Postoje različite vrste inteligencija.
Određeni ljudi posjeduju izniman IQ u jednoj vrsti inteligencije, dok u drugoj mogu pokazivati totalni izostanak iste.
Neki su dobri sa riječima i njihovom uporabom u čitanju, pisanju i govoru pa imaju jezičnu inteligenciju.
Ovdje spadaju članovi Vukajlije, barem oni dobri.
Neki osjećaju melodiju i ritam života pa imaju glazbeni IQ.
Neki uočavaju obrasce, uzroke i posljedice te se vode logikom u rješavanju matematičkih problema te imaju logičko- matematički IQ.
Neki razmišljaju i uče u slikama te imaju prostorni IQ.
U ovu skupini spadaju umjetnici.
Za neke govorimo da imaju izražen košarkaški IQ kao Jordan ili nogometni IQ kao Messi; oni izražavaju sebe i svoje sposobnosti koristeći svoje tijelo.
Neki ljudi dobro poznaju sami sebe, svjesni su tko su i što mogu te imaju intrapersonalni IQ.
Indijanci su imali prirodni IQ jer su bili svjesni svoje prirode i okoline u kojoj žive, ži jeli su skupa s prirodom poštivajući kao ono što je, a to je živo biće sastavljeno od biljaka, životinja i na kraju ljudi povezani morfičkim poljem u jednu cjelinu kao što ovaj svijet i jest, makar nesvjesni toga.
Neki se pitaju tko smo zaista mi i ostalih egzistencijalnim problemima i imaju duhovni IQ.
Sve te inteligencije se cijene i pronašle su svoje mjesto osim intrapersonalne ili emocionalne inteligencije koja se zanemaruje jer navodno ne služi materijalnom ili socijalnom statusu.
Kao i priča o čovjeku koji može biti dobar ili loš ovisno o vuku kojeg hrani, tako i emocionalna inteligencija može biti dobra i loša.
Njenom zlouporabom su nas političari vukli za nos sve ove godine, kompanije kroz svoje reklame ciljajujući naše potrebe ostvarivale dobit, religije nas okrenule jedne protiv drugih...
Lažna emocionalna inteligencija nadjačava sve ostale inteligencije jer kako inače objasnit ratove u kojima sudjeluju liječnici, matematičari, znanstvenici i ostale visokoobrazovane inteligentne osobe (kako ih zovu), ako nisu zatrovane s patriotskim osjećajima.
Samo prava emocionalna inteligencija nas čini potpunim, to jest ispunjenim, jer razumijevanjem ljudi i njihovih potreba u ovome svijetu (makrokozmos) razumijemo sebe, to jest svijet unutar nas samih (mikrokozmos).
Stoga, ne budimo EMOCIONALNI INVALIDI.
1. - Gospodine, ne možete tu parkirat; to je mjesto za invalide.
- Ja sam vam emocionalni invalid, tako mi barem tri bivše žene kažu.
- Kolega, imamo šaljivdžiju; prometna i vozačka i izađite iz auta, gospodine.2. -Zašto si prekinula s Markom?
-Ne želim pričat o tome.
-Pa daj, visok, zgodan, fakultetski obrazovan, bogat, stan, auto i inteligentan; što bi htjela?
- Lik je svjestan da dobro izgleda pa se ponaša kao da je Bogom dan, samo priča o novcu, druži se samo s boljima od sebe kako bi imao više moći, uopće ga ne zanimam ja ni moji osjećaji, već mu služim kao trofej koji će klmat glavom pred ljudima, ali i u krevetu.
- Pa dobro.
- Pa dobro???!!! Pa budi ti sa tim emocionalnim invalidom, sponzo jadna.
Oboljenje koje trenutno hara prostorima Srbije. Najviše pogađa kategorije stanovništva sa već oslabljenom moždanom aktivnošću, starije ljude i jug države. Nastao mutacijom slobodnih radikala, a prema zvaničnim podacima ukupno je obolelo oko 50% stanovništva, mada se smatra da je tek oko 25% zaista obolelo dok je ostatak pogođen sličnim vrstama iz roda pretnji, ucena i sličnih patoloških stanja. Prenosi se najčešće dodirom tipke pink na daljinskom upravljaču, a jaka koncentracija virusa obitava i na stranicama dnevnih novina.
