Medicinska sestra koja prva pritrči da pruži prvu pomoć.
-Bajo, šta si se to zamaskirao tim zavojima i flasterima?! Izložio se na mumiju, a?!
-Tićbra, ništa me ne pitaj... nije stvar za sprdnju. Išao po ovu moju malu, navukla me da se upoznam sa njenima. Ja ono, kulturiška, karirana šulja, farmerke, dole neke mokasine... baš sam ono, skroz iz fazona bio...
-Kao iz ženskog časopisa da si ispao, a?
-Majke mi... ona me prvo napušila. Ja 'teo da dođem u majici Car Lazar, ona iz fazona, dovoljno je što te ja gledam i te priče...
-Dobro, bre. Daj pređi na stvar.
-Sednem ja za sto, odma' šarmiram kevu, žena me zavolela više nego nju. Kad, eto ti ga ćale. Grmalj, dva metra i kusur, tetovaža na podlaktici staje na moja leđa... ne možeš da veruješ...
-I?
-Krenemo u spiku... kažem mu da studiram, radim, umem da čačnem i oko kuće, ono, standard priča, jebote...
-I? On te izlomi zbog toga...
-Ma, jok. Nego mi kaže: "Sine, nisam ja budala. Vidi na šta ličiš. Farmerke ti se uvukle u guz'cu, nećeš ti meni unuka da praviš, jebem li ti 'lebac mali."
-Što to?!
-Ma, nemam pojma... ne voli čovek one "dugaše", pa pomislio da sam jedan od njih. K'o za kurac, ja sednem pored njenog brata, a mali imao neku čibulju na čelu, pa mi non-stop bio u zoni pogleda... Valjda mislio da mu šmekam sina. Brate, kad je krenuo da me mlati, ja bež' na prozor, a on za noge... sva sreća pa je Hitna brzo stigla... ona medicinska kad me videla, 'tela žena da zove popa...
Pretežno ženski sport. Muška verzija istog još ne postoji ili nije u toj meri zastupljena. A i muškarci ne bi to svejedno znali da igraju. Naime, igra se tako što nikad ne gledaš svoj drkavi život već soliš drugom pamet kako on treba da se ugleda na druge i poboljša bednu egzistenciju koju nazivamo postojanje. Najčešće te uhvate u mašinu sa najboljim ortakom.
1990
- Kako je bilo u školi?
- Dobio sam 3. Kevo peci palačinke. Ura!
- Šta je Miša dobio?
- A 5 bre! Šta me stalno pitaš? Nisam ja on.
- Mrš u sobu za knjigu! Da te nisam videla do Dnevnika!1998
- Završena srednja! Gle diplome. Da drešiš kesu za more stara.
- Koliki je to prosek?
- Ne znam, valjda 3,8. E nek sam i ovo skinuo sa vrata, da danem dušom konačno.
- Kojim prosekom je Gagin mali prošao?
- Miša? Standard, sve petice.
- Tako jel?
- Pa da.
- Nema tebi na more! Mrš u sobu da spremaš prijemni za fakultet!
- Ali još nisam odabr ...
- U sobu!2000
- Opet si se potukao?
- Jebi ga, zaskočili nas neki indijanci. Morali smo malo da ih istamburamo.
- A gde je Miša bio?
- Pizda otišla još u deset. Kao ima neka posla.
- Pa da. Samo moje dete zjakari do jutra i dovodi ga milicija.
- Nisam ja bre započeo ...
- Da si malo manji u sobu bi te poslala! Mrš napolje iz kuće!2001
- Boga mi, legle Obligacije konačno. Jest 6 ali zasluženo.
- Šta je Miša dobio?
- Aman stara ne idemo na isti faks! Kurac bi ga znao šta je on dobio iz čega.2014
- Opa, idemo se večeras razbiti. Miša dobio unapređenje, časti sve redom. Ali prvo stara ekipa iz kraja. Nema šta lafčina je, a nekad je bio pravi pizdun.
- Gde ideš?
- Tu ljubavi, preko puta. Kod Toze u kafanu.
- A što ti nisi dobio unapređenje?
- Kod nas? Pa tek sam se zaposlio. Ko šta mene pita?
- A jel tako?
- Pa da, mislim ...
- Samo probaj da odeš kod Toze!
Baba iz predela Homoljskih planina . Visine su maksimalno 150 santima,obično udate za nekog Vlaha od dva metra. Poznate su po veštini Vlaške mađije .
Svaka Vlajna ima tri stadijuma.
1. ''Pastirica kose plave''
Vlajna od 15-30 godina. Plavokosa lepotica koja se dobro sporazumeva srpskim jezikom mada se kod nekih oseti uticaj rumunsko-tračanskog dijalekta . Uglavnom magnet za muški pol, pogotovo za šumadince.
2. Gastarbajterski zonfić
Vlajna od 40-55 godina. Počinje furanje kratkih frizura koje su najčešće u bojoj slonove kosti ili trula višnja. Interesuje se za svoj rodni kraj i baštu.
3.Babetine - baš Vlajne
Standard . Znači babe koje su oguglale svoj zanat. Bave se Vlaškom mađijom, naplaćuju ljudima svoje usluge i tako zarađuju nešto novca, koji čuvaju u svileno maramče. Klasična odevna kombinacija - Crna uniforma ili raznobojno - da tera satane i akrepe. Obavezan parfem od belog luka i venac vezene ljute paprike oko vrata,neka se nađe.
-Brate šta je ono crno tamo u ćošku,samo mu oči sjaje?!
-Ma to moja baba donela sira,znaš da mi je keva od Vlaške strane.
Postaje legenda o vladaru zemlje koja je poslednja živela u blagostanju, pre dolaska demokratije sa zapada
"Zasto je morao da bude ubijen Gadafi , evo zasto... Evropska Unija i Amerika duguju Libijskoj državi 200 milijardi ... dolara za isporučenu naftu !!! 2012 godine ističu koncesije velikih naftnih kompanija koje polažu pravo na Libijsku naftu. Gadafi je zatražio vraćanje duga i zapretio je ...da će u suprotnom da sklopi međudržavne ugovore s drugim zemljama i kompanijama. Zbog toga je došlo do ovog neviđenog razaranja Libije. Da li je libijski građanin imao razloga da se buni protiv režima Muamera el Gadafija? Mislim da nije...Ako gledamo standard libijskog naroda i povlastice koje im pruža država imali su vrlo lep i lagodan život: - Živeli su kao mali bogovi. Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registrovanih automobila, - Ako neko hoće da studira u bilo kojoj državi u svetu on podnosi molbu i država mu osigurava stan, hranu, automobil, besplatno školovanje i mesečnu stipendiju od 2300 dolara, - U Libiji se ne plaća voda, struja, plin i porez, a krediti se daju bez kamata. - Ako u roku od pet godina ne možete vratiti kredit, država ga otpisuje ili vraća za vas. - Ako hoćete da kupite auto, vi dajete 20-30% od cene, a ostalo dotira država. U Libiji za 10 dolara možete da kupite 85 litara benzina ili nafte. U Libiji je hrana gotovo besplatna, 10kg hleba košta 0,15 dolara. U Libiji njihovi građani ne rade fizičke poslove, sve su stranci. - Libijci ne idu da rade po belom svetu jer za to nemaju potrebe. U Libiji ni jedan građanin nije izbačen ili mu je oduzet stan ili auto zato što nije mogao vratiti kredit, što nije redak slučaj po ovim takozvanim demokratskim zemljama koje su se okomile na Libiju a koje Srbija teži da sledi. Iskreno, žalim Libijski narod jer će se pretvoriti u najamnu radnu snagu, radiće za 100 dolara i gde će im ove povlastice biti sve ukinute, a o lagodnom životu kakav su živeli moći će samo da sanjaju... Par činjenica o životu u Libiji pod Gadafijem: - beskamatni krediti; - u toku studiranja prima se prosečna plata za to zanimanje
Tasić na vagi odluke za koga navijati u utakmici koju želiš da gledaš ali u njoj naravno ne učestvuju nijedan od domaćih klubova a kako i bi kad je to utakmica vrhunskog fudbala.
