Rodbina koju viđate jednom godišnje, na slavama, venčanjima, sahranama, ili nekim drugim familijarnim okupljanjima. Epitet lažna, pridodat iz prostog razloga što takva okupljalja obiluju lažima. Svi su uspeli u životu, svima je do jaja, niko nema problema.
-Ja: E tetka (cmok cmok cmok po obrazima) šta radiš? Kako si?
prevod: Gde na tebe da naiđem, smaračice raspala...
-Tetka: Sjajno, divno, baš se dobro osećam...
prevod: depresija teška, ne spavam noćima...
-Ja: Gde je teča, vidim nema ga?
-Tetka: Ma radi konstantno i ja ga slabo viđam, poslovna putovanja..
prevod: Nakrao se para u firmi, sad leži tri godine u Valjevu.
-Ja: A sestra, kako je ona, kako na fakultetu?
-Tetka: Jako dobro, uzela je sad pauzu, pa otišla malo svet da proputuje.
prevod: Napustila fax, na opasnim drogama, na klinici u inostranstvu, leči se.
-Ja: A brat? Kako je on?
-Tetka: A on, divan je, pronašao svoju umetničku dušu, hoće da se bavi pevanjem.
prevod: Alkoholiše se po ceo dan, pa ide po ulici i peva.
-Ja: Super tetka, baš mi je drago, sve najbolje.
prevod: Ne daj bože da umre neko ili da se ženi, da te ne gledam bar još godinu dana...
Samo se ti smej. To oni i hoće, da pomisliš da je sve glupost, da sam ja lud što ti ovo pričam. A pričam ti jer mi je stalo do tebe, oću da te zaštitim.
Probudi se bre, čoveče! Zaprašuju te svaki dan iz vazduha, gađaju te zracima iz HAARP sistema, ubacuju ti svakakve stvari u mozak, a ti ništa!
Jesi primetio kako su počele da se dešavaju čudne stvari svud po svetu otkako je ovaj zadnji papa seo na presto? Nema tu ništa čudno. On je iluminat.
A? Odakle znam? Pa pratim, moram da budem u toku. Ja kad odem na Internet, ne gledam porniće ko ti, nego pratim vesti, ali iz pravih izvora, od ljudi koji odmah znaju šta se dešava i objasne sve. Dobro, ajd sad, pogledam i pornjavu, al uglavnom gledam šta kažu oni koji znaju.
E moj ti! Kad bih ti samo pričao šta su sve planirali na zadnjem sastanku Bilderberg grupe, ti bi se onesvestio! Pa jel znaš ti, nesrećo jedna, da nas oni mrze jer bi da zatru pravoslavlje? Oni su uvek mrzeli Srbe jer su Srbi ponosni i neće nikad da pristanu na njihove satanističke planove!
A ne znam kako sam počeo to da pratim. Valjda sam shvatio da ne možemo mi sami da budemo krivi za ovoliko zlo što nas je snašlo. I onda sam počeo da istražujem i da gledam razne dokumentarce. Zajtgajst, Digitalni Anđeo, dokumentarce o vanzemaljcima... Kad pričam ljudima sve ovo, oni misle da pričam gluposti. Ne znaju oni da žive u Matriksu, tako sam i ja gledao dok se nisam probudio.
Jel ti bre znaš da mi i Hrvati i dalje ratujemo? Ne znaš, dabome da ne znaš. A jel znaš da su već počeli da čipuju ljude, i da već sledeće godine zbog toga ima da izbije treći svecki rat?
Jeste, trebalo je dve iljade dvaneste da bude, pričao sam ti to, al su ih provalili, pa su odložili da se ne provali. Jeste, pričao sam ti i da će u januaru da priznaju Kosovo jer su Vučić i Dačić dali zakletvu Trilaterali, ali nisu ni oni svemogući, za sad ih moćniji od njih sprečavaju, samo je pitanje dokle će. To za Severnu Koreju je već bilo, samo što još nisu objavili, da ne plaše narod.
Nemoj ti meni te fore kad sam zadnji put jebo... Imo sam ja devojku, ali su je zatrovali! Znaš ti dobro kako su okrenuli Silviju protiv mene, da pomisli da sam lud, nemoj to više da mi pričaš. Šta je pričala? Da sam opterećen pornjavom i da sam je terao na svakakve gadosti? Eto kako laže! Pa jel ti ja delujem kao takav? Ko zna šta su joj obećali da tako laže!
Nego da ti kažem ja za Obamu...