Stručnjaci ubrzano rade na pronalasku vakcine i po nekim procenama lek će biti pušten u prodaju od septembra.
1. Pridjite joj nošlatno sa šmekerskim osmehom i upitajte je šta pije.
2. Komplimenti u velikoj meri nisu za bacanje.
3. Igrajte sa njom ako ste je upoznali u klubu i ne skidajte prodorni švalerski pogled.
4. Pogledajte je u grudi, nošalatno skrenite pogled na njene oči i namignite joj, sve to sa simpatičnim osmehom na jednu stranu i podignutim obrvama.
5. Ako ste u kafiću, i morate nešto da pričate, izaberite lake teme po mogućstvu romantične (nikako političke a ni o nauci).
6. Izvedite je na neko romantično mesto, npr park gde će te zajedno gledati zlazak sunca i poljubiti se prvi put.
7. Nemojte insistirati sex prve dve nedelje, može pomisliti da želite da je iskoristite ili da mislite da je laka.
*Ovo su bili saveti šta nikako ne smete da radite ako muvate vrh ribu, jer ako uradite pod brojem:
1. Verovatno će vas samo čudno pogledati i pomisliti da se šalite u najgorem slučaju da ste kreten! ("Imam dečka" je njena sledeća rečenica)
2. Ako nekim slučajem (magijom) ostanete još uvek u igri, ovim će te samo dokazati da ste zagoreli kreten.
3. Nikako! jer verovatno nemate pojma da igrate, a još ako ne skidate taj glupavi izraz lica delovaćete kao najveći kreten u univerzumu!
4. Mislim da bi svaka riba pala na to, ali pala bi i valjala se po podu od smeha!
5. Greška! pomisliće da ste klinac i glup ko...
6. Romantično mesto!? PARK!? Park je šugavo usrano mesto ali usrano bukvalno! a romantika je u današnje vreme urnebesno smešna (plačem od smeha hehehe čuj zalazak sunca! hahahahaha)
7. Očekuj pitanje: Uskoro će ova gej parada šta ti misliš o tome?
A sad pravi savet, šta to treba uraditi da bi smuvali vrh ribu!
Za početak zapamtite tri reči alkohol, alkohol i samo alkohol! da obajasnim, najbolje da joj u početku uopšte i ne pridjete, već sa drugog stola, negde u mraku, naručujete joj na tone i tone špiritusnog pića.
Nekad može i sama da uradi ovaj posao, što je morate priznati super za vaš novčanik, a da! morate imati dosta novca!
Kad vidite da je pripita i oči joj se sklapaju, slobodno joj pridjite i sednite pored nje možete i da je zagrlite! a priča? ma pričajte joj bilo šta bićete u njenim pospanim očima neverovatni šmeker!
Sutra dan ako vas pita šta je bilo izmedju vas, recite da ste se kresnuli i ako niste, uz rečenicu:
-Uf što je bilo dobro, i ja se baš ne sećam, hvala bogu što sam sve snimio!
Sledeće tri reči koje morate zapamtiti su ucena, ucena i samo ucena!
Dobiti bilo šta što neće ići u vašu korist.
Scena iz filma "Tesna koža"
Nikola Simić: "A ti što si govorio pola sata, to ništa!?"
Milan Lane Gutović: " Pantiću, oćeš sad kao slavljenik da popaseš jednu disciplinsku!?"---------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Rankoviću, smiri se da ti ne bih zvao roditelje sad.
- A tako nastavniče, ucena aa!?
- More nemoj ti meni ucena da ne bi popasao jedan ukor jer te nema na hemiji već mesec dana. Da znaš da ćemo se videti u avgustu samo.
- Opa, i vi profesore idete na Halkidiki?
Ono što se izgovara na kraju, kada vidimo da je razgovor potpuno nemoguć.
Kad vam se ne da više moliti i ubeđivati sagovornika u ispravnost nečijeg stava.
- Sine, nemoj tamo na internetu da čitaš one mejlove! Čuo sam da je jednom čoveku tako iskočio zmaj iz monitora i pojeo ga živog!
- U redu je, stari...
- Nije u redu! Tako ćeš jednom da mi navučeš policiju na vrat, pa će doći da me hapse.
