Dobro jutro.
Nije jutro, još nije svanulo. Četiri su sata.
Kako misliš nije svanulo, sunce je tu?
Sanjaš, srce. Brzo, uštini me.
Aaaaaaaaaa, ne toliko jako, debilu.
Stvarnost je ipak. Bol je prisutan.
U liftu smo, na kom smo spratu, da ne kažem nivou.
Četvrti.
Treći.
Četvrti, pogledaj dugme.
Ipak treći.
Idemo gore, ne idemo dole. Šta se ovo dešava.
Gore ipak idemo, stairway to heaven... lift to heaven he he.
Nije vreme za šale, pogledaj, vrata od lifta su otvorena. Bol izlazi iz onih ljudi, materijalan je i crven.
Ljudi lete, vidiš li ti to.
Ne lete, sede.
Ljubavi moja, idi kod očnog. Gigović je onaj dobar, malo je skup ali nema veze.
Dobro, nema veze. Ćuti i vozi se.
Pogledaj ovu tamu, mora da smo se spusitli u podrum.
Na vrhu smo, vidiš ovaj izlazak sunca. Zora je konačno. Zoki Zoro Zorule.
Ti si lud srce, na čemu si jutros.
MDMA, ti draga?
Strejt. Kajisija jutros na gladan stomak.
Uh.
Da.
Vidi, stvarno smo gore.
Pa to ti pričam.
Hoćemo li dočekati zoru, nismo baš odavno. Lep je pogled?
Hoćemo, ako opet ne nestaneš.
Pa ja ne nestajem, nikad i nisam. Uvek sam tu uz tebe.
Nisi, i sada već blediš.
Ali ja sam tu, deo sam tebe. Kako to ne shvataš. Uvek ću biti tu.
Umri.
Neću, ne možeš bez mene.
Umri.
Ako ja umrem, umrećeš i ti. Ja sam ti, ti si ja. Mi smo mi. Kapiraš?
Vlado Georgijev.
Šta?
Ništa, hajde, nestani, nije problem da i ja odmah za tobom pođem.
Dobro dragi, idem.
Eto i mene.
Hoćemo oficirski, po metak?
Da bude ko na fajt klabu?
Aha, znaš da ga volim.
Hajde, ja ću prva.
Čuje se hitac, mrtvo telo kovrdžave devojke pada pored momka, krvi nema - zašto ne znamo
AAAA KURVO, ZAJEBO SAM TE. ŽIV SAM A TEBE KONAČNO NEMA... ŠTAAAAAAAAAA...
:Pada mrtav:
-Opet ga baca?
-Izgleda.
-Sad će boca za tebe Markovićka, samo se smiri.
-A vidi jeee, hoće da se oslobodi, pa ručice su ti vezane srećice. Znaš li gde si?
-JEBAĆU VAM MATER.
-Ubrizgavaj.
-Lepo spavaj srce.
Kada nekoliko ljudi jede kolače za stolom, jedan mora ostati poslednji kako god da okreneš. Taj poslednji kolač niko ne uzima, jer po nekom pravilu ko ga pojede ispadne nekulturan i pohlepan. Medjutim, kako razgovor odmiče, taj kolač sve više postaje centar pažnje, i polako svi počinju o njemu da razmišljaju i netremice da ga gledaju. I koliko god da su siti, svako bi da pojede baš taj jedan, i polako počinje sve prisutne da nervira što tako stoji sam na tanjiru. Na kraju krene i razgovor o njemu..
Sedi tako društvo, gleda taj jedan kolač koji sve mami da ga pojedu, kreću razmišljanja kako zauzima dzabe mesto na stolu, kako se suši i posle neće biti nikakav pa će se baciti, dok neko ne kaže :
- Uzmi Boki kolač, nemoj da se stidiš..
- Ma ne stidim se, pojeo sam već četiri, u grlu mi stoje.
- Dobro uzmi ti Vlado onda, jeo si najmanje.
- Ej ne mogu ni ja, pun mi je stomak. Daj Tekiju.
- Brate ne mogu ni ja..
Svi gledaju u kolač, na kraju popizdi Gaga, uzme i pojede ga, i na kraju svi počnu da ga zajebavaju kako je prokletinja..
