Pet minuta slave

Pet minuta slavskog veselja koje ćemo uvek pamtiti - svako na svoj način.

1. Jedinih pet minuta slave kojih se kum Todor seća. Na slavu je došao već dobrano pijan, uspeo iz četvrtog pokušaja da potrefi obraz domaćina za poljubac, jedva seo za astal i dolio još tri rakije na eks, bez meze. Kada se začulo zvono ulaznih vrata, uspeo je da ustane i kaže "Evooo ja ćuuughhhs..." a zatim se sručio u ćasu sa salatom od cvekle. Odnet je u dečju sobu na spavanje.
2. Pet minuta je rođak Darko pričao kako je težak život u Nemačkoj iz prve ruke te da nikako ne pokušavamo otići tamo jer vremena nisu kao pre, mogo se radi i traže se diplome. Svi su ga pomno slušali a jedino ga je ujna uspela prekinuti opaskom da se ako mu je tako teško slobodno vrati ovde i dovrši osnovnu školu.
3. Pet minuta je pravljena promaja otkako domaćica primetila da se deda Vitomir opasno ućutao. A svi znaju za dedine probleme sa gasovima.
4. Toliko vremena je bilo potrebno da teču Gradu izvuku iz kade u koju je upao dok je pokušavao da dohvati toalet papir sa gornje police.
5. Pet minuta je mali Peca recitovao "Razbole se lisica" na ponos majke i dobacivanje na refrenu "A ja ja ja ja ja, Puerto Rico" od strane probuđenog kuma Todora iz dečje sobe.
6. Pet minuta se svastika Slavica, pedijatar, čudila kako niko od prisutnih nije oprao ruke pre obedovanja. "Gospođo, to što Vi radite s pederima, ne mora da znači da baš svi treba da budu čistunci." - objasnio joj je teča Grada pre odlaska u toalet.
7. Pet minuta je trajalo degustiranje posnih sarmica koje godinama baka Danka nenadmašno pravi kao delikates čitave slave. Bili su to momenti u kojima su se mogli čuti samo zvuci pribora za jelo i uzdasi opčinjenosti vrhunskim ukusom čuvenih sarmica. Zadovoljni pogledi koje tada ćuteći upućujemo jedni drugima pokazivali su koliko smo u stvari srećni što smo svi na okupu. Bez obzira na sve probleme, razmirice i neslaganja. Tih pet minuta savršenog sklada donekle je remetilo hrkanje kuma Todora ali niko mu ništa ne bi mogao zameriti.

Domaći politikant

Samo u svom imenskom korenu ima veze sa političarem (personom koja uopšte nema dan radnog staža).
Odjednom se pojavljuje po medijima, tapše po ramenu svog pretpostavljenog, uzgred jako voli da mu se do članaka uvuče u donji deo ledja. Na najgluplji vic koji ovaj izgovori, naš junak se iz sve glasa na silu smeje "JOHOHOHOHOHO! Bravo šefe"
Sedi na raznoraznim položajima: PR stranke ili lider svoje stranke preduzeća, član UOFK, narodni poslanik, predsednik opštine ili pak MZ, kao V.D. preduzeća u stečaju, šef inspekcije itd.
Kod javnog nastupa isključivo se koristi "Priručnikom birokratskih fraza".
Veoma čest je slučaj da ima manje od 1.80m i >100kg.
Nikada ne koristi gradski prevoz, čak ni taxi. Prvenstveno Hummer, mada preferira i crne nemačke limuzine na benzin.
Od obrazovanja pored osmoljetke ima i privatni fax "brzog" menadžementa.
"Običan" gradjanin nema predstavu o kakvom se deblu radi, sve dok nekada ne stupi sa njim u konverzaciju, najčešće za vreme predizborne kampanje:

Lokali lider SDSNLPS je danas obišao i zabačeno selo Gornju Klitu. U razgovoru sa lokalnim rekorderom u proizvodnji rakije izjavio je svoje zadovoljstvo vidjenim stanjem i istakao kako je to pravi put Srbije u Evropu...