- Molim te, reci mi, kako te mogu zbog čitanja svog mejla uhapsiti?
- Eeee, pa ti tamo nešto klikneš i ono odma' ide u njihovu bazu...
- Nema veze...evo, neću više nkada čitati mejl. Dogovoreno?--------
- E, 'ajde malo za promenu da izađemo u prirodu. Da odemo malo u vikendicu i uživamo u svežem vazduhu na selu. A? Šta kažete?
- Koji će mi to kurac? Večeras idemo do novootvorenog kluba. Čuo sam da će biti krcato. To je pravi provod, sa ribama u zatvorenom prostoru, a ne ovo tvoje!
- Nema veze, zaboravi da sam spomenuo...-------
- Ej, ćale, šta misliš koje patike da uzmem?
- Uzmi te jeftinije!
- Ali...ove skupe su sigurno i kvalitetnije.
- Meni izgledaju isto...
- Sva ostala deca u školi nose ove skuplje. Je l' želiš da me ismejavaju zato što nosim jeftine tike? Kasnije da imam komplekse?
- Nema veze, uzmi koje hoćeš! Jebala te emocionalna ucena!
Gadniji od vijetnamskog, uvrnutiji od štokholmskog...
Totalna psihološka i emocionalna konfuzija. Sindrom se u različitim okolnostima, različito manifestuje, pa će se tako jedna osoba obolela od ovog sindroma, svakog 25.maja ( dan mladosti ) sa suzom u oku setiti onih lepih vremena, kada je u žutim helankama na stadionu JNA, ruku pod ruku sa braćom Hrvatima, Slovencima, Crnogorcima,Makedoncima i Bosancima, u čast rodjenja druga Tita, pevao i igrao. U slučaju da mu tog za njega veoma emotivnog dana, pomenete bilo šta negativno vezano za taj period, on može postati verbalno agresivan i uvući vas u dugotrajnu i zamornu raspravu o zemlji iz njegovih snova ...
Sa druge strane će ta ista osoba na primer 4.avgusta svake godine (dan početka akcije oluja), doživeti neopisivi izliv gneva prema svemu što dolazi iz do juče bratske mu Hrvatske. Zaboraviće sve ono što je grčevito branio 25.maja te iste godine, a pored oluje setiće se i 1914-te, Jasenovca itd. A onaj ko mu tog dana pomene bilo kakvu asocijaciju na tu njemu nekada bratsku zemlju, može biti i povredjen...
25.05.2012 negde u Srbiji, za vreme dnevnika...
-Eeeeee kad se setim kakva je to zemlja bila. Druženje, radne akcije, JNA, bratstvo i jedinstvo. Znaš li ti sine da smo mi sa svojih 10 prstiju gradili auto put Beograd-Zagreb? Kakve crne mašine, Čume i kompanija...Budak pa udri, radili smo i pevali u isto vreme, uveče zezanje, gitara, ma bilo je prelepo... Sećam se jedne Hrvatice, uh kakva je to ženska bila...
- Pa što ste se posle klali sa njima ćale, ako vam je toliko bilo lepo?
-Ne kenjaj bre šta ti znaš balavče balavi, sve su to zasrala ona trojica, neću ni ime da im pomenem, narod nije tu kriv. Pa znaš li ti da je meni u vojsci najbolji drugar bio Hrvat, bre delili smo sve, poslednju cigaru, poslednje parče leba. Pre tvoje majke devojka koju sam najviše voleo je bila Slovenka. Bila bre lepa zemlja i ljudi su bili dobri. Znaš li ti balavče balavi da sam ja onda imao platu 1500 maraka u IMT-u? A pogledaj sad!
A te priče nisi smeo da slaviš slavu, da ideš u crkvu i ostalo, to su najobičnija baljezganja, bili smo bre slobodniji nego ikada, ceo svet nas poštovao ! Eh što ne požive Tile još malo, sve bi sad bilo drugačije...---------------------------------------------------------------------------------------------
4.8.2012, negde u Srbiji za vreme dnevnika....
- Ccccc, pogledaj molim te, organizuju proslave dana oluje! Joj majku vam vašu ustašku, što se još jednom ne zarati, da vam jebemo nanu naninu za sve skupa i za 1914-tu i 1941-vu i 1995-tu zajedno! Sve na jedan račun da vam ispostavimo, nanu li vam zločinačku. Biće vama kad tad, ja vam kažem, Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, al ovog puta neće biti oproštaja! Nema više onog ustaše Tita da vam poklanja teritorije!