Stvar kojom vozači, najčešće jedine osobe u kolima, kroz sve otvorene prozore na autu pokušavaju da privuku okolinu i na osnovu koje se u nekim slučajevima mogu naslutiti njihove osobine.
Glasan narodnjak iz lokalne kafane u kolima : Seljačina, kompleksaš, pokazuje celom selu da ima zajeban novi plejer.
Željko Vasić, Vlado Georgijev, Sergej Ćetković ... : Gay koji misli da je šmeker.
Ciganska muzika iz kola: Najzajeban ciga u cigan malu
Tehno, haus : Kurčim se, slušam popularnu muziku, čekam da ribe krenu da padaju na mene i da me mole da mi popuše.
Domaći pokušaj hip hopa: Ja sam lud,brz i zajeban lik iz kraja i imam mrk pogled.
Strani hip hop: Ja sam kul lik, ložim se na crnce i njihovu muziku jer je to kul pa sam i ja kul i hoću da budem crni reper,yo.
JK,Mile Kitić... : Izgubljen slučaj. Od njega je i mentalna ustanova digla ruke.
Nekvalitet, nedovoljno dobro. Naime, kao što svi dobro znamo najkvalitetnije jagnjeće meso se proizvodi na planinskim visoravnima, gde jaganjci mogu na miru da pasu najfiniju planinsku travu, gledaju svoja posla i da ne budu hranjeni raznim koncentratima i aditivima koja im kasnije samo kvare ukus dok se nalaze na našoj trpezi. Nikada se ne može porediti planinsko jagnje sa onim koje je odraslo na močvarnim ravničarskim površinama, pa se stoga često može i osim klasičnog mirisa mesa naći još neki šmek, doduše nepoželjan.
- E Vlado, fali nam jedan za fudbal, šta kontaš koga da zovemo?
- Ma nema brige, zovem ja odma Ćomija, jes da je malo lošiji ali jebi ga da nas pokrije, on neće odbiti!
- Šta malo lošiji, čist nekvalitet, alo ko ovca ravničarska a i pride me jako nervira, čini mi se da bi mi malo trebalo da ga nabodem!
- Ma nemaš frke, stavimo ga na go da brani, možemo da ga napucavamo do mile volje a on zadovoljan što je sa nama na terminu, svima lepo, što kažu braća Ameri winn - winn...
- Sviđa mi se kako divaniš! Usvojeno zovi pokretnu metu!
Šteta koja se nepravedno diskriminiše. Kad pogledaš, možeš usled nekih nezgoda polomiti ruku, nogu, razbiti glavu, pretrpeti svakakve lakše povrede, pa jebi ga, čak i neke opekotine lakšeg stepena, a opet će materijalna šteta zbog koje si možda izgubio krov na glavom, neku lepu uspomenu, ili samo sve što si ikad imao, biti predstavljena uz prefiks "samo".
- A sada se selimo na Vidikovac gde je izgorela garsonjera na 12. Spratu, sa nama je kolega Vladimir Palikuća. Izvoli, Vlado.
- Hvala, Slađo. Poštovani gledaoci, nalazimo se na Vidikovcu gde je samohrani otac četvoro dece upravo ostao bez, kako smo saznali, jedine nekretnine koju ima. Lepa nekretnina je lepo izgorela usled neispravnih instalacija. Svo petoro su sada na ulici, ali srećom, pričinjena je samo materijalna šteta.
--------------------------------------------------
- Džesi!
- Šta se dereš?
- Izgore nam laboratorija i sve što smo skuvali!
- Opušteno, šteta je samo materijalna.
Verovatno najpatetičniji muzički žanr galaksije Mlečni put, nastao u SFRJ osamdesetih godina. Karakteriše ga cmizdrenje, ridanje i kmekanje o tome kako je draga otišla na more i tamo otkrila čari grupnjaka sa preplanulim mužjacima na plaži, dok za to vreme naš Romeo, u unutrašnjosti stare Juge, slomljenog srca sedi sam u sobi i svira gitaru a suze mu kaplju u čašu vina koje od muke, bola i uz jecanje Masima Savića ispija. Osnivači ovog stila su 'Plavi orkestar' i 'Crvena jabuka', doduše ne posebno aktivni poslednjih godina ali čast prevarenog muškarca plačipičke danas brane njihovi naslednici, razni Sergejevi, Vlade, Željci i ostale narikače.
