Gdje sam, koji moj? Kakva su ovo vrata? "Če-ka-o-ni-ca". Kakva čekaonica? Šta čekaju unutra? Hvatam se za šteku prljavih vrata i dok ista škripe kao da nisu podmazana otkako su napravljena, otkriva mi se tajanstven i blago čudan svijet.
Isprva sam bio začuđen činjenicom da su stolice, kao i zidovi zelene boje. Nešto oko ekologije, kontam. U uglu Usain Bolt, vezuje pertle, pozdravlja, i nestaje u oblaku dima. Vidim neka konobarica uslužuje narod turskom_kafom, reko' "Daj der i meni jednu. Kako se bješe zoveš?" "Mimix", odgovori mi. Pomislih, nešto francusko, šta li već. Dok sam ispijao kafu u čekaonicu uđoše Dilan Dog i Paninaro, vodeći omanju kozu sa sobom. Sjedoše na stolicu pored Rokija, koji mi ranije reče da je iz Jagodine, taman dok je razbijao stolicu golim rukama. Ušao je još jedan roki, laganim korakom kao 123 i reče "JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPA!". Jedan momak je pokušavao da uhvati neku radio stanicu. Ličio je na Rusa, sa sve šapkom i kozačkim brkovima. Našao je neku džez stanicu, pjevala Dženis Džoplin. Crveni baron je sve posmatrao zajedno sa nekim Ironičnim likom dok su se kolutovi dima širili iz lule koju je koristio. U to se pojavi neki lik i samo reče "POJZZEEEEEEEEEEEN". Ništa mi nije bilo jasno, dok ne pročitah primjer i skontah:"Bata Gugi, jebote".
U to sa drugih vrata, koja su neprimjetno stajala tamo sa druge strane sobe, pojavi se neki Beli, mislim, lik u bijelom mantilu, i pokazavši na mene, reče mi da ga pratim. Tamo me dočeka DR. Tufer Šmrc i odjavi se taman kad sam pošao da ga pitam nešto.
Šta ću, vratim se nazad, kad ono soba puna novih likova. Sav namrgođen, ne znajući ni zašto sam došao, pođoh da izađem, kad mi Mimix reče:"Ej Luki, de ćeš?"
"Ko će ga znati, malo sam u kukuruznom stanju uma. Razmislim pa ti javim. I daj mi još jednu kaficu, e to, živa bila i uzdravlje."
Dok sam ispijao kafu, i polazio ka vratima, u čekaonici se začuo vrisak. Okrenuvši se da vidim čemu vriska, ugledao sam tijelo onog Ironičnog lika kako leži na podu. Zakrivljena usta, spuštena desna obrva, ispala lijeva očna jabučica, krvarenje iz nosa. Gadan prizor, koji me je odmah uputio na trovanje nekim bućkurišom...
Nastavak sledi...
(I)
Brzina kojom mozak radi kada treba da smisli zašto da ne ustaneš iz kreveta.
Ako sad ustanem pa odem na predavanja, spavaće mi se ceo dan pa neću moći da učim za kolokvijum pa ću onda morati da polažem u junu pa neću stići sve da naučim za visoku ocenu pošto su sve ispite sabili u nedelju dana, pa neću imati prosek za dom pa ću morati da iskeširam svaki mesec po 100 evra za stan, a neću imati odakle, jer ako mi padne prosek, neću dobiti ni stipendiju, a evro će sad da skoči kad koreja lansira rakete pa uništi američke rezerve zlata jer oni sve to drže na jednom mestu, pa će zbog toga dolar da propadne plus su se probudili beli hodači a noćna straža na zidu je slaba i teško da će ih zaustaviti, a zmajevi su još mali da bi...zzzzzzzz
Izraz korišćen u svim svetskim i lokalnim ratovima, u kojima smo učestvovali, odnosi se na osobu koja od novonastale situacije ima neke materijalne (i druge) koristi.