A gledanje nije gledanje ako nema tu mirođiju što se navijanje zove.
Pogotovo ako se u vreme utakmice okupio značajan broj ukućana, familije, komšija.
Što više gledalaca to veća i ludnica.
Utakmica Inter, Italija- CSK Moskva, Rusija, osmina finala KEŠ 2010.
- Sin, klinjo, tinejdžer osnovac, stavio kintu na Inter, bolja kvota bila, na hinjaka da niko ne zna od ukućana, uplatio preko Bude Konja jer Budimir izgleda kao da mu je dvadeset godina što mu pomaže da puši, duva, uplaćuje tikete, kupuje pivo i tako... Ima 10 posto od eventualnog dobitka.
- Keva- Inter ( Onaj Murinjo je baš pravi gospodin, laf i dobro mu stoje one prosede hihihihi)
- Nešto starija sestra mlađahnog tinejdžera- Inter (Wau kako je swadak onaj Zineti mmmm, obožavam crne tipove, ne kao ona ćurka Milena što se pali na plavušane fuuuuj)
Ima tal od 10 posto na eventualni dobitak od kladionice na ime ucene jer je provalila brata da je skenj'o pare u kladžu od zajedničke kinte za kevin rođendan.
- Ćale- Inter (Stanković bre stari zvezdaš, neću valjda za ovaj grobarski CSK jebo ih Krasić)
- Ujak, stara grobarčina- CSK (Tc Tc tc samo te slušam cigane, ni za Ruse nećeš da navijaš...)
- Deda- CSK (Vala baš Zorane, gde sine za žabare da navijaš pored Rusa)
- Komšija s trećeg /pristigao u majici s natpisom Od nas zavisi! za koju tvrdi da je dobio uz prašak u apoteci- Inter (Evropski brate klub, dosta više, nismo ruska gubernija)
- Komšija Stipan s četvrtog- CSK (E, da tamo igra onaj naš Dario Krešić, dobar...Šta? Nije Krešić nego Krasić? Ta meni to sve isto. Nego domaćice, ima li onih pihtija još?)
- Stric, učesnik svih virtuelnih SOB-ova/Srpske Oslobodilačka Borbe/ još od 1912.- CSK (Vala Zorane, stvarno, ako neću za Ruse neću ni za koga!)
- Pradeda- CSK (Nešto sad rekli Tuta Pandev, Bugari su najgori, ja vam kažem)
- Baba- S kim igra Srbija? Ne igra? Pa što ne prebacite na Pink, sad će Šeherzada...
Krenimo od akademske definicije:
"Oblomovština je osobina čoveka nepokretnog, lenjog, slabe volje, po prirodi dobrog i pitomog, ali od koga su vaspitanje i društvena sredina učinili gotovana (po Oblomovu, glavnom junaku istoimenog romana ruskog pisca I.A. Gončarova)"
Ukratko, jedan od ruskih klasika, Ivan Gončarov, koji je uhlebljenje pronašao kao državni službenik, uspeo je da se upozna sa raznim ljudskim osobinama, te da izoluje karakter- Oblomova, o kome je ubrzo napisao roman. Ko je on? Oblomov je u originalnom značenju poslednji zaostatak feudalne klase. On se obrazovao više reda radi, nego radi nekog cilja, verujući da će kao i u slučaju njegovih roditelja sluge i kmetovi nastaviti da donose sva sredstva za život. Ali, ono što mu niko nije rekao, vremena su počela da se menjaju: sluge su počele da se opismenjuju i osamostaljuju, feudalizam je nestao. Trebalo je postati preduzimljiv. Nekako su skoro svi oko njega to shvatili. A on? Po inerciji je ostao lenj, nezainteresovan, bezvoljan, mada dobroćudan. I zapravo, cela knjiga nema gotovo nikakvu radnju, već opisuje to njegovo stanje, koje ga na kraju indirektno i ubija. Nekoliko decenija kasnije, psiholozi su uveli oblomovštinu u svoje udžbenike i knjige.
Zašto? Zato što se veoma lako može preneti i na drugačija društva. Evo, recimo, vratimo se 40-50 godina unazad, u vreme samoupravljanja. Svi bi po automatizmu završili neke škole, gimnazije, uglavnom i skrpili neki faksić sa nekim bednim prosekom i uz člansku knjižicu SKJ dobili posao gde bi se pravili da rade, a država bi kupovala socijalni mir nekim solidnim platama za sve to. I onda, pošto je taj sistem jednom puko, došli smo do epohe državne oblomovštine: jer po automatizmu, svi su se navikli na prokleto samoupravljanje, i nikome ne pada na pamet da nekom novom idejom prekine opštu letargiju- političari se smenjuju na vlasti samo da bi krali, upravne odbore pune svojim korumpiranim pratiocima, narod slepo zaokružuje cifre na listiću i živi od ono malo mizerije što mu ostaje, verujući da će mu ona druga nijansa sivog doneti nešto bolje.
(Bazirano na romanu, ali preneseno u moderni svet)
Pera (dolazi u goste iz Kanade): Lazo, brate! Živiš u ovom ćumezu od dvajes kvadrata... Buđ i paučina! Brate! Zar ti?
Laza: Pa šta ćeš... Eto, nemamo mi standard ko vi tamo u Kanadi...
Pera: Brate, ja tebi ne pričam o Kanadi, ja pričam o tebi!
Laza: Šta o meni? Živim od socijalne pomoći, ćale mi od penzije daje za kiriju...
Pera: Pa zašto nemaš posao...
Laza: E, zašto nemam posao... Dobio sam otkaz, a zbog ušteda u budžetu je zabranjeno primanje novih ljudi u državne ustanove...
Pera: Lazo! Alo! Ja sam otišao u Kanadu sa 300 dolara u džepu i prosekom za ocenu i po manjim od tvog, pa danas posle godinu dana radim u struci i imam platu od 3000 dolara.
Laza: Ja ne razumem šta ti hoćeš od mene...
Pera: Hoću da ti kažem, po ko zna koji put, da treba i ti da pođeš sa mnom. Mlad si čovek! Zar treba sa takvim kapacitetom da zaboraviš svoj posao i zaradiš u ovom ćumezu neke boleštine? Treba i porodicu da imaš, vreme ti je...
Laza: Znam sve to brate, ali... Nekako nisam ja za to...
Pera: ŠTA BRE NISI TI ZA TO! Svako ko je iole sposoban treba da misli na sebe. Kako ti uopšte provodiš vreme ovde...
Laza: Pa ništa, probudim se u 11, hasam nešto, igram DOTU, izađem malo da prošetam oko zgrade, vratim se, igram još malo DOTU, hasam i spavam...
Pera: To život!? To nije ni pseći život... To je vegetiranje!
Laza: Dobro brate, daleko je Kanada... Kako ja da se iscimam dotle...
Pera: Pa kako sam ja... Slušaj, ako nećeš odmah u Kanadu, daj, evo, daću ti keš, pokreni neki svoj biznis...
Laza: C!
Pera: Šta je sad!?
Laza: Brate ko će da plaća porez!? Ko zdravstveno? Sam sebi?