Interesantno je da su najveći ljubitelji plačipičkaizma klinci i klinke koji se kunu u Jugoslaviju i žale za tim vremenima, iako tada nisu bili ni spermatozoid u mudima svojih očeva. Obe navedene grupe pokazuju svoje emocije bez rezervi i ljubav prema plačipičkaizmu na razne bizarne načine. Muška grupa to radi lučenjem vlage u obliku suza jer ga je 'kurva prevarila' a drugovi ga odvaljenog vode kući uz njegovu stručnu konstataciju da ga samo 'Plavi orkestar razume' i da 'to ne bi tako moglo u Jugi'. Ženska grupa isto luči vlagu samo što se ona kao iz slavine sliva niz noge i ide u kompletu sa ispuštanjem pavijanskih krikova na kocertu Željka Vasića, ogromnim pamfletom 'Vlado oženi me, preseći ću vene!' i dildom na čijem se vrhu umesto glavića nalazi glavudža Sergeja Ćetkovića.
Za razliku od izlaska iz ormara (to come out of the closet), koji je zapravo nečije otkrivanje za javnost sopstvenih homoseksualnih sklonosti, izlazak iz klozeta (ili kupatila - kako to neki radije imenuju) nema nikakve veze sa navijačima Rada, palmama, žirafama, Ivanom Ivanovićem, niti sa Amfilohijem. Izlazak iz klozeta/kupatila predstavlja odluku neke individue da nakon godina zviždanja u klozetu u toku pišanja, u ritmu omiljene pesme, te nakon hiljada i hiljada sati provedenih u pevušenju istih tih pesama u toku tuširanju u kupatilu, konačno preko "Prvog glasa Srbije" upozna i javnost sa svojim neotkrivenim talentom za pevanje, koji ona sama, kao po nekom pravilu, ocenjuje čistom desetkom, na nevericu prisutnog žirija i milionskog auditorijuma pred malim ekranima.
Ona: Kaži "dragička"! Prijavila sam se za "Prvi glas srbije"!!!
On: Pa jesi li luda?! Sad ćeš da nas izblamiraš za sve pare – koje nemamo.
Ona: Pa što si takav?! Ja baš lepo pevam, sećam se da si mi i ti to rekao…
Ona: Ma jesi li normalna?! Tad sam te muvao, to se nikada ne uzima za ozbiljno. Rekao sam ti tada i da si pametna, pa vidi šta si uradila. Vlado će da se iskida od smeha, Mare će nervozno da se češka, a Aleksandra ima da te pita što si uopšte izlazila iz klozeta i da te ekspresno pošalje nazad u kupatilo – odakle si i došla. Znači nevera…
Način na koji, tokom teškog napada, astmatičar traži svoj inhalator.
(razgovor između putnika i stjuarda u jednom srpskom avionu, neposredno pre poletanja)
- Izvinite! Izvinite, gospodine, moram....da...prođem!
- Zauzmite svoje mesto, avion samo što nije poleteo.
- Moram...da(težak poluudah)...Stignem....
- Gospodine, zauzmite mesto.
- ...do..p(udah)...prtljaga!
- Prtljag će vam biti isporučen odmah po sletanju. Sad sedite i odmorite ste, zadihani ste.
- Ne mogu...dišem(još teži i kreći udah)...Pumpica...Preklinjem vas...
- Alo, bre, ne seri više s tim Vlado Georgijev fazonima i sedi na svoje mesto dok te nisam ja posadio!
- (pokušaj udaha i pad u nesvest)
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(razgovor između dva stjuarda)- Šta je hteo onaj što te uhvatio za ruku?
- Ma pičkica neka, usr'o se od letenja izgleda i zabrav'o mi tu k'o bez daha i na kraju se "onesvestio" :namig:...Mo'š misliti...
- I šta je sad sa njim?
- Eno ga u prtljagu, ubacio sam ga da se čvari...
Specijalna vrsta bića kojima san jednostavno nije potreban-tu su,u svako doba dana i noći, da se jave na otvoreni radio program.
Voditelj: Halo dobro jutro/dan/veče,ko je sa nama?
RB: 'Alo,jesam u programu?
V: Jeste teta Perso(automatski joj prepoznaje glas,jer se javlja češće nego đak generacije da odgovara),izvolite.