De ćeš? Pa stani, čoveče! Ajde, evo prestaću, plati mi još jedno, ćutaću!
strah, tjeskoba, stid, neugodnost, trema, napetost, strepnja
Osoba koja pati od anksioznosti može biti nazvana vulgarnim (uvredljivim) nadimcima: pička, kukavica, drvena marija, kip, hendikep.
Često ih neko zadirkuje pitanjima: "Zašto si povučen? Zašto se ne družiš? Šta ti tišti grudi?"
Manifestuje se raznim simptomima poput znojenja, crvenila lica, drhtanja, izmjenom glasa, poteškočom pričanja zbog suhog ili začepljenog grla, te simptomima u obliku ponašanja kao bježanje iz škole i iz socijalnih i zahtijevnih situacija, okupljanja, događaja, proslava. U najgorem slučaju manifestuje se kao napad panike što se također naziva i napad anksioznosti ili panični poremečaj. On može da nas spopadne i tokom sna kad se naglo probudimo sa ekstremnim osječajem straha, ludila, kao npr da je počeo rat ili dogodilo se nešto jako čudno. Ili kao ekstremna sekiracija gdje osječamo da ne možemo više izdržati život.
Neki je smatraju psihičkim poremećajem i za nju postoje lijekovi koji se zajednički zovu anksiolitici. Neki poznati su apaurin, rissar ili riset, proziac ili prozjak.
U slučaju da se smatra psihički poremečaj pravilno se kaže poremećaj socijalne anksioznosti u slučaju da je anksioznost povezana sa ljudima tj da su oni pokretač straha.
U slučaju općeg straha (od smrti, posla, bolesti, života, rata...svega pomalo) zove se poremećaj opće ili generalne anksioznosti.
Često dolazi i kao dio ili simptom ili uz druge psihičke poremećaje kao što su šizofrenija (shizofrenija), PTSP (post traumatski stresni poremećaj), razni poremećaji ličnosti, depresija.
U slučaju da se o anksioznosti ne govori kao o bolesti ili poremećaju koriste se nazivi kao socijalna anksioznost, opća anksioznost itd, bez rijeći poremećaj.
Na engleskom "socijalna anksioznost" (social anxiety ili SA) se zove ako je u smislu osjećaja, a u smislu poremećaja "poremećaj socijalne anksioznosti" (social anxiety disorder ili SAD).
Često osobe koje imaju anksioznost nemaju društvo, ne idu u školu, nemaju posao, povučeni su, slabi, osjetljivi emocionalno (lahko zaplaču), nemaju ili nikad nisu imali curu ili momka.
Ovo je inače engleska riječ anxiety, i u našim jezicima se rijetko koristila tako da mali broj ljudi je znao njeno značenje ili čuo za tu riječ. Danas ipak zahvaljujući dostupnosti interneta i engleskog jezika, sve više i više ljudi koriste ovu rijeć kao domaću i standardnu. Često se može čuti na TV, radiju, oglasu, reklami, te u riječniku i nalazima doktora, psihijatara, psihologa.
Osim standardnog tretmana psihoterapija naročito kognitivno bihevioralna terapija (CBT) i lijekovima, postoje alternativne metode poput mc2method, linden method, joga, savjeti duhovnih učitelja poput Ekart Tol, te religijske i druge metode, od izbacivanja džina/džavola do bioenergičara. Postoji i metoda salivanje strave koja se sprovodi uz olovo koje se istopljeno vrelo baci u vodu i vjerovatno pijenjem vode kroz mašice. Moguće je da su neke metode samo praznoverje.
Anksiozničar: Ne znam više kako ću da izlječim svoju anksioznost. Sve sam probao: lijekove, med, post, vježbanje, kondiciju, klanjanje, metodu emocionalne slobode, mc2 metodu, linden metodu, knjige duhovnih učitelja, bijeli luk...
Drug: Ja ti preporučujem da još pokušaš ići kod bioenergičara i egzorciste. Ovaj prvi zna izvadit neku tamnu energiju iz tebe, a ovaj drugi vadi šejtane, džine, đavole iz tijela ili duše.
Po shvatanju velikog dela populacije, a i pojedinih doktora - glavni krivac za svako loše zdravstveno stanje.
Primer br.1:
-Šta ti je brate, nešto mi ne izgledaš dobro?
-Ne znam, imam temperaturu i proliv dva dana.
-Ma to ti je virus, kupi vitamin C i lezi, odmaraj.
-Pa ne znam, jutros sam imao krvavu stolicu, moram ipak ići kod lekara...
-Pa ja sam ti reko šta da radiš, a ti kako oćeš...Primer br.2:
-Kažite, šta vas muči.
-Ne znam doktore, imam potpuni manjak energije, psihičke i fizičke.
