Osoba koja je ružna do te mere da je nemoguće rečima preneti stepen njene ružnoće. Na skali od 1 do 10, ova spodoba dobija rekordih 24. Zrači ružnoćom do te mere da se to može detektovati gajgerovim brojačem (ako se ne pokvari od traume).
Kod male dece izaziva teške traume koje za posledicu imaju doživotne košmare, piškenje u krevet i u najtežim slučajevima - bavljenje politikom u kasnijim godinama!
Kod životinja se javlja ekstremno uznemirenje - krave počinju da daju jogurt umesto mleka, vukovi cvile, nosorozi beže, lavovi se sakrivaju u mišje rupe, a kornjače i puževi ubacuju u drugu brzinu.
Kod odraslih pobuđuje mešavinu straha, smeha i tuge, uz kisele osmehe na licu, zaprepašćeno odmahivanje glavom i trljanje očiju u neverici. Penzioneri u autobusu im ustupaju mesto, u saobraćaju uvek imaju prvenstvo prolaza, a policija im nikad ne piše kaznu za prekršaje. Na eventualnom suđenju za neki zločin se uvek mogu pozvati na ludilo - niko toliko ružan ne može ostati normalan.
Cveće vene, lišće se suši, i opet - ništa od ovoga vam ne može dočarati koliko je ta osoba zaista ružna.
Isidora Bjelica na steroidima.
Ekrem Jevrić u tangama.
Njihovo dete!
Zzanr elektronske muzike nastao pre oko 4 godine u juzznom Londonu i Bristolu da bi se brzo rassirio i stekao popularnost u svetu. Koreni dubstepa su drum and bass(vrlo distorzirane linije i prilichno lo - fi zvukovi bubnja) uk garage (mnogi dubstep izvodjaci su se do pojave dubstepa bavili uk garage-om) grime (britanska varijanta hip hopa) i reggea (otprilike ista brzina i ritmovi, dubstep je ako ga niste culi najlaksse zamisliti kao elektronski reggae). Dubstep karakterisse brzina (tempo) od oko 140 bpm-a(beats per minute, cetvrtina u minuti) i vrlo jake i naglassene sub-bass linije (bass frekvencije ispod 90Hz, onaj koji ako je muzika dovoljno glazna osetite visse rebrima nego ussima:), wobble bass (nekakav vibrirajuci bass, tessko je to docarati) i puuuno distorzije. Muzika koja bass i nije za kucno slussanje sama po sebi jer uzzivanje u njoj raste sa velichinom izvora zvuka iz kog dopire. Zvuci dosta mracno i u isto vreme veselo i nekako "nadrkano" i prssti energijom. Mada ima istu brzinu kao trance ili breakbeat, dubstep je ustvari tacno duplo sporiji (znam ssta sam napisao, verujte stvarno je tako:) i plesanje uz njega je zaista prijatno i ne iziskuje veliki napor kao npr. uz drum and bass. Jako je raznolik i za razliku od drugih formi elektronske muzike joss uvek nije upao u ssablon i izvodjaci se medjusobno puno razlikuju. Muzika na koju sam cekao od kad slussam muziku :)
Skream, Benga (bili na exitu prossle god), Caspa, Rusco (dolaze na exit ove god), Burial, Digital Mysticz, Hatcha, Kromestar, Youngsta, The Others, Cotti, The Bug, Bar9, Loefah, Kode9, Joker, Benny Page, Nero, Marlow, Plastician, Joker, Scuba, Stenchman, Boxcutter...
Izraz koji opisuje daleko prošlo vrijeme, utkano u sjećanje i prošarano rupama, poput lekcija iz istorije od čijih izbledjelih rečenica ostaje pokoji važan datum ili zanimljivost vezana za predmet događaja o kojem se učilo. Vrijeme koje više ne postoji i dovoljno je daleko da se o njemu govori isključivo kao notornoj istorijskoj činjenici.