RB:Eee, Vlado(takođe i RB znaju napamat glas svakog voditelja),sunce moje ja imam jednu muzičku želju!
V:(U sebi: Jao,stvarno?A kad je to nemaš?) Samo recite,tu smo da vam udovoljimo.
RB:Može li ona(počne da peva,jer ne zna naziv pesme)?
V: Mislite na ''Baš mi se ne da'' od Milana Babića?
RB:E,tu,tu sinko,ne da mi se da se smirim,pogotovo noću ova reuma,pa penzije male,pa ovo grejanje kasni....
V: (U sebi:Boli me kurac)Ma biće to sve u redu,ide pesma za vas.Nažalost,imamo drugog slušaoca na liniji,pa ćemo morati da se oprostimo od vas,doviđenja,javite nam se opet.
(U sebi:'Fala kurcu!)
Čovek koji krišom buta po kanti Vlade Georgieva, ispravlja zgužvane papire s propalim rečenicama stihova i od njih sklapa pesmu.
-Aha da vidimo... Za početak, imam naslov na koji ću se samo nadovezati - " Nisam od juče... da vidimo evo ga smotuljak... uf što smrdi ova kanta... aha - ljubim i ostavljam sve je moguće... savršeno, šta ova budala baca...malo je ovo ubrljano, valjda piše kući sam i nisam kod kuće, nemoguće, ovo je suviše glupo čak i za mene, ali kupljeno, ko ga jebe, ja bih onda dodao po logici stvari "takav život živim, ko hoće shvatiće" - ovo zabada u srž. Evo još jednog papira, šta piše "srce sve je luđe i luđe, ne mislim na kraj bez tebe to znaj... kako mi samo ovo nije palo na pamet... ovaj put ljubim ja, ovaj put ti si ta, sjajno klasika... au! čuju se koraci, neko nailazi jebote, možda je Vlado...treba mi još kraj - "uzmi sve što imam sve ću da ti dam" aupičkumaterinu - paljba!
Kafana beše poznato mračna i zadimljena. Prvih nekoliko gutljaja po običaju odagnaše pomisao na bukovu oklagiju koju je njegova Jovanka donela od majke u miraz, činilo mu se da nije tako mrzeo komad drveta još otkad su mu rekli da lutke ne govore i da Pinokio nije živ. Kako god bilo, ovog puta je čak i brže smetnuo s uma ono što ga čeka kad dođe kući, nije znao zašto ali ovo se činilo kao noć za velike stvari. Nije ga grizla savest jer ionako nije pio da zaboravi na brige, imao je sređen život, siguran posao u državnim jaslama, redovnu platu, ženu, decu, a i unučad je očekivao. Ono što ga je tištalo beše nepodnošljiva lakoća šeme kuća-poso-kuća u koju je tako naivno upao. Nije mogao da se seti kada je prvi put počeo da glumi kako ga zanima ono što mu ljudi pričaju a sad eto ništa drugo nije ni radio, oko sebe je toliko puta video iste stvari da je na kraju prestao i da ih primećuje a svet mu je postao prazan kao islužen rakijski kazan.
"Ne pitaj me tu pred svima, šta to na dnu čaše ima", u neko doba dopre do njega glas Panonskog Govnara sa zvučnika, nije ga nikad osobito voleo ali mu u tom momentu ionako ne beše preterano stalo, mogao je da bude i Vlado Georgijev. Srećnom igrom slučaja imao je čašu u ruci i mogao je vrlo lako da ponudi odgovor na pitanje koje je mučilo vrsnog kantautora te je polagano nadvio glavu nad nju i zagledao se u to dno poetske inspiracije. Beše neobično tamno kao da iz nekog razloga ne može da ga fokusira, primakao je glavu u pokušaju da bolje vidi i odjednom osetio kako propada.
Pad se nije ni završio a već je jurio mračnim tunelima kad se svod najednom otvorio, osećaj klaustrofobije je nestao i činilo mu se da plovi brzinom misli nekim velikim vodenim tokom sve dok nije ugledao plavo prostranstvo i nasukao se na obalu. Uistinu našao se u obećanoj zemlji, sunce je jače sjalo, trava je bila zelena i meka baš kao ona po kojoj je kao dete bosonog jurio a planine u daljini tako jasne da je skoro mogao da oseti ukus Milka čokolade u ustima.