-A, pa to ste pokupili neki virus, pa vam je iscrpeo malo organizam, ništa strašno. Uzmite vitamin C, dosta tečnosti, odmarajte i biće sve u redu.
-Pa ne znam baš, znate... ja se tako osećam već mesecima. Moja žena kaže da je to možda depresija...
-A jel vaša žena lekar?
-Ne, ali...
-Znate šta, idite vi lepo kod vaše žene, pa nek vas ona leči!
-Ali doktore...
-Završili smo, izvolite karton. Dakle, tablete vitamina C i dosta tečnosti, limunadu napravite, to je odlično.
-Znam doktore, ali eto recimo, kada uzmem nož da isečem limun, svašta mi prolazi kroz glavu... Dođe mi da uzmem taj nož i...
-Aman čoveče, izlazite napolje, imam još dvadeset pacijenata da pregledam, ako ne volite limunadu, niko vas ne tera! Bože me sačuvaj, kakva budala...
već neko vreme se broj tvojih godina piše sa dve cifre i stvari su počele da se menjaju, dokopao si se nekog laganog pornića ili novina erotskog sadržaja i shvatio da tvoja "piša" ima još neku ulogu... super, mada si i sam svestan da od toga neće biti ništa bar još 5-6 godina (ako ti se debelo posreći)... Najveći baja u razredu (lik koji je prvi popio celo pivo i povukao dva dima da se nije zakašljao) je smuvao onu malu iz VI-1, na ekskurziji... jbt, udarna vest u školi, viđaju se petkom, drže se za ruke, povremeno se i poljube... tebi se sviđa njena drugarica, al ti se naravno noge odseku kad ona priđe na puškomet, ostaješ bez daha i kloneš... nema veze, ćale te potapše po ramenu, namigne i kaže "ima vremena", tebi padne kamen sa srca...
u tom blagostanju zaljubljenosti i izigravanju bande proleti osnovna škola, dolazi srednja... Sad ti već za broj ortaka koji su nešto "navatali" treba i druga ruka.. opušteno, sve u svoje vreme, navataćeš i ti jbg, loše te krenulo, slabo si izlazio, trebalo da se uči, ćale i ortaci iz kraja te bocnu povremeno krilaticom "ima l' koja..." na šta ti naravno sležeš ramenima i mumlaš nešto...
Bliži se kraj srednje škole, hormoni ti rade prekovremeno, sva ekipa je obrnula bar po jednu turu, uspešniji i po nekoliko, al ti još uvek čekaš onu pravu, mater joj gde se sakrila... polako krećeš u ofanzivu, počev od boljih riba, al shvataš da debelo zaostaješ sa gradivom i da ne možeš da sklopiš dve prostoproširene rečenice, posle čega samo bleneš ko magarac... Jbg, neka, bitno da se radi, biće nešto, valjda... s tom mišlju noću zaspiš... Ćale se već mršti, jer je rodbina počela da zapitkuje "kako to da ga ne viđamo s nekom, moj marko je već godinu dana bla bla..." Tu već i keva ulazi u priču sa "jesi li ti ikad bio zaljubljen?"... sledi i odgovor "mani me kevo, nisam ja Bane Bumbar, ovo je dvaes prvi vek..."
Maturska ekskurzija, vrlo dobra prilika da nađeš nešto, u busu praviš spisak prioritetnih devojaka... Došli ste, raspakovali ste se, došlo veče, žurka... Prvo ti treba alkohol, jer si i dalje ista kukavica kao i u osnovnoj, preteruješ u njemu naravno, a u međuvremenu masa razgrabi ponuđeno... napadaš ribu poslednju sa liste, al s obzirom da si u "boris jeljcin" fazonu, popijaš ispalu, jbg maler... Tu se pridružuješ ulešenoj ekipi pevajući dobre stare pesme...
Depresija postaje dobri stari saborac, a tu je i fax. Ćale te više ništa ni ne pita, keva te gleda ko da ti nije dobro, a znaš šta misli... Sad već i komšiluk zapitkuje i čudi se "otkud tako lep mladić da nema devojku..." (odjebite seljaci) Tvoj ponos ti još uvek diktira visok tempo, i nećeš bilo s kojom, nadaš se jednoj al vrednoj... Nalaziš par kandidatkinja, al ni ti više ne veruješ u uspeh, naviknut na prethodne promašaje otaljavaš posao... Čuo si da ti ortak nije više mogao izdržati sličnu situaciju, pa je kresnuo neku kurvetinu, što ju je pola grada pregazilo... Smeješ se, al' je podilaze žmarci jer nisi siguran da li ćeš i ti pući, pakao agonija... Cela je ekipa do sad nešto i karala, a ti još na onom poljupcu u obraz sa školskog izleta devedes' osme... Pitaš se šta nije u redu s tobom majku mu, da li si lud ti ili svi oko tebe, nemaš rogove, nisi sakat, al jbg, one opet ne daju, brane se ko Rusi...