Fraza vuče korijen iz vranjskog područja, a koje pak, svoje dalje porijeklo nalazi u staroslovenskim zajednicama, u kojima se njegovao običaj da, dok maloljetni sin ne stasa za vršenje bračnih dužnosti, te poslove obavlja njegov otac, tačnije svekar mlade. Po mnogima, skaredan običaj, vješto opisan od strane Bore Stankovića u "Nečistoj krvi", zadržao se u zabačenim ruralnim sredinama do kraja Drugog svjetskog rata i kao takav bio je dio lokalnog folklora i porodične tradicije.
Predmetni izraz svoju primjenu danas nalazi u sjetnom prisjećanju na neka daleka, bolja vremena. Bolja, jer uprkos društvenom tabuu koji je na ovaj običaj danas pao, činjenica je da je glavu kuće nekada čekao besplatan snošaj sa mlađom ženkom, a ni sin se nije mogao buniti, jer je i on dobijao sledovanje kada bi sam postao otac sina stasalog za ženidbu. Izgovaramo ga kada živopisno želimo dočarati vrijeme čije sjećanje nam je fragmentirano i kao takvo čami duboko u zapećku našeg mozga, ali čiji asocijativni kompleks snažno djeluje kada se probudi.
- Đole, šta si se tako snuždio?
- Ma treba sutra da dekam malu Anju.
- Šta si se onda namrštio tol'ko? Da nisi post'o peder?!
- Ma nije to, nego sam se sjetio da sam posljednji put jebao kad je svekar bio sa snajom. Posljednja mi je bila Milana, a raskinuli smo 2007. Ne znam 'oće mi se dići, k'o da sam zaboravio da jebem.
- Al' te uhvatio zent, jebo ti strinu svoju! Daće ti tvoj brate Mare jednu Kamagru da rokneš sutra i ima da oslijepi od kurčine. Samo se ti dobro podaperi da se ne osjeti jarčevina.
To je lista koju su smislile banke da vam zagorcaju zivot kad predjete granicu mile vam domovine. Sluzi i kao sredstvo za deracinu dzepova po osnovu provizije. U bankama. Nikako ne vazi na ulici ili prodavnici.
(Beograd prodavnica)
VI : Daj mi lozu,dvije kutije cigara,cips i ove pive
Prodavacica : Samo malo da preracunam (kasa,zvrca li zvrca) to vam je 1.300 dinara....
Vi : (u sebi..podijeljeno sa 40,08 to mu izadje..aha..) ovaj ja sam po kursnoj listi racunao da ce me to kostati oko 1.000 (0vdje zaskiljite na jedno oko a drugim pokusavate docarati svoju domisljatost)
Prodavacica : ne razumem se ja u to a cene su cene...
Vi: evo..(a i dalje u sebi nesto racunate i kontate)(Zagreb prodavnica)
VI : Daj mi lozu,dvije kutije cigara,cips i ove pive
Prodavacica : Samo malo da preracunam (kasa,zvrca li zvrca) to vam je 175 kuna...
Vi : (u sebi..podijeljeno sa 4..ma nije nego 3,8 to mu izadje..aha..) ovaj ja sam po kursnoj listi racunao da ce me to kostati oko manje od 100 kuna (0vdje zaskiljite na jedno oko a drugim pokusavate docarati svoju domisljatost)
Prodavacica : ne kuzim se ja u to a cijene su cijene...
Vi: evo..(a i dalje u sebi nesto racunate i kontate)(konacno kuci prodavnica. uzdah olaksanja nema nikakve liste)
VI : Daj mi lozu,dvije kutije cigara,cips i ove pive
Prodavacica : Samo malo da preracunam (kasa,zvrca li zvrca) to vam je
26 maraka
Vi : bona u Bg i Zg je jeftinije
Prodavacica : ne kontam ti ja to a cijene su cijene...
Vi: evo..(a i dalje u sebi nesto racunate i kontate..)
Trenutak kad odlučiš da se maneš poker aparata.