Gledao je tako oko sebe s izrazom ushićenja na bestelesnom licu sve dok nije osetio nešto teško na ramenima i ceo film u trenu se premotao unazad. To teško na ramenima beše ruka nalik na šunku debelog Žike, koji je tu već decenijama radio kao barmen, kelner i izbacivač u jednoj visoko efikasnoj a nisko plaćenoj celini. Vest o fajrontu primio je stoički, nije znao šta mu se tačno desilo ali mu se iz nekog razloga činilo kao predskazanje predstojećih događaja. Nikad nije previše pažljivo čitao sanovnik a iskreno nije ni bio siguran da li bi u ovom slučaju mogao da se primeni i da li bi tamo uopšte našao ovaj njegov doživljaj.
Izašao je na prohladan jesenji vazduh i udahnuo duboko da bar donekle ubije zadah alkohola pa se nasmešio iskreno po prvi put u poslednjih nedelju dana, šta god bilo u pitanju i kakva god mu promena predstoji krenuće ka njoj s osmehom na usnama. Raširio je ruke i digao pogled ka nebu iako kiša nije padala da upotpuni scenu, a onda je usamljeni putnik pustim ulicama odvažno zakoračio napred i upao u šaht.
Izraz koji se koristi kada neki klinac istripuje da je malo opasniji nego što stvarno jeste i onda dobije krila pa se kurči k'o mator. Naravno za njegovo dobro i za njegovo što duže ostajanje u srećnom detinjstvu, ta krilca treba malo skresati odmah.
- Brate i tu se ja zaletim sa štanglom i olupam njih dvojicu a ona druga dvojica krenu da beže. A sve stariji likovi. Devedesetčetvrto..
- Au bravo matori, neka si ih izuo.
- Svaka čast legendo, objasnio si im,Par metara dalje sedi starija ekipa iz kraja i traži nekoga da ode po pivo
- E Vlado aj batali te štangle nego evo ti pare i kupi jedno deset piva.
- Ne mogu brate sada u bleji sam.
- Vidi ga mali što je popio prvi red bul i dobio krilca. Dođi ovamo odmah da ne dolazim tu po tebe i uši da ti izvlačim. Tako bre. Evo ti pare kupi deset piva i dva marlboro lajta. A onda mi uplati ovaj tiket u Mocartu pa se vrati da odneseš sa drugarima Mirka kući na peti sprat jer mu ne radi lift. I naravno kupi sebi neki sladoled za kusur. I batali te štangle, bolje se pri'vati knjige.
- Evo odmah.
- Au matori zapamtiće ti on ovo. Kada poraste može i da vrati.
- E matori, pa treba on još mnogo red bulova da popije a ovo će taman malo da ga spusti na zemlju.
ono sto niko ne zna do petog pica!
1.pivo: e,moze Babe ko me tero da te volim?
DJ: au naravno, bravo!
2.pivo: druze daj od EKV-a krug!
DJ: sjajno,evo ide odma posle Azre!
3.pivo: brate,mislim da je vreme malo za Amadeus band?
DJ: normalno,cim zavrse Joksima i Vlado krece Amadeus!
4.pivo: matori,sta bi sa onom mojom od Moby Dicka rodices mu sina kralja kokaina?
DJ: pa pustio sma ti malopre,bio si u WC-u pricao sa onom malom sto te kulira decenijama! daj neku drugu!?
moze onda matori od dugmeta sve jos mirise na nju?
DJ: to ti je valjak some,vec si se napio! evo sledeca...
5.pivo: gidro,kakav si na Seki? vreme je da preseces malo
DJ: bravo kralju,aj donesi nam po rakiju ovo pivo ne radi...
6.pivo 1 i 2. rakija: mtori Darko Lazovic otvri mi svja vrata mlim te,moram opet da je zovem!? pevacu joj keve mi!
DJ: sve za brata!
7.pivo 3 i 4. rakija: brte moj najrdjeniji udari malo po Sabanu?
DJ: to kume,koju ces?
daj ne zjebavaj me,sve jedno Saban je Saban!
Proces raspoređivanja gostiju na svadbama uzimajući u obzir njihove međusobne koegzistencijalne mogućnosti, afinitete, animozitete, religiju, običaje, političko opredjeljenje, bračni status, apetit, tolerantnost na alkohol, muzičke sklonosti, oružani list, poštovanje iskazano prema domaćinu na prethodnim svadbama, kreditno zaduženje i činjenicu da li se radi o gostima sa mladine ili mladoženjine strane.