Oktobar 1991. Sve zdravo, sposobno i muško u mom gradiću mobilizovano i poslato na front. Već smo tri nedelje na položaju. Prva borbena linija. Nema mobilnih telefona, ponekome stigne pismo, jedini izvor informacija je mali, crno-beli TV, prikačen na akumulator od tenka T-55...Dolazi moj matori (inače invalid, drvena desna noga, potpisao da dolazi na svoju odgovornost), da me vidi, donese rakiju, kafu, cigare...Moji saborci oko njega, svi radoznali, kako je stigao dovde, jel' šljivova rakija, itd...I onda pitanje jednog od njih:
- E, matori, pa šta ima novo tamo, kod nas?
- Paaa, ništa posebno, sve po starom, jedina novost je da dobar kurac vredi 200 maraka...
Sekund tišine, a onda gromoglasan smeh svih prisutnih. Opet moj matori:
- Šta da vam kažem, momci, nekom' rat, nekom' brat.
Kaže se za trenera koji se na poluvremenu već pomirio sa time da njegov tim gubi. Od početka drugog poluvremena piše govor, koji će kasnije pročitati na konferenciji za štampu.
B: Gosn. Miloje, konferenciju ćemo d' održimo u Mesnoj zajednici, Dom Kulture se renovira
M: Važi Bobane! Pa ovako, da počnem: Krenuli smo dobro, ali onda je sreća okrenula leđa. Primismo dva gola u tri minuta. Falio nam je Mirkov mali, jebala ga žetva da ga jebala, sledeći put ću da platim nadničara onom njegovom ocu, da ide da radi mesto njega, meni treba štoper. Onda su se igrači pogubili, i primili smo još dva komada. Jebem ti vojsku, kad mi uze Milorada, to je bio zadnji vezni, mogao je dvojicu da bije po bubrezi u isto vreme. I bilo je baš vruće, ovi iz vremenske prognoze opet slagali, mamu im jebem u pičku. I eto imali smo jednu šansu za gol, ali se mali Rakić spotakao na pertlu, trebaju nam nove kopačke a nemamo sredstava!
B: A za drugo poluvreme? Šta mislite?
M: Šta da mislim, posle 4:0 igrači su znali da smo izgubili, kapiten otišao po pivo ispred prodavnice, raspad sistema. 7:0 je bio logičan rezultat.
Neko iz publike: Je li Rade, šta ti misliš o ovom govoru, do sad nije bolji napisao?
Pa bre Živko kako da ne napiše, u triestom minutu uzeo papir i olovku, pomirio se sa sudbinom!
Najkraći mogući opis nesposobnog čoveka.
- Čujem ulaziš u nekakav posao sa Mićom nedaćom, šta se dogadja?
- Aha, čišćenje kamina i akvarijuma, uzeo sam juče od zeta onaj kombi iveko beli što je bio na remontu, u ponedeljak idem do banke po kredit, pa naručujemo opremu lagano i tako.
- I kakav je plan?
- Pa ono šta znam, kaže on će nam ugovoriti odmah nešto poslova pošto zna ljude, a i tržište je kaže dobro u Grčkoj, tamo to niko ne radi, lepa bi lova mogla da se uzme.
- U Grčkoj da čistiš kamine sa Mićom? Lepo nema šta. Nego da ti drug tvoj nešto kaže, čupaj natrag pare što si uložio i zajebi glupiranje, ostaviće te ona jadna žena zbog idiota. Čuj sa Mićom u biznis, pa taj nije u stanju ni sladoled u julu nekome da uvali.
Poznato je kolika averzija se javlja prema ljudima koji na ulici sede i u stvari ne rade ništa, već jednostavno ispruže ruku i prose. Narodu je malo svoje muke i besparice, dinar se zaradjuje u sve gorem znoju i nikome više ne pada sa neba. A prosjaka sve više, i sve je više onih koji prose a da nisu Romi.
Nekima odbrusiš da su zdravi i sposobn da mešaju malter, nekoga oteraš u kurac i kažeš mu da prestane da se drogira i počne nešto da radi od sebe..Na neke uboge starce, ratne invalide i hendikepirane se sažališ pa im i udeliš. Ali sa decom je najgore. Ne možeš ih se otresti, ne možeš ni da ih psuješ, a i ako im nešto daš skupiće se odmah još njih pet..A sve to ide bezočnom debelom Ciganinu koji danju tuče po pivu, a uveče po ženi i deci..