Praviš još par očajničkih pokušaja, ali polako se miriš sam sa sobom i sa činjenicom da nećeš jebati... jbg, ima i drugih stvari u životu, zar ne?
Otvoram oči. Umorne oči, umorne kao celo moje telo. Bunovan, razdražen, slomljen, neispavan. Ponovo. Ponovo ista priča, toliko puta ispričana, dosadna, iritantna i smešna. Da, smešna. Smešna jer je toliko žalosna. "Udri brigu na veselje" - tradicija mog naroda, vekovima unazad. Pa, zašto da je i ja ne nastavim.
Otvoram prozor, da sivilo sobe zamenim sivilom neba. Da jednu prazninu spojim jednom drugom prazninom. Da udahnem taj hladan, rezak i vlažan vazduh u svoja nekada pušačka pluća - da ih osvežim nekim drugim isparenjima, drugim otrovom.
Uključujem šporet i stavljam džezvu sa vodom na ringlu. Vreme je za prvu u nizu kofeinskih doza za danas. Treba održavati kondiciju - nivo kofeina mora biti visok u mom organizmu, inače nisam ni za šta. Sedam u stolicu i prelistavam vesti na netu. Depresija, bes, želja za suicidom - sve to moram odmah na početku dan potkrepiti. Za to ne postoji ništa bolje od vesti. Nazivi članaka, način na koji su napisani, informacije koje sadrže, komentari na njih. Tragikomedija. Antičke tragedije im nisu ravne. Latino sapunice su boza za njih.
Mmmm... kafa baš prija, iako je u suštini sranje. Mislim, naravno da je sranje kad sam ponovo uzeo onu najjeftiniju. Nije ona loša zato što je najjeftinija; loša je zato što je jednotavno loša, zato jer su je sjebali, goveda jedna lopovska. Al' navika, zajebana stvar - ne da ti da odrasteš.
Vraćam se na nastavak sesije sa kockom ludila, prozorom u budućnost. Još vesti, još komentara. Ohoho, vidi vidi - još jedan armagedon. Pa, da je 666. u nizu, opet sam siguran da je žvaka za budale. Mada, vole to ljudi, da budu sjebani i u haosu - to ih održava normalnima. Ako ne polude, nisu normalni - ako nisi normalan, onda si strani plaćenik i domaći izdajnik ili samo prvi komšija, onaj sumLJivac, drogoš. Ah, opet ta tradicija... I opet je u duhu tradicije, još jedanfin, miran, povučen dečko napravio neko sranje - bacio bombu k'o Sandokan MC... ovaj, pardon - k'o Boško Buha, izaš'o na dnevnik (i to 2), majke mi.
Ah, pa danas mi je slobodan dan - super. Šteta samo što sam ga prespavao. Dobro, gledamo u budućnost, sutra mogu da odradim ono što sam mogao danas. Ustvari, ne mogu - moram da prvo odradim sve ono što se skupilo poslednjih dana. Godinu dana. Deceniju. Čitav eon.
Hm... prija ova kafa, iako je sranje. Znaš kako, loša kafa, dobra karma - ili neka varijacija na temu. Hajde de, da se spremam lagano. Da vidimo koje ću krpice nabacati na sebe. Ma, samo da pokrijem ovaj godinama održavani stomak, nebitno šta stavim na sebe. Mrzi me da budem poseban, a da me i ne mrzi, brzo bi me smorilo. Kakvih klovnova ima u spoljnom svetu, ja i pored najvećeg truda nikada ne bih mogao da im pariram. Ili se to samo tešim?
Hajd' sad, da odem na neki has, neki anti-makrobiotički otrov, po mogućstvu vruć burek (i to onaj omrženi sa sirom). Narvno - sa fit jogurtom A posle? Eeee, to je već neka druga priča. U malom tranzicionom gradu, punom malih tranzicioznih ljudi, sutrašnji dan je daleka budućnost.
Hronicna ili periodicna bolest, koja izaziva ozbiljne psihicke probleme i frustracije i kao takva je vrlo opasna po narusavanje mentalnog zdravlja mladog coveka.
Kada kao kriterijum uzmemo starosnu strukturu licnosti, razlikujemo: adolescentsku, androfilsku i gerontolosku nejebicu.
