Lik koga apsolutno zabole za mišljenje drugih o njemu i njegovim izborima. Voli muziku koju sluša i uživa u njoj.
Random osoba(nije bitno šta sluša):Ne znam, meni se čini da preterujete... Mislim, ne znam, meni je glupo kad se neko kune muzikom, ali ako je baš toliko vol...
Grupa metalaca pozera kojima se ro obraća(Lanac-katanac-crna-majica-obavezne-duge-kose-trve-stav-vrlo-verovatno-obitavaju-na-gradskom-trgu): AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA Ubij, zakolji, da fenser ne postoji!
Gazićemo vas martinkama, ko bre preteruje??
Alltogetrher grol:Ulicama krv će liti, fensi pički neće biti
Pravi metalac(slučajno se našao tu, svojoj ekipi): Ljudi, ajmo na pivo.
Ultimejt filozofija likova pri dnu hijerarhijske piramide u određenom društvu na javnim mestima. Ili su, jednostavno, neshvaćeni (problem je u njemu), ili pak su u pogrešnom društvu (problem je u njima).
Elem, kralj je glavni baja u društvu (najveći jebač, najviše kinte, ima curu ali jebe još tri sa strane) i on je taj koji diktira tempo i kretanje svojih podanika po gradu, prvi naručuje piće za ekipu i flertuje sa konobaricom (ali samo ako tako on hoće). Prvi provaljuje fore i prvi jebe. Jednostavno, to je takvo društvo u kome lik sa dna piramide (rob, bez svog ''ja'') mora da se zadovolji ''ostacima sa trpeze'' kako bi i dalje opstajao u ekipi u kojoj se neće proslaviti, jer će morati da okrene nekoliko tura skupocenih pića i zadovoljiti se najgorom trebom (otpadom) fensi ženskog društva koje je kralj, u međuvremenu, pridobio svojim šarmom i harizmom, nečim što ovaj može samo da sanja u najlepšim snovima...
Kralj mu je namestio prvu curu za kres, prvi pozajmio kintu za more, prvi stao na njegovu stranu kad se spremali da ga leše od batina...Zato ga ovaj i obožava, jer ne zna za bolje, niti ima ''boljeg'' ortaka od njega. A kralju pak odgovara da ima nekog takvog pored sebe, osobu pored koje će on sam doći do punog izražaja u diskoteci ili na splavu prepunog drugim kraljevima...Čudna je to simbioza.
Bolje kralj u paklu, nego sluga u raju.
Lokalna radodajka, izjahana u duhu proleterstva, mnogima prva vožnja, a ostatak je uzjaše u nedostatku neke rasne.
Obično uvek nađe nekog ne upućenog konjušara, koji nije svestan njenog doprinosa zajednici.
Lik A: " 'De si matori, šta se radi, jel si upoznao malo novi kraj, ima neka ribica komšinica, ovo ono, a? "
Lik B: " 'De si torima, ma kraj jebe, evo sad mi dolazi devojčica, vodim je u onaj fensi fić u tržnjaku....e evo je dolazi! "
Lik A: " Brate moj, Srbine, rode, konju, to je Mila zadružna kobila, mojne to da šetaš iovako jedva ide, obrni krug i teraj to nemoj ljudi da ti se smeju! "
Po svoj logici, iako zvuči nemoguće, SCG nostalgija je sledeća nostalgija. Niz mora da se nastavi nakon:
-ex YU nostalgije: Yugo 45..Lepa Brena..Trst..sletovi..Maksim Gorki..Sedmorica mladih..Dinastija..E to je bila zemlja, tad su postojale vrednosti..
-SRJ nostalgije(''Volim devedesete''): benzin sipaš na ulici..Oči boje duge..šuškava trenerka..Minimaks..Mijatova prečka..skloništa.. To je bila zemlja!
Koliko god da je državna zajednica Srbije i Crne Gore bila kratkotrajna i besprizorna, SCG nostalgičari očekuju se za koju godinu kada će nas sve kolektivno spopasti SCG manija.
Eeee sine moj, sedi da ti ćaća kaže koju.
SCG.. kakva je to država bila..Raj na Zemlji.. Šetaš se Budvom u majici sa natpisom ''Srbija'' i niko te ne gleda popreko. Sedneš u kafić, sa mobilnog piči ''Lane moje'', na stolu MB pivo, a na video-bimu SCG-Argentina.. Jedan gol, pa drugi gol, pa treći gol, četvrti, peti, šesti.. To je bilo vreme, a ne ovo danas..