(i tako dalje)
Pet meseci kasnije, Pera saznaje da je Laza pronađen mrtav u stanu
Mada se čini da ova dva tipa turneja nemaju mnogo dodirnih tačaka, ispostavlja se da je jedino što ih razlikuje ciljna grupa. Zahvaljujući fanovima, svetski čuvena rok-grupa ima uspešne koncerte po celom svetu. Zahvaljujući dijaspori, srpska folk zvezda takođe ima uspešne koncerte po celom svetu.
ROK GRUPA
-Koncert u Los Anđelesu, otvaranje turneje. Slede slični u San Francisku, Čikagu, Filadelfiji, Bostonu, Njujorku, Torontu,...-Evropski deo turneje: koncerti i festivali u Londonu, Parizu, Berlinu, Beču, Stokholmu, Moskvi,...
-Azijski deo turneje: koncerti u Tokiju, Hong Kongu, Tajvanu, Singapuru, Filipinima,...
-Okeanijski deo turneje: koncerti u Sidneju, Melburnu, Pertu i Velingtonu
-PAUZA od turneje, zarad snimanja fensi spota na Antarktiku
-Latinoamerički deo turneje: koncerti u Rio de Žaneiru, Buenos Airesu i Santijagu
-Zatvaranje turneje negde u SAD
SRPSKA FOLK ZVEZDA
-Otvaranje turneje u Areni u Beogradu
-Koncerti u Skoplju, Podgorici, Banja Luci, Prijedoru, Sarajevu (uprkos pretnji bombama), Zagrebu (uprkos pretnji svim i svačim), Ljubljani
-Koncerti u Beču (u Domu Kulture), Minhenu (u kafani "Kod gazda Miće"), Štutgartu (u etno-klubu "Opanak"), u okolini Berna (na imanju nekog bogatog gastosa), Stokholmu (u nekoj manjoj sali)
-Tokom presedanja na aerodromu u Londonu, dolazi do spontanog koncerta za neke Japance koji su prepoznali ovu zvezdu sa "You Tube"-a. Pre samog poletanja, harmonikaš zapisuje jednom od njih akorde neke pesme, da se ne bi više mučio da skida po sluhu.
-Koncert u domu srpske kulture u Torontu (krcata sala), u dosta velikoj i krcatoj sali u Ontariju, zatim u još većoj sali u Čikagu, pa u nekom amfiteatru u Njujorku i konačno u restoranu "Srpsko veselje" kod nekog gastosa u Los Anđelesu
-Neplanirani koncert u Havani. Ljubljenje tri puta sa Fidelom Kastrom
-Koncerti po kafanama, klubovima i restoranima u Pertu, Sidneju, Melburnu i Velingtonu. Odbijanje svadbenih ponuda pijanih gostiju. Snimanje spota za Youtube sa kengurima i koalama.
-Nastup u Kejptaunu u kafani "I ovde je kročila srpska noga"
-Koncert u Dubaiju u palati bogatog šejka, koji je oženjen rođenom sestrom folk-zvezde i diskretno je finansirao ovo svetsko putešestvije.
-Koncert u Istanbulu na festivalu balkansko-azijskog melosa
-Koncert na Krfu u kafani "Tamo daleko"
-Koncert u Sofiji na stadionu
-Zatvaranje turneje u Kragujevcu na stadionu
To je kad plaćaš dva kredita.Za kuću i stan.Iako znaš da ih do pedesete nećeš otplatiti, demokratski i potpuno slobodno možeš da biraš između Koka Kole i Pepsi Kole. Sve ostalo moraš da radiš kako ti kažu.
Priča o Aronu
Jedan naš gastarbejter hteo je da za Božić ispeče prasence. Malo hrskavo i da može da stane u rernu. Otišao je da kupi. Ako treba i živo. Ali u razvijenim zemljama gde je standard visok, ne može da se kupi prase kao na vašaru u Mionici. Možeš demokratski i potpuno slobodno da kupiš vakumirane krmenadle, ramstek, biftek, ćevap. Ne možeš da kupiš svinjče u prirodnom stanju. Šta će naš gastarbajter, jede mu se prase, ode čovek u pet šop. I kupi slatko prasence po imenu Aron. Aron je mesec dana uživao u punom komforu. Gledanje televizora,klima stan u Dizeldorfu, redovna klopa. Ali naravno nijedan ručak nije besplatan. Aron je morao prisilno da ode na konsultacije sa svojim predacima. Božićna prasetina je bila izvrsna i naš gastarbajter je bio sasvim zadovoljan mesom, a i sobom. Smatrao je da je ovo bilo jako dovitljivo. Dva meseca posle Božića, stiže mu pošta. Poziv da dovede Arona na besplatnu vakcinaciju.Kako za to više nije bilo nikakve potrebe, čovek se nije odazvao. Posle nekog vremena došli su mu na vrata da ga pitaju zašto se on ne odaziva na poziv, kad je vakcinacija besplatna. Ovaj mrtav ladan slegne ramenima i reče kako je Aron otišao tamo gde mu vakcina neće trebati. Pojeden je i to u slast. Nije dugo trebalo da se napravi medijska frka. Zaštitnici prava životinja, zaštitnici životne sredine, feministkinje, borci za prava seksualnih manjina....Svi zajedno ocrniše čoveka. Zaostali i primitivan Srbin, nije ni čudo! Platio je kazne i rešio od sada Božić slavi u Srbiji, gde će moći da preteruje sa rakijom i prasetinom do mile volje. A onda opet u fabriku da vozi viljuškar....Eto. U modernom, slobodnom, demokratskom društvu čovek danas može samo da kupuje tuđu robu. Ne daj bože da improvizuje i nešto uradi za sebe.
Za razliku od depresije izazvane raskidima, fikcionlanom debljinom, ružnoćom i ostalim čudesima koja se dešava u 99% slučajeva kod žena, kladioničarska depresija je posebna vrsta depresije koju u 99% slučajeva doživljavaju isključivo muškarci, jer su emotivno vezani za sport, a sport je novčano vezan za kladionicu.
Faza I; Razmišljanje i moljenje boga;
Biranje parova, skupljanje informacija i pametovanja drugih o ekipama, tabelama, bodovima, nameštaljkama, ko ne igra, kome je crk'o pas i slično.
Svako veruje u boga kada odigra tiket, to je činjenica. ''Pomozi bože!'' je neizostavna replika kada čekaš poslednji par na tiketu da ti uleti za neke pare.Faza II; Pomno praćenje i iščekivanje rezultata;
Odigran tiket zahteva punu pažnju igrača. Njakanje teleteksta ili sajta sa rezultatima svakih 30-70 sekundi je stečeni refleks. ''TO BRE!'' ili ''Pu, mamu ti jebem da ti jebem, ajde više!'' su standard replike, u zavisnosti da li igra prolazi ili ne.
Faza III; Dva scenarija su moguća:
IIIa; Prolazak tiketa;
Koliko god to kladioničar ne želeo da prizna, prolazak tiketa je užasno retka stvar, i zbog toga se smatra dijamantom, suncem i praćen je instant srećom. U ovom retkom slučaju, depresija nije ishod. U 5% slučajeva (ako ne i manje) se ovo dogodi.
IIIb; Padanje tiketa i odbijanje istine;
Tiket pao na 2 ili više utakmica, ajde još, bože moj, preživi se, neka su čak i veće pare. Ali pad na poslednju utakmicu boli više nego spoznaja da ćeš morati ćaletu da objasniš gde su pare za novu ratu udžbenika koje si trebao da platiš.
Odbijanje se svodi na to da misliš da si pogrešio u tome što si tiket stavio u pogrešan džep, seo za pogrešan sto i pisao pogrešnom olovkom, nisi izašao iz kladže na dobar način, ili nisi parkirao biciklo na dobitno mesto. Svi su krivi, sem tebe.Faza IV; Prihvatanje;
Ti si kriv. Ko te terao da igraš Mančester protiv Bilbaa. Trebao s razmišljati da ih boli kurac za kup UEFA, a da će ovi separatisti muda da pojedu ne bi li prošli. Ćale te rastavio za pare tako da ti senka kasni par sekundi za tobom.
Faza V; Feniks;
Zacelele su rane, i fizičke i psihičke, opet je tu koji dinar, vreme je za ponovni početak. Sve faze inad padaju u zaborav, brišeš sve što ti se dogodilo i što bi moglo da pomogne.
Rata za ekskurziju na Real protiv Malage. Pomozi bože!
Priroda je regulisala sve. Doduše, imala je par grešaka u svom radu, ali definitivno, najveća greška je to što je dozvolila da žena bude dominantnija u svakoj svađi. 'Ajde, moš ti da je odalamiš preko labrnje i tako rešiš stvar na brži način, ali da ga jebem, nije to rešenje. Njima je u genetskom materijalu upisano da se bolje svađaju, da vade argumente koje ti ne možeš ni da smisliš, da koriste to što su „slabija polovina“ i još trista drugih kuraca. Mada, najbolje je kad popustiš i jednostavno se praviš lud. Sve će leći na svoje mesto.
-Zar uvek kad dođem sa posla moram da zateknem haos u kući?! Dozvolila sam ti da držiš rakuna za kućnog ljubimca, da od moje sobe napraviš lovačku kuću, da od terase napraviš borilište za petlove, ali polako mi sve to predstavlja veliki teret i opterećenje!
-Ooo, pa 'de si, Mala?! Kako si provela dan?!
-Ti mene uopšte ne slušaš?!
-Slušam, samo sam izgubio tok misli kod onog „zar uvek“...
-Ijaoooo, majko mila! Pa, ti definitivno nisi moguć... vidi ovo, kakvo je ovo sranje po štoku od vrata?!
-Aaaa, to?! Pa, to ti je... kako da kažem... gulaš i guščija mast!
-Pobogu, šta to traži na vratima?!
-Vežbao sam Astora da lovi po drveću... doduše, to je malo improvizovano drvo, ali bolje po štoku nego da sam namazao tvoj ormar sa garderobom, zar ne?! Vidiš da mislim na tebe...
-Poludeću! Završiću u ludnici pored tebe...
-Nećeš! Možda kad vidiš spavaću sobu...
-Ne, previše je... idem da legnem u dnevni boravak, ovo je dovoljno.
-Samo virni... naučio rakun da ne kenja po krevetu, sad samo po simsu, mada, uleteo je neki vrabac, pa ga on stigao na tvojoj strani kreveta...
-Napolje iz moje kuće! Spavaj u garaži dok ne razmisliš o nekim promenama.
-Već sam mislio o tome... vidiš, kupio sam Pan erotiku, pa možemo da uvedemo kao standard „Umornog kosača“ i ja sam smislio još jednu... „Orao sa Zlatibora“. Vidiš, ti legneš, a ja se popnem na ormar iiii...
-Prekidaj, ja sam digla kredit za stan, tvoj je samo auto, tako da moraš da se slažeš sa mojim zahtevima, makar bili i preterani. Eto, teraš me da budem kreten, a sam znaš koliko te volim... baš si u nekim momentima... uffff!
-Ma, jok. Sve ok. Stoji tako. U pravu si. Odoh da izduvanim jednu na terasi. Neću više da pušim u kući, rakun ide na plac, skidam ona sranja iz spavaće. Od danas sam drugi čovek.
...jebaću ti majku, samo da prođe godišnjica. Neću kum da uzme pe'sto eura samo zato što je znao da nećeš sa mnom izdržati ni godinu dana. Biće po mom, otići ćemo mi kod mojih na selo, pa grabulje u šake, jeb'o li te ćaća...
Generalni savet koji se daje muškarcu koji bi da stupi u vezu sa strankinjom. Naime, postoje tumačenja oko sličnosti država i njihovih automobila, ali imamo li u vidu da muškarci obožavaju da posmatraju automobile i žene konstantno ih upoređujući i izjednačavajući im karakteristike, dolazimo i do ovog drugog tumačenja. Ujedno je ovo još jedan pokazatelj endemskog tipa ličnosti. Ovo su jedino Englezi otvoreno priznali i za auto koriste zamenicu za ženski rod „she (ona)“, iako bi po logici stvari trebalo da bude srednjeg roda.
- Švedska: Modeli kod kojih preovladava svetla boja spoljašnjosti. Vizuelno vrlo prihvatljivi i kvalitetno građeni, dugo rade svoj posao i po najtežim uslovima. Bezbednost ogromna, izdržavaju puno onih koji ih drndaju čak i istovremeno i time se diče toliko da to često završi na filmu. Solidno će te iskoštati, ali standard, jebiga.
- Nemačka: Dosta nalik švedskim modelima. Nešto malo „grublje i mišićavije“ linije, uglavnom skupog održavanja ali retke intervencije. Visok kvalitet, dobro očuvano, pa i ako promeni vozača, opet je u odličnom stanju. Manje se javno reklamira.
- Italija: Jako lepa spoljašnjost, ekstravagantnih boja i stila, brzo, živahno. Ali ne baš vrhunski kvalitetno. Ubrzo pošto se njihov model preuzme, spoljašnjost propada, a primeti se i da ne troši tako malo, a zaobljava se i linija. Održavanje mora biti konstantno i na to odlazi solidna količina para. Ali služi.
- Francuska: Slično Talijanima, ali nešto izdržljivije spoljašnjosti. Dugo ostaje lepo i udobno, zahteva jako nežno rukovanje, ali troškovi održavanja su nebeski!
- Rusija: Traže konstantna ulaganja u njih, ali sitnija. Spoljašnjost tu i tamo, vidi se neki trud na tome kod modela novijeg dauma. Funkcioniše i u najgorim i najsurovijim uslovima tako da pali i na najgoroj hladnoći. Šta god sipao, tera.
- Engleska: Nepopularno i nepoznato kod nas
- SAD: Masivni i teški modeli, navikli da troše prekomerno. Velikih gabarita i teški za rukovanje pri glavnoj nameni. A opet, samozadovoljni i nadmeno se njih drže dok na TV-u reklamiraju elegantnije linije.
- Srbija: Neobična mešavina stilova i karakteristika. Fina potrošnja obzirom na veličinu modela, traži stalna ulaganja različite visine. Često su radovi na njima improvizovani. Vrlo ćudljivog načina rada i često kao da namerno zajebava. Ispušta čudne zvuke koji iritiraju, lupa sa svih strana, ali uvek može još da tera. Korisnici često tvrde da svaki problem imaju tendenciju da rešavaju udarcima. Tvrdi se da se na taj način vrlo efikasno zatvaraju pojedini delovi koji zevaju kada ne bi trebalo, ali ta se moda polako napušta. Jednom kada to preuzmete, pomirite se sa činjenicom da ste na poduži period sa tim zaglavili i da jedino preostaje da ćutiš i trpiš.
Blistava zvezda penjalica na kinematografskom nebu Srbije...ili barem kada se radi o čistoj finansijskoj prođi na bioskopskim blagajnama diljem pomenute postojbine potomaka nekadašnjih Atlantiđana. Inicijativa koja je s jedne strane "vratila ljude u bioskope" (kako i glasi jedan deo njene propagandne kampanje) a s druge nastavila tamo gde su stale "Zona Z" i "Ivkova S", kao začetnice prethodnog vala (ne)kreativnosti srpskih scenarista i reditelja i korelirajućeg sorzavanja srpskog filma kao umetničke kategorije. Dobro, jebiga, ne mora i ne treba film uvek da bude "umetnički", naprotiv čak!...ali nije fora baš ni da ga skroz-naskroz unjanjave ziljavštinom zbućkanom od čemerno lošeg teksta, priučene režije i antitalentovane glume, pri čemu ovo potonje ipak i najviše vuče celu tu kočiju govana. Nizbrdo, razume se.
