veoma jeftine priče; priče vredne 5 para; slično što i lovačke priče
nisam popio svu pamet ovog sveta, al ne dajem ni 5 para za te priče iz geta.....
Laži. Lovačke priče. Priče koje nemaju nikakvog smisla niti istine.
-Mićo, znaš šta sam čuo ? Da je Aleksandar spavao Marinu...
-Ahaa, a đe si čuo ?
-Priča se...
-To su ti priče pričine, nije ga on umočio još, vjeruj ti meni ...
Nemoj da smaraš žalosnim tužbalicama i privatnim mukama... Odgovori mi na pitanje.
Kad ćeš da mi vratiš keš?!
-Znaš, keva mi se razbolela... Plata mi kasni...Devojka treba da mi se porodi...
Pusti me te priče... Vraćaj pare moje. Sad!
Kad u nekom kafiću/klubu, krene ona poznata Čolićeva "Pusti pusti modu", neki likovi i dalje misle da je kul pevati refren na ovaj praistorijski način; i to rade, sa takvim uživanjem i osmesima na licima, kao da su se prvi dosetili igre rečima i bacili nikad jaču foru!
Radim i ja to ponekad ... u kurac ...
To su price iz proslosti koje su preuvelicane nekoliko puta ,mitoloske. Uglavnom ih prenose babe,mada danas nije redak slucaj da to rade i mladji.Nastaju tako sto se prepricavaju od osobe do osobe i svakao doda par reci(lazi) i tako uveca interesantnost price.Koliko god u sebi znali da je neistina,svi ih slusamo sa uzivanjem.Danas kada neko cuje neku neistinu obicno prokomentarise "ma to su ti bapske price".
-Znas li da je moja baba ubila u II svetskom ratu vise nemaca od bilo kog drugog partizana.
-Uff, to su ti bapske price.
Vojničke priče -
Vojničke priče su najneverovatnije priče koje se mogu čuti, neke su interesantne, a neke veoma dosadne.
Postoji grupa ljudi koja ih konstantno priča, u svakoj prilici, za njih ne postoje druge priče. To su oni koji ništa zanimljivije u životu nisu prošli osim vojske, i sve smaraju sa svojim istinitim ili izmišljenim vojničkim pričama.
"Ustanem ja noću da šoram, kad ispred mene istrča pacov veliki kao prase, i ulete u čučavac! Posle toga nisam smeo tu da idem u wc!"
"Od kad sam video da metlom mešaju kupus salatu, više uopšte ne jedem kupus!"
"Na vežbi smo gađali kravu preko brda iz topa... i posle pojeli."
"Jeo sam konzervu koja je starija od mene!"
U narodu poznato kao "skidanje s ku*ca".
Kao mali, ocajnicki zeljni paznje starijih, dodjes kuci sav u ranama a svi ukucani, kao u horu: "Ma pusti, proci ce..."
A ti na granici da zaplaces, jer te toliko boli + "pusti, proci ce" nije recenica koju zelis da cujes.
Fuck this shit!
Zivot jednostavno nije fer.
- Bako, bako... Milanov ker mi je odgrizao pola ruke.
- Ma pusti djavole, proci ce.
Priče koje smo svi kao mali rado slušali, maštali o tome kako će to biti lepo kad porastemo... A onda porastemo, svatimo da to nije sve baš tako, kako smo čuli kada smo bili mali, ukapiramo da su to bile samo priče za malu decu.
"Treba da uđemo u EU, da procveta ekonomija, da skoči standard, plate, sve će da bude super...samo se malo strpite".
- Da smo gluplji, i da nas ne lažu 20 godina pa aj i nekako, ovako...priče za malu decu...
Ove price se prenose po principu gluvih telefona i nikad ne zadrze pravo znacenje(iz prve ruke) nego se prenosenjem "S kolena na koleno" tolko izmene da to vise nema veze sa prvobitnom i pravo pricom,dogadjajem,situacijom...Da bi uocili efekat nastajanja ovih prica morate istu da cujete prepricanu od desete osobe u lancu prepricavanja.Ove price su svakodnevncica naseg zivota i tesko da prodje dan a da ne cujete jednu od ovakvih prica.Kad svako po nesto doda,svako nesto izbaci,zaboravi,onda to izgleda ovako.
