Bunjište je mesto iza štale na koje se odlaže slama i balega posle čišćenja štale. Ono je omiljeno sakupljalište kokoškama, koje za toplog vremena, kad se bunjište malo prosuši, neprekidno nogama čeprkaju u potrazi za najomiljenijom hranom, glistama i mrmcima (rovcima).

E sad, kakve veze imaju tanjur i bunjište?

Nikakve, sve dok vam u goste ne dođe neka seka-peka, koja kašikom ili viljuškom čeprka po tanjuru, razgrčući hranu s leva na desno, pa opet s desna na levo, i tako u nedogled, pa vam samo pristojnost nalaže da joj ne kažete:

Jedi to ko čovek, niti si ti koka niti je tanjur bunjište.

Bunjište je deo seoskog dvorišta gde se odlaže razno smeće i po kome kokoške vole da čeprkaju dok čekaju nekog nadobudnog petla da ih izgazi i iskljuca po glavi.
Ipak bunjište je i sinonim za neko mesto na ovom svetu gde se zna ko je glavni, baš kao petao na pravom bunjištu.
Danas ovu reč možemo čuti samo u fudbalskim TV prenosima i retko kad na selu.

Alternativni naziv za deponiju. Ali ne za bilo koju deponiju, već jednu retku, specifičnu, štaviše endemičnu vrstu deponija koje opstaju isključivo po selima i zaseocima Raškog Okruga. One imaju svog gazdu, seljaka, koji ima poveliko imanje (vrednost u hektarima) i koji je odabrao svoj najgori, najzabačeniji i najmanje plodan deo zemljišta za bunjište, tj. deponiju.
Tu se može naći sve od igle do lokomotive počevši od starih, ali nažalost, originalinih ploča domaćih i stranih izvođača, vlasništvo gazdine dece, bombe, pištolji i drugo oružje iz perioda Drugog Svetskog rata (a možda i ranije!), kao i klasičan otpad koji možemo naći na svakom koraku.

Gomila otpada, bilo u sirovinskom ili u ljudskom obliku.

Смеће, ђубре, отпад.

Полупразан фрижидер из кога покушавамо нешто да ишчепркамо попут коке не би ли се најели, а да не морамо да идемо у продавницу, јер нас мрзи.

Rad dok su roditelji kod kuće.

Pjesma koja te navede da piješ. Jetrin neprijatelj.