Predstavlja iskren izliv očevih emocija po sinovljevoj glavi. Obično se udara u potiljak, iza ušiju, pa je zovu i "zauška". Sam pokret podseća na forhend smeč u stonom tenisu.
udarac sakom u glavu,koristi se kao sredstvo omalovazavanja medju mangasima!
Izraz dandara se koristio u turskom dobu. Dandarama su se nazivali ljudi koji su pravili zulum po komšiluku, odnosno kraju. Uglavnom su to bili Turci. A u današnje vreme se koristi kao sinonim za ćuške(verovatno jer ste prve dandare (ćuške) posle svog oca, dobijali od starijih iz komšiluka).
1654. godina
Sin: Mama, idem napolje.
Mama: Sine pazi se one dandare turske, ume da se napije pa da bije, onomad silovao Vecinu ćerku, a i znaš da nam je zaklao tri krave.2003. godina
Sin: Mama, mama Marijin(starija sestra), drug Mirko mi je lupio dve dandare.
Lagan udarac po glavi u vidu kazne za nešto što je neku uradio, ili za neku glupu izjavu.
Osoba1: ''Ne uliva se Sava u Dunav, nego Dunav u Savu!.''
Osoba2: ''Dođi na jednu dandaru!''
Ultimativno ponižavajući udarac, fataliti među šamarima.
Ovaj udarac se izvodi zadnjom stranom dlana (tzv. bekhend) pri čemu pokret ide od udaračevog kuka po principu kosog hica u suprotan gornji ugao od početnog položaja ruke, zahvatajući obraz udarenog silom od koje se vazduh cepa na atome. Veća sila se može postići ako se u izvršenje poteza uključe kukovi i ramena, koji doprinose brzini i dužini puta udarca, pa samim tim i njegovoj jačini.
Posledice izvršenja ovog pokreta (kod udarenog) su:
- momentalno začepljenje usne duplje zbunenošću
- protruzija očiju usled iznenađenja
- eksponencionalni rast osećja strahopoštovanja prema udaraču
- popuštanje nogu i urinarno-fekalnog trakta
- privremeno gašenje svih kognitivnih moždanih funkcija („restart efekat“)
- privremena gluvoća usled velike decibelaže udarca i blizine slušnog aparata.Prevaspitačica“ u imenu ovog pokreta se odnosi na momentalnu i bezuslovnu promenu odnosa prema udaraču (tj. prevaspitavanje udarenog).
Floles viktori.
Ultimativno ponižavajući udarac, fatalit među šamarima.
Ovaj udarac se izvodi zadnjom stranom dlana (tzv. bekhend) pri čemu pokret ide od udaračevog kuka po principu kosog hica u suprotan gornji ugao od početnog položaja ruke, zahvatajući obraz udarenog silom od koje se vazduh cepa na atome. Veća sila se može postići ako se u izvršenje poteza uključe kukovi i ramena, koji doprinose brzini i dužini puta udarca, pa samim tim i njegovoj jačini.
Posledice izvršenja ovog pokreta (kod udarenog) su:
- momentalno začepljenje usne duplje zbunenošću
- protruzija očiju usled iznenađenja
- eksponencionalni rast osećja strahopoštovanja prema udaraču
- popuštanje nogu i urinarno-fekalnog trakta
- privremeno gašenje svih kognitivnih moždanih funkcija ("restart efekat")
- privremena gluvoća usled velike decibelaže udarca i blizine slušnog aparata
"Prevaspitača" u imenu ovog pokreta se odnosi na momentalnu i bezuslovnu promenu odnosa prema udaraču (tj. prevaspitavanje udarenog).
Šljaga od koje se prostreš po zemlji koliko si dug i nepomično ležiš. Dandara par ekselans, obezbeđuje minimum produženi vikend i tera na duboko razmišljanje o smislu života dok ležiš negde "iznad oblaka".
-Šta ti bi nesrećo?
-Fasovao sam prostirku...
-Neko ti izmakao prostirku pod nogama?!
-Ma jok, Lemi mi zašio dandaru. Dva sata me dizali. Nego, jel znaš ti brate da je smisao života u heklanju?