Nino je od ranog jutra zauzeo dobro mesto, prometni ćošak gde se ljudi obično zadržavaju kada nije zima. Bio je decembar i ljudi su žurno prolazili. Hladno je, trlja ruke i stopala da bi se makar koliko-toliko zgrejao. Njegov otac sedi u kafani preko puta. Razmišlja kako je tamo toplo, razmišlja o sestrici koja prosi na semaforu od ljudi iz automobila. Voleo bi i on jednog dana da ima jedan, beo i lep, onakav kao što ga ima Hamuš, gastarbajter iz Beča..
..Jutros su ga iz kreveta izvukli šamarima. Spavao je na stomaku jer su mu ledja bila krvava i modra od očevog kaiša - sinoć nije isprosio dovoljno. Nije dobio ni koru hleba - isteran je napolje da radi, uz poruku da bude srećan jer ga nisu obogaljili i poslali u Italiju. Majka je prosila po autobuskoj stanici sa bebom koja je bolesna i možda će uskoro i umreti..
..Surov zimski dan naterao je ljude da putuju kolima i utobusima, i ko mora da hoda čini to brzo i bez zadržavanja. Uskoro će jedanaest i ocu mora odneti novac preko..Odlazi, predaje isprošeno, dobija šamar jer nije isprosio više i izlazi nazad na ulicu. Prosi..
Nakon dva sata shvata da mu je dosta uvreda od strane druge dece, hladnoće i sedenja na betonu. Batine će i onako dobiti, danas će zaraditi jako malo, biće na njega ljuti. Ustaje i trkom odlazi, bežeći od oca, sveta, života, tuge..Trči koliko ga noge nose. Zaustavlja se ispred izloga, i razrogačenih očiju gleda u najlepšu igračku koju je ikada video - beli plastični automobil, onakav kakav je samo sanjao! Ispod je psalo nešto, ali kod kuće su ga naučli samo da broji, više mu, kažu, neće trebati.
Prebira po džepovima, ulazi unutra, uzima igračku i pod prezrivim i pogledima punim podozrenja dolazi na kasu, daje pare i pita da li je dovoljno.Prvih sat vremena samo je zurio u veliki, beli, plastični automobil, i nije znao šta da radi sa njim. Onda mu je kupio baterije, i njegova igračka je oživela - ispuštala je zvuke i oketala točkove, kao da je pravi pravcati automobil. Igrao se sa njim ostatak dana, a kada je pao mrak, odneo ga je i poklonio jednom drugom detetu koje prosi, svestan da će mu ga otac izlomiti, da nema gde da ga sakrije i da će zbog njega samo još gore stradati.
Ušao je u kuću. Majka i sestra su još ranije oterane na spavanje, a beba u kolevci je prigušeno plakala. Stao je ukopan, čekajući šaku, pesnicu, grdnje i kaiš. Zažmurio je i u sebi budan sanjao svoja velka, bela kola..Shvativši da je to u stvari bio neobično lep dan.
Stelt tehnologijom za čulo ukusa zaštićena hrana ili piće. Potpuno bezukusno, kao parče sunđera ili kartona da žvaćete.
- Ćale, Što toliko soliš? Zar ne znaš kako je toliko soli štetno po organizam? Skače pritisak, stradaju bubrezi...
- Zato, ćero, što tvoja majka sve sprema bljutavo! Sve ove godine nikako da provalim da l' stvarno tol'ko misli na zdravlje ili se samo na to vadi jer nema pojma sa kuvanjem!
- Dobro, tata...
- Ne sekiraj se, ćero, za mene! To je fora koju sam u vojsci naučio! I tamo kakve sve splačine kuvali... Ako ga životinjski ne zasoliš, nema ukusa!
- Ali, tata...
- Ma, da ti ćale kaže... Jesam u vojsci jeo svakakva govna bljutava što onaj slinavi Ciga što se pretvarao da se plaši mraka da ga ne bi slali na stražu, pa postao kuvar spremao, ali ovo što tvoja keva zbućka je i to prevazišlo! E, kako samo moja mama kuva...
- Ijao, tata...
- Otkako sam se oženio džak soli mi nedelju dana traje! Hehehe, navikao ja na to, ne brini se ti za tvog taticu!