-E, da vidimo gdje će ko da sedi... Znači, kum, djever, kuma... sto do njih idu Markovići i Savići... i ovi sa ujakove strane.
-Ma koji Markovići, jesi lud!? Oni ne pričaju sa Savićima... još od kad su im pozajmili neke pare, a ovi nisu vraćali... ne valja, razmještaj ponovo.
-Aj da idemo onda sa konstantama, ko je siguran?
-Tetka Anđa i njeni za sto broj 7, tu ima još 3 mjesta, koga bi mogli, a da nije Bog zna ješan, jer od teča Đura neće stići ni da zameze.
-Mogao bi onaj tvoj mršavi, čupavi drug, što se oženio prošle godine, pa taman nek dođe s nevjestom.
-Vlado? Ma on jede ko da je progutao pantljičaru, samo što mu se ne primjećuje... a i on je metalac, tetka bi ga izludjela sa svojim glasom kad počne da neuspješno oponaša Zoricu Brunclik.
-Huh, ajd' onda da vidimo ovaj sto najbliži wc-u, tu moramo strika Miloša, znaš da ima slabu bešiku... i tu imaju jos 4 mjesta, mogli bi Vasiće, šta misliš?
-Vasić Milorad? Onaj što na svadbu ide ko na Vukovar '92... On mora negdje blizu balkona, inače će nas pobiti ko zečeve kad okroji iz kalaša... Njega stavi pored ovih mladinih za stolom broj 12. To joj je neki teča što je neko mudo u ministarstvu, vladajuća partija, pa taman da zagovara Milorada prvih par sati.
-Gdje ćemo ujka Veljka?
-Što dalje od pevaljke, inače će nam ujna Vesna jebati sve po spisku... kod Sanje na svadbi je ostavio 2000€, da je ona morala ići i vaditi stotke ciganima iz trube.
-Znači na drugi kraj sale, samo ne smijemo pored Jankovića, onaj Veljko mali im je napumpao 'ćerku, pa strkao za Italiju... znači dijagonalno, na maksimalnoj udaljenosti od muzike i Jankovića, sto broj 21.
-Ok, Krstiće... milu li im majku, odmah pored ulaza... ko i oni nas kad su ženili sina. I da im se sarma servira 'ladna. Zabilježi to pored imena...
-Dobro, Šehoviće, Mulaomeroviće i Muslimoviće za ovaj sto, da se služi goveđa pršuta... al onda moramo maći Krstiće sa stola pored, inače onaj bilmez cijelo veče ima da naručuje četničke pjesme.
-Dobro, pomjereno, ko ti je ovaj Vuković? Đe ćemo njega?
-To mi žirant jebo te! Tu pored kuma odmah... ili... umesto kuma.
Nešto kao, napred, možeš ti to, budi jak i ostala sranja u cilju dizanja ortaka iz bedaka.
Prošla je ponoć i Draganovo rođendansko slavlje može da počne. Vlada i Nikola čestitaju i sedaju za komp. Velja je već počeo da ždere. Slavljenik otvara pića i služi.
Dragan: Vlado, ajd' pusti neku muziku, batali više heroje, majku mu, rođendan mi je.
Vlada: Pa? Čestitali smo ti i sad se zezamo.
Nikola: Nemoj nekromansere, uzmi ove ledene.
Dragan: Boli vas patka što je meni rođendan! Bitno je da ste uzeli pivo i ćao. A, ovaj Velja ne prestaje da ždere.
Velja: Što si bre na kraj srca? Jedem, jer mi je ona brkata kuvarica zatvorila menzu ispred nosa.
Dragan: 'bem ti rođendan!
... Velja se naždrao kao stoka a ova dvojica i dalje piče heroje i zajebavaju se...
Dragan: Cccc, jebem ti društvo! Sad sam stvarno skenjan!
Velja: Ma, koji ti je đavo, sutra ćemo imati feštu! Je l' treba opet neko da nas prijavi i da onaj ćelavi portir dođe i da nas opominje, a!?
Dragan: Ma, jeste i to što kažeš. Ništa mi ne ide zadnjih mesec dana i danas mi se skupilo. Pao sam oba ispita, spizdio sam sve pare, u menzi me dočekao 'ladan pire i boranija a ona fuksa dobila.