-Ej ćale utišaj malo TV da te pitam nešto... Idem do Ideje da kupim nešto kevi, jel treba tebi nešto??
-Molim? Dodji ovamo! Ponovi, gde reče da ideš?
-U Ideju ćale da kupim nešto kevi. Šta ti je šta se mrštiš?
-Nemoj ti meni šta mi je! U ideju ćeš da ideš? Njima si našao da ostavljaš pare, ustašama, zločincima. Znaš li ti sinko šta je Jasenovac!? Znaš li ti da je tamo ubijeno preko 700 000 Srba!? Znaš li ti da su ti isti Hrvati pod barjakom Austrougara, klali i pustošili po Srbiji, a medju njima i onaj zločinac Tito!? Znaš li ti koliko je Srba pobijeno i proterano u Krajini?
- Jbt ćale kakav si ti čovek, a gde se denu ono bratstvo jedinstvo, ribe Hrvatice, ortak Hrvat i ostalo?
- Ne kenjaj ti ćeš da mi soliš pamet, to je bre takvo vreme bilo . DIKTATURA. Jel si čuo ti za Goli otok i UDB-u? Čuo si ti moj kurac, trebalo je preživeti to vreme. Gde sam smeo da kažem nešto protiv nekog, odma bi me ubili! Nego si morao da ćutiš i praviš se da uživaš. Znaš li ti karikaturo ljudska, da ja slavu nisam smeo da slavim tada, zbog onog Hrvatskog diktatora?
-Dobro bre ćale, nemoj da me smaraš, idem u Maxi...
-E tako u Maxi bre, jeste i on lopovčina, ali je bar naš, čarapan!
Žena zmija. Razmažena, pokvarena, sva nekako glotna, a uz to i nedovoljno lepa i zgodna da joj se sve te negativne osobine istolerišu. Od malena je učena da je ona centar sveta i da su svi ostali ispod njenog renomea. Tatica joj je kupovao barbike, a mama razne suknjice, haljinice, mašnice i ostale pičke materine, pa je mala princeza postala previše zahtevna.
Dok su druge devojčice preskakale lastiš ona je sve nešto ozbiljno kuckala na njenom novom mobilnom telefonu koji je dobila od deke iz Švajcarske, a dok su sva ostala deca blejala po parkićima ona je sa nepunih šurnaest leta, našminkana kao matora žena, visila po kafićima i splavovima sa starijom sestrom. Tu je videla kako seka uživa u kurcu, pa ga je i sama probala.
Danas nije više klinka iako se tako ponaša. Redovno konzumira kurac, ponižava druge žene, a i dalje na sve gleda sa visine. Kučka.
- Je l' si čuo da je Maja razbila ogledalo kod frizerke jer joj se nije svidela frizura?
- Uvek je bila takva. Kad se setim da sam bio zaljubljen u nju dok smo išli u osnovnu... Čist mazohizam.
- Ma ja bih za takvu bi napravio venčanje samo da joj kažem "ne", pa nek se tera u pičku materinu...
Pre svega bih naglasio da ovo nije nimalo upereno protiv Novaka Djokovica koji je sjajan sportista i ponos ove zemlje.
Ovaj tekst bavi se njegovim poludelim oc0m-Don Srdjanom Djokovicem i jos ljudjim strikom-Don Goranom Djokovicem koji su resili da maksimalno iskoriste uspehe svog najpoznatijeg clana, vrlo kompleksne porodicne mreze... DJOKOVIC.
Za razliku od drugih familija slicnih ambicija, Djokovici,La Cosa Nostra, cak ni ne pokusavaju da deluju tajno!
Najjace oruzje su im ucene:
-ako nam se ne pokloni zemljiste i oprema za privatne terene gde cemo naplacivati cas 500 evra, nema nista od odela (ATP turnira u Srbiji).
-zbog sukoba sa jednim clanom nase Familije, predsedniku Teniskog saveza Srbije-Bobi Zivojinovicu, zabranjuje se prisustvo na mecevima Djokovica, i dalje, ne izdaje mu se akreditacija za ATP turnir u Srbiji.