- Pa, ne brinem sad zbog toga, već...
- Au! Nemoj da mi kažeš da je ona sve svreme iza mene i da je čula sve što sam rekao?!
- Pa, ja mogu da ti to ne kažem, ali...
- E, jebiga... Pa, da brzinski završim ovaj divni ručak jer mi je to možda i zadnji...
Kad uzmeš 100 miliona dinara ( nasih para-poreza ) i bacis u vodu!
Radi satisfakcije 200 ljudi u periodu od 60 min.
6500 policajaca = 60 miliona din. ( naših para-poreza ) samo za dnevnice policajaca
+ 200 ucesnika Prajda = 40000 eur. EU novca ( misle da će im se nešto poboljšati ali neće , samo će naljutiti još vise ostatak Srbije) ;
+ Blokiran Beograd ( kao 1941 kad su ga okupirali Nemci ) izadješ iz stana popiješ batine ( to u slučaju ako si protiv pedera , kad te pita pandur na ulici ) ;
+ Razlupan Beograd ( opet ćemo mi to da platimo svi kroz porez ) ;
+ 60 min. ( trajanje Prajda ) ;
= Suma sumaru razlupan BG , nisu poboljšana prava LGBT zajednice , bačenih 100 mil. din. u vodu , i 60 min. hoda , oni su navodno srećni ( zaštićenisu kao da su beli medvedi ) ;
Za sve ostalo tu je MasterCard , pardon lapsus - novac iz vaseg i mog džepa kroz porez ;
Gastarbajterska svetinja. To je daleko više od vozila, svakako više od statusnog simbola ili čak muškog ponosa. To je životna filozofija - generali to zovu "Umetnost ratovanja", lekari "Hipokratova zakletva", pesnici "Ilijada", a gastosi jednostavno, njegova neprejebivost - auto. Kada doveze auto u rodnu grudu, on mora da izazove efekat da je dotični prešao igricu.
Da bi u tome usepo potrebno mu je sledeće:
1. 2000-4000€ da bi iznajmio prikladan auto na mesec dana.
2. Vozilo mora biti mlađe od godinu dana. To takođe znači da ako dolazi jednom godišnje u selo, mora svaki put imati novi auto.
3. Isključivo Nemački auto. Gastosima u Italiji je dozvoljen takođe i Alfa Romeo - ali oni su druga priča.
4. Poštovati pravilo kontrasta - crni auto - bela koža, beli auto - crna koža, crveni auto - žuta koža (samo za pripadnike određenih nacionalnih manjina).
5. Pravilo "Tri K": Koža klima ksenon - je imperativ.
6. Zatamnjena stakla se više ne upotrebljavaju jer je vozač nevidljiv, i dešavalo se da ga pomešaju sa Djokinim sinom dok prolazi kroz selo.
7. Auto se nikada, ali nikada ne parkira u garažu kada su kod kuće u selu. Ako je to moguće parkira se NA kapiji - tako da komšije kada dolaze na kafu moraju da se provuku između auta i stuba od kapije.
Patrijarh Pavle od milja. U narodu široko zastupljeno tepanje ovom, nažalost, preminulom. Paja ima milozvučan prizvuk, kao da se obraćate nekom veoma bliskom. On je zaštitnik, a u isto vreme i veliki prijatelj.
- Danas prođoh pored crkve, a ono ispred beli BMW X6. Zamisli samo, u greh su ovi današnji popovii zagazili...
- A pokojni Paja se vozio u autobusu!
- Sećam se. Ja sam bio jedan od tih koju si sedeli iza, sada već preminulog, Paje. Bog da mu dušu prosti.
----- Oteše nam sve. Država se raspada! Ljudi više ni u crkve ne idu!
- A za vreme pokojnog Paje nisi mogao ulicu preći od redova ispred crkve.
- Eh, da. Ona deca unutra u gomili su u nesvest padala, ne bi li poljubili Njegovu ruku.
----- Otišao sam jutros u prodavnicu, a neki lopov naleti i celu kesu mi ote! Lopurda!
- Znaš li ti kako je bilo za vreme našeg Paje? Mogao si, bre, na klupu u parku da legneš, a da ti dlaka sa glave ne fali!