Porvraćajuć slogan odabranih društvanceta, (uh, drutšvance, uh) firmi koje se druže posle posla, starih poznanika, raznih ženskih okupljenih žgadija koje mungosno krive glavu kolektivno u ustranu kad se slikaju. Tačka na i od instagram mozga i kvačica na č od čmarine ispeglane napućenih usana uuuu, uuu, uu, u idiotskoj iluziji posebnosti u startu razvejanoj općim pravilom da iza svakog novopojavljenog mi to tako stoje manje više iste jedinke apsolutno zamenjive muškim i ženskim kartonskim maketama Novaka Đokovića.
Pa, mi to tako: kupimo čips, pivo i skuvamo lonac kafe, pijemo iz ogromnih šolja na kojima je Snupi kako spava na engleskom i slogan mmm volim da spavam z z z mmm kafa jer mi ne možemo dan pravnog fakulteta da počnemo bez kafe i mi to tako, znaš, originalno, kućna varijanta, kafić uzak, tesna šupčetina preuređena ali to je naše mesto gde ja udaram glavom uporno o neku kuku u ćošku de je prethodni gazda kačio polutke, a konobar ladno ne vraća 45 dinara: ha, ma boli me kurac, čekam, imam ceo dan samo se ti prebiraj po džepovima Gojko, ličiš mi na Gojka opasno, brate znaš Gojka iz Stanova, brate, vozi kola, ima onu sestru, brate, ne, ne... ma u redu je, ZADRŽI, budi se galantni svileni šal u meni a na njemu se srmali kadifom ispisuje: gospodin Darko Rundek, pa otpijem jedno ništa onako da potvrdim širokost i ližem li ližem pivo nula tri, uostalom ja imam pljosku pa odem do wc da se doteram votkom - ja to tako, dok mi ona predano žvaće kašičiću od kuvane plastikovine, treći dan, sa aromom jumisove supe.
Nebo se spustilo, oblačno, nigde, živo, pile, tmurina neka u dušama kasabalijskim, most se srušio, Andriću, iskrivljene naočare, pljunula ga lama, svuda garež, crni, sneg, vrag i trinesti paragrafi ugašenih svetiljki, vrane, konji, izmršaveli i sve smrdi na ugalj i proaplu industriju dok dve studentkinje engleskog idu ulicom u šetnju do parka pretovrenog u parking i preslišavaju jedna drugu treću kolonu glagola, past particip duša našijeh. Uslikavaju se na okuci Mate Pižurice dole kod Petrijine petlje i objavljui mi to tako – napaćeni Mitar Pešikan iz momenta likes this dok se iza njihovih lepih lica mangulica vide udžerice, golo granje, mraz, odžak okrnjen, crnodimujuć i pogrbljena baka koja nosi uflekan kaput govno žut iz šesettreće i skuplja šećer prosuti što je nekoć kotzkom bio.
- Baba pa de ćeš taj prljav šećer nazad aman nije sto dukata vidi kako je crn.
- Pa ja to tako - i opiči selfi grada propaloga odozdo kroz noge ko Delpotro.
Apple je opet uspeo da pokaze svoju genijalnost,tako sto maznuo tudji koncept,malo ga preradio i prikazao kao svoj i revolucionaran.Iphone je OK igracka,ali nista novo,a jos manje revolucionarno ,u odnosu na HTC Windows telefone,koji su daleko upotrebljiviji i bolji.Princip Apple-a je da u svaki svoj uredjaj ugradi sto vise nove tehnologije,ali u toj meri ,da cisto ,zadovoljava potrebe i nista vise.Sve sto hocete od naprednijih funkcija i dodataka,mora da se doplati.Problem je i to sto ,iako je u pitanju mocna masina,ima malo softvera za njega,a i on mora da se doplati.
Iako je Iphone "fensi" igracka,kome treba pravi telefon,za iste pare neka kupi bilo koji HTC,a svaki je bolji od IPhone-a.Za Windows platformu ,softvera ima u izobilju,telefone mozete flesovati po zelji,zato sto ima custom romova gde hocete......Kada je Windows platforma u pitanju,servis se posecuje samo i iskljucivo kad su u pitanju hardverski kvarovi(sve ostalo mozete i sami da resite)!
Najcesci suvenir koji moze da se iznese iz nekog kafica. Neki ljudi su se toliko uvezbali u tome da kuci imaju sasvim respektabilnu kolekciju piksli na kojima pisu imena kafica, kladionica ili su pak neke sponzorske sa imenima cigareta.
