Popularni naziv za kladionicu kod nezaposlenih.
- Mogli bismo sutra u firmu, igraju 'talijani vanredno kolo...
Svaka državna i privatna firma kojoj moraš da plaćaš razne poreze, račune i dažbine.
Ili robovlasnik, kod koga radiš po 10+ sati dnevno i vikendom da bi preživeo!
Vikend, podrazumeva se samo nedelja!
Subota spada u radni dan!
Čvrsta zemlja na latinskom.
Znači sigurnost, olakšanje, spas, izlaz iz zajebane situacije.
- Dade li ti uslov za treću godinu?
- Jedva nekako, trebalo je da dam jedan od tri i padnem prva dva! Da ne poveruješ! Izađem na treći, iskidam, dobijem 6, tera firma konačno.
Navijači novosadske Vojvodine na nekom od evropskih gostovanja.
Antonije je oduvek bio vispren i kreativan mladić. Kao dete je, menjajući sličice igrača svetskog prvenstva, Patrika M'Bomu dobijao za Rajzingera i Prosinečkog, plus Zidan gratis. U odeljenju je bio blagajnik i od starta je znao kako prodati priču i izvući korist. Neko će reći da je to donekle u genima, pošto je i sam tata bio višegodišnji direktor društvenog giganta. Za maturu srednje škole je angažovao muziku za cenu od 20% iznad realne vrednosti. Ni na deset godina mature se nije saznalo gde je taj procenat otišao.
Nije bio dobar učenik, jer njegova životna filozofija nije imala ništa sa brojevima a la Vene T. Bogoslavov. Lektiru nije čitao, ali je imao retko viđen dar da sažeto napisano prepričavanje "Rata i mira" predstavi kao svoje. Na karti Evrope je najlakše nalazio Trst, jer mu je mama više puta govorila kako si se tamo mogao nakupovati svega i svačega za male pare.
Danas, on je menadžer krajnje ozbiljne firme. Naziv njegove funkcije je duži od imena muških predaka sve do kurlebala - menadžer na upravljanju projektima od esencijalnog značaja za povećanje obima prodaje diversifikovanih delatnosti.
- Tonči, haha, bog te jebo, živ li si? Šta se to zbilo sa trešom i patikama? Gledam i ne verujem da je to isti čovek.
- Jebi ga, brate, ozbiljna firma zahteva ozbiljan stil oblačenja, takva su pravila igre. Mada, ako ćemo realno, meni je ovako i prijatnije. Kapiraš da su prošla klinačka vremena, odelo čini taj prvi kontakt s ljudima.
- Dobro je to, lepo si se ti uglavio. Ja sam aplicirao za rad u školi, profesor filozofije otišao u penziju, pa ostalo upražnjeno mesto. Nego, to ozbiljna firma gde radiš sad?
- Kako nije, brate. Više desetina zaposlenih, milionski obrt, već treću godinu imamo dvocifren rast, a ove god... :ring-ring: Oprosti, brate, ovu moram da preuzmem.
- Samo izvoli.
- Antonije. Aha, nema s tim problema. ... Sve je to u redu, 8 hiljada komada po datoj ceni. ... Apsolutno, to stoji. ... Zovu me ovi iz Privredne komore, imamo onaj Kongres na Zlatiboru za mesec dana. ... Šta, Kostić MK Komerc ne dolazi? Jebi ga. ... Ma, imalo smo neki tenis zakazan za oko Nove godine, ali izgleda da od toga opet neće biti ništa. ... Nema frke, 'ajde, svako dobro. :prekid veze: Oprosti, jebi ga, kad ne mogu bez tebe, stalno zovu.
- Nema frke, razumem. A šta proizvodite?
- Glupo da ti objašnjavam, mislim da nisi u to upućen, ipak si ti filozof.
- Reci, brate. Nisam retardiran ako sam filozof.
- Proizvodimo one male šrafove, one koji se stavljaju u miksere i sitnu belu tehniku. Ovi iz EU poludeli za tim poslednjih godina. Vratila se ta neka nostalgija za mikserom i bakinim kolačima, jebeš im mater. Počeli i oni nas da kopiraju. E, bilo mi drago što smo se videli. Žurim, treba da me zovu svaki tren, dolazi ministar sledeći mesec da otvara novo postrojenje u Lajkovcu, moram to organizovati kako valja. Kad budem imao vremena, čućemo se i ispričati k'o ljudi.
Još uvek je nisu izmislili, ali postoje indicije da bi se na taj način smanjile napetost i tenzija u svetu, kvalitet života bi postao bolji, a neke stvari mnogo podnošljivije.
Platite, i ja ću se nervirati za vas. Za velike brige posebna tarifa, popust za nerviranje oko osnovne, srednje škole i visine penzija, nerviranje umesto cele vaše porodice. Popravite sebi dan, i po veoma povoljnoj ceni, vaše brige će postati moj svakodnevni teret umesto vašeg.
Napomena - probleme ne rešavam, samo se umesto vas sekiram zbog njih.