- Cane, drago mi je što si konačno prestao da ideš u kockarnicu. Ne mogu ti dočarati koliko sam ponosna na tebe. Hoćeš li da odigramo jednu partiju jamba?
- Ženo, želim da odspavam malo, danas mi je prvi dan pa sam malko nervozan. Batali me malo.
- Doktor je rekao da ne možeš naglo da prestaneš sa kockanjem, da mora postepeno. Verovatno si zato nervozan. Ajmo jednu partiju, ljubavi...
- NEĆU DA IGRAM JEBENO DOSADNI JAMB!!!
- A šta mu fali, srećo moja?
- ŽETONI!
- Nemoj da vičeš, uzećemo podmetače za čaše pa će to kao da nam budu žetoni. Važi? :pomilova ga po kosi:
- Ti mene zajebavaš.
Vormirati se obicno ne koristi u svom infinitivnom obliku. Najcesce se moze cuti u obliku "vormira". A kada nesto vormira, to znaci da stoji na odredjenom mestu ili u odredjenoj grupi stvari (pa cak i ljudi) i prosto svojim prisustvom upotpunjuje sliku i daje joj jedan poseban "smek".
Napomena: izraz je jako tesko docarati, jer ga malo ljudi i zna i koristi, a jos manji broj razume. A ja sam izraz cula i usvojila u jednom selu u Macvi. Treba napomenuti i to da se izraz vrlo cesto koristi u sali, a osobe koje izraz usvoje tesko ga kasnije mogu zameniti nekim drugim u opisu onoga sto zele reci, jer kad nesto vormira, prosto vormira i tu sinonima nema! :)
A: Kupila sam ovu sliku, ali nikako znam gde da je stavim, sve mislim da joj ovo nije pravo mesto!?
B: Ma ne ne, bas je super da tu stoji usamljena na tom zidu i vormira!A: Idem na zurku, al to uopte nije moje drustvo tamo!
B: Bas te briga, sredi se lepo i vormiraj :)
Obrađivanje devojke od strane majstora koji je išao u mašinsku školu. Razlikuje se od “klasične” obrade po sitnim finesama:
- Milovanje majstorske ruke je nešto o čemu svaka žena sanja - osećaj koji se može dočarati jedino prevlačenjem žičane četke preko leđa,
- Neizostavno šljepkanje po dupetu, ali ne kao neki gej, nego onako majstorski - kao lopatom po leđima mušterije koja nije htela da plati,
- Neponovljiva mirisna nota majstorskog tela nastala mešavinom sledećih mirisa: miris ulja (mašinskog) u kosi; piva (svetsko, a naše) prolivenog po stomaku; rakije (domaće) nalivene levkom u grlo; prdeža (slučajni produkt nervoze); luka (iz pljeskavice) zaostalog između zuba,
- Dužina predigre zavisi isključivo od devojke - dokle god govori ne, on će moliti (to je predigra),
- Nezaboravna penetracija - podseća na zabijanje klina u tesnu rupu macolom od pet kila,
- Penetracija se nikad ne vrši na suvo (svaki majstor zna da se mora dobro podmazati). Podmazivanje se vrši pljuvačkom u kojoj još ima tragova slanine od ručka i mašinskog ulja koje je greškom srknuo umesto kafe,
- Rezultati rada podležu garanciji - tačno jedan orgazam na vas dvoje. Nema da omane!
Možda već prežvakana tema, obrađena više puta, no, pošto neću da tražim i da čitam šta je ko imao da kaže, pokušaću iz svog ugla da na najslikovitiji način prikažem seosku slavu u mom selu, koja se ne razlikuje mnogo od seoskih slava po drugim selima, osim po stepenu rizika po individuu, pa se nadam da ću onima koji nisu obilazili manifestacije ovog karaktera pokušati da objasnim i dočaram kako to sve izgleda, a onima koji su je posećivali kao ja, malo da zagrebem po sećanjima. Do prve sledeće!
Znam, to je isto kao Guča!
E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!
Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.
Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.
No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.
A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!
Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!
Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!
A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.
I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!
Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)