Zasto ljudi kradu piksle, pa cak i nepusaci? Odgovora na ovaj fenomen ima mnogo, ali mora da se napomene da neki ljudi to rade i nesvesno, samo tutnu pikslu u torbu ili jaknu.
Toliko im je postala prirodna ta aktivnost.
Ja znam ljude koji su se takmicili ko ce vecu pikslu da iznese. Pobedniku su rekli:
"Brate, svaka cast, ja kad sam video kolko ti je dzep bio nabudzen, pomislio sam da si astal izneo!"
Evo ja na primer sam krao iz revolta na visoke cene u kaficima:
Kafic Reka u Nisu pre 5 godina. Ulaz 100 dinara. Pivo zini-glini 130 dinara. Tokom veceri potrosene skoro sve pare. Tad sam ostao zapanjen pred ovakvim cenama.
Nonsalantim pokretom sam bacio jaknu na jednu monstruozno zajebanu i cool pikslu. Obmotao sam je jaknom. I izaso sam napolje. Ni devojka, ni lik sto su bili sa mnom nisu primetili. Obezbedjenje uhvatite me, javno sam priznao, taj sam.
Gangsta, gangsta...
Izuzetno dezorijentisan igrač. Nesnalažljiv u prostoru i vremenu. Ne zna gde se nalazi pa shodno tome sudija je tu da mu pomogne u nastojanju da nađe gde je put za svlačionicu.
Kafić "Malibu". Tri ujutru. Marko, mrtav pijan, tetura se po grmlju a u tom trenutku prolazi starija gospođa.
Marko: Buuuhaaaa (povraća)
Baba: Sine, da te pitam. Gde je put za Mrljište?
Marko: Baba. Ne znam gde je levo a kamoli, hik, put za Mgljušulttjgdmd.
Baba: Au, sinko, pa ti si se napio. Eno tamo ima klupa, sedi malo, proluftiraj se.
Podmićivanje viših struktura.
- Ej, vid'o sam ti za onaj lokal što si hteo kafić da otvaraš. Može, ali moraćeš da podmažeš nekoliko bitnih igrača.
- Slušam te...
- Imaš ovog Živkovića iz opštine, on ti je bitno mudo za te lokale... onda imaš ovog Lazića, i on je veliko mudo i moraćeš da ga podmažeš...
- Čekaj bre, je l' ti ja ličim na nekog ko podmazuje muda?
- Ličiš. Slušaj dalje...
Vreme koje mlade devojke (čitaj devojčice, klinke) koriste da sve koje poznaju ispitaju gde će za Novu, šta će da obuku i tako dalje, dok dok te ne ubiju u pojam i dok ne rešiš da slaviš Novu u kući, sa svojom baba Milenijom, jer, jelte, ona ima više mozga i zabavnija je nego gorepomenute klinke.
Klinka A: -Jaooo, pa gde ćeš za Novu?
Klinka B: -Znaš za onaj novi fensi klub, što je otvoren? Tamo ću! Šta oblačiš?
Klinka A: -Mini haljinu sa golim leđima, znaš kaaaakva je... A ti?
Klinka B: -A ja ne znam šta ćuuuu, nemam vremena da odlučiiiim! (tužna faca)Ti, stojiš na par metara od njih i razmišljaš da li da ubiješ sebe zato što ih poznaješ ili njih zato što poznaju tebe.
Čuveni škotski dvoručni mač iz srednjeg veka.
(opsada Sera koju predvodi car Dušan; Dušanu u logoru prilazi nepoznati čovek)
Dušan: S kog si sad ti drveta sišao?
Nepoznati čovek: Ja došla ovamo iz Škotska da prati poštovanje od međunarodna konvancija za humanost i fer-plej.
Dušan: Ovaj govori srpski k'o ja nemački, e.
Nepoznati čovek: Vi govorila nemački? Ih bin fon Šotland nah hir gekomen...
Dušan: Ja, ja, naturlih, ob trt gevezen zajn, nego prijatelju, govori ti šta tebi treba.
Nepoznati čovek: E ofako, mene poslala tašta ot škocki kralj da ja vama dala naše napredne klejmor mačeve, jer je carica na romejsko carstvo rekao da ona biti mnogo dronfulja.
Dušan: Ajd', daj da vidim te tvoje mačeve.