Neko nešto drpio.
Ono sto su komunisti uzeli kapitalistima.Nekad je to bila prevatna svoji a posle sve je bilo Drzavno tj. kako oni kazu NASE.
Odatle se ne pije voda. Ostaneš žedan il ne daj Bože...
- Meni će to država da isplati, deset iljadi evriju. Celih.
- Ne lupaj bre, Krasnoslave, na državnoj česmi se niko vode nije napio.
Svi se potruju.
Moto uspešnog makroa.
Oduvek sam mislio da je glavni mafijaš tu neki baja, kavgadžija iz kraja. Uzimao nam je klikere, užinu, tu i tamo pokoji dinar. Kasnije sam uvideo da postoji i starija organizovana grupa omanjih tipova koja njega maltretira, uzima mu sličice. Tada sam pomislio „E to je mafija, oni su glavni“. Vremenom sam spoznavao da postoje ozbiljnije i ozbiljnije „mafijaške“ grupe, doživljavao sam ih kao glavne u ulici, kraju, gradu... Od njih svi strepe, plaćaju im, na neki način, zaštitu i na neki način je dobijaju, ili ne. Ponekad neko bude kažnjen. Mafija je to.Dok ih jednog dana nije pokupila policija. Onda sam ukapirao da je glavni baja u kraju u stvari država, odnosno vlast. Oni određuju ko će koliko da se pruži, ko će koliko poreza da plati ako neko zabrlja, biva kažnjen, a bogami i nekakvu zaštitu pružaju.
Državno bela mafija
Državno fudbalska mafija
Državno ptičarska mafija
Državno građevinarska mafija
Državno putarska mafija
Državno carinska mafija
Državnoauto-mafija
Državno poslastičarska mafija
Državno narko mafija
Državno bakarna mafija
Državno farmakološka mafija
Državno informatička mafija
Državno medijska mafija
itd .
Vreca bez dna.U nju mozes da sipas para kolko oces nikad nece da bude puna,a ti ces da sipas i da prosipas u nju sve vise i vise.
Sa suprotne strane,ako imas tu moc da uzimas iz nje,uvek ces moci da uzimas do mile volje,nikad nece da se isprazni.
Inspirisano ovim nasmejanim facama i naslovom u Blicu da je Vlada oporezovala sve cega se setila.
Skrivalica za komunisticki slogan: "Ja nemam nista, ti imas sve, podelimo tvoje i imamo oboje".
Skup od 28.038 nekreativnih i lenjih ljudi, zaposlenih preko političkih veza ili tate.
2000. godine bilo je tri i po puta manje, odnosno 8.099 takvih
Kada neko odluči da je pametniji od tebe i kada za "tvoje dobro" potroši tvoje pare, jer si ti glup i ne umeš da se staraš o sebi.
Prinudna trampa tvojih bugrega za vlastelinska muda.
To niko živi već duže vreme ne može da definiše, pa neću ni ja...
Ma uostalom, nebeskom narodu samo je nebo granica, a po pitanju prostora i vremena teorija relativiteta je ovde zapravo nešto što je sveprisutno, a ne kao za ostatak planete samo u najekstremnijim labaratorijskim uslovima. Dakle da biste bolje shvatili šta se sve podrazumeva pod našom državnom granicom najbolje da zaboravite na sve što ste učili iz istorije, geografije, medjunarodnog prava i slično, i skoncentrišite se isključivo na ranije pomenutu (specijalnu) teoriju relativiteta, jer je reč o jednom izrazito relativnom pojmu.
Da pomenem samo neke malo zanimljivije i popularnije podvarijante iz prethodne dve decenije:
Sve do Tokija (preko Milvokija), od Vardara pa do Triglava, sa Karlobagom kao najpoznatijim graničnim prelazom, sa bitnim regionima poput SAO Baranja, SAO Paulo i SAO Romanija, a u planu je bilo da se priključe i novoizgrađeni (lepši i stariji) Dubrovnik ili možda stara srpska prestonica Skoplje; najveća konfuzija bila je dal je na Drini ili nije na Drini i da li je sa Crnom Gorom stvarna ili samo imaginarna, na papiru... a šta tek reći i kako to definisati kada je reč o Kosovu pa makar i sutra dobili ono famozno mišljenje međunarodnog suda u Hagu!?
U svakom slučaju pravi jedan galimatijas - sve od onoga kako je eto Čikago drugi po veličini srpski grad, pa sve do druge krajnosti kako će se Srbija (ako već nije) svesti samo na Beograd (ili makar njemu pripadajući pašaluk) ili čak samo neke njegove delove (nekad Dedinje, a danas tzv "krug dvojke").
Tajna koju u Srbiji svi znaju, počevši od predsednika Republike, ministra odbrane, čistačice njegovog kabineta, pijanca na uglu vaše ulice, pa sve do baba Mileve.
Odvajanje državnog aparata od finansijski nefunkcionalnog budžetskog bolesnika.
