Jos jedan u nizu obicaja kod nas i u svetu (ne znam da li bas svuda). Posle proslave rodjenja, babina, krstenja, rasta prvog zuba, prvog rodjendana, naucene prve psovke, itd, sticanje punoletstva je jos jedan cin koji se mora svecano obeleziti. Za razliku od prvopomenutih, gde slavljenik uglanom provodi vreme tako sto spava, place i sere u pelene, na punoletstvu je pravi baja, i mora da blista. Mama i tata mu kupe fensi kosulju, pantalone na ivicu i nove gilje, tako da se on uglavnom oseca ko klovn, al nema veze, jednom se postaje punoletan.
Zurka se uglavnom odvija na nekom zesce zajebanom mestu. Na zurku se poziva celo odeljenje i odredjena ekipa iz drugih odeljenja. Iz mladjih razreda se pozivaju samo ribe. Pored skolskih drugara, tu je ekipa sa fudbala, komsije, drugari iz osnovne, vrtica...
Domacin je u obavezi da pripremi domaca pica i bajate grickalice. Keva muti tortu od 25 jaja, koja se unosi u ponoc uz pesmu "Moji su drugovi". Sto se poklona tice, slavljenik odlicno profitira: 10-ak ramova za slike, 20-ak uglavnom Denim dezodoranasa, i flasa pica, toliko da moze da otvori restoran. Od odeljenja dobija neki nadrkan mobilni telefon, jer su svi dali po 10 evra.
Muzika je http://vukajlija.com/od-nirvane-do-silvane/73559, s tim sto od "Nirvane" ide jedna pesma (oko 9 h), a ostalo je "Silvana".
Oko pola 2 nestaje pica, pa cale mora do Tempa da donese repete. U pola 3, slavljenik je vec patosiran od alkohola, kao i vecina njegovih ortaka. Ribe igraju zasebno u cosku. Par pametnijih prestanu da piju ranije, pa uspeju da savataju pokoju klinku koja je resila da te veceri padne nisko.
Sutra, kad ga mama napoji kiselom corbom, punoletnik shvata da je odrastao covek, koji moze da glasa i zavrsi u zatvoru, i zapita se koji je klinac i slavio punoletstvo.
Rasprave uživalaca ovog alkoholnog napitka, koji su u treznom (neretko i u pijanom) stanju upuštaju u dijalog o vrsti istog koja ima najbolji pedigre, ukus, miris, fluidnost, gorčinu, pitkost, boju, gaziranost i osećaj jutro posle ,znači, količine.
- Ma ja pijem samo lav, nekako mi i fensi i dobar, a i naš. Ni reklame mu nisu loše...
- Kakva si ti lobanja?! Pa ujutru prdiš ko tvor na mladi pilići. Samo jelen i ustaješ ko nov, a ide i uz neki has...
- Alo bre seljaci, budimo realni sva naša piva su sranje... Samo beks, tuborg i haineken su za mene piva...
- HAHHAHAHAA PIJETE TI EKSTRATI, SODU I VODU, I VODU BRE VEŠTAČKI PRAVE U TE PRIVATIZOVANE PIVARE, SASTAVLJAJU JE IZ DVA H I O... JAGODìNSKO JEDINO PRIRODNO I IDE KO MLEKO!!!
uvlačenje vazduha kroz cigaru koju prethodno niste zapalili ili koja je polomljena i kroz koju se uvlači ''falš vazduh''.
Ova pojava se najčešće može videti kod ljudi koji dođu ujutru u prodavnicu po hleb, uzmu usput pivo ili fićok i tako se svaki dan zadržavaju do zatvaranja prodavnice. Ukoliko je zabranjeno konzumiranje alkohola ispred prodavnice oni usput svraćaju u najbližu kafanu/kafić, spuste hleb na sto i piju do zatvaranja. Ukoliko obratite pažnju neke od njih već u 12-13h možete videti kako puše na plajbek sve dok im neko ne pomogne i objasni šta nije u redu.
Nezaobilazna fraza na žurkama (čitaj - srpskim) kada su par drugova blizu supermen faze pijanstva. Obično propraćena sa "kume". "Naše" pesme su po defaultu kafanske.
Dva sata po ponoći, 15 - o pivo po dolasku u kafić...
Kum 1: Maaaaaaaaalo vina malo dima, punoooo tuge...Jooooooj, gde me nađee....noćas reči ta...Kume breeee, daj onu našu da naručimo!
Kum 2: Tako je kumeee! Muzikaaaa, može Vetrovi me lome?!
Kum 1: Alo bree, pa nije to naša, koji ti je, jesi zaboravio!
Kum 1: Šta je sa tobom kume, kako si se ti napioooo! Ma i ova je naša! Obe ćemoo! Konobar, točeno 0.5! Kap kiše u okeaaanu...Na kraju uvek muzika najebe.
Alija Sirotanović koji jednom mesečno ima cigarete, a puši ko indijanska baba.
Jednom u dva meseca ima keša da SEBI plati piće, a mož da popije ektolitar rakije iz cuga.
Uglavnom jede govna za sve obroke. Sevap je kad ima mleka da ga razblaži.