Nepoznati čovek: Evo, vi izvolila pogledati naš ubitačan i fensi dizajn, ovo je Glazgovia kvalitet.
Dušan: Pfahahaha, šta je ovo, čačkalica?
Nepoznati čovek: To biti klejmor, naš dvoručna mač koji sekla englezi ko vi Servi jabuke kad peći rakija.
Dušan: Ovo dvoručni mač? Pa kolko ovo ima, moj pevac Bidža triput teži od ovoga?
Nepoznati čovek: Vi videti, to veoma dobro i veoma fensi.
Dušan: Slušaj, prika, vidiš ti ovu moju ruku (pokazuje otvorenu šaku). Ako ja tebi dala sad šamarčina preko lica, ti bila letela skroz do ta tvoja engleska kod svoje kraljica.
Nepoznati čovek: Ali ja biti iz Škocka, ne Engleska!
Dušan: More marš u pizdu materinu s očiju mi!
Sindrom koji se ispoljava tako sto neke devojke dozivljavaju iznenadni porast sisa vikendom. Naime, od dnevne velicine sisa, koja se krece od velicine 1 do 2, njima za vikend odjednom sise "buknu" na broj 4-5. Isto kao da imaju montazne implante kod kuce.
"Vikend, dva druga odlaze u kafic, jedan drug smeka devojku sa velikim sisama, pozdravlja se sa drugom i govori mu da ga ne ceka posto se nece vratiti... Ali, nakon 15 minuta taj isti drug se vraca..."
-Covece, od kud ti, sta bi sa onom malom?
-Ma cuti, brate, sve bilo u redu, usmekam ja nju, pocnem da je zvalim, uhvatim za sisu, kad mi propade ruka, zadignem joj majicu, kad ono u grudnjaku čarape, neoprane, brate, zgrozio sam se...
Karakterističan oblik spema nekog sajta, u kome je učinak osobe koja spemuje, da ne kažem speRmuje, ekvivalentan ejakuliranju po svim drugim prisutnim članovima.
SpeRmer, za razliku od trolera (osobe koja troluje), ne izaziva pometnju da bi se kasnije izvukao i sa uživanjem gledao kako se ljudi prepiru, već zato što je naprosto medicinski fenomen i nema mozak.
Njegovi postovi ostavljaju ostale članove bez komentara.
XXX forum...
član 1: - Ma, nisam mogao da nađem nigde te "Felco" makaze za vinovu lozu... Koji broj to beše? Je l' "četvorka"?
član 2: - Ne "četvorka" su klasične voćarske, bez ikakvih dodataka... Za lozu su najobičnije "Felco 2", a ako hoćeš nešto fensi imaš "osmicu", "jedanaesticu"... Mada, one su i dosta skuplje.
član 3: - Da, da, "dvojka" je standard za lozu i meni lično je najbolja. Nije mnogo skupa, a radi pos'o.
SpeRmer: - NEMATE POŠTOVANJA ZA NIŠTA SRBSKO, MRTVU VAM MAJKU JEBEM!!!
član 2: - Au, šta bi ovo?
član 3: - Pojma nemam...
član 1: Al' nas ispoliva... Sad mi makaze više i ne trebaju. 'Ajd, uzdravlje.
Naravoučenije mladog devca nakon prvog vizuelno-oralnog kontakta sa tunelom koji život znači.
- Mali, dođ vamo da častiš, ne skida se junfer svaki dan. Valja zaliti. Šta si se, bre, pošlompio, pa sad si čovek?
- Ma idi...nije mi dobro. Nisam zamišljao da to...mislim, pička, da izgleda tako. Ko poprečni presek žu-žua, sve neki slojevi obrasli srednjim i visokim rastinjem, a i miris nije baš reprezentativan. bilo mi malo muka. Ne kažem, možda je Marica samo izuzetak koji potvrđuje pravilo, ali neće mi biti svejedno kad budem video neku sledeću vulvu.
- Hehe, još si ti zelen, ne obeshrabruj se, tek si počeo. Nego, kad smo već kod Marice, upravo ulazi u kafić.
- Milaneee!
- Ne! Ne, nemoj mi prići, hoću iz daleka...ma, neću ni iz daleka, moram didem, keva će da mi kenja.
Dečko kog, kad ga imaš, rešiš da čuvaš, jer vredi nešto za razliku od ostalih koje si pogubila, a neka druga devojka ti ga ukrade.
Sede dve drugarice u kafiću. U kafić ulazi neki dobar frajer.
Drugarica 1: Aaa, gle kakav dečko je ušo!