Adolescentska se odnosi na mladu populaciju, a uzrok problema je najcesce nemogucnost duzevremenskog pronalazenja partnera usled cega se javlja i profesionalni nedostatak spike prilikom cega lice nije u stanju da ostvari bilo kakav kontakt sa osobom suprtnog pola. Ukoliko je rec o hronicnom obliku moguca je prisutnost depresije.
Androfilska se vezuje za muskarce zrelije dobi. Tu spadaju osobe od 30-50 godina. Uzrok ovog tipa nejebice je uglavnom nemogucnost seksualne adaptacije u adolscentskom periodu, te osoba ima probleme sa otezanom konverzacijom koja je posledica nedovoljne seksualne ili komunikacione prakse u mladjim danima. Melanholija je ocigledna i na visokom nivou.
Gerontofilska se odnosi na osobe starije dobi, tj muskarce od 50 godina pa na dalje. Cest razlog ovakvog stanja je nemogucnost da osoba na bilo koji nacin dozivi erekciju. Ukoliko se pak kao razlog navodi nemogucnost pronalazenja seksualnog partnera onda je ovde rec o akutnom, progresivnom, malignom oboljenju koje je u poslednjoj fazi. Procenat ljudi koji je doziveo ovaj stadijum vrlo je mali. Ovakvi ljudi su skloni suicidnim namerama i sadistickim mastanjima o silovanju, sto je medjutim cest slucaj i sa prva dva tipa nejebacke populacije.
Ako gledamo duzinu vremenskog perioda u kojem osoba prozivljava nejebicu onda nju delimo na: kratkotrajnu, periodicnu, hronicnu i malignu.
Kratkotrajna se javlja u vidu nedostatka seksa od 7 -30 dana. Neki autori ovakav vid posta cak ni ne smatraju nejebicom, ali posto postoji velik broj ljudi koji je ovo okaraterisao kao gore navedenu, uvrsticemo i nju. Ona je uglavnom pristutna kod jebacke populacije ili momaka koji imaju redovan seks, ali su sticajem okolnosti apstinirali kratak vremenski period. Uprkos tome oni su skloni kukanju kako nista ne jebu a prisutni su i depresivni momenti.
Periodicna nejebica je nesto tezi oblik od kratkotrajne te se ona ogleda u nedostatku seksualnih aktivnosti od 6 meseci do godinu dana. Pretezan broj momaka adolescentskog uzrasta svrstava se u ovaj tip. Psicicke posledice mogu da budu dosta izrazene, zbog toga jer osoba nije navikla da se nosi sa statusom nejebaca. Osobe ovog tipa su i dalje zagrejani za akciju i prepoznatljivi su po agresivno seksualnim nastupima prilikom susreta sa devojkama. Masturbacija je vrlo ucestala.
Hronicna nejebica je pretposlednji stadijum nejebackog cemera koji je karakteristican za momke u adolseceniji koji nisu imali seksualne odnose od 3-10 godina. Velik deo mladalacke dobi spada u ovaj reon. U ovoj fazi osoba pocinje polako da gubi seksualni nagon i da se ne obazire na stvari seksualne prirode pokusavajuci da ih potiskuje. Prisutna depresija gotovo ucestala. Moguce su povremena sizofrena cepanja u vidu neuroze usled potisnutih seksualnih nagona koji povremeno naviru na povrsinu. Neke osobe su u ovoj fazi sklone silovanju kao jedinom nacinu da zadovolje svoj libido.
Maligna nejebica je najtezi oblik ove bolesti. Rec je o akutnom oboljenju sirokih razmera koje zahvata sve delove mozdanih funkicija i negativno se odnosi na sve segmente zivota. Osobe koje imaju ovaj oblik nisu opstile od rodjenja. Najcesce je u pitanju tinejdzerska ili adolescentska populacija, ali se kao zrtve povremeno javljaju i ljudi u godinama. Najcesce simptom jeste potpuno zanemarivanje seksualnog zivota usled razocaranosti zenski rodom ili nekog drugog razloga. Masturbacija je takodje vrlo retka pojava u ovoj fazi.
U suštini sličan prosečnom neradničkom radnom danu u Srbiji, s tim što ga solidna socijalna pomoć čini kud i kamo podnošljivijim. Bitno je jedino da ideš na povremene razgovore za posao. Ako te prime - prime, ako ne živiš i dalje od socijale.
Vreme je krajnje u kurcu i uglavnom je hladno, nema turista, nema plaže, nema blejanja napolju..Jednom rečju, duhovi se dosadjuju.
Ali standard jebiga..
Ponedeljak:
- Ejdur Ujberg je ustao u 5 popodne, ranije nego obično. Napolju se izgleda već treći mesec smrkavalo, ili je uporno ustajao kasno - on to nije mogao da zna. Počešao se po mudima dok je setno gledao kroz prozor, pokušavajući da pogledom dosegne do toplijih krajeva. Poželeo je da ubije muvu koja mu ide na kurac, ali ovo je jebeni island gde nema iritirajućih i nsekata jer je hladno u pičku materinu. Depresija. Osetio se kao aždaja iz vica o sedam gora i sedam mora. Moralo se napiti. Hlinur ga je već čekao u ajs baru.Utorak:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Sinoć su ga kući mrtvog pijanog dovukli na sankama, pa je blejanje na fejsbuku i gledanje pornića batalio i otišao u svoj topli krevet. Probudio se ozaren - obradovali su ga lavovi na zlatnim obalama Afrike, mirisalo je na vanilu a oko njega su trčale razdragane sisate Crnkinje do pasa gole. Nosile su voće na glavama, bilo je beskrajno leto, dve su mu prišle i onda - onda se probudio, setio se u kakvoj ledenoj vukojebini živi i za dobrojuto sočno opsovao. Moralo se napiti.Sreda:
- Ejdur Ujberg je ustao u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se i dalje smrkavalo, i napustila ga je nada da će ovaj dan ikada proći. Skenjalo ga je ubedjenje da i pingvini na južnom polu žive srećnije od njega. Moralo se napiti.Četvrtak.
- Ejdur Ujberg je ustao u sedam popodne, ranije ili kasnije nego obično - nije znao. Stigla je socijala, znači mesec dana jednog istog dana je prošlo. Nije znao šta to znači ali nije bilo ni važno - moralo se proslaviti.Petak:
- Ejdur Ujberg se probudio. Negde, nekad. Pogled mu je bio uprt u donju stranu nekog kafanskog stola, nije se sećao kako se to dogodilo ali odgovor je mogao biti samo jedan - juče je stigla socijala. Glavu gore - Dabliners, jebeni Dabliners! Dobro alkohol u pabu nije bio naročito skup, ako je i spucao pola socijale grebaće se o Hlinura i kevu zdnjih deset dana u mesecu. Konobar, pivo i doručak, bilo kakav!Subota:
- Ejdur Ujberg se probudio na ulici ispred Dablinersa. Bio je polu-smrznut i nekako se doteturao do ulaza, mora da je opet krenuo da piša na pogrešnu stranu pa je završio preko puta. Ko ga jebe, jednom se živi. Možda je i trsio debelu šankerku koja je na njega već odavno imala pik. To se nije moglo sa sigurnošću znati. Konobar daj pivo i doručak - jaja sa slaninom i hajneken, ne ono naše domaće govno.Nedelja:
- Ejdur Ujberg se probudio u pet popodne, ranije nego obično. Napolju se nije smrkvalo - bio je dan, kao i predhodna dva meseca u pet popodne. Shvatio je da mu je roletna na prozoru mesecima bila spuštena, i da ju je konačno podigla keva koja mu je ušla u sobu dok je spavao. Moralo se napiti. Od radosti il muke - nije ni važno.
Jedini način da izadješ iz mašine, kad te svakodnevica uzme pod svoje, a potišteno - poročno stanje oslabljenog duha i zamorenog tela, počne da ostavlja preozbiljne tragove da bi se još uvek moglo reći kako je stanje prolazno i sve je zajebancija. Nije. Ne možeš. Nećeš..
Preterivanje je luda i žilava putanja u službi povratka u definiciju normalnog, zdravog i neovisnog, bolna aktivnost u službi zdravog razuma. Ako hoćeš iz početka, da okreneš noiv list, moraš predhodno da srušiš svaku naznaku da je na mestu tvog postojanja stajala i ta jedna gradjevina. Mora joj se uništiti i svakog centimetra temelja.
Preterivanje svake granice se koristi za sve one stvari koje te muče, tište, kidaju i od tebe prave ovisnika. Jednom rečju, izobličuju ti karakter i stanje. Nema psihologa, pomoći mame i tate, podrške prijatelja. Na ovaj put ideš sam, pa šta ostane, to je cena koju ti nisu rekli da ćeš platiti kad je kretalo..Dok ti se ne zgadi. To je jedini način - dok se sam sebi ne zgadiš.