Ili sljaga, dandara. Pocinje u predelu obraza, ali pece do srca. Omiljeno oruzje baje u skolskom dvoristu, obicno 3 -4 godine starijeg od tebe, pa do roditelja koji misle da je kais previse brutalan. Ja biram kais, molicu lepo...
Srpska borilačka veština (Srpska VEština BORenja)
Glavne odlike svebora su:
1. U sveboru se uče prave pravoslavne vrednosti, običaji i uopšte pravoslavna filozofija, kao odgovor na istočnjačku filozofiju japanskih borilačkih veština.
2. U sveboru se uče tipični srpski potezi, sa sve tipičnim srpskim imenima, kao što su danga, dandara, žandarska šljaga, čekić, dvoručni udarac, i, meni lično omiljeni: čuburski udarac glavom.
3. U sveboru se uči i goloruka borba i borba sa oružjem, kao što su: gađanje kamenom u pokretnu metu po sistemu Milunke Savić, borbu sabljom po metodi Leke Saičića, durmitorsku veštinu sa štapom...
4. Jedina je borilačka veština koja ima blagoslov patrijarha Pavla.
Ono što ćete čuti od pijanog lika u gradu, koji vas prvi put vidi. Obično je on manji od vas, slabiji i nije u stanju da vas brani ni od puža u teranju. Ovu rečenicu prati bratsko grljenje, a nekad i poljubac. Prijateljski, naravno, ne strasan.
16. rođendan u diskoteci, ulaze dva ortaka. Naravno, ne poznaju ni slavljenika niti bilo koga drugog. Posle nekoliko piva, prilazi klinac, 5-6 godina mlađi i 30 cm niži i kaže:
"Brate, ako te neko bude dir'o, samo ti meni javi".
Tu onda sledi dandara i reči:
"Ti ćeš mene da braniš, pička ti materina balava? Mrš, gledaj Bunga-banga-re".
Neka zanimljiva situacija, u kojoj si se igrom slučaja zatekao i ti.
-Halo?
-Šta ima tebra?
-Ma evo, neke dve pičke se pokačile oko Pantele buragera, i on ih još potpaljuje, a ova jedna se okrenula i zunula mu dandaru!
-Hahahaha, kad je to bilo?
-Ma bre direktan prenos!
-Hahahaha, ne seeeri.. Hoće biti snimak kasnije?
-Ma 'dee, ovde sve klošari, niko nema telefon sa kamerom...
-E jebiga..
Ime za nekog glasnogovorinika i bundžiju. Jako često menja visinu tonaliteta kojim priča i priča u najmanju ruku opširno i ponekad nepovezano. Ime dobio po liku iz istoimene predstave koga je kod nas igrao Zoran Radmilović.
Ibi: Oh, ljudi saslušajte me!!!
Medicinska sestra: Gospodine možete li malo tiše, ipak je ovo bolnica.
Ibi: Ne ću se ja povinovati vašim željama vi bando medicinskih radnika, uaa!
(Neki rendom lik iz čekaonice): Ej Ibi, dosta više. Nemoj da ti dodjem tamo i da ti udarim jednu dandaru.
Nakon ovoga Ibi se smiruje i ne progovara dok ga ne prozovu.
Rečenica kojom se dokazuje koliko je jedan gari razočaran ponašanjem svoje lepše polovine. Može služiti takođe kao i pokušaj da budeš romantičan.
Uglavnom se koristi posle raskida ili ispale.
A: E brate ne mogu da verujem koliko me Maja kulira. Neće ni na ulici da mi se javi, a kamoli na fejsu.
B: Pa ni ne treba kada patetišeš za njom već 2 meseca. Ja bih ti već zvao bele kosulje da te odvedu.
A: Ma šta ti znaš šta je to kada je neko romantičan? I Sergeja sam joj slao, a sada kao da ništa to nije značilo.A: E ćaos lepotice šta mi radiš?
B: Odjebi smaraču.
A: A znači tako? A nije ti smetalo kada sam ti slao Sergeja?
B: Oćeš dandaru?
Pojava koju mora da je primetio svako ko se zatekao u jednom takvom naselju ili takvom delu nekog naselja.
E sad, ne misli se ovde na one multi-tajkun-stajl bogataše koje i ne vidiš nikada, a koji verovatno imaju park u WC-u, igralište za decu u dnevnoj i bazen u kuhinji, već na one u principu pune kao brod, što žive u lepim kućama, voze dobre automobile, ali nisu toliko bogati da im treba obezbeđenje ili da mogu baš da se izdrkavaju sa parama, nego oni malo stariji direktori nekih preduzeća, vlasnici nekih manjih ali jakih firmi, pevaljke, bivši fudbaleri i tako taj tip.
Momenat kada im se ti nepoznat pojaviš u ulici, obučen normalno u neku trenerku ili farmerke, duks, patike omašio šišanje za dve nedelje, brijanje za tri, četri dana, je momenat kada se njima pali neki alarm i počinju da te posmatraju izbezumljenim pogledom, kao da si tu da ih opljačkaš, da im kidnapuješ dete, ili im snimaš kuću da bi je obio kada nisu tu i prate te pogledom dokle god si im u vidokrugu da bi možda ugledali nešto sumnjivo u tvom ponašanju. Dešava se čak i da te stariji stanovnici tog naselja pitaju i koga tražiš ili kod koga ideš.
Ne d'o Bog da si neka metalika slučajno, ima odmah da pozovu policiju, a zatim i popa da okadi ulicu.
- Milane jel vidiš onu dvojicu ispred naše kuće?
- Vidim Dragice, vidim, al' šta da radim?
- Pa reci im da idu. Što su seli tu baš?
- Samo tu ima klupa. Ma verovatno čekaju nekoga iz ulice.
- Nešto mi je ovaj levi sumnjiv. Mislim da sam ga viđala ovih dana u ulici.
- Misliš da nam šmeka kuću da je obije?
- Ili kuću ili auto. Nešto od ta dva.
- Ma neće u sred bela dana sigurno.
- Pa naravno, čekaju da odemo negde. Zovi sestru i reci joj da ne dolazimo na večeru. Moramo da čuvamo kuću.
- Hoću. Da zovem i policiju da ih proveri?
- Zovi Milane, zovi možda su i drogirani.
.
.
.
- Dobro veče momci.
- Dobro veče!
- Lične karte.
- Izvolite.
- Opa ti si iz Zemuna, a ti iz Blokova. Šta ćete vi ovde?
- Čekamo druga, živi u onoj kući preko puta.
- Druga čekate a? Dobro, dobro. Jel privođen neko od vas, osuđivan?
- Ne.
- Nemoj da vas proverim i svašta da mi izađe.
- Nismo privođeni. Evo nam ga drugar stiže.
- Ej ćao ljudi. Jel neki problem?
- Ne, samo proveravamo tvoje drugove. A ti, jesi privođen?
- Nisam.
- Nisi a? Dooobro. Evo vam lične karte i sklonite se odavde.
- Dobro.
.
.
.
- Brate više ne dolazim ovde da te čekam ispred kuće. Čim smo ušli u ulicu majke počele da zovu decu da im priđu. Svi me izbezumljeno gledaju, samo vidim zavese kako se u kućama pomeraju, a jedan deda mi prišao da me pita šta ću ja tu. Kada sam rekao da čekam tebe on onako stao sumnjičavo da me gleda. Došlo mi dandaru da mu zalepim.
- A jebiga, budale ljudi. Da vidiš prošli put kada me je Sale Čupavac čekao ispred kuće, napunili joj glavu svakakvim sranjima i vodili me na test za drogu.
- Koji debili. Ajmo na tekmu.
.
.
.
- Milane otišli su.
- Jel ih oterala policija?
- Jeste. Došla dva policajca i otreala ih. Čekali su Smiljkinog sina.
- Zorana malog. On mi čudno deluje. Kao da se drogira.
- Ja sam sigurna da se drogira. Jednom ga čekao neki ispred kuće, sav iscepan, duga kosa neka budibogsnama. Odmah sam Smiljki rekla da ga vodi na test. Taj mu sigurno prodaje drogu.
- Jel ga odvela?
- Jeste, ali ništa kao nema.
- Ma laže Smiljka, sigurno je sramota.
- Laže, laže, nego šta. A i policija ništa ne radi po tom pitanju. Samo ih oteraju, a oni se uvek vrate. Možda ih je doveo da vide kuda u kuću da nam uđu.
- Ne brini. Imam prijatelja u policiji. Idem odmah da ga zovem.