Ima usranu facu praseta pred klanje, koja tera okolinu da ga sažaljeva, iako on kurcem neće da mrdne i promeni svoju situaciju.
Al zato, kad mu se probudi hedonizam na tuđa leđa, e tad je Alija pravi sevdalija.
Pije, jede, jebe, puši, drogira se, đuska satima uz šta oćeš. Nikad dosta zezanja. Ajmo još u neke kafane da idemo. Bole nas kurci bre. Jednom se živi. Naravno, svo ushićenje je propraćeno rupama u svim džepovima, al ko ga jebe, kad drugi imaju.
- Alija, brate. Oćemo negde u zezanje?
-Alija Sirotanović: Ne mogu. Nisam pri kešu, a i da jesam, smoren sam.- Ma ajmo brate. Imamo mi keša, ne brini.
Alija Hedonistić: Onda ok. Idemo u neki kafić prvo da budemo fini pred pičkama, pa na klopu u Stepin vajat, pa na Ibarsku na neku muziku. Nećemo valjda da šetamo po gradu. I brate, ako ti nije cim svrati do mene da mi doneseš nešto da obučem. Ona farmerka mi se raspala načisto.
Kad tad, džukac ujede ruku koja ga je pivom pojila.
Jedan od načina koji rokeri, metalci i njima srodni teraju, da bi nabijali komplekse dečurliji (ali i vršnjacima), koja je tek zagazila u ove vode. Kim Tejil je, inače, neki metal-gitarista, koji možda ne zaslužuje epitet "levi", ali 100. mesto na listi magazina "Rolling Stone" ne govori u prilog tome da pripada samoj eliti. No, kako je neko ipak čuo za njega, red je da onim drugima nabije na nos što su svoju rok edukaciju otpočeli od "Bitlsa", "Pink Flojda", ili "Gans end Rouzisa", a ne od Kima jebenog Tejila, koji je po njima doktor za gitaru, zajedno sa još desetak sličnih, koje će naravno momentalno nabrojati, a potom uživati dok se klinci lome misleći da ne znaju ništa.
Neki kafić, dečko od 15ak godina okida nešto na gitari, prilazi mu "stari as".
A: Je li mali, šta to pokušavaš da sviraš?
B: "Stariways to heaven"
A: To je pesmičica za malu decu...
B: Pa šta da radim?
A: Probaj obavezno štivo za sve početnike... (uzima gitaru i počinje da "praši")
B: Aha... A šta je to?
A: Ne znaš šta je to? Nisi čuo za Kima Tejila i Saundgarden? Još ćeš mi reći da nisi čuo za Lija Stivensa, Grega Gina i Roberta Rendolfa? Pa gde si ti odrastao dečko, u Avganistanu?
Gej naziv za kiselu vodu.
Sedaju dva prijatelja što se dugo nisu videla u kafić.
Konobar: -Izvolite?
Prijatelj 1: - Meni ćete dati jednu mineralnu vodu.
Prijatelj 2: - Jelen pivo naravno!
Odlazi konobar.
Prijatelj 2: - Je li bre, čoveče od kad se to naručuje mineralna voda, ovo-ono?
Prijatelj 1: - Jao, pa znaš kako, mineralna voda je puna minerala koji su ti potrebni preko dana, a za razliku od piva ne deblja..
Prijatelj 2: - Ne seri bre, kakva mineralna voda, naručuješ li mineralne krastavce kao salatu, jeba*la te mineralna voda..
Godina je 2121. Tehnologija je uznapredovala, sve je mnogo naprednije, sofisticiranije, ljudima je lakše za živeti, jer su se, jelte, u prošlosti ubijali od teškog rada. Nekada je romantika bila pozvati devojku na večeru, kupiti namirnice, pročitati recepte iz nekog fensi kuvara što nam uvališe na TV-u, mučiti se ceo dan da to liči na nešto. Staviti na sto najbolji stolnjak, upaliti sveće, prigušiti svetla, uštekati neki sentiš, sve savršeno postaviti da ona vidi kako si uredan i pedantan i kako si toliko romantičan da će ti na kraju večeri morati dati tvoju itekako zasluženu nagradu. A sad, sad je to malo drugačije. Naravno, i dalje ju moraš pozvati na večeru. Oko namirnica se ne moraš nimalo brinuti, tvoj frizider koji očitava rok trajanja je već skotao da se moraju kupiti stvari, takođe je i pročitao kuvar koji je skinuo sa, naravno, interneta, pa će sve sam naručiti da ti donesu na prag, jer, daleko je odvoziti se do hipermarketa, iako se tvoj auto vozi sam. Kad to sve donesu, stvari su već plaćene, automatski se kredit odbija sa kartice. Bacaš se na kuvanje. Namirnice samo utrpaš u rernu, kao u veš mašinu, i čekaš dok peć to sve ne sredi i izbaci ti već savrčeno spremljeno jelo. U međuvremenu tvoje kućno osvetljenje je već podesilo iluminaciju po parametrima koje si uneo, a sveće, ma kakve sveće, kakav old timer to koristi. Tvoj sto je već izbacio lampice postavljene na strateškim mestima, tek toliko da se sve lepo vidi, stolnjak je nepotreban, sve je od ultratankog, ali