Prosta recenica koja govori da je pronadjen put ka blagu - nekom uspehu, najcesce velikoj zaradi, bericetnom poslu, i sl.
Na "nasim prostorima", pre ili kasnije, obicno sledi nastavak (cesce kasnije nego pre): ..."nalazaci" nagradjeni 48 casovnim besplatnim CZ pansionom a potom privedeni istraznom sudiji.
Upotreba izraza nije implicitno vezana za nepostene radnje, a najcesca je kod prevaranata, bilo da se radi o biznisu, kontroverznom naravno, ili raznim nevladinim organizacijama (najnoviji otkriven model humanitarno-Rebrastog tipa) -vidi spot-
1. Posle dugog gluvarenja bez kinte, Lik pobedonosno vikne pajtosima: "Mapa je nadjena!", sto znaci da je smislio plan kako da dodju do love, odnosno kako da necije pare ili imovina 'promene vlasnika'.
2. Bakuta sa cerkicom od blizu cetiri banke, koju od malena voda po belom svetu, slihtajuci se imucnim tipovima sve dok ne odrtavi i shvati da ni od cerke vise nema vajde jer je i ona precvetala a nista nije napravila. Jedino je bakuta u procesu opeljesila neke za lovu pa ne moze vise nazad, u siroki beli svet. Zato se odlucuje za opciju rodoljublja, vraca se u zemlju u kojoj se jos uvek mogu lako i bez velikih problema "nalaziti Mape". Ne zna se tacno kad je bakuta "pronasla Mapu" ali se zna kad su nju i malecku od skoro 40, pronasli organi zaduzeni za pronalazenje pronalazaca blaga.
Sladak, jednostavan, iskren sklop reči, koje imaju za cilj da osobu suprotnog pola zainteresuju i dospeju do suštine emocije.
Ova noć je kao stvorena za tebe i mene. Slušam nečujne cvrčke, skrivene negde duboko ispod naših koraka koje smo letos ostavili pored reke.
Pored reke je isto kao letos. Ona nikad ista. U daljini svetli grad. Na drugoj obali naziru se kućice ispod krošnji. Našu obalu osvetljavaju ulične svetiljke, otkrivajući samo delove šetališta. I moj džip! Ti mi dade san o njemu.
Kiša se dvoumi da li će ostati u utrobi oblaka, ili će se pretvoriti u sneg, ili će odabrati moje lice da joj bude tobogan. Stojim okrenuta uzvodno. Tako smo se dogovorili, jer lako je pustiti da te voda nosi. Mesec je pun. Smeši se s visine. Uspeo je da me izmami i dovuče, magnetski privuče da nadodjem kao plima, da mi se u grudima ustalasa, pa nikako da izvučem ruke iz džepova crnog, kožnog mantila, obrišem suze koje su mi pre kiše sprale celodnevni make-up i zagrlim te, moj beli leptiru.
Kraj svake diskusije. Lopta je smečovana u polje protivnika i on ne poseduje ni promilske šanse, za intelektualno osvajanje poena.
Komentar preuzet sa B92, RUBRIKA: tenis, TEMA: najveći sin ovih prostora!
A niko se ne pita kako je naš car bez prebijene pare za avionsku kartu išao po najtrnovitijem putu, pritom trenirajući u bazenu, otišao sam bez igde ikoga u beli svet sa jednom torbom i jednim parom reketa i patika, bombardovanje, pritisak da mora da uspe jer zna da mora da izdržava porodicu i dvojicu brata koji su bili mali, sam pritisak da je Srbin, zviždali su mu od početka karijere sve do sada, omalovažavali ga svuda, srpski sin je sve to preživeo kao Vožd i vinuo se u nebeske visine, u svim tim uslovima Đoković Novak je za mene najbolji teniser ikada, iako zaostaje po GS, ali kad sve sublimiram niko sa takvim okolnostima nebi došao ni u 100 a kamoli poremetio svetski poredak u tenisu, ovo je suva i nepobitna činjenica.
Lik, obicno matorac koji sve zna, i sta treba i sta ne, kad ste izasli iz zgrade, sa kim, gde ste sad i sta radite, ako imate takvog u komsiluku necete sakriti od roditelja da pusite, pijete, ili bacate djubre pored kante.
