Autohtona pseća rasa sa ovih prostora. Blizak srodnik DODŽ-a. Naziv je skraćenica od 'domaći gonič mačaka', što mu je, uz izjedanje ostataka hrane (da se ne baci), jedina funkcija. Ova rasa nastala je ukrštanjem Avlijanera i Srpskog obućara, te je kroz godine pažljive selekcije zadržao samo one najbolje karakteristike koje mu pomažu u besmislenom naganjanju mačaka. Dresura je moguća samo ukoliko se u pedigreu psa pojavljuje izvjesna količina krvi SOP-a (srpski odbrambeni pas), što, razumije se, dodaje dozu agresivnosti psu koji će osim mačaka proganjati i klati i nešto veća bića.
Kaže se za smeh koji više liči na gušenje prehlađenog DODŽa, na prase dok ga kolju, ili na foku na +20.
Kao pokvaren hidrofor, ili hidrofor bez vode.
- I tu ti Škemi skine gaće na sred Kneza, mrtav pijan... pa još na onu `ladnoću !
- (smeh) Oink oink oink!!!
- Au brate, šta se smeješ tako, diši malo, zvučiš ko hidrofor bez vode !Klip premotati na 3:16 za potpun doživljaj.
Kao što postoje dve poznate rase pasa, DODž i SODž (domaća i seoska obična džukela), postoji i GGT, manje poznata, ali elitna rasa - gorjanski gonič traktora. Kao što mu ime govori, naseljava područje Gorjana, mesta blizu Užica i nenadmašiv je u gonjenju traktora.
Striter je ulični pas, ker sa asfalta. Urbana verzija DODž-a i avlijanera, savršeno adaptirana na surovi život na betonu. Veliki grad pruža mnoge mogućnosti za one koji znaju da ih iskoriste, a striteri su jako snalažljivi kad treba doći do hrane. Pored overavanja kontejnera i deponija, striteri se često smucaju oko pekara i kioska sa pljeskavicama gde računaju na prirodnu ljudsku bolećivost prema umiljatom pogledu i mahanju repa. Iz istog razloga, česti su i oko školskih dvorišta i studentskih domova. U većem gradu, svaki kraj ima svoj čopor. Sve su češći udomljeni i odomaćeni striteri, koje ćete prepoznati po ogrlici.
Iako su striteri dobro prilagođeni na suživot sa ljudima i skoro nikada ih ne napadaju (osim stalnog jurcanja za kolima i ponekog napada na biciklistu), veći čopor ovih džukaca, naročito krupnijih, ne treba potcenjivati. Pogotovu noću i na manje prometnim mestima.
Rasa psa nastala ukrštanjem rasa Dodž i Niskonogi gonič. Krasi ga taj neki kežual luk i opušten stav prema kolima dok prema tramvajima oseća neobjašnjiv bes.Dlaka mu je gruba,oštra i teška za održavanje.Obitava po novobeogradskim blokovima gde živi za fajt,besplatan obrok i kučku u teranju.
Mićo kakva ti je to džukela?
Alo dečko,to je blokovski gonič tramvaja,ima i rodoslov!
Našem narodu neverovatno drag pas. Postoji podela na gradske i seoske... Gradski su Gonič tramvaja i Američki kantoprevrtač, dok seoski nosi titulu DODŽ - Domaća Obična Džukela.... Poreklo nije poznato, ali se zna da su neverovatno inteligentni... Poznati su po tome što mrze poštara, laju za vozilima i kradu jajca iz kokošinjca...
Komšija baš ti je lepo to štene koje je rase?
* DŽUKELA
Treća, iliti prva, vrsta domaćih pasa. Ostale dvije su dodž i avlijaner.
Za razliku od njih, škovrija je žgoljavo i žilavo, najčešće još i žujavo pašče. Karakterna osobina mu je podmuklost i strah. Kad mu prilaziš sklone se iza kartonske kutije, kad ga prođeš ospe lavež na tebe, a kad se okreneš nigdje ga!
To je crossbreed svih mogucih i ne mogucih rasa pasa koji nemaju pedigre i izgled neke priznate rase,u narodu jos poznat i kao Dodz tj. domaca dzukela.Dobar je za dvoriste kao pokretni alarm jer po nacinu laveza mozes da provalis da li laje na macku,komsiju,gosta ili mu je samo dosadno.Velicina varira od patuljastih krivonogih do omanjeg teleta u raznim dezenima.