DP: Dobar dan domaćine!
Domaćin: Dobar... dan... i Vama!
DP: Pa kako ste mi?
Domaćin: Evo vala! Je*i ga! ŽENOOO! daj vamo leb i so za ministra! I slatko od dunja! I vode iz bunara! Da znate samo kako je ladna?!
DP: (malo kasnije) Aaaaa svaka čast! Za vas nema krize...
Domaćin: Nema, nema! Nego, jel' se Vi mene sećate?
DP: Jok ja! Či bre bi ti?
Domaćin: Ma ja sam Stojan, brat Milisava; onog Vašeg što ste ga ovde stavili. Bili ste ovde u kampanji i 2004. za one druge...
DP:... U REDU, U REDU! (okreće se naglo prema kamermanu)
"Srbija ukoliko na ovim izborima da svoj glas našoj koaliciji, mi onda možemo očekivati u dosledno vreme i povećanje budžetskih sredstava za poljoprivrednike iz evropske banke za razvoj sela!"
(aplauz u pozadini malobrojnog članstva iz tri susedne opštine)
Domaćin: (ne obazire se da ga ovaj ispalio) Slušaj ti druže Luka!
DP: Ej! Ne zovi me druže! Ja sam srbski patriota!
Domaćin: Ja te od "72. zovem tako! Samo te tad šofer vozio u Ladi i nisi toliko avanzovao...
DP: ...Dosta! Ti tamo gasi kamere! Narode, razilazi se!
Domaćin: A Šarulju niste ni videli! Siroma, sva se obradovala da Vas ponovo ugleda!
DP: Joj čiča, gori si od tri tendera i rebalansa zajedno! Ja žurim u Rušendol, tamo su nam spremili volića na ražnju.
Domaćin: Pa šta da radi Mile?
DP: Koji sad Mile?!
Domaćin: Mile bre, naš kuvar i kasapin. Ene ga iza kuće, okreće prasence!
DP: (šoferu) Žile! O Žile! Javi Marku da ćemo se zadržati još sat.
Domaćin: Ma Mile je legenda! A ja dole u podrumu držim neko vino i rakiju od deset godina, pa ako ste radi da probate...
DP: Dobar si ti čovek Savo! Biće para i za tebe! Nego da idemo polako za astal. Miriše dovde!
Domaćin: Ali ja sam Stojan...
DP: ...Ako ako!

Rokaj Roca

„Sve je u životu prolazno, moj druže“- stihovi Tome Zdravkovića koji su nenadano označili sudbinu jednog od najpopularnijih krajiških sastava, Krajiških Rolingstonsa, Žare i Gocija. Nekada je ovaj dvojac prašio i uveseljavao široki auditotrijum, da se izrazim ko voditeljka televizije s a nacionalnom frekvencijom... Oni su bili odlično uigran tandem, Endi Kol i Dvajt Jork . Ali ko bi bili pomenuti momci od čokolade da iza njih cjevanice nije lomio veliki Roj Kin? Vjerovatno ne Taj Dvajt Jork i Taj Endi Kol. Tako i ovdje, Žara i Goci ne bi bili to što jesu da im iza leđa sigurnost nije ulivao On, Roca. Autor nezaboravnih minijatura na klavijaturi, druid čijom je magijom mnoga djevica prinijeta na žrtveni oltar u magacinu iza kafane, čovjek kriv za više polupanih glava nego mnogi srednjevjekovnni vladari... Što bi rekao reper Đus u antologijskom hitu, sve je počelo ovako: Jedne hladne decembarske zime u kafani u jednom selu na potezu Šipovo- Mrkonjić Grad- Ribnik dok je Žara basom dovodio atmosferu do usijanja a Goci šmekao pupoljke među ženskićima, nastala je dramska pauza a onda se čulo ROKAJ ROCA CA CA CA CA ... I tada... TTRTTTT TRRRTTTTR RRTRTTTTRTTTT TRTRTR... Vele da niko nije preživio.

Uglavnom, izraz je ušao u narod kao i sve drugo, dugoptrajnim ponavljanjem i širokom praktičnom primjenom. Dakle, kada želiš da izdominiraš, polomiš se od života, ojebeš i oplodiš, izvadiš građeinsku dozvolu, golim rukama prevrneš prikolicu đubra, digneš Opel Korsu na četiri barske stolice otkineš Janu od kurca... prekrstiš se i kažeš: Pomozi Bože. A sad ROKAJ ROCA!!!