Opet vrlo je pozeljno imati njusku u drustvu.
Njuska:"Dobar dan gospodjo, jel znate vi da je vas sin sinoc dok ste vi sa muzem otisli u restoran Beli Galeb i jeli 2 porcije skampa i pili Roze vino, doveo devojku, plavusu, visine oko 165 u vas stan koja nosi stikle sedmice, i kratku suknju kao i dekolte, sa sve 4 limenke Lav piva i paklom Pall-Malla crvenog i Winston blua u kesi iz Familije?"
___________________________________________
A:"Jebote, jel zna neko de je Joca koje picke materine reko je da ce izaci"
Njuska:"Joca, a Joca, on je sa Sanjom i Ninom otiso u ficka tu u Piramidi, pre jedno pola sata..."
A:"Kako znas covece ceo dan blejimo zajedno??!"
Njuska:"Pa jebiga.E jel si cuo sto spremaju atentat na Djindjica?"
A:"Daj bre ne seri, ko bi njega ubio?"
Njuska:"Nisam siguran, ali ce najverovatnije Legiju da optuze."
A:"Ti si lud..."
izraz se koristi da opiše situaciju koja je lišena svake potencijalne prijatnosti.
bila sam juče kod marka i njegova keva me ponovo spopala da ručam s njima, a ti znaš koliko mrzim intimiziranje s roditeljima. a ona još napravila onu svoju najgadniju džigericu, a ti znaaš kolko ja mrzim džigericu i kao jedem i obuzdavam suze i želudac, i pokušavam da u trenucima nepažnje strpam meso u džepove, al ona ti, ne-lezi-vraže, pilji u mene sve vreme i u fazonu je: "pa mila jel ti ukusno?" i žvaće onu džigericu i gleda me svojim urotljivim očima i ja kao: "jeeeste teta (teta!) lela, diivno je, od kad nisam jela ovako dobru džigericu!" i ona kao: "e tako volim lutko, evo ti dodatak!", i kao sipa mi još 16 kila džigerice u tanjir i ja postajem lajt zelena i u fazonu sam: "jao teta lela, ali mene nešto muči stomak ovih dana, znate što to ume da bude nezgodno" i kao tu shvatim šta sam upravo rekla i samo u sekundi pretrpam sve u markov tanjir sa ogromnim kezom nevinašceta. pri tom mi u brzini pola ispadne na snežno beli stoljnjak. u, ti ne znaš kolko je bilo aprijatno.
Bilo da se radi o muzičkom repertoaru raspalog KST-a, domaćoj rakiji ili ženi koja zna da pere, pegla, spremi slavu i veze goblene, ovo je kategorija koja se ne odbija, jer ako zakoni ekonomije i privrednog razvoja nalažu da «kupujemo domaće», onda su i opšti životni zakoni nekako nevidljivo usmereni ka tome da «slušamo domaće, navijamo za domaće, pijemo domaće, jebemo i ženimo isto». Ta domaćinska nota je kod žena poseban fetiš, jer osigurava egzistenciju bez jeftinih kafana, omogućava gledanje utakmice bez prašine i smrdljivih čarapa preko ekrana, i ponekad tako nostalgično i dirljivo podseća na mamu. Naravno, podrazumeva se da ta domaćica posle 3 metra globlena, 2 tepsije gibanice i jahanja radijatora za vreme kačenja zavesa, bude čila, vedra i vesela za dodatno jahanje u krevetu.
Ulazi mladi pastuv na gajbu neke domaćice, koju je upoznao na poselu «Rodne grudi – uzmi što ti se nudi», dok je bio na letovanju kod babe u okviru akcije «Pomozimo razvoj seoskog kurcizma». Iz malešnog sobička piči sa radija:
" papiri se bele
ispod vite jele
gde smo ja i Stoja
jeli karamele..."
Mini televizor u koloru, sa miljencetom da viri taman preko Tadićeve ili Dačićeve glave, kad se pojave da nešto kenjaju, u uglu ikebana, ispod stola ćilim, kao da će svakog trenutka započeti snimanje nastavka “Ljubav na seoski način”.- Izvoli, sedi.