Rasa pasa sa ovih prostora. Ukrštanjem DODŽa, avlijanera, i još nekih ovdašnjih rasa, dobijen je Dorćolski Gonič Tramvaja.
Karakterišu ga duge noge (kako bi mogao da trči za gradskim prevozom), gusta dlaka (zbog hladnih beogradskih zima, koje provodi na ulici), prodoran lavež, i inteligencija dovoljna da nadmudri šintere.
Čin samoodbrane pri opkoljavanju kerova. Ovaj čin karakteriše blago spuštanje ka zemlji da bi džukela ukapirala da može loše da prođe. Onaj koji se saginje po kamen ne mora ni da ga uzme jer će se pasče već iscimati i pobeći. Naravno, ovo ne pali kod krvoločnih pasa već samo kod onih na baterije i domaćih džukela.
Vernost.
Marija: Jaooo, viiiidi ga. Kako je meden.
av, av, av
Aleksandra: Ma pusti ga bre, možda ima buve. Ae, dodž, čibe odatle.
vuf, vuf, grrrr
Marija: Nemoj tako, vidiš da nas prati još od Maxija. To znači...
Aleksandra: Maro decxko, ne seri. Vidim, dobila si onaj buket cveća od Mikija, aha.
grhh, av, grhhhh
Marija: To Džeki, za pičku je ujedi!
Čopor lutalica, najčešće nekih dodževa, avlijanera i onih kojima nikako ne možemo da provalimo rasu pa ih nazovemo prosto - oštrodlaki trepavičari.
Obično imaju svoj hud u okviru mesta i tu su potpuno dominantni; drugi psi opasno najebu ako ulete, čak i ljudi zaziru od te ulice... Redovno zapišavaju bandere, žbunje & oluke zbog obeležavanja teritorije, pa se ceo kraj oseti na sveži pseći urin.
Pešake obično ne diraju, dok sa druge strane, najveću bitku vode sa točkovima automobila... Opkole auto pa trče za njim narednih 100 metara, lajući i pokušavajući čak i da ugrizu točak.
Vozač je bezbedan u kolima, jedino postoji bojazan da ne pregazi preko šape psećem bolidu, dok biciklisti taj kraj izbegavaju u širokom luku...
Ne znam zašto, ali gotovo svaki ker, osim romskog dodža, kada vidi nekog Cigu krene da laje kao lud. Ne znam da li im smeta miris, ukus ili su samo rasisti. Izgledaju besno, frustrirano, kao Velja kog su pustili da Olji kaže sve što ima. Ali nikada ne ujedaju.
Inače sam izraz se koristi za ljude, koji samo na pomen neke stvari zapene i krenu da bljuju vatru. Bez nekog posebnog razloga se izdrkavaju i proklinju sve živo i mrtvo, jebu majku, oca, strinu i ostalu mnogobrojnu rodbinu i komšiluk. Najčešće je u upotrebi kod kvazi nacionalista i navijača koji na bilo kakvu pojavu suparničkog tabora reaguju kao da je ratno stanje, i lože se da su oni zajebani likovi, a za njih, ustvari, važi ono, pas koji laje ne ujeda. Pičke iz fotelje.
- Vidi ga ovaj Musliman. Pu mamu ti jebem da ti jebem u pičku! Tu si došao pičko jedna zelena!
- Alo brate, šta ti je uradio tv voditelj?
- Šta? Muslimančina! Ne jede svinjetinu! Đubrad bre. Mrš u Tursku da ti ne bi jebali mamu ovde!
- Šta laješ ko ker na Cigane. Izgubljen si ti slučaj dečko...
Autohtona podrasa Dodža koja se uglavnom može naći na teritoriji zapadnog Zemuna, tačnije na teritoriji naselja Nova Galenika.
Za razliku od običnih goniča automobila kojih ima svuda po svetu, Galeničkog goniča odlikuje veoma dobra uhranjenost i može se desiti u mraku da ga pomešate sa osrednjim teletom. Pored te očigledne fizičke razlike, smatra se da je inteligentniji od svojih rođaka širom sveta, jer dok oni trče po dvesta-trista metara za automobilom i laju, rizikujući da završe pod točkovima, Galenički gonič koristi taktiku sačekuše, tačnije legne u blizini automobila, čeka vozača da uđe u auto, upali ga i krene, kako bi zabrundao nekoliko puta na njega i makar jednom šapom udario u vrata prouzrokujući svaki put malo ulubljenje na vratima vozila.