Prava verzija price(iz prve ruke)glasi;"E bili smo na bazenu,Nesi su ukrali telefon neki iz zemuna pa je izbila tuca sa njima i Nesu su izgazili od batina.
Verzija price desete osobe u lancu prepricavanja:"E bio Nesa na adi sa ribom,i ribi ukradu mobilni neki likovi sa zvezdare pa Nesa uhvatio jednodnog i prebio ga a ovaj ga zakacio malo.
reč engleskog porekla, a koriste je uglavnom (verovatno i samo) novinari i označava glavni deo, tj. poentu neke priče, ali stavljenu na početak. znači, ne od tzv. kulina bana, nego odma pravo u centar. takođe, lid priče mora imati odgovore na pitanja KO, ŠTA, KAD, GDE, KAKO i ZAŠTO...
u slobodnom govoru koristimo ovaj izraz da na finjaka kažemo nekom da ne smara nego da pređe na stvar...
novinar 1: ... i tako mi otišli sinoć na neko ćepi, misim, ja je zvao... kao ispo šmeker... stigla plata i te fore, blablabla...
novinar 2: ama brate, druže, kolega mojne da me zamaraš nego daj lid priče! si ti nju jebo ili nisi i gde itd...
Svi smo mi, kao klinci, bili, i govno i car...prvo jedno, pa drugo, tako je to i u životu.
Tradicionalna igrica koju smo uvek primenjivali na mlađima i slabijima od nas.
Dovoljno je samo da uhvatimo za ruku mlađeg brata, sestru, komšijinog malog, stavimo je iza njegovih leđa i da počnemo da mu je uvrćemo.
U najezdi bola klinac mora reći čuvenu:"Pusti care govno", inače ništa od puštanja.
Onda mu "CAR" pusti ruku i pun sebe odlazi tražeći drugu žrtvu.
Mi srbi ne bi bili srbi kad ne bi smo izmislili i kvaku za ovo maltretiranje. Mala igra reči omogućava da nas, ukoliko se nađemo u situaciji zlostavljanog, siledžija pusti a da opet on ispadne "GOVNO".
Dovoljno je reći, polutiho: "Pusti cara, govno!", i čim se iskobeljamo iz čeličnih kandži zlostavljača, malo pobegnemo, i onda počinje likovanje!
Prava lovačka priča je kad kreneš u lov i sa kilometra daljine upucaš jelena koji padne na divlju svinju i probode je rogom,a kad im se približiš vidiš da divlja svinja u ustima drži zeca.
Izvanredan spoj seoskog besposličarskog momenta - trenutka odmora, u kojem oni piju kafice i ubijaju vrijeme pričajući (čitaj: izmišljajući) raznorazne priče o svojim komšijama - i mase ljudi, koja im je, logično, hrana za nastavak priče.
Ko još sluša gradske priče? Jaka stvar - kažu samo individue koje se okrenu za tim pričama, pa udahnu prašinu koja se za njima diže.
Psi laju, meni pdo na vrata dovoze.
Najlakči način da zajebeš glupog siledžiju (ili da glumiš mudo pred pametnim) koji te muči na foru "čiko pusti govno". Kad provali da je izrađen, ti si već daleko.
Siledžija: (hvatajući štrebera) Hajmo ćoravi, kaži čiko pusti govno!
Štreber: Aaggh jooj.... evo evo, Govno pusti Čiku!
Siledžija: Pa tako, vidiš kako umeš da budeš poslušan.
...
Siledžija: (Kada mu potpaljivač kaže šta se zapravo desilo) Aaah, jeb'o sam te kad te stignem!
Odgovor napaljene tinejdžerke na romantične i patetične izlive nežnosti od strane frajera nejebača.
-Anđele moj, skinuću ti zvezde s' neba, samo da znaš!
-Mare, pusti zvezde s' neba, 'ajmo iza, da mi skineš mrak!
Neka vrsta mazohizma. Kad ostavljamo uključen televizor uprkos svesti da je program koji se emituje najgora dijareja.
Kad su provalili da smo nacija koja najviše gleda TV nisu znali za ˝pusti nek' gori˝ stav.
A: Daj bre, kakvo je ovo sranje? 70 kanala, a nigde ništa. Da gasim TV? ...(podrugljiv ton) Ili da pustim Farmu?