- Blagodarim. Smem da metnem noge na ćilim?
- Hihi, naravno. Evo posluži se. Domaće slatko i voda iz Alibunara. A, evo i vanilice, jutros sam ih umesila.
- Mmmm... – već nabija 6 odjednom – vanilice! Kako me to vraća u detinjstvo. Auuu, mala, pa ti si baš vredna. Vidi ovaj pod, mogao bih da ga poližem kako se cakli.
- Ma, pusti pod, mogao bi i mene...
- M? Šta reče, jel te dobro čuh? – šmekerski kez – Dođi 'vamooooo... Op...Baca je preko kolena, zablajvi je jezikom preko lica, pa niz rame, pa pod mišku, niz nadlakticu sve do lakta, i nakon grickanja lakatne kožice, dođe do prstiju. I oliza palac, pa kažiprst, pa srednji, i ostale, pa prste druge ruke, pa se opet vrati na prve, pa joj izgricka nokte i plovne kožice...
- Alo, bre... Koj' ti je, jebote! Izbrisaćeš mi otiske i životnu sudbinu na dlanu, jel su ti prsti neki fetiš, šta li?
- Ma jok, bre, nikad se nisam zadržavao tu tako dugo. Nego, tvoji prsti taaaako dobroooooooo mirišu na beli luk...mmmm...nisam ni znao kol'ko sam gladan...
Teška misterija.
Na primer,
probudiš se ujutru,pipneš glavu i vidiš da je tu,podigneš je nekako i na stočiću pored kreveta,u piksli vidiš tri bela pikavca.Ma jesu beli.Tanki,mali.Neke slims cigare.
Sa karminom.Gde sam bio sinoć?Pa uglavnom znam do nekih 10-11 sati.Posle nemam pojma.
Da nisam ja to pušio?Ma jok bre.Moje cigare su tu na stolu.
Ma da nisam ja to pušio?Ma nisam-otkud karmin na filteru...
Da nije u kupatilu?Odeš da pišaš...I nema nikog.
Koga li sam startovao sinoć?Jebem li ga...
Nisam valjda nešto priveo u gajbu?Ne verujem.
Da mi nije došla u gajbu neka dok sam ja spavao?Hmmm.
Kojoj sam dao ključ od gajbe?Koliko znam ni jednoj.
Da pozovem nekog da pitam?Ma daj sramota.
Od kada stoje ovi pikavci u piksli?Nemam pojma.
Ma boli me kurac za sve to.
Izraz koji koristimo u situacijama kada nešto sjebemo ili kada se neko sjebe
Primer 1:
Mesto-fudbalski teren
Vreme-nije bitnoLep letnji dan, deset ortaka pika fudbalicu i samo u jednom trenutku Žika u pokušaju driblinga staje na loptu i pukne na beton, k'o ja na kladži. Slede zainteresovani pogledi, ljudi gledaju da li je Žika živ, a kad su se uverili da nije ništa strašno (od svega toga ostaće mu samo trauma, pa valjda neće više toliko da davi loptu pička li mu materina) Mika dobacuje: ZVALI SU GA ŽIKA
Primer 2:
Mesto-škola
Vreme-čas
Srpkinja nešto žvaće o impresionizmu, mlada stoka po klupama se zanima na različite načine (neki se šibaju, neki igraju podmornice, pričaju, akaju mobilne, neki pevaju, sve u svemu idilična slika). U jednom trenutku čuje se impresivan zvuk lomljave, profesorka naprasno zaćuti (a mislili smo da radi na baterije), muk u odeljenju, svi se okreću, i u trenutku otkrivamo izvor buke, onaj konj ispustio mobilni na pod, on počinje da se pravda, kao samo je hteo da vidi koliko je sati ovo ono (seri, seri moj golube beli), a iz pozadine neko dobacuje: ZVALI SU GA MOBILNI