Često deluju u čoporima, koristeći male kerove kao rani sistem upozorenja da se vozač približava autu, a uglavnom su miroljubivi prema šetačima, mada ih većina ljudi koji su van automobila zaobilazi u širokom luku, osim onih koji ih hrane.
- Leptejebo kakvi su ono dinosaurusi tamo?
- Ma opušteno, to je par Galeničkih goniča automobila, neće ti ništa, ne brini.
- Pa je l' oni jedu automobile kad su toliki Boktemazo.
Autohtona vrsta psa koja egzistira na području Nišavskog okruga. Mnogi stručnjaci ga svrstavaju u grupu DODŽ-eva, međutim najbliži srodnici ove vrste su Lubeničar i Traktorski gonič. Od ovih dveju skupina razlikuje se samo po načinu ishrane, jer pomenute vrste spadaju u svaštojede, dok se je naš Bubanjski zadušničar tokom evolucije prilagodio novom režimu ishrane. Naime on se hrani samo par puta godišnje (u vreme Zadušnica). Jede isključivo sedamnaestice (odvratne zelene šestougaone bombone, koje tako nazivamo zato što se idealno uklapaju u otvor okastog ključa fi 17), a takođe voli da pojede i vanilice (bez vode, što je praktično nemoguće), oblande, orasnice, galete, poneki stručak lale, negro bombone i sve ostalo što se u ovo doba godine može naći na Novom groblju. Od tečnosti u svoj krhki želudac unosi 'Benni' sokove, kafu kao i poneku rakijicu (koju poliže sa betona ukoliko je ista prosipana za pokoj duše). Ovakav režim ishrane objašnjava hiperaktivno ponašanje ove vrste, zlu narav, neustrašivost kao i povremeno onesvešćivanje u vreme letnjih zadušnica. Da li treba napomenuti da je životni vek ove vrste veoma kratak, zbog ubrzanog tempa življenja i unošenja raznih po organizam štetnih supstanci.
Letnje zadušnice. Dan lep i sunčan. Dve jedva punoletne devojčice čekaju prevoz ispred Novog groblja. Jedna od njih, puna utisaka zbog divno urađenog spomenika na grobu svog pradede, primeti psa kako drema u hladu prekoputa reče drugoj:
'Vidi kako je lep onaj pas! Dal' da mu bacim neku oblandu, da omasti i on brk?'Druga je samo preseče oštrim pogledom i reče:
'Dal' si bre ti normalna, to je Bubanjski zadušničar! Nemoj da ga čačkaš jer ako se probudi i podbrzi nas najebale smo! Teraj ga bre u pičku materinu!'
Aukcije, rasprodaje, kupovina kofera na aerodromima, licitiacije i slična sranja koja su trenutno aktuelna na kanalamima kao što su Discovery ili Nacional Geographic..
Sve što ti treba je nešto keša i taj neki lovački njuh koji imaju glavni protagonisti emisije. Doduše, ne može baš svako biti toliko inteligentan da na osnovu kvaliteta i težine kofera skonta da postoji mogućnost da se u njemu nalazi nešto vredno.
A stvari koje ljudi ostavljaju u koferima su fascinantne. Ploče Bitlsa sa potpisima, samostrel Viljema Tela, blago Asteka ili faraonova maska.
Pošto neke skupocene stvari ne mogu baš da stanu u kofer pa da ih čovek tamo izgubi, on ih ostavi u garažama koje posle zaboravi da poseduje, sa sve Dodž Vajperom iz 67'me u njemu. Opet samo treba da te usere. A usraće te sigurno, sad je samo pitanje dal' će to biti Vajper ili ploča Bitlsa.
A na kraju zašto ne bi i komplet kuću ispraznio, možda i tu ima nešto. Tu uskaču likovi što ruše kuće. al prvo se jelte pregleda ista da slučajno nema neka istorijska relikvija u njemu. A mora biti. Makar repetirka iz Američkog gradjaskog rata, sa sve posvetom nekog generala i par ordenja pride.
- Nadam se da će u ovoj velikoj torbi da bude nešto zanimljivo i skupoceno, jedva čekam da je otvorim.
-- Ne to je samo luster, on nema neku vrednost. Ali šta je ovo ispod, a ovo bi moglo da bude premija. To je usna harmonika marke Hohner. Idemo sad kod mog prijatelja Džima on je ekspert za usne harmonike.
- Zdravo Džime, imam nešto za tebe.
- Da, to je to. Usna harmonika marke Hohner, ovakvu je imao Bob Dilan. Možda je ovo baš njegova. Sad ću da proverim.