U suprotnom, otkazujemo sve, nema ni kacket da dobijete.
-(najnoviji biser) - Do daljnjeg se zabranuje Nebojsi Viskovicu da prenosi meceve Novaka Djokovica, i od RTS-a se zahteva da momentalno promeni komentatora - jer nije dovoljno dobro navijao za naseg pulena.
Ukoliko RTS ne prihvati ovaj zahtev, ukidamo TV prenose pa vi gledajte reprize.
Ne mogu da se setim jos nekih ucena, mada mi vec malo frka i ne znam dal bih smeo da mi ne udju u trag, ipak je to razgranata i opasna mreza.
Ako me nema par dana, zovite miliciju i uputite ih ka Don Srdjanu odma, garant su me zatvorili u neku supu i zavezali za radijator, te me samaraju i pesnicama razbijaju nosinu i zube.
A u medjuvremenu...
'Alo, bre, Djokovici!!!
Kada momak ima drugaricu kojoj se poverava, sa kojom se viđa nasamo i češće nego sa svojom devojkom.
Upoređuje svoju devojku sa njom i želi da ona bude više nalik njegovoj drugarici. Ima emocionalan odnos sa drugaricom, emocionalno je zavistan od nje.
Smatra da je u redu da i sa drugaricom doživljava posebna i emocionalna iskustva, osim sa svojom devojkom, umesto da čuva i neguje odnos sa devojkom i da ga učini ekskluzivnim i posebnim, samo između njih dvoje.
Ako ga ona pozove u pomoć, u stanju je da otkaže ili prekine sastanak sa devojkom da bi pohrlio u pomoć drugarici. Ponekad joj daje spontane poklone i priređuje iznenađenja bez razloga (ili će izmisliti razlog), iako ima devojku.
Između njih se oseća seksualna tenzija koju još nisu priznali, ali svakog časa mogu da joj podlegnu. Često razmenjiju seksualne aluzije i ta drugarica sve čini da mu pokaže koliko je prepuna seksepila i emocija, koliko je impulsivna, opuštena i senzualna.
Emocionalno neverstvo je moguće i u obrnutom slučaju: kada devojka ima momka, a stavlja drugog momka na postolje i idealizuje ga.
Kada se ona nađe u istom društvu sa devojkom svog druga, nju će ignorisati i isključivati iz razgovora, a sa njim će uvek imati da priča o nečemu što znaju samo njih dvoje. Ne preza ni da ga pred njegovom devojkom napadno grli, da mu sedne u krilo, da pred njim priča skrnavštine (npr. o svojim seksualnim iskustvima, fetišima, fantazijama).
Ako devojka skrene pažnju svom momku da je njihovo ponašanje neprikladno i da je prešlo granicu pristojnosti, on će po svaku cenu braniti i opravdavati svoju drugaricu. Ponašaće se kao da je devojka stala između njega i drugarice i da želi da ih razdvoji.
Drugarica će se ponašati kao da ima poseban odnos sa njim na koji ima puno pravo, a on joj to neće osporavati.
Posrednik pri sklapanju poslova, koji radi za mešetarinu- malu proviziju koju dobija od svog komitenta-poslodavca. U Srbijici majci pojam ''mešetar'' nam je poznat uglavnom iz fudbalske terminologije.
Mešetari su uglavnom bivši kriminalci, koji su zaradili novac na ilegalan način i sad taj novac pokušavaju da ubace u legalne tokove i još pride zarade. ''Kupuju'' mlade igrače za par stotina eura mesečno, i kad taj igrač ''stasa'' (16-17 godina) guraju ga posredstvom veza i ucena u prvi tim. Naravno, svaki iole talentovan mladić konstantnim forsiranjem beleži vidljiv napredak i tad je vreme za sledeći korak- reprezentaciju.
Igrač koji je jedva zabeležio par nastupa za klub, pojavljuje se u reprezentaciji, skauti se množe, ponude pristižu i tad tek počinje ono pravo...
Igrač biva prodat u klub koji je ponudio veći procenat i bolje uslove agentu, klub dobija mizeran deo transfera. Priča se završava a istovremeno počinje nova, stiže novi igrač, nova probijanja i nova nerviranja, svim iskonskim ljubiteljima fudbala.