Sanjao sam plavog slona od hiljadu tona...Probudio se, sav mokar, ustanem navijem one masirače ispod kreveta što držim mjesto antifriza, doručkujem, popijem šćaćom još jednu, odem namirim blago, i lagano, neradni je dan, lijepo vrijeme svratim malo kod Bate u kafanu tamo isti ko i ja...

-Dobro jutro, ljudi, srećna rađa, kako je? Brko, daj meni , daj njima.
-Jebem ti mladu nedlju jesam ti sto puta rekla da me ne zoveš brko, moram se i ja jednom udati, ne vjerujem da se ijedna zadržala k'o ja ovdje.
-Dobro izvini, uzmi i sebi štaš piti, i pristavi jaja i kobaja tamo negdje oko dva, prodao sam tele, neće me ni Žandarmerija izvući odavde, osim ako ne dovedu Amadeus da mi svira.

I krenulo je rolanje, neumorna Rada je sukala brke i donosila, sve po instrukcijama, gotivila nas k'o da smo u hotelu Bate Buturovića, pokoj mu duši. Kad negdje oko osam zupade brat Boro, veli imaju Braća Lekići u Monaku, ode i on, stigla plata na brenti a došla nova konobarica... Ja sa njim u kola, did pod točkove pjan k'o sova ušara, veli stan'te djeco ja ne smijem babi ovakav na oči.

I otisli mi. Kad u Monaku imaš šta i vidjeti, auto do auta , jedni grcaju drugi riču, do ušiju nam dopire omladinski hit „Čke beogradske“ u interpretaciji pomenutog dvojca, sa jakim basom, i bez ženskih volaka... Ušli smo, stola ni za lijeka, ozvučenje probija i od kamena u bubregu pravi šoder, vidim padoše neka dvojica u povraćotinu i priđošmo za astal, sve kako treba. Dolazi konobarica...

-Zdravo momci, kako je čika Milorade, šta ćete?
-SEDAMDESETDVIJE PIVE.
-Da neće biti puno?- reče navlačeći očima na dida.
-Mala ne prdi, ja tih malih kurčića mogu popiti puna kolica, donesi to kad ti momci kažu!- dobi je baja na iskustvo.

Nije bilo puno pive al se puno pripišalo... Ja u muški, sve zauzeto, a meni nije više bešika onih godina k'o nekad, šta ću kud ću, ja u ženski, skika vriska, vidi seljačine đe piša te vaki je te naki je, taman kad sam najveći pritisak nabio, neki ždral istetoviran iza mene poče se kostriješiti na me sa onom nedovršenom frizurom, pokušavao ja njemu objasniti da nisam mogao durati, al' kakav, ni da čuje. Krenu me lola gurati s leđa, ja opomenem on opet, ja opomenem on opet. E svez'o ja ponos, pa kad sam ga tljano nama' ga sorio. Poče vriska onih curica, ovaj dole leži k'o uboden, i mene panika uhvatila, gledam oko sebe, da mu udarim šamar -dva da ga povratim, one vrište „ajoooj ubi ga evo pop'o mu se na prsi“, uzmem skinem lavabo pa da ga polijem vodom ne bi li jadan došao sebi, utom uđe neki isti k'o ovaj što leži, iskolači oči i on misli da sam ga ubio, a ovaj stvarno k'o mrtav. Ja pokušao objasniti:

-Nisam nedilje mi neg dlanom ga udario.

Uteče, a ja iz klozeta k'o šlogiran, ispričam didu i brati, a vidim i ovi spremaju hajku sve reže prema nama, veli did:
-'Ajte djeco, ja ću braniti odstupnicu, da budem k'o Stevan Sinđelić, 'ajte sokolovi.
Mi na vrata...
MA ZAR DIDA OSTAVITI!!! ROKAJ ROCAAAA !!!!!
I na dušmane : Buč Kasidi, Sandens Kid i Did...

Mitnjak

Dijete kojem se najviše raduju u porodici.
Princip primogeniture koji je istorija izvukla iz rukava i široka primjena izreke „prvo pa muško“ nameću zaključak da se naš čovjek najviše raduje prvom i muškom djetetu. U sticaju, to je štogod radost.

