu.
- A dobro ne moraš da ideš, a znam ako ga sretneš ikada da mu nećeš ništa reći. To samo pričaš ceo život zato što znaš da ga nikad nećeš sresti.
- Dobro, videćeš.01. Januar 2012.
- Brate kako je dobro ovde. Ako smo ovako gotivno dočekali Novu, ima cela godina da bude odlična.
- Naravno. Živeli.
- Živeli.
- U zdravlje.
- Ej stani, jel ono Doktor Igi tamo? Sprema se da peva.
- Jeste, ladno je on. Džoni eno ti ga miljenik.
- Vidim ga. Ej Igi! Igi! Ti, ti, da. Srećna ti Nova godina i da se u ovoj godini napušiš milion kurčeva, majmune jedan retardirani, naserem ti se u usta i nabijem petom i to ispucalom, degenu poremećeni. Gde bežiš. Stani bre, nisam završio. Ode.
- Ipak si ga napušio.
- Rekoh ti da hoću.
- Pobeže čovek. Jedi govna Džoni, ko će sada da peva.
- Pa mi ćemo. Idemo svi. Budim se često po noći.......
-.....A ZNAM DA NISAM NI PIJAN NI LUD!!!
U krugovima zagovornika teorije o evoluciji, logičan i očigledan zaključak jer - za razvoj organizama potrebna je deoba ćelija, a poznato je da su Srbi još milenijumima unazad usavršili deobu...Ćelija...
Beograd, sedmi april 1941. Jutro. Na ulicama pokošena tela; svuda uokolo, hrpe stakla i šuta, nad gradom koji počiva u ruševinama nadvija se oblak dima nalik na krilo slepog miša, i baca gustu senku na svet. Deca pobijenih roditelja vire iz zatrpanih skloništa. Na slaviji, gradski autobus pun leševa odbija da se ukloni sa prekinute putanje. Čopori izgladnelih pasa lutalica radoznalo njuše izginule, nad raskrsnicom, nabijeno na gredu koja štrči iz prelomljene zgrade, visi beživotno telo i podseća na groteskno raspeće. Strah i očaj. Obezglavljena država cepti u groznici i krvi, komanda se razbežala, pljačke, silovanja...Zemlja, sa svih strana opkoljena nacistima, fašistima, ustašama, Bugarima, Šiptarima, logorima smrti, fabrikama za proizvodnju masovnog uništenja..
Napadnuti narod, u čudu, uzima stvar u svoje ruke i počinje da radi ono što najbolje zna - skače u politiku, deli se na četnike i komuniste, laća se puške, bombe, noža, žice, sekire, gura nevolje u stranu i hvata se za gušu.
........................................................................
Čokešina, dvanaesti septembar 2015. Seoska slava, tradicionalna svetkovina. Pod šatrom tela pokošena vinjakom i rakijom, svuda uokolo, hrpe slomljenih čaša i flaša. Deca razularenih roditelja vire ispod stolova. Čopori izgladnelih pasa lutalica se šunjaju i njuše komade pečenja, nad šatrom, na drvetu, visi mlitavo telo lokalnog domaćina koji se na njega iz nekog razloga popeo, i služi kao atrakcija omladini koja ga slika svojim pametnim uredjajima. Opšte rasulo. Obezglavljena država cepti u groznici i nesreći, komande nema, pljačke, silovanja..Za jednim od stolova sinovi i unuci hrabrih predaka vode žustru prepirku podgrejanu alkoholom, skaču u politiku i istoriju o kojoj blage veze nemaju, ko je klao, ko je streljao, izdao, pobegao, upropastio..Laćaju se puške, bombe, noža, žice, sekire, guraju nevolje u stranu i hvataju se za gušu.
Osoba koja ima ogromnu želju da bude pametnija nego što jeste. Koristeći ustaljene šablone, široko prihvaćene od većine ljudi (koji smatraju da se svi pametni ljudi ponašaju na isti način i vole slične stvari), on uspeva da veliki broj osoba ubedi u svoju superiornu inteligenciju.
Ovakve ljude, paradoksalno, odlikuje veoma loše mišljenje o samom sebi. Da bi koristili šablone priučenog intelektualca, oni prvo moraju sebi na neki način da priznaju da su glupi.
Ovo ne važi za nacionaliste. Oni su glupi, i to ne pokušavaju da sakriju.
ŠABLONI KOJE KORISTI PRIUČENI INTELEKTUALAC SU SLEDEĆI:
* Vokabular genija - Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla (Valsinarb90, 09. april 2011). Ovaj metod drugačije možemo nazvati Akademski govor.
* Ispravljanje gramatičkih grešaka tokom rasprave - jedan od načina da, kada se ostane bez validnih argumenata i kada sagovornik u sebi pomisli "Kada pojedem alfabet supu ja iskenjam bolji argument od ovoga", odnese pobeda u raspravi i sačuva svoja intelektualna superiornost.
* Filmovi - Koliko smo puta samo čuli tezu od raznih ljudi "ja gledam samo Ukrajinske filmove", ili nešto slično. Danas je mnogo popularno reći "ja ne gledam Američke filmove". Kada to čujete, možete biti sigurni da ta osoba krišom obožava film Američka Pita 5 ili Mrak film 3. Ok, svima je jasno da je kvalitet Holivudskih ostvarenja lošiji iz godine u godinu i da je ogroman broj njihovih filmova čisto smeće. Ali ne može da stoji argument da je od filmova Šindlerova lista ili Kum ili Američka lepota bolje skoro sve jedno ostvarenje Ukrajinske kinematografije.
Prešao sam je samo jednom - Fraza koju često govori priučeni intelektualac pred ispit. Nema veze što je on knjigu prešao 20 puta (što treba poštovati), učio 2 meseca po 18 sati dnevno. Na ispitu, ako ga neko pita, uvek će reći da prešao knjigu samo jednom.
A privatno slušam kvalitetnu muziku - ovu frazu najlakše je objasniti primerom.
- Ćao koleginice, vedeo sam te na splavu juče. Vidim da si se lepo provodila.
- Ma kakvi. Uništila me muzika. Onako sam igrala samo zbog sarkazma. Ne mogu da podnesem taj jebeni turbo folk. A privatno slušam kvalitetnu muziku.
- Koju?
- Pa recimo, EKV.
- Super, koju njihovu pesmu voliš?
- Pa onu ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio.
- Aha, krug. A je l' ti je dobra "Ti si sav moj bol" i "Kao da je bilo nekad".
- Pa ono, znaš, čula sam i njih. Ali najbolja je ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio. Ma mani mene. Kako je tebi bilo, da li si se i ti smorio?
- Ma jok, napio se sa društvom, provodili se celo veče. Bole me kita za muziku.
Ovom definicijom nisam hteo da kažem da sam ja pametan. Naprotiv, kada sam bio mali na testovima inteligencije nabijao sam uporno trokut u krug.