Velja: Biće bolje, biće, ne brini, sutra je novi dan i ...
Nikola: Cimeru, kako se osećaš sad sa 25 godina?
Dragan: Hm, kako se osećam!? KAO KURAC!!!
Nikola: Samo čvrsto!
Da je Stoker kojim slučajem ostavio ''u životu'' grofa Drakulu i pustio ga da ''živi'' svoj život sa svojom izabaranicom Minom, reinkarnacijom svoje nekadašnje ljubavi zbog čije smrti se i odrekao hrišćanstava i okrenuo demonskim silama, pitanje je kako bi gospodin grof uopšte i funkcionisao u modernom društvu i braku.
XXI vek, prošla su vremena noblesa i plemića, stare aristokratske porodice gube polako finansijsku moć i uticaj, došlo je doba demokratije. Aristokratija je osuđena na propast, veliki porezi, velika imanja, sve to treba održavati...ekonomska kriza nije zaobišla nikog, osim možda Gejtsa. Samo kinta i pametna ulaganja u siguran biznis čupaju stvari iz govana, a od stare slave se danas ne živi. A kako će pak Vlad Cepeš III i supruga Mina da prežive globalizaciju i praćenje trendova kad ne smeju da se pojavljuju na VIP skupovima i javnim promocijama kada su vampiri, proklete duše osuđene na večnost i tamu. Ehej! Večnost! Jebem ti ja taj neživot što ga živiš, makar bio i večan.
Drakulin zamak, malo posle ponoći.
- Mina dušo, ovako više ne ide. Ja ću da ubijem tebe, a posle i sebe.
- Ju Vlado ljubavi! Pa svaka ljubav naiđe na kamen spoticanja u određenemom trenutku. Prebrodićemo i ovo. Pa preživeli smo tiraniju Čaušeskog, ulazak u EU, biće bolje, sigurna sam u to...Nemoj tako Vlajče, ljubavi moja jedina...
- A sad sam ti ljubav, a? A što mi nisi dala mrs cca trijes' godina, to ništa, a?
- I ja sam malo izfrustrirana, nije mi do toga...
- Pa sigurno kad si se ugojila 30 kg, kravo jedna debela! Samo se kljukaš turistima i nadrogiranim tinejdžerima, jebali te oni da te jebu! Iskuliraj malo, džogiraj, leti po mesečini, radi neke pičke materine! Aktiviraj se malo, ne radiš ništa, samo šljokaš! I gledaš one turske serije! Pa zar sam se ja zato borio protiv Turaka, majke ima ga! Znam, svete mi se ovako, preko Gumuša i Šeherezade! A termin kad i Liga Šampiona! Da sam znao da će posle sto godina braka biti ovako, oženio bih Lusi, iaonako je bila bolja čkapi od tebe. A trsila se...Ojsa! Ili još bolje, pustio bih Van Helsinga da mi podari večni mir...Uf, kako sam se zajebao samo...
- ....Ti mene više ne voliš...(plače) buuhaaaaaa!
- ....Nemoj ljubavi, volim te ja...samo sam malo prs'o...Oprosti mi, Mina, ljubavi moja jedina....(francuski poljubac)...U majke im ga sponabutam! Sad našli da isključe struju! Tačno prvog i to u ponoć! Aaaaaa, jebem te neživote...daj mi krs' da se roknem u srce!
Rašomonijada je izraz koji je dobio ime po filmu Akira Kurosave kad vise ljudi opiše jedan te isti događaj na potpuno drugi način dodajući činjenice koje koje odgovaraju njima samim.
Mile i Sale su se pobili.Tuču su posmatrali Miletov najbolji drug Đomla i Šilja iz IIX-5.Tokom tuče je nestao Saletov Samsung GT-S53327452 kojeg je ostavio na stepenice da ga ne skrlja tokom tuče.Posle su svi završili kod direktora i ispričali svoju verziju događaja:
Mile je rekao da je strsio Saleta ko pičku jer mu je ovaj spomenuo kevu na malom odmoru i da je vidio je kako je Sale ostavio mob ali ga on nije drpio...