I kako ovaj tekst ne bi bio tek još jedan uopšteni hejt uopštenog hejtera, podeliću sa vama i ciljani razlog iza istog - SPORT. Rešili, naime, Bjela i koproducentska mu ekipa da konačno ljuto izeksploatišu i jedinu preostalu kako-tako pozitivnu tematiku u narodu srpskome i još jedared udare na poslednje tragove nostalgije za nacionalnim ponosom međ' istim (jer, bud'mo realni, ovaj danas je u žestokoj krizi već jako dugo vremena), servirajući nam tako tragikomično dramatizovane sportske uspehe iz slavne prošlosti nekadašnjih država čije smo dugovi nasledili.
Ono, ništa lično protiv čitave te profiterske ekipice i to, ali - utopili se u pesku na barži za malo dana, dabogda.
Evo par predloga veselom društvancetu koje ispija "Harizmu" iz vinarije Zvonka jebenog Bogdana u Voulez Vous-u poviše Južnog Bulevara, za neke buduće jugonostalgične umetničke projekte:
1. Ipak se okreće - film o prvoj selekciji Jugoslavije u boćanju. U principu priča koncepcije tipa "jedva smo se skupili", dok jedan član ekipe obavezno može biti nadrkani general u penziji koji na kraju ipak osvoji srca gledalaca (kastovati Batu Životinju, tojest, ako matori i dalje bude živ)...i, usput, bronzanu medalju na XIV-im Rusofilskim Igrama.
2. Brža od pucnja - biografija o Jasni Šekarić, njenim uspesima, životnim usponima i padovima, uzbudljivim finalnim serijama na 12 OI na kojim je učestvovala. Može kad rikne a i ne mora.
3. Vodena stihija - Šapić i ekipa. Svetski šampioni. Ili evropski. Ili nebitno. Ali protiv Hrvatske. Pritisci. Javnost. Potom slava. Kanonizovanje. Ep o Gilgamešu. Šapić da glumi samog sebe kako se seća prošlosti.
4. Dečko od stakla...mada kapiram da bi naslov Dečko SA KOSOVA od stakla privukao mnogo retardiraniju, time i brojniju publiku - ostvarenje koje kazuje priču o, sada već predsedniku zemlje, Novaku Đokoviću, prodaji palačinkarnice ili čega već na Kopu da bi on usp'o, njegovom odnosu sa porodicom, strahovima, nadanjima, usponima, stradanjima, glutenu, Jeleni, osvajanju svetskog teniskog vrha, imitacijama kolega-sportista (film bi, dakle, zahtevao od glavnog protagoniste izuzetne glumačke performanse) i konačnom kandidovanju za predsednika države, što je se ispostavilo i kao presudno za konačni ulazak iste u EU. Ćaleta da igra Vuk Kostić, ima tu neku zlikovačku njušku...
5. Leti, leti tamo gde je limun žut... - član reprezentacije Srbije u avio-modelarstvu, Petar, gubi se negde u džunglama oko Bangkoka za vreme održavanja Svetskog Prvenstva u pomenutoj "sportskoj" disciplini i, posle puno dogodovština i bliskog susreta sa aligatorom (kojeg je kasnije pripitomio i nazvao Joca), uspeva da od papaje, listova banane i bambusa napravi letelicu koja će ga preneti u voljenu otadžbinu. Po dolasku u zemlju, logično, dobija doček na balkonu skupštine grada u Beogradu. Film treba završiti scenom u kojoj glavni lik pušta svoj poslednji avion u životu, sa 85 godina, dok stoji pored beogradskog Pobednika i nasmejano žmirka u ozeblo Sunce. Ja bi to gled'o, ne znam za vas...
Hmmmm... Da, da... Tako, dakle, stoje stvari? Danas si razočaran skoro svim i svačim, u kurcu si nekom, još malo pa totalnom, pa širiš negativan vajb kao pčele polen. Simpatično je to, simpatično. Mislim, žalim slučaj i saosećam sa tobom, sve je to normalno i svako ko se iole smatra humanoidom prođe kroz to u nekom trenutku svog ovozemaljskog života. Neko i po par desetina puta, ako ćemo da budemo pošteni u preraspodeli bolnog bremena.
Ne znam kako da ti pomognem, stvarno ne znam. Ne, nije za poželeti tvoje trenutno psihičko stanje. Ne bih te čak ni poslao na posmatranje, da tokom psihoanalize tvojih misli, mladi psihići ne bi, kojim slučajem, pošandrcali. Jeste, sad te poprckujem malo, ali šta ću kada si savršen materijal za to. Ne, nije lepo, ali ovakav dril je sasvim na mestu, jer od nas stvara bolje ljude. Ja sam kroz slične dril seanse već prolazio i, kao što možeš videti, ništa mi ne fali. Da, znam da je tek dva i trideset popodne i da mi je ovo treća šljivka, ali meni je danas slobodan dan i ja sam odlučio da ću da čiliram i uživam tokom celog dana. Pijem domaće, nikako stranjsko – takav mi je standard.
Da, da - svakako: zbog ovakvih kao što sam ja i jesmo u kurcu kakvom jesmo. Jeste, jeste - takoe! Vidiš kako ti sve znaš, kao prava 'čelica Maja Marijana. Murš, bre i sikter pride! Nisam na radnom mestu da bi mi pridikovao. U svome sam domu i rešio sam da ovaj resto od plate iskoristim kako treba - za svoj pležir. Ćef mi je, eto, da uživam u plodovima svoga rada. Uostalom, ti si došao kod mene i krenuo da mi jadikuješ kako ne jebeš. Dobro, dobro, Džeremi, izvini - znam da jebeš. Možda ne ženske, ali mene sada sigurno jebeš u mozak, penetriraš mi u psihu samo tako.
Dobro, bre, čoveče - koji je tebi đavo? Ti se non-stop nešto žališ, non-stop nešto kukaš, non-stop sliniš kao neka trinaestogodišnja tinejdžerka koju je simpatija iskulirala kao da i ne postoji. Da te neko ko te ne zna vidi tako skrušenog, pomislio bi (o, mučenik) da su sve muke sveta na tvojim plećima. Oplakuješ sudbu kletu što je tebi podelila loše karte i što su se nebesa urotila protiv tebe i što ti svi rade iza leđa. To je zato što si ti tako jebeno bitan i mrze te jer si tako kul.
Hej, hej - ja tvoju švecu pominjao nisam, te stoga ni ti moju staru da nisi uzimao u usta, da ti ne bih zavalio jednu roditeljsku šamarčinu sada, jes' čuo? Ne treba mi tvoje izvinjenje, budalo, već mi treba da zaćutiš i da pokušaš da obradiš barem deo ovih informacija koje ti pružam. Svestan sam da je to nemoguće, ali moram da pokušam. Ne, ne govorim ja da si ti debil, već da se ponašaš tako. Jao, izvini što nemam obzira prema tebi i tvom trenutnom "u kurcu sam strašnom" stanju.
Ti bi voleo da si se rodio u vremenu kada svet nije bio u ovakvom šitu ili kada barem ova zemlja nije bila u ovakvom sjebivitisu? Nema da brineš, sa' ću da u "Večernjim novostima" u rubrici „Pisma čitalaca“, ostavim tekst sa tvojom žalopojkom, a Marti i profesor će doći da ti pomognu čim ga pročitaju u toku nedeljnog popodnevnog čaja, kada inače prelistavaju stare novine.