LENjOST - navuci debele čarape na noge. Zatvori se u devet kvadrata, sa televizorom i kompjuterom, dok najveća radost ne postane iščekivanje nove epizode serije na prvom, ne odgovaraj na pozive, nemoj da se briješ, ne kupaj se, ne izlazi. Otidi samo do prodavnice kad baš moraš. Ugoji se, na knjige i pronalaženje posla i ne pomišljaj. Ne čestitaj nikome rodjendan, p rekini kontakte, asocijalizuj se..Dok ne podivljaš, odeš u kupatilo iz dosade, i zgaditi se ono što vidiš u ogledalu. Onda restauracija.
ALKOHOL - pij. Dok se boje ne rastope, dok se moždane vijuge ne isprave. Dok misao da ovaj život i nema nečeg naročitog u sebi ne dobije neki čudan oblik i dispoziciju tačke gledišta. U najgoroj kafani, smrdljiv i prljav. Prodaj sve što ti ne treba i pij, sa slučajevima koji se pomalo svakog dana sebe i svoje svakodnevice gade. Sa dedama u raspadu i sredovečnim budalama koji ne bi smeli da budu na slobodi. Kada sebe uhvatiš u zaključku - jebote, pa ovo će od mene postati. A onda pij još više, dok se majke, skuvanog ručka i čistog i ugodnog doma ne zaželiš toliko da bi za jedan takav dan poginuo smesta.
DEPRESIJA - se di za komp, 19 sati dnevno, dok više ne budeš ni džangrizav niti ljut, razočaran..Dok naš drugar koji se ponekad mora istrpeti, one of these days, ne ode da živi na Novom Zelandu, Jupiteru, Andromedi..Dok ti duh živ ne pokopaju opšte stanje, sivo sutra, besparica, dugovi, vezanost za ovo srpsko sidro koje tone na dno gde će ostati suviše dugo da bi ostalo šta prave radosti u životu. N e idi nigde, drugarima prestani i da se žališ. Dok hrana ne počne da se gadi, sunce da smeta, izgubiš dvadeset kilograma, osetiš nemoć i kad hoćeš da drkaš i prestaneš sad već da pričaš i sam sa sobom, održavajući kontakt sa ljudima još jedino kad urlaš na njih sa prozora. Videćeš, jednog dana ćeš se probuditi i shvatiti da si sam sebi dosadio. Ajmo iz početka.
.......
Za svaki drugi porok u koji ogrezavaš, pušenje, kocku, vukajliju..Primenjuj slične metode. Dok nisi počeo da bivaš i sebi i drugima suvišan.
Prezime Rašovica bijaše poznato vazda u Crnu Goru iz sela Fundina, inače poznato po tome što su sjebali Turke davno, ali baš! Ugazili ih prebrutalno! E, tu se rodio Pero Mijajlov.
Od malena se viđe da je Pero prezgodan lik, ali ono baš prezgodan! Kad je iša u školu djevojčice su mu radile domaći svaki dan i davale pare za užinu, znači toliko je bio presladak, majka mu je pricala da će da ide u manekene, ali đe Rašovic da bude maneken?! Peškuljan Miajlo to nikako nije dava, a Pera realno bolio kurac. Bio prezgodan mišljase sve dokle ima takvo lice sve će bit u redu.
Dođe ta neka srednja, neki pubertet, svi sad mišljase biće tu bubuljice, đavoli, uništice se lice Perovo, ali ne druže, on nekako jos ljepši postade! Znaći, srednja pakao pakleni! Pričalo se da u Rašovica se nije rađalo takvoga jebača! Svaku noć druga. Svaka se lijepila za njega. Bila je neka nasavnica poluđela za njim, pa je jadni Miajlo mora da uskače da mu kaže: "Jesi u goru udario sine? Ne možes da uništavaš ljudima brak i posa!", a Pera realno bolio kurac ka i vazda.
I tako, pojeba je što se može pojebat, ali kako to obično biva kad si neđe dobar jako, ova druga strana ispašta. Naime, Pero nije učio nikako, i pane treći razred srednje. Obali ga jedna nastavnica što nije htio da je isklepinja i to Petra. Tu baš ono udari mu u psihu. Neka depresija ga ufati, nije želio u školu vise da ide, no fino natrag u Fundinu i ne izlazi iz kuće. Tu se zabrine selo za njega. Kako najljepši Rašovic bez škole? Muka, bruka! Te što ce Miajlo kukavac, idi zidaj, idi radi, idi kod nastavnika, da'ko ga vrate.