B: Ma pusti njih...Nek' gore...LET THEM BURN (hahahahahah)
Eksplicitno iskazano neslaganje sa trenutnim izborom muzike.
Miki: "Daj, bre, brate, šta si pustio to sranje, majke ti, promeni to!"
Goksi: "A šta da pustim, pametnjakoviću?"
Miki: "Sinak, bolje pusti i plin da se pogušimo nego to!"
(UPOZORENJE - ne čitati mamuran)
Kao i ribolovačke, alkoholičarske priče su proizvod laganja, u ovom slučaju u količini popijenog alkohola. Po socijalnoj konvenciji čovek je prihvatljiviji u društvu ako mu je gornja granica tolerancije prema alkoholu viša. Zato se pričaju preuveličane priče o količini popijenog alkohola koje nemaju veze sa stvarnošću.
Dragan: "Jooooj,
šta mi bi sinoć, popio sam pola litre votke i nešto piva"Milan: "Ne pitaj, ja kao krenuo pivo, onda sve redom, ali votka me je ubila, nisam ni primetio kad sam stuko celu flašku jer sam gasio nekim sokom"
Jovan: "Nije to ništa, posle boce votke i nekoliko piva sam tražio još materijala, i popio sam ti Gorane sve iz frižidera što je bilo u flašama.
Goran: "Čudno, na stolu su bila 2 piva, pola litre votke i dedina domaća kajsija, a u frižideru je jedino bistra supa bila flaširana što je mama poslala jos prošle nedelje"
Lopata i kramp ne mogu da govore, ali bi imali dosta toga da kažu. Prislonjeni uz ogradu, zaboravljeni, svjedoci su da groblje nije tako mrtvo kako se čini i da postoji zagrobni život koji ne utiče na ljude, ali ima veliki uticaj na drveće - pogotovo bukve.
Kada bi mogli da govore, sigurno bi ispričali najčudnije stvari. Groblje više nije posjećeno kao nekad, kada su klupe bile prepune svakog vikenda. Sada se napuni tek za jesenje i proljećne zadušnice i par dana u avgustu - niko ne zna zašto. Iako rijetko, groblje i dalje priča priče.
Evo jedne od njih.
PK
Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se baba kose povijene trakom. Bila je to Šćepa, žena pokojnog Raikonena, u redovnom obilasku groblja. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhtavu ruku, izvadila je počasti. Pivu, rakiju, koks... Ali ne i kafu.
Već duže vrijeme, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mjesto. U ovaj hram uspomena. Najčešće sjedi na klupi sa koje tek povremeno ustane, posmatrajući groblje drskim i blentavim pogledom. Na groblju je mnogi nisu voljeli, ni sam Raikonen, njen muž jedinac. Ograda između zagrobnog i ovog svijeta činila je da se osjeća sigurno. Ali, ne i tog dana...
Uz zaglušujuću buku i gusti dim kao od baklji potekao, otvori se groblje. Iz dima izađe neko mrtvo puvalo i stavi joj ruku na rame.
- Kimi, jesi li to ti!?
- Šćepo, sunce li ti jebem, šta ćeš ovde? Dokle ćeš više da me brukaš? Morao sam da dođem sa ove strane, da te upozorim. Neću ovde više da te vidim!
- Ali, kako je to moguće...
- Mogu da komuniciram samo sa bukvama, ali ti imaš obje drvene noge, koje smo tako vješto krili, pa to ovaj razgovor čini mogućim. Nije baš puna mreža, ali malo fali. Solidan signal.
- Znam da sam obećala da ću da odem, ali me niko neće buhuhu...
- Ima da odeš, pa makar platila da te odvedu! I skidaj tu traku iz kose! Babetina, a nosi traku!
- Evo ti, ali... šta će tebi traka kad si mrtav?
- Da podvežem donju vilicu da mi ne landara, hoće da mi otpadne dok pričam. Joj, živote, težak li si! E, tako. A, sad M'RŠ ODAVDE!!!
Šćepa steže pesnice, pusti suzu niz lice i još jednom sjetno pogleda preko ramena. Zatim ode istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće da ispriča… Od sramote.
Koristi se za ućutkavanje osobe koja duže vreme priča gluposti.
Dosta si kenjao,
ajde pusti vodu sad.