Sale izlaganje direktoru je pocelo kako ce njegov stari da jebe skolu,direktora,profesore,čistačice
domara zajedno sa teta-Ružom iz kuhinje jer je njegov tata ministar lizanja jaja i uvlačenja u dupe
ako mu ne vrate mobitel.Naravno prebio je Mileta koji je prosuo kolu po njemu ali je Mile poceo svađu kad je nasrnuo na njega ga bez ikakvog razloga...
Đomla je ispričao skoro istovetnu Miletovu verziju samo je dodao da je mali Vlado gurnuo Mileta dok je nosio kolu...
Šilja je ispričao istini najbližu verziju događaja.Na početku malog odmora Đomla je trčao ka kuhinji i na putu je udario Mileta koji je nosio kolu.Posto je kolom posuo Saleta Mile se okrenuo da nataba Đomlu
ali je Sale u tom trenutku rekao:''A u pičku materinu''posto je sjebao novu garderobicu.Đomla je onda rekao Miletu da mu je Sale opsovo kevu i onda je i Mile zakucao Saletu jedan aperkat i slistio ga sa zemljom.Posle škole ga je natabao jos malo sto i nije neko iznenađenje jer je Saletovo lice izgledalo ko da ga je os izujedo.Pošto se sve završilo Šilja se zaputio prema autopijaci da uvalja Saletov mobitel za dobre pare da ih sprži preko vikenda za cice...
Ministar za vanredne situacije u vladi Rusije i jako zajeban lik, recimo to ovako, kada bi ruska vlada bila fudbalski klub Milan, Sergej Šojgu bi bio Gatuzo. Dakle on je zadužen da obavi prljav posao i da reši sva sranja ukoliko ih ima, što i čini sa velikim uspehom. Takođe, Šojgu može biti nadimak za neku izuzetno zajebanu osobu.
Tadić: Pa dobro bre Vlado, što mi posla Šojgua, ja sam mislio da smo prijatelji
Putin: Prijatelji ne pokušavaju da zajebu jedni druge
Tadić: A nisam hteo majke mi nego se Mlađa izleteo da vam dajemo NIS za 400 miliona a ja mu rekao da kaže da vam ga dajemo za milijardu i 400 miliona, iako smo vam ga dali za 4 miliona, ali ko će da objasni ovim našima da smo vam mi to poklonili kako bi prebili onaj dug, uostalom znaš već i sam
Putin: Harašo Boki, ovaj put ti je oprošteno
Tadić: Drago mi je da smo se razumeli. Sledeći susret sa Šojguom ne znam kako bismo preživeli, eno ga Mlađa plače već 3 dana, Boža se smanjio za još pola metra a Mirko se zatvorio u kancelariju sa nekim Zastavinim pištoljem. Nego kad već pomenu ja Zastavin pištolj, da vas možda ne interesuje Zastava oružje? Sad dolazi na red onaj drugi manji dug, pa rekoh da napravimo opet neko prebijanje, da ne šaljete Šojgua za džabe...Janukovič (predsednik Ukrajine): Pa dobro bre Mito jeste li vi normalni, duplo veća cena gasa nego prošle godine, jel’ ti stvarno misliš da ćemo mi ovo da ti platimo, i da ću ja da potpišem novi ugovor sa vama
Medvedev: Vidi Viki, ja ti nudim 2 opcije, prva, da ovo platiš i ugovor da potpišeš, da popijemo ovu votku i da se lepo rastanemo, a druga da ti pošaljem Šojgua i da narednu zimu dočekate u igloima k’o Eskimi, još ću i da mu kažem da ste se povezali sa Gruzijcima a znaš vrlo dobro koliko ih on mrzi, uostalom znaš i sam šta je bilo prošli put kad je on dolazio.
Janukovič: Uh, daj penkaluOsoba A: Jel znaš da je onaj idiot Đole uhvatio moju Miru za dupe pre neki dan?
Osoba B: Ne zezaj, au, pa šta si ti uradio povodom toga?
Osoba A: Ništa, ali Laki mi duguje jednu uslugu, pa će on da ga sredi
Osoba B: Ne misliš valjda na Lakija zvanog Šojgu
Osoba A: Upravo na njega
Osoba B: Au brate, i ti ga pretera, pa nije je on silovao, samo je uhvatio za dupe, ja sam čuo da neke likove nakon susreta sa njim nisu znali da li prvo da vode u urgentni ili direktno u Lazu.