Poslije nekog vremena, odluče da ga ubače na vanredno, da Miajlo odradi koje kupatilo, izida nešto, samo da se Petar pojavi pred komisiju i reče koju riječ i pustiće ga. Znači, Miajlo to podmaza. To baš sve lagano. Ali! Petar ka petar... Na dan polaganja uzima đedovu frulu za pas i zaputi se put škole. Na putu sreće neku đevojku. Jebe je na brzinu i produžuje dalje. Dolazi pred komisiju i ovi mu vele kao "Rašovicu, ajde ti sad da vidimo što si naučio?", a Petar ni pet ni šes', nego fino vadi frulu, staje pred njih i veli "Ja sam ođe doša da sviram!". Počinje da svira nešto! Ahahahahahah! Kakav pakao živi!
Ovi u čudo! "Što je ova muka! Što se radi ovo ođe? Sprda li se neko sa nama?!" Zove ovaj jedan professor Miajla. Veli mu: "Ovaj mali ti se pomamio totalno!", ali Miajlo prekumi da ga pušte nekako, te ovi popuštiše, i eto, završi Petar nekako školu. Završi se i ta muka nekako, ali što će sad Pele dragi? Što da radi sad u život? Ali, ka što biva to u život, obično se bitne stvari dešavaju u san, te Petar jednu noć sanja opet onu đedovu frulu.
Sanja je nešto kako mu đed sa frulom dolazi i veli: "Petre, ovamo gore nema ovih ljekova, pa ti provjeri ima li ih dolje. Ako ih ima dobaci mi ih." I Petar taman da počne da traži, probudi se, i kad se probudi viđe da je sav u znoj nekakvi ledni. To mu je bio znak!
Sjutri dan uzima frulu. Bježi od kuće i kreće na putovanje. Silazi dolje u Podgoricu na stanicu. Imade neki dinar kod sebe i veli ovome što vozi autobus: "Vozi me dokle možes za ovo.". te ga ovaj pogleda i reče: "Druže, idi kupi kartu," ali to Petar ne šće da čuje, no mu odsvira nešto na frulu, a ovaj vozać samo da prestane rece mu: "Aj ulazi. Vozim te, samo prestani molim te." Ovaj sav srećan uđe, sjede pored neke male i sa njom u priču. Čuo sam da je jeba u autobus, ali to sad nezz koliko je tačno, mada znajuci Petra sve je moguće.
Kad ga je izvoza ovaj sa autobusom, silazi neđe u Pipere. Dotle je ima para. Sad petar nikad nije bio u Pipere, ali mišljaše: "Sigurno je sudbina što sam ođe doša." Uze onu frulu i opet poče da svira. Svira on pola sata, ono nista. Svira još pola sata, ono baš opet ništa. "Što je ova muka?" pita se on: "Aj još jedanput da sviram. Možda treća sreća." Kad on poče, kad odjednom, dva metka prozujaše pored njega. Ovaj ne znade što bi, samo se bači ulijevo, kad ono opet još dva metka. Ovaj kukavac zajauka: "Što je muka?! Druže! Ko puca?!" Kad ovamo samo čuje glas nekoga: "A ŠTO SVIRAŠ TO, JADAN! ZNAŠ LI DA SJUTRA MORAM NA RABOTU RAK TE RAZIO?!", te se tu Petar pridrža, i izvinu se čoeku sa prozora. Ovaj kad ga viđe koliko je lijep, zamalo ga šok ne strefi, te se samo povuče u kuću. Petar tu malo šokiran svime ovime pomisli da nije možda sudbina da se probije na scenu sa frulom i u tom trenutku dokle to razmišljaše udari ga pijani taksista.
Tuga, nevjerica. Petar sav izlomljen, kukavac crni. Faca nagrđena, pakao pakleni.
Budi se u bolnicu. Ne zna đe je. Ne zna što je. Kukavac crni...
Pored njega majka spava, te je on rgnu i veli joj: "Alo! Što je ovo? Đe sam?!", ova se probudi pa se ozari: "O, sine moj! Sunce majkino! Sreco majkina! MIAJLO! MIAJLO, DOĐI OVAMO JADAN NE BIO! PETAR SE PROBUDIO!" Te uđe mu i otac, tu svi oko njega srećni, presrećni, te mu ispričaše što je bilo. Udario ga neki ajvan, slomio ga baš, i što je najteže, bilo da mu saopšte, lice mu nagrdio. Ali, na svačije iznenađenje, Petar ne bijaše šokiran, nego samo reče: "Hodevardi divlji paša, strašnom vojskom Kuče hara! Ilikova kula Raša, hoće Turčin da obara. Lete tuci niz orluje, Goga Rašov zaždi kulu, bježi paša jadikuje, ucvijeli mnogu bulu. Turske vojske poglavari u toj kuli izgorješe, ovakvi su za njih dari, neka Turci manje griješe!"