Kakav razlog? Čekaj, čekaj! Ti 'oćeš da kažeš da je nekada bilo razloga što je sve sjebano, a sada je sve sjebano samo sjebanosti radi? Na kojim si ti drogama? Vidi, svet nikada i nije bio sjeban sa razlogom. Sve je to do ljudi koji imaju potrebu da u svemu sjebanom pronalaze neki razlog koji opravdava lošu situaciju. Kada jednoga dana budemo proživljavali zombi apokalipsu, sigurno je da nećemo tražiti razlog zbog čega mrtvi ne ostaju mrtvi, već ćemo pokušavati da na kraju dana sačuvamo glave na ramenima.
Šta to znači? To znači, brajko moj, da je ceo jebeni ljudski rod oduvek bio u nekim sranjima, bilo većim, bilo manjim. Oduvek se sve svodilo na očuvanje glave na ramenima na kraju jednog i na početku drugog dana. Radiš, znojiš se, krvariš, dobiješ kintu, platiš šta imaš i onda dođeš doma, otvoriš pivo i uživaš u onom prvom, najhladnijem gutljaju, najlepšem od svih. Izgaraćeš na dva posla da bi skupio kintu za dažbine i za vraćanje jebenog kredita (jeb'o ti dan kad si se opek'o i uzeo ga) sada, a sutra, kada skineš tu bedu sa vrata ćeš moći da malo odahneš. Kažem "malo", jer odmora nikada dosta, a obaveze i računi pritiskaju sa svih strana. Sutradan će situacija biti još gora, pa će neki likus koji se vratio iz mrtvih pokušati da te gricne.
Znam, jeb'o me Romero da me jebe - neka. Bolje i da me on jebe nego da budem patetični, cinični nihilista koji kuka. Da, govorim o tebi. Što? Pa, zato što si veoma naporan i zato što mi kvariš auru i unosiš sivilo u toplinu doma moga. Od te tvoje životne epopeje dobijam dijareju. Sam sebi si iskopao raku uzimanjem kredita; daske za sanduk si sastavio onda kada si rešio da finansiraš onu malu sisatu i sve njene hirove, 'mesto da si lepo uložio u svoju budućnost. U sanduk si legao onog trenutka kada si pomislio da si mnogo jak, pa si počeo da se bahanališeš svojim odnosom prema drugima – spalio si većinu mostova iza sebe bez da si zastao i razmislio makar na tren. Ekseri u tvom kovčegu bili su svi oni događaji koji su usledili od kada si dobio voljno od svoje drage, kada je kinta presušila i kada si ostao bez šljake – kada si bukvalno sam sebi postavljao nogu i samog sebe degradirao.
Zato te molim, ljudski te molim, da me poštediš svog daljeg prisustva u mojoj bližoj okolini, od sada pa nadalje, na neodređeno vreme. Ne mogu, brate, više da se zamaram sa tobom. Idi gledaj u sunce ili idi po uput, pa posle nastavi pravo do psihijatra - oni barem imaju naknadu za baktanje sa tvojom sortom, dok ja to radim na volonterskoj bazi. Da sam neki NVO-ovac, pa da i ima neke logike da to radim. Ovako - ne. Putuj, igumane - u svet vrli ti pohrli. Pusti mene, ubogog mediokriteta jajarskog, da uživam onako kako mislim da treba. Sajonara!
Srpski sportisti su još od prve polovine prošlog veka čuveni po tome što su za svoje loše rezultate okrivljivali sudiju. Dobro, jeste sudija na SP 1930. priznao gol Urugvaju kada je policajac vratio loptu u igru, ali momci, što ste posle primili još 5 komada? Mentalno ste pali? Pa što vam nije proradio adrenalin i srpski inat!?
I sve bi bilo u redu da se to završilo sa Urugvajem 1930, ali i da se ograničilo samo na sport. Ali nije. Sport je dobra alegorija za opšte društvene osobine. I sad, mada to nije neka tajna, pokušaću to da predočim kroz par primera (nadasve, neki su istiniti).
Perica izlazi iz škole i plače.
Keva: Što plačeš, sine!?
Perica: Marina je dobila jedinicuuu!
Keva: Pa što? Jesi li zaljubljen u nju?
Perica: Nee, nego i ja sam dobio jedinicu!
Keva: Pa što odmah ne kažeš!?
Perica: Pa nastavnica je bila nadrndana, i dala nama petoro jedinice, baš je bila stroga...
Keva. Pa da li je neko dobio peticu?
Perica: Jeste. Mika... Pera, Laza... Ana, Marija... Strahinja...
Keva: E, pa, nije ona bila nadrndana, nego ti nisi učio. Nema kompjutera dok ne popraviš!
Perica: Kmeeeee!!!*
TV emisija
Voditelj: Gospodine Dinkiću, mnogi smatraju Vaš ponovni ulazak u vladu veoma kontroverznim.
Dinkić: Ne znam zašto to mislite?
Voditelj: Naime, mnogi ekonomisti vas krive za ekonomsku, pa i političku nestabilnost.
Dinkić: Ne shvatam zašto. Ja sam donosio najviše investicija, "Fijat",...
Voditelj: Sve je to tačno gospodine Dinkiću, međutim ne možete ostati nemi i na neke druge činjenice. Izuzev prošle vlade, koja je dočekala kraj mandata i to na jedvite jade, vaši ljudi, pa i Vi lično ste optuživani za prekidanje mandata 3 prethodne vlade.
Dinkić: To je netačno! To je medijski spin aktuelnog režima!
Voditelj: Pa i vi ste deo tog režima...
Dinkić: Pardon, bivšeg režima (Misli: ko mi se beše sada pridružio na vlasti?). U svakom slučaju, prva vlada se raspala jer nije imala poverenje naroda, druga je prekinula mandat zbog promene ustava, treća zbog nesaglasnosti oko Kosova. Kakve ja imam veze, čoveče?
Voditelj: Dobro, gospodine Dinkiću. Druge optužbe se odnose na očajno vođenje ekonomske politike.
Dinkić: Ne vidim kakve ja imam veze. Ja sam samo bio guverner Narodne Banke, ministar finansija i ministar ekonomije.
Voditelj: Pa, za to vreme, dinar je dospeo na mesto četvrte najgore valute na svetu. Standard je gori nego u pojedinim periodima Miloševićeve vlasti. Plata je najniža u Evropi. Nezaposlenost skoro 30%. Više je penzionera nego radnika.
Dinkić: To nema veze sa mnom. To je krivica prethodnog režima.
Voditelj: Ali i vi ste bili u prethodnom režimu!
Dinkić: Nije krivica moje stranke! Nas su hteli da izbace!
Voditelj: Ali Vaša stranka je držala sve ekonomske resore!
Dinkić: Vi me vređate i spinujete. Razgovor je završen! (= KMEEE!)
Bio jednom jedan tržni centar po imenu „Delta siti“ instaliran na Novom Beogradu. U njemu beše svega, čak i od ptice mleka. A muzli su i mušterije. Oni koji su imali para mogli su sve da kupe. Oni koji nisu, mogli su da se kupe. Vlasnik „Delta sitija“, inače Alfa-mužjak, sa Iks – Ipsilon hromozomima, otporan na Gama-zrake, beše Miroslav Mišković. Svakoga dana Mišković, imaše običaj da šeta po obližnjem Savskom keju. U holu „Delta sitija“ održavale su se tih dana humanitarne akcije za decu sa Kosova, pa na suzi lak Miroslav, ne beše u stanju da gleda toliko praznih džepova koje je neko drugi ispraznio. Odlazio je kraj reke da pusti mozak na pašu. Za to vreme jedan paša u Turskoj odlazio je da pusti mozak na Miroslava.