Od svih jebenih predmeta: hemija: uvek sam najgori bio i ništa i dalje ne znam ko balvan. Ama ništa, ič, ništa, sve mi se vrzma nešto Avokadov broj, Mendeljejev, uranijum al osim te šarene table na hameru drvenim bojicima našarane ništa dalje. U osnovnoj ništa, u gimnaziji ništa: sveska mi imala tri lista i sva tri išarana klejmorima i silver halebard plus tri na sporost, zalutalost i neku glupavu buntovnost: Periću ajd prošetaj malo napolje umij se razbudi se čoveče. Jedne godine čak celo polugođe nisam odgovarao, ni ništa, i tako sam i prošo ni sam ne znam kako neocenjen na kraju neka trojka niotkuda volšebna i dalje sanjam da treba da odgovaram jebenu hemiju zovem ujutru druga: dal će da pita danas on kaže some idi na biro da te ne odjave đubrad birokratska. Čak sam bio i zadnji u onoj nekoj svesci rasejane profesorke a ne prezivam se na Š. I tako šta da kažem na mesto te hemije je jedna rupa progorela od esencije neke za zimnicu na stolu u kabinetu i jebeni natrijum siv neki prašak, štangle, šta znam, bajadere, rafaelo. Prozove me na tablu ja odćutim svoje, samo čekam da prođe, u glavi svira hoću da budem lančić na tvome belom vratu i tako i sad evo oćete hemiju od tolkih predela zlatnih tolikih predmeta istorija geografija jednom ušla profesorka a ja se zadesio iza neke karte sveta i odstajao lepo tu celi čas nagađao konture afrike gledane s druge strane: muzika iz opstanka i DAKTARI DAKTARI!
Hemijski marginalac običan ishlapeli sam praškasti pandemonijum Pa, atomski bez broja, ulica Braće molekula, ulaz iz Bašte pepela u boci nekoj zaboravljenoj u vitrini poklonjenoj od Austrougarske u okviru ratne reparacije.
E da bila je i ta retorta koja priča nešto kenja sa strane u knjizi valjda i muva neku epruvetu šta znam i mislim da je bio neki još brkati sud reomir on ih kao nadgleda neki bračni savetnik upućuje ih u tajne naelektrisanja. I koj kurac ima retorta onu lušu i sad mi pade baš bi bilo lepo da kad svi povade čokanje za slavu imitirjaući Đuru Jakšića ja pred goste izvadim set retorti i sipam im šećerušu da potrujem zetove seljake i ostala govna koja moraju u 9 kući jer sutra se radi moramo da se spremamo za poso kupanjac i spavanjac radimo u svemirskoj stanici MIR ložimo im šporet ujutru kad dođu da braći Rusima bude toplo u vasioni. Jebo vas poso i hemija i hemijska tehničarka što nosi beli mantil na golo telo i ima naočare: misliš li da bi moglo biti neke burne reakcije među nama?
Dosadni insekt koga terate rukom dok jedete ili spavate. Ili radite neke obične svakodnevne stvari. Ukoliko je čovek dovoljno vešt, uspeće da je zalepi na zid.Ona će nastaviti da i dalje postoji u vidu krvave fleke na zidu. Ono što je poražavajuće za nas ljude je to da koliko god pobili muva one će nastaviti da napadaju bez straha. Inače, ta muva je složeniji mehanizam nego bilo šta što je čovek ikad napravio i smislio.
Moj brat je zalepio muvu na beli okrečeni zid....Reakcije su otprilike ovakve:
Majka:- Životinjo, jedna taman smo okrečili! Ti ćeš je sad skinuti sa zida!
Ja(inspirisan ovim događajem):-Mali, pa sad moraš da pojedeš ovu muvu!
Mali brat: A što?
ja:- Pa da se ne baci.To je meso kako god da okreneš. Sem toga nije lepo, ako si je ubio ima da je pojedeš. Vrabac bi je u slast smazao, jer je stvarno gladan, a ti ubijaš iz zajebancije.Moraš više poštovati život, ma kakav on bio.
Majka:-A, ti konju jedan matori ne zamlaćuj dete budalaštinama! Dvadeset pet godina si nabio u guzicu i razlika između tebe i ovog od dvanaest je jedino u visini! Jesi li ti pojeo sve one gliste i guštere koje si iseckao kad si bio klinac?
ja se zadovoljno cerim... i uviđam tragičnu gore navedenu istinu o muvi.