-Aljo.
-Aljo brat! Falji ovde!
-De si brat Falji jebo te otac? Reci Falji.
-E znaš koju ponudu imam za tebe?! Ne možeš da je odbiješ.
-Znaš da sam ti dao Jovetića na akciji i da si dobro prošo. E sad imam još bolju akciju- kupiš jedan, dobiješ dva.
-Moljim, moljim?
-Da, da. Slušaj dajem ti za sedam milki Ljajića naš igrač nema da promašiš! Ekstra klasa! i pride dobijaš gratis štopera Nastasića, nije naš alj je dobar k'o duša! Gratis!
-Kakvi su Falji, reci koju.
-Ovaj ti je mali štoper bezkompromisan, mlad talentovan, ekstra klasa i još džaba. A ovaj drugi talenat nema bolji, igra rastura, samo nemoj da mu tražiš da peva.
-Daj!
Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...
Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.
Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.
Loš, da gori ne može biti.
Čitati glasom Milomira Marića.
http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
Po svemu sudeći, ameri se najviše plaše otmica i ucena, pa se shodno tome i otmica kao tema najčešće javlja u najraznolikijim varijantama u američkim filmovima
Tipovi otmica
1. Glavni negativac sa svojim vernim saborcima zauzme zgradu, (otmica onih koji su se tu zatekli). Podvarijante:
a. Novi tržni centar
b. Banka
c. Velika poslovna zgrada
d. ...
2. Otmica prevoznog sredstva tj. ljudi koji su se ti zatekli. Podvarijante
a. Avion - (od prevelike upotrebe izlizano do krajnosti)
b. Voz
c. Autobus
d. Brod
Šta je sledeće ? Bicikl ?
3. Otmica kad negativac uđe u kuću i onda maltletira ukućane, iživljava se i tako to ...
4. Otmica kad otmicar otme pojedinca / pojedinku, i ondak se iživljava nad NJUMA u nekom podrumu.
5. Otmica u ratu. (Drugi svetski, Vijetnam i slično)
6. Otmica u kriznim regionima sveta (Kolumbija narko karteli, Severna Irska IRA, Bosna - Srbi i slično)
7. Otmica u sklopu obračuna mafijaških bandi (na Istočnoj obali Italijanska mafija, na zapadnoj Kineske trijade i Crnačke bande, na Jugu (Majami) portorikanci i kubanci koji valjaju belo)
8. Otmica u sklopu trgovine ljudima (kurave iz Moldavije i slično)
9. Otmica putnika - namernika od stane meštana u nekoj dalekoj vukojebini u USA (Severna Dakota, Minesota i slično), a sve u dosluhu sa šerifom koji je najzajebaniji od svih
10. Otmica ćerke nekog bogatog i poznatog (kontaveznog) biznismena ili
Zajebana situacija u kojoj se nađu žene. Zemlja u tranziciji, šanse za posao male i retke, a zadržavanje istog je ponekad na sizifovskom nivou težine. Gazde kao gazde, direktni potomci turskih dahija, nemaju ni tračak ljudskosti, a kamoli obzira i razumevanja.
Mlade žene, ali i dobrodržeće dame u srednjim godinama, veoma često postanu meta gazdinog snajpera. Ima i on dušu (kakva god duša jednog tiranina bila), pa mu krenu bale na usta. Spopada svoj plen lagano, prvo izokola, a kasnije sve otvorenije i otvorenije, sve dok ne dođe do trenutka kada sve maske padaju i kada se karte bacaju na sto.
Mlada dama može da bira: da li će jedan pušing periodično, ili će jedan veliki pušing bez kamate. Veoma slična ponuda se dostavlja žesnkim osobama koje se prijavljuju za neki posao, uglavnom u drugom krugu razgovora za isti, kada generalni direktor sam ispituje kandidatkinje.
Stara narodna priča kaže: "Ko uzme - kajaće se; ko ne uzme i on će se kajati!" Samo, priča ne kaže da li obraz mora biti kao đon, niti kako sa tim kamenom živet.