- Čoveče, nadam se da je ovo harmonika Bob Dilana, to će mu zasigurno podići vrednost.
- Da, na donjem delu harmonike vidimo izgrebano Bob + Sara, njegova žena u to vreme.
- Tooo.. Ovo će biti uspešan dan, samo šteta za onaj luster što nije stariji.
---------------------------------------
Nažalost, u ovoj garaži nismo ništa našli. Izgleda je bila greška što smo ovu garažu uzeli. Tepisi, kosilice, bazen i ostala sranja. Brajane izgleda da smo pogrešili.
Ne Džime, našao sam nešto. Nisam baš upućen al mislim da je ovo snajperska puška marke Karkano. Idemo do mog prijatelja Tima on je eskpert za snajperske puške marke Karkano.
- Zdravo Time, pogledaj ovu pušku.
- Da da, to je to, karkano je mačka. Nema rata bez karkana ja kažem. Saćemo je pogledati, vraćam se za minut.
. Momci ovde imamo deo američke istorije. Ovom puškom je ubijen Kenedi. Li Osvald je uspeo da puca četiri puta za sedam sekundi sa ovom starudijom sa kojom ne možeš ni jednom pošteno repetirati za to vreme. Ali tako je CIA rekla i mi u to verujemo.
- I mi verujemo, jer će nam to doneti keš, je li tako Time ?
- Momci, boli vas kurac do kraja života i ne morate više da se blamirate u ovom raspadu od emisije kad ovo prodate.
------------------------------ Domaći rad------------------------------------
Učenik: Dragoljub Mačkić, O.Š. ''Jovan Jovanić - Zmaj'', Pukovac
To ima jedna moja komšika iz selo i zove se Dragica, od Tasića. Onaj mladež boje govneta starog tri dana krasi njen nos, oplemenjuje je i daje joj sigurnost i jačinu. Zato je i zovemo veštica. Moj tata je zove Batićka a deka orlić. Jednom sam pošao u školu, jeo burek i kacam je vido počeo sam da povraćam. Pet dana sam primao infuzije.
Priča se da bi bila mnogo dobra pička kad ne bi imala ONO na nosu što visi ki kravino vime. Barem je tako reko domar Stole i direktor bolnice.
I moji drugovi se plaše. Naročito Neca. Rekao mi je da je non stop sanja kako se na ispraćaj u vojsku samo sa njom ljubi. Ne pušća ga.
I moj dodž Rundo ne prestaje da laje kad je vidi i oće gu api.
Ali, budimo ozbiljni. To zrno graška na profilu je stilska figura - metafora, za ima ono nešto što mi se ne sviđa. Iako može biti čak i najbolja osoba koju poznaješ, čak i ona ima to nešto što ne znaš šta je a plaši te. Još ako stvarno imaju neku čudnu grbu na nosu, pazi se, TO je obeleženo od Boga.
ničija mama se ne proziva,
skroz nečitko i neuredno,
o pravopisu da i ne pišem,
zadnji pasus prepisan,
nedovoljan (1) Žana Tasić
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola
Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.
Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.
To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.
U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš...
Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.
Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće...
Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.
Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.
Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.
Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.
Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.
Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!
Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...
Ne postoje dve iste ili slična,
svaka bašča je druga priča!
- Dobar dan, jel tu Mile?
* Ta otkud znam. Otišo je jutros u bašču, ceo dan ga nema, ni ručao nije...
Idi tamo pa ga traži... i reci mu da dođe odmah, jer ja više neću podgrevati pasulj!
Extra organsko-neorganski hit za mawene zeke koji znaju zasxto. Znaju i njihove vlasnice, al' ajd sad.
Nije dosta što postoje trenerke i šorcevi za kučiće… dijamantski obložena zdelica za mleko da bi macxak srkutao… gel za brijanje sa Q10 za sanske koze, ma jebote… jok, hromirano pojilo za kokoške…
Šta će bre životinji pamučni ogrtač? Ej, ili onaj dentifix za karijes?
Sve razumem i poštujem ali… Ako samo pođemo od pretpostavke da su i oni živa bića kao i mi, i da ne spominjemo novac, pa koliko je stvarno potrebno za sreću? Pa jel se Aristotel ispalio na pijaci kad je kukao da mu nijedne sandale ne odgovaraju a pored njega bio čovek bez jednog stopala? Kad je video kolko je ispao glup hteo posle da vata na neki xumor, ali c.