Šetajući kejom, Miroslav primeti da jedan Kinez sedi svakoga dana na obali i peca. Svakoga dana on upeca samo jednu ribu i odmah ode kući. „Zašto peca samo jednu?“ ne bi jasno junaku naše priče. Dani su bili lepi, voda bistra, a riba - kao kod ginekologa. A Kinez peca samo jednu! I jednoga dana preduzetnički duh Miroslava ne moga da izdrži pa on stoga priđe Kinezu na obali.
„Gospodine, danima vas posmatram i ne mogu da odolim da vas nešto pitam. Zbog čega svakoga dana pecate samo jednu ribu?“
„Jedna riba mi je sasvim dovoljna“ odgovori smerno Kinez, češkajući se po majici sa likom Brusa Lija.
„Zbog čega ne upecate dve ribe?“ bi uporan Mišković.
„Ne razumem, šta će mi? Hoćete da se ugojim?“
„Pa zar kod vas kosookih nije na ceni biti sumo-rvač?“
„Pobrkali ste. To su Japanci. Mi smo Kinezi.“
„Ma dobro, ja vas žutaće uopšte ne razlikujem. Znate kako se to zove?“
„Glupost?“
„A ne! Tolerancija! A da bih vam dokazao koliko sam tolerantan pomoći ću vam da se obogatite. Ja sam znate beli mag ekonomije u Srbiji. I podeliću sa vama tajnu uspeha poznatu u ovim delovima sveta kao „Miroslavljevo jevanđelje“. Dakle, morate da pecate dve ribe“
„Ama, dragi čoveče, šta će mi dve ribe?“
„Jednu jedeš – drugu prodaš i profitiraš!“
„I šta ću posle?“
„Od tih para kupiš drugi štap pa pecaš sledećeg puta četiri ribe!“
„Četiri? Zaboga, šta ću s njima?“
„Jednu opet hasaš, a tri utopiš i kupiš mrežu. Pa na vodu“.
„Ali ja nemam čamac.“
„Polako. Dođeš u jednu od mojih banaka i uzmeš kredit koji ćeš da otplatiš pecanjem. Ali pecaćeš samo one skuplje ribe. Somove recimo.“
„Potreban je som da bi se kod vas digao kredit?“
„Da. Ili štuka. Dakle, kada budeš imao čamac pecaćeš jata riba i uskoro ćeš moći da zakupiš tezgu na ribljoj pijaci.“
„I šta ću posle?“
„Imaćeš direktnu kontrolu nad prilivom kapitala. Kada budeš vratio prvi kredit uzećeš drugi, veći, na duže.“
„Šta će mi još jedan kredit?“
„Da zakupiš zemljište i otvoriš mali kineski restoran. Kad podigneš kredit polovinu novca odvoji za materijal i troškove a drugu polovinu odnesi u opštinu da njome pomogneš predsedniku da shvati zašto ti treba taj lokal. Znam ga lično, još dok se pre dvadeset godina igrao u pesku, u Iraku, sa priznanicom od oružja čika Sadama. Dakle, tako za nekih pet godina dobijaš restoran. „
„I to je to?“
„Tek si počeo! Ulažeš u biznis, preuzmaš „know-how“ tehnologiju iz inostranstva, ideš na dokvalifikaciju, primaš strane eksperte, otpkupljuješ licence, dovodiš kuvare sa Zapada, poštuješ HASAP standard i na kraju uđeš u stranku i za desetak godina dobiješ novac za veliki restoran u centru.“
„Stranka? Ja nisam u stranci. Mi Kinezi smo tradicionalno ljubitelji komunizma a ovde su na vlasti demokrate“.
„Demokrate? Sine... Samo se ti učlani u stranku na vlasti i nemoj da sumnjaš u čika Miška. Ja sam pored tebe sve vreme, tu odmah, polu-levo, u rubrici „Procenti partnera“. Trebaće ti ovakav sekundant, kad izađeš napolje.“
„Iz restorana?“
„Iz zemlje! Na strano trižište! Na Zapad“.
„Ali ja sam već zbog posla na Buvljaku došao na Zapad“.
„Druže, jadan si ti ako ti je Srbija Zapad... Ti ćeš sa svojom licenciranom ribom u Meku dobrog jela! Evropa! Pariz, Rim, Berlin! Ma neće proći ni dvadeset godina a svi će hteti tvoju kinesku ribu! Jer si Kinez, kontaš?“
„Da... Znači to je kraj?“
„Ni blizu! Danas ne možeš da se baviš samo jednim poslom. Moraš da investiraš u najisplativiji posao u zemlji. A to je kod nas politika. Dakle investiraš u neku stranku. U stvari u što više njih, za svaki slučaj. Oni pamte sve, pa ti posle izbora daju neko mestašce u skupštini ili ti bace neku kosku u vidu neke funkcije prilkom privatizacije, tendera ili prodaje akcija. A ako ti se ide u politiku onda se lepo skloniš u upravni odbor neke međunarodne firme, pa bog! Obavezno se pokrsti u pravoslavca. Boli te uvo, ništa ne košta. Pa državljanstvo, dubl. I ko zna, možda zaglaviš u nekom diplomatskom predstavništvu. Ili u nekoj od onih nevladinih organizacija što ih prave oni narkići-hipici da čuvaju kišne šume i spreče glad u Africi. Ma ima da postaneš Godzila svetske ekonomije! Brend bre!“
„Godzila je iz Japana.“
„Nebitno, sinak! Za četrdesetak godina ti si milijader!“
„I šta ću onda da radim?“
„E tad više ništa nećeš morati da radiš. Imaćeš sve. Lepo uzmeš štap, sedneš na obalu reke, opustiš se i pecaš...“
„Ali, gospodine“ Kinez ga pogleda svojim dubokim očima „JA TO I SAD RADIM“
Prevariti. Ići linijom manjeg otpora. Zaobići zakon. Iskoristiti nečije poštenje. Malo zagaziti na punu liniju, nekad prestići na punoj liniji a ne dati žmigavac, zgaziti dijete na ulici pa se vratiti da se uvjeriš da nije preživjelo. Dobro, zanio sam se malo. Ali zašto da ne, mislim prestići na punoj liniji, ako nema radara, a žuri ti se da stigneš.
Izdvojiti se od puke svetinje ne tako časnim načinima, da će ti spjevati narodne epske pjesme i organizovati književne večeri u čast tvog imena, ali svakako dostupnim da bi bilo glupo jednostavno ne iskoristiti prečicu, ako je imaš. Pa postoje trotoari pa ljudi opet nekad pregaze preko trave, i pored znaka da je to zabranjeno, pa šta, sve je to za čovjeka, i poštenog, normalnog a kamoli rđavog.
Razmišljanja gospodina Prosječnog, veče, uz cigaretu i čašicu rakije
Nije čovjek stvoren da živi po upustvima koje mu neko nameće, ima on i pravo na svoju volju, svoj izbor i svoj put. Ako su drugi budale da se muče i da ništa ne postižu, ili je to što postižu toliko jadno da nije vrijedno spomena uopšte, što ti to da radiš, zar da budeš budala kao oni? Pa pogledaj ove političare, pjevače, bilo koga ko je išta uspio, kao da je stigao tu pošteno.