Drugarica 2 (pogleda u dečka i brzo okreće glavu) : Jaooj, to je moj upaljač (tužna faca)
Drugarica 1: Kakav be upaljač?
Drugarica 2: Ćuti, ne pitaj... taman sam bila našla jednog normalnog ko nije samo za jedno paljenje a ukrade mi ga kurva jedna.
Drugarica 1: E jebi ga baš... Ovaj ti je vala zippo bio!
Savršen pokazatelj gledanosti. Bilo je prvo gomila estradnih njuški kako pevaju u holu zgrade televizije. Samardžić nosio onu šubara al onu u fensi fazonu i maše glavom ko partizanski konj, Ceca Slavković po običaju izvrišti svoju deonicu, Tržanka šalje ljubce i te fore.
Kasnije je došao onaj spot sa Željkom Šašićem kako trese onu prskalicu ko junoša kliću matore graoranke, Era Ojdanić pedoberiše u pozadini, Bekvalka se kezi... Tu ih je bilo još manje.
Onda je bilo još par tih smarajućih pesmica nekoliko godina unapred (ili nije, ne sećam se) sa sve manje glava u spotu pa tako redom sve do ove godine tj. prošle (2011) kada je na kraju ceo spot novogodišnje splačine se orijentisao na čestitanje praznika od strane nekoliko voditelja dotične televizije.
Tačno kada ga pogledaš, umesto ko ranije da jedva čekaš da prođe i da počne neka serija, sada se iščuđavaš kako toliko kratko traje. Prosto ti nedostaje ta old skul gluma sreće i veselja. Možda je i bilo nekada idijota kojima je to ulepšavalo dan, ko zna... Jedino što ti se mota sad po glavi dok odledaš tih mizernih 10 sekundi spota je mitrovićeva faca sa natpisom ispod "Forever Alone".
Poznati pevač plačipičkastih pesama, bugarskog porekla na kog žene i metorseksualci puštaju vlagu.
Odlikuje ga vrlo lep i melodičan glas, mrvicu hrapav taman toliko da bi se razlikovao od neke pevačice, jer kada bi se slušale samo reči pesme, prosečan čovek bi došao do zaključka da pesmu peva neka lezbejka.
Poseban fetiš su mu spotovi koje obično radi Dejan Milićević, a podeljeni su na dva segmenta, crno beli, gde plače na nekoj steni, poljani, parkiću ili u svom fensi stanu i kolor gde đuska zavodljivo i anđeoski se smeši.
Tematika je uvek ista, riba ga je ostavila jer je bio đubre, mada i dalje mi nije jasno šta je on tako pičkast mogao da uradi loše, osim ako nije možda propustio da usisa kuću ili izbaci smeće, zato što je hteo da pogleda ko je prošao dalje u "Ja imam talenat". Dobro, možda se okretao i za suknjama, al' u Škotskoj ili tako nešto slično.
Inače poznat je i po tome da ne jebe, već vodi ljubav na laticama ruža, nikad ne penetrirajući skroz, nikada ne traži da joj oskrnavi dvojku i nikada to ne ide bez njegove muzike u pozadini ili muzike nekog Željka.
Inače, u svim anketama za najpoželjnijeg geja pobeđuje uvek za dva koplja ispred svih, a na bilo kakvo pitanje vezano za bilo šta, on će odgovoriti kako ga motiviše ljubav.
- Što ti nisi više kao Željko Georgijev?
- Ko?
- Ovaj na TV-u.
- Ovaj peško?
- Nije peško, samo je osećajan. Juče je ženu dočekao tako što je doneo hiljadu balona, svuda ih okačio po kući, na svakom je pisalo "Volim te", a na stolu je bio kolač u obliku srca i šlagom ispisano po njemu "Vodi ljubav sa mnom". Ahhhh.
- Slušaj, da ti ja kažem nešto sada. Nešto nisam primetio da ti se ne sviđa moj hard kor sistem presretanja odmah sa vrata, cepanja garderobe i uzimanja kao plen, a ako ti se baš sviđa ovaj peškirić, idi ga startuj i slobodno vodi ljubav sa njim.
- Možda i hoću da znaš.
- Odlično. To čak i ne mogu da podvedem pod prevaru. Kao neki lezbejski seks bi mi izgledalo. Kada bi vas zatekao na gajbi izjeb'o bi vas oboje jer bi od njega tripovao da si dovela neku drugaricu na trojku.