To bi isto bilo kao kad bi brazilac tražio da gaji ruže ili gerbere? Koj će mu moj pored lepota amazonije?
Što bi naši stari rekli, imam da pojedem, popijem, mene dosta. Ako ispadne još nešto, super.
Sad da mi odnegde izađe Dusxko Dugousxko i da me pita koji mi je vrag, jebo bi' mu mamu onu ušatu!
- Ljubavi izađi na terasu, molim te?
- Što? :ustaje sa kauča: Šta je bilo?
- Jao pogledaj Milicu?
- Hehe, zekan mali. Ma, super je.
- Je l' ti se čini da je malo smršala?
- El me tovariš?
- Ne. Pa pogledaj. Nešto joj fali sigurno jer nije onolika bila kad smo je dobili!?
- Ma daj bre, jesi li normalna? Šta joj fali? Brsti seno, moram da sadim englesku travu, šargarepu odavno ne viđam u supi a gde je salata iz plastenika, to neću ni da pitam.
- E jesi šarov. Kako ti nije žao, pogledaj koliko je slatka.
- Ma i meni je draga ali aman bre. Em si me naterala da je ne zakoljem, em sam se kecao ceo dan sa geometrima oko izrade plana i prostora za nju, pa ograda…
- Stvarno je smršala, pa kako ne vidiš?
- Šta bre smršala, jel'…
- Ajde trk u pet šop i idi kupi granule za zeku!
- Izvini, šta koristiš i od koga nabavljaš? Kakve bre granule???
- Neću da se raspravljam, znaš da me hormoni pucaju i da mogu da ZAKUKAM KAD GOD OĆEŠ!
:odlazi besna u sobu i zatvara vrata mahnito… čovek se nadlaktio na terasu, pogleda u horizont, nemoćan i nezaštićen, spusti pogled na svog džulova Lakija, zajedno odmahuju glavama, i pogleda u zeca:Čovek: Hm, samo ti grickaj travu, mamu ti jebem, posle ćeš i granule. A ko će da ti kupi? Ja. Licxno ja. Mala, bolje bi ti bilo da hrana nije skupa inače ja okrećem ringlu na trojku, ma neće da te spasi ni ona, ni tašta…
Milica: Šta je matori? Ima čekove da ispisuješ samo polako, hehehe. Jedi ti po ceo dan salate i kupuse. Šta misliš, el mi ne pođe voda na zube kad kučićima bacaš meso, koske, salamu... Kad ne znaš, onda plaćaj lolo.
Dodž: Gazda!
Čovek: Kaži Laki?
Dodž: Oš da ja završim posao?
Čovek: Si normalan bre? Oš da nas ubije Milena?
Dodž: Vidim da se loše osećaš i želim da ti pomognem, a i meni se popela na onu stvar. Paj sad, čim vi odete negde, upadam u boks, vatam je i vodim gde oćeš. Neće znati niko da sam ja, ne brini. Mislim, znaš me.
Čovek: Samo završi posao, ne pitam šta košta. Hoćeš posle da te vodim duzmeš patike? Trenerke? Nike, adidas, kenzo? Samo kaži.
Dodž: Ništa od toga. Kad nekad budeš kupio zaječarsko i kad ga o'ladiš, i ako se setiš, samo mi malo sipaj u plavu šerpu.
Čovek: Ma kakva šerpa, vodim te u Prag!: ulazi u sobu: Ljubavi, sad sam se čuo sa ćaletom, kaže da ima široki asortiman hrane za glodare i da požurimo jer nestaje polako.
Potpuno normalna narudžbina u kineskom restoranu.
-Hej, Li!
Li pevuši neku pesmu dok su mu u ušima slušalice
-Li! Li bre, pička ti materina! :gađa ga praznom flašom:
-Šta 'oćeš sad koji moj kurac?
-Imamo narudžbinu pička ti materina žuta. Dupli pas u sosu od plavog patlidžana, ščuo! I pomfrit uz to. Ali da budu pekinezeri i da hrskaju kad se jedu.
-Pu! Majku mu jebem, sad nam nestalo pekinezera. Je l' može nešto drugo? Evo imamo jednog jazavičara i ova dva dodža što no je Ming uvatio pre neki dan. Ima i ova mačka. A u kurac, ubuđala se.
-Kaže ne može ništa drugo. Ajde, vataj sataru i traži pekinezere.
-E jebo ga pekinez...
-Polazi, za koji te kurac plaćam dolar dnevno?!