Razmišljanja gospodina Natprosječnog, veče, blag gemišt i instrumental Doors-a u pozadini (suštinski ista kao gospodina Prosječnog, samo malo sufisticiranija)
Ajde bogati, nije ovo bajka Hans Kristijana Andersena ni braće Grim, već Srbija, bajka Kristijana Golubovića. I nije tu uopšte ništa tako idilično sa filharmoničnim nadahnujućim pratećim varijacijama Paganinija, ne rastu divovske paulovnije u prašumama, niti sekvoje u kojima žive vjeverice i mrmoti, niti u našim močvarama ima lokvanja da sjedneš i pređeš na drugu stranu. Ako ima močvara onda je u njima živo blato, zašto bi i ti ugazio u njega i prepustio se neminovnosti tonjenja u ambis kad možeš da lagano gaziš po onima što se već guše u njemu. Malo im ubrzavaš taj proces propadanja, ali Bože moj, oni tu ne mogu više ništa. Svakako su živi mrtvaci, a da im pružiš kakav štap da se izvuku nema smisla, prvo jer treba čovjek najpre misliti o sebi pa o drugima, a drugo ne bi ti ni hvala rekli, govna su to. Gledali bi da te gurnu tu gdje su bili pa da gaze preko tebe, vjerovatno su i oni pokušali ugaziti pa se okliznuli ili ih neko gurnuo, malo je poštenih, a da ja gađam ne pada mi na pamet.
Sve ovo može biti opravdanje za prosječnog i natprosječnog građanina Zemlje zašto da se ipak ne pati, ne znoji i ne krvari, već malo zaobiđe standardne procedure i hop – evo te ne drugoj strani, evo te na Gondoru. I tada ćeš ti pokazati da si zapravo dobar čovjek, sada, kada si tu. Prije si im htio pomoći, ali nisi imao načina. Sad imaš moć, sada ćeš im pokazati pravi put, sada ćeš, sa tog mjesta propovjedati istinu i pravdu. Ne kontaju oni to. Jer zato si to radio, zato si prešao preko svog ponosa, da bi mogao pomoći, tada nisu shvatali tvoje plemenite ciljeve. Sada si propovjednik, učiš mlade generacije, otvaraš im vidike i horizonte i pričaš kako će sve biti dobro ako budu pošteni. Al’ što je najgore, i sam vjeruješ u to. Moral je sasvim napustio tvoje biće, ostala je ljuska puna samosvijesti o vlastitoj vrijednosti, uživaš u sebi i svojoj pojavi. Hej, sanjao si o tome, izdvoio si se uspio. Al’ što je super, ljudi ovdje stvarno slabo pamte, tako da vrijedi gaziti po njima, i preći na drugu stranu od one na kojoj su oni, obični smrtnici, jer će te ti smrtnici zaista uzdizati, zaboraviće za neko vrijeme sve tvoje podvale i laži, da si ih redao kao stepenice do vrha Ajfelove kule. Ko im jebe mater, kad su glupi, nek’ trpe sad. Neću im poklanjati svoje mjesto i svoje zasluge, ako hoće i oni nek’ se bore, ako neće, nek’ crknu. Nije džaba Darvin pričao o preživljavanu najinteligentnijih, najsposobnijih jedinki. I pokvarenost je neka vrsta inteligencije.
Postoji samo mali problem, treba naveče zaspati. Ali bensedin, koja tableta za spavanje će umiriti to malo savjesti što je ostalo ako je ostalo.Samo hoću da vam ukažem na činjenicu da je Kosovo i Metohija mnogo važnija tema od bilo kakvih pridruživanja I fašisoidnih ideja gospođe Marković i nekih drugih u ovoj sali, hvala Vam najlepše.
I moja kuća, i na svakom mjestu čitave familije Vučića a nismo mala familija, na svakom mjestu biće baš ovo, da vam pokažem (Ul. Generala Ratka Mladića)
Hoćemo li da idemo sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa onima koji hoće da nas unište, sa onima koji su ubijali ovaj narod, sa onima koji su rušili mostove, da li to neko pokušava da ih amnestira ili pokušava da natera da zaboravimo šta su nam radili prethodnih godina i šta nam I dalje rade.
Pa bi bombardujte, ubijte jednog srbina mi ćemo stotinu muslimana, pa da vidimo sme li međunarodna zajednica ili bilo ko drugi da udari na srpske položaje…
.
. (UJED NEIDENTIFIKOVANOG BIĆA)
.
Da mi smo za ulazak Srbije u Evropsku uniju, mi vidimo Srbiju u Evropskoj uniji, naš put je Evropski put.
Srbija ima nesporne i nedvosmislene međunarodne obaveze i prava, koja je sama preuzela donošenjem zakona o narodnoj skupštini, u koje spade i hapšenje generala Mladića.
Voislav Šešelj je običan lažov.
.
.
.
Ulazi u stan, po stanu se širi miris skuhane kafe…Hmm, galijano reklo bi se. To je sigurno njegova dobra ženica spremila da ga sačeka…’’da li me stvarno voli?! Možda je tu samo zbog ovog velikog stana i novca..a možda nije ni bitno. A stvarno, ko bi odolio, koliki stan, kako sam ja srećan čovjek. Nije ni posao tako težak..možda malo psihički, stalno me tuže za nešto..al’ ljubomoran narod, šta sam očekivao..sad si tu a oni su tamo, njih to boli. Moraš to trpiti zarad ovog života, ovakvog..A vrijedi..da imam priliku da se vratim opet bi isto postupio…jašta, ugled mi je malo skrnavljen, i ponos, al’ hajd’ , to su sirotinjske discipline, jer ne znaju za bolje…’’
(uobičajeni, svakodnevni i isti kao u zadnjih 10 godina razgovor sa ženom… o poslu, djeci, planovima za sutra bla bla bla… Poslije je tiho odšetao u sobu, spavaće sam, umoran je, bilo je sranja na poslu a i nije raspoložen za društvo žene niti bilo koga.
Liježe u krevet sam,i shvata koliko je prazan. Al’ više ga muči to što je prazan nego što je sam, naći će već neko društvo, to je bar lako. Počinje da ga boli glava i osjeća neku čudnu mučninu u stomaku. ‘’O ne. Opet isto, kao i svake večeri. Zar svaku noć moram isto da trpim i kroz isto da prolazim. Kako se ta dosadna savjest može uspavati i udomiti u stomaku, nije mi jasno.Tu joj nije mjesto. Ali izgleda da tu najviše voli da spava.’’ Noć stvarno nije laka za one koji po danu žure. Soba se smanjuje, zidovi se skupljaju i počinje da ga guši već.
Bože, zašto sam to radio, molim te oprosti mi, jer ja ne mogu sam sebi, svi ti ljudi, svi ti nedužni ljudi sada pate zbog mene, jer sam ja govno.Pije bensedinTo sam radio iz najbolje namjere, da bi moja djeca živjela bolje, nema ničeg lošeg u tome…samo sam se….snašao!
Kaže se u teoriji haosa da ako leptir mahne krilima na nekom mjestu da na drugom dijelu zemlje moze izazvati cunami. Krunski dokaz ove teorije može se naći u svijetu fudbala i kao takva se može uzeti kao aksiom. Mala promjena na terenu sigurno u drugom dijelu svijeta može značit veliku promjenu, a to znaći ako si igro manje od 3 gola na Milan i on vodi do 93 minute 2:0 i Inzagi ga dadne u svom stilu, za što Milanu uopšte i nije bitan go jer već ima pobjedu, a tebi sruši sve nade o odlasku na more, plačanje zakašnjele alementacije od maja onda bi bilo dobro da ispratiš sljedeće događaje koji su bili na uzrok mnogih srčanih napada, razloga slavlja, tugovanja, ili osuđivanja da cijelo ljeto jedeš aleve paprike.
10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.
2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.