Radno mesto dobrog dela današnjih zanimanja.
Pojava tranzicije u ovoj šugavoj državi je dovela do velikog broja nezaposlenih koji su postali tehnološki višak u firmama gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ko je zaposlen preko porodične veze, a kome je sekretarica pružila titfak za radno mesto gde će ceo dan moći da lakira nokte i češe klitoris okružena oblakom dima sa ponekim odjebom radnika koji dolaze da se žale generalnom zbog neispravne prese za metal koja preti da nekome otkine ruku. Srbi k'o Srbi, fala Bogu, snalažljivi, lako menjaju struku jer u većini slučajeva nisu bili dovoljno dobri ni u prošloj zato što ih je jednostavno boleo peti ekstremitet da se uče poslu i napreduju. Imali su redovnu platu, bednu, ali redovnu, topli obrok, pola litre mučenice po smeni i niko nije smeo da ih dira kad legnu na klupu u parku. U cilju preživljavanja, neradni sto menjaju domovima drugih sugrađana, radeći najrazličitije poslove kojih bi ih pre koju deceniju bilo sramota. Ali jebiga, niko nije čarobnjak, ni alhemičar da stvori suvo zlato svojoj nadrkanoj ženi i raspuštenoj deci kojima je neophodna kinta da bi petkom i subotom pili fensi koktele i gutali eksere, tresući se kao epileptičari uz divne melodije Dare Bubačmare i Jelene Keruše.
Kopam bunareve po kućama
Koljem piliće po kućama
Masiram po kućama
Hvatam gmizavce i ostale karakondžule po kućama
Deflorišem po kućama
Ova, na svu srecu, marginalna grupa vezana je za vece gradove. Verovatno ih ima i umanjim ali su isto tako verovatno omrznute od strane lokalne zajednice. Naime glavni moto ovih riba je "urbano i samo urbano". One su drugacije od svih. Totalno. imamo 2 vrste
1) ribe koje misle da su cool, oblace se malo cudno, slusaju neku eksperimentalnu muziku, koja na youtube-u nema vise od 100,000 view-a, stalno su u nekom nafuranom fazonu jer su one emancipovane, nisu kao vecina drugih i ne daju se tako lako frajerima. Vecinu cine gaborke.
2) Fensi ribe, koje imaju dan od 300 sati. Za to vreme one uspeju da idu na razne modne revije, liftinge, pilinge, usklade stajlinge, odu kod frizera, na jogu, wellness i fitness i da dzogiraju u lokalnom parku. One uvek prate modne trendove i takoreci napamet znaju svaki broj Cosmpoliten-a i slicnih magazina za zene koje vecina cita samo dok ceka red u frizerskom salonu. Ako neki nesrecni predstavnik muskog pola ima sastanak sa doticnom - nacekace se jer ona mora da uradi sve gore-pomenute stavke, kako bi zadovoljila samu sebe, nemajuci obzira ka mladom i cesto napaljenom muzjaku koji je ceka. Ovakve ribe imaju uzor mnogih "trendi voditeljki" na raznim TV stanicama. Svoje nezadovoljstvo ovom grupom ljudi je fino iskazao i Sergej Trifunovic u filmu "Kad porastem bicu kegnur".
Najpoznatiji primeri ove vrste su Snezana Dakic, Luna Lu, Sanja Marinkovic, kao i citava garnitura voditeljki koje vode ili su vodile CITY... Sadrzina njihovih emisija je "sta ima novo po gradu", gde se posecuju urbana mesta cije otvaranje uvelica i po koja "poznata licnost". Ostatak je samo razglabanje o modnim trendovima. Ovoj grupaciji zeli da se prikljuci i Lea Kis, medjutim njoj to definitivno nije urodjeno, i ono njeno "Aplauz za moje goste" joj prosto ne da.
Jevrej odmilja. Tako tepamo Jevrejima koje volimo i svojim bližnjima koji se ponašaju kao Jevreji, jer, jebiga, jesu škrtice ali ih volimo.
Luka: E, brate, haj'mo u onaj kafić na ćošku kod Ludog Gagija. Tamo je Pils Plus 89 dinara. Neću opet da plaćam Jelen 130!
Mata: Jelen je bolji!?
Luka: Jeste, brate, ali umesto deset Jelena mogu da popijem... (Dramska pauza) Četrn'es' Pils Plus!
Mata: Ladno si izračunao! Koji si Ješa! Ajde idemo tamo, ali svejedno pijem Jelen.