Ultimativno opravdavanje muškarca na razočarano ženino raspoloženje. Živite skupa, htio bi provesti cijeli život s njom, učinio bi sve za nju, ali htio bi da ti cijelo vrijeme govori što trebaš da napraviš; kao da joj praviš uslugu. Očekuješ zahvalnost svaki put kad nešto uradiš, makar ona sve radi skoro sve doma. Usput da ti da poljubac kao majka kad izneseš smeće. Osjećaš se umorno na poslu, očekuješ da te tetoši, da te dvori kao princa. Lijepo pojedeš ručak, popiješ pivo, uzmeš daljinski, zavališ se u fotelju i staviš noge na stolić koji je upravo počistila i čuješ neku buku koja te ometa u gledanju mješovitog sinkroniziranog plivanja. Zamisli da još je moraš i glumiti da slušaš. U čemu je problem? U međuvremenu, nakon što je spremila ručak, oprala suđa, očekuješ još da ti glumi Playboy zečicu. Bez ikakvog sagledanja i razumijevanja da neke stvari moraš sam da uradiš bez da ti netko kaže, bez da očekuješ zahvalnost za nešto je normalno, bez ikakve komunikacije iz toga naslućivanja što je muči i kad bi joj trebao više pripomoći jer je preopterećena, ti želiš preći na novi korak: pravljenje djece jer red je. Nakon što skupi stvari, ti joj je kažeš da su opet stvari u pitanju te da ne bude emocionalna, da lijepo popričate i kaže ti razloge za ovakvo čudno ponašanje.
Poljubiš vrata i kroz prozor vičeš: "Ljubavi, gdje ćeš? Pa reci mi, ne znam."
Jedan od najznačajnijih trenutaka u životu svakog muškarca. Od trenutka kada iz otvora na vrhu njegovog glavića (glans penis) prvi put potekne sjemena tečnost, život dotičnog mijenja se iz korijena. Ipak, prva masturbacija ili da oprosti učena omladina, drkanje, je u isto vrijeme i veselo i strašno iskustvo.
Veselo je sa te strane što se za vrijeme procesa samozadovoljavanja osjećate ispunjeno i kako i sam naziv kaže - samozadovljno. Prvo pravo samozadovoljavanje je ono u kojem se koristi cijela šaka u cilju šamaranja majmuna. Drkanje cijelom šakom ima neku divljačku crtu u odnosu na drkanje sa nekoliko prstiju, te se dobro uklapa kao izvjesni ritual prelaska iz "nevinog" dijetinjstva u burni period adolescencije. Upotreba ove tehnike, poznate još i kao "desanka" uglavnom je vezana za nagovor od strane nekog od iskusnijih drugara.
Uz panerotiku, seksi-rubikon, odnosno u današnje vrijeme CKM i Plejboj, sve teče divno dok se u jednom trenutuku ne svrši. Tada nastaje panika. Po prvi put se srećete sa sjemenom tečnošću. U tom trenutku lansirali ste ogromnu količinu iste, moguće više nego što ćete ikada više u životu pa prva ejakulacija stoga simbolično podsjeća na otvaranje šampanjca.
Pitate se šta se desilo. Da li su vam eksplodirali testisi? Da li vam se to istopio kamen u bubregu? Da li je to što je napustilo vaš penis živo?
Želite se proderati i zvati pomoć ali to ne činite jer ne želite biti zatečeni mlohovog kurca u rukama i sa sumnjivom polutečnom supstancom oko vas.
Odlučujete se navući gaće dok vam u kratkim talasima ejakulat i dalje izlazi kroz sjemene puteve u spoljašnju sredinu. Instinktivno pogureni i nesigurno (usljed klecanja koljena koje je najčešće jednostranog) odlazite u WC i razmišljate šta ste to učinili. Mislite da ste ga ubili ali onda ipak pomišljate da čin ubijanja penisa ne bi bio tako prijatan a onda vam opet ukoliko ste napredno dijete može pasti na pamet i da ste možda psihopata koji uživa u takvim stvarima. Sve ove mračne misli nestaju kada vaš penis postepeno ponovo krene prelaziti iz flacidnog u erektilno stanje. Sa osmijehom na licu dočekujete povratak kralja.
Pogledate ga, a zatim pogledate sebe u ogledalo dok slažete odlučnu facu i govorite u sebi: "Počelo je..."
-Sine, šta radiš toliko u kup... Aaaaaaaah!!!
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