Međutim, život kad se zaigra često ne prati stanje na terenu pa ponekad baci na marginu pravilnosti, pa ono prvo i muško dijete ne mora biti mitnjak. Neko poslije zdravog prvog djeteta sa drugim ima muku pri iznošenju na svijet pa kad se te muke oslobodi onda se više obraduje, neko pravi djecu u vremenskom razmaku dvije osvojene koride Ilije Grahovca, pa kad vidi kakvu je budalu donijela ona prva, obraduje se drugom djetetu i nadi za očuvanje kuće i okućnice , jer ni Jovo Grahovac nije uspjeo napraviti dvije jednake budale.

Uostalom, dajte mašti na volju, samo bez one priče „ sine, mama obojicu voli isto, to k'o kad bi dala da mi odsjeku dva prsta pa me pitali koji više boli“ , to pada u vodu kad se prvi put povežu dva ili više zijana, a i onda izraz iz naslova ne bi imao smisla i primjene

PROLJEĆE JE STIGLOOOO VRAĆAJU SE 'TICE SAMO N...

-Mrlino ustaj i smanji rikanje! Imamo zasjedanje, did se naoštrio neće ni kave popije, radiće prošće preko leđa, zahtjeva tvoje prisustvo. I otvori malo prozor da izađe ovaj miomiris tvog prkna koji mi govori da si mamuran i danas.

Ja u primaću, prijavim se za kvorum, drmnem raki'cu...

-Ja ne znam šta sam ja Bogu zgriješio i koliko još priloga treba da dadnem onom lopovu da bi koju lijepu riječ reko za mene pa da i mene sunce ogrije samo da me budale ne jedu po drobu... Pa je l' se samo u mojoj kući budale rađaju? Pa ovo nekad prva kuća u selu bila, a vide sad šta joj dopade, poslije mene potop, svaki mi je Uroš Nejaki...
-Dide, ja se izvinjavam što prekidam ekspoze, čekaju me kolege na kavi, a kvorum si već dobio, mogu li ja sad napustiti sjednicu?
-Ne može jebem ti Nedu Arnerić. Ova je o tebi. Je l' istina, što mi vele kod prodavnice da se igraš uskoka sa malom što joj je dida ubilo kad su išli otimati mladu prije pedeset godina, slučajno jadan pao na sikiru leđima?
-Jeste dide, taman kad si se ti negdje ženio.
-Mali, je l' ti to za moj astal dobacuješ nešto dvosmisleno da te sad tljanem sa strane jednom da ti povratim boju k'o dok sam svojevremeno udarao ponos EI NIŠ?

Vidi ćaća da smo krenuli poprilično žustro...

-Može jedna raki'ca majstori?
-A što ne bi moglo?- odgovorišmo uglas.
-Jebo li vas Peja u guzicu , da bi li...

Kad su se strasti smirile...

-Slušaj mali, nije ona dobra za tebe, ti dok se nisi počeo okretati za njom bio si momak za ženidbu, ovako će ti djeca klipe u guzicu zabijati, naopaka je ona. Eto nekuveče se čulo kako joj rozgaš pod prozorom „Majka ćerku gurala u Drinu da je ne da siromašnom sinu...“ Nije to u redu, nismo mi siromašni a i njena majka bi da se riješi metilja, samo nismo ni mi ovce, znaš. Nemoj da budala dođe pa da ti materi pjeva onu staru „svekrvo moja kad rode rogači ne čekaj me ti u vodu skači.“ Slušaj, did je ušparao nešto para, evo ti, 'aj ti završi to svoje škole već jednom, kad si pri kraju, proće to tebe. Ako ne prođe, povješaćemo se kolektivno, a ti vidi.
-Fala dide, opravdaću ja ovo.
-Znam da 'oćeš, ti si meni mitnjak, a ja se rijetko varam u procjeni.

Ćaću kad kap nije spucala...

-Jebem ti nedlju, ovaj se mjesecima ne trijezni a ovaj mu još dade pare. Majko moja što me ne pobaci sa kakvim ja budalama živim.

Utom upada moj nesuđeni kum, sav uštirkan ne zna ni gdje je...

-BARVEČE.
- E sa srećom, ovaj pomračen potpuno.

-Đe si kume , đe si antrago, đe ostala kuconja, idem ponovo na fakultet dao mi did pare da privedem kraju, 'ajmo do zadruge.

Samo još tu noć je odjekivalo pod prozorom...
ČUDILA SE OVCA I ŠILJEŽE KAKO ČOBAN ČOBANICU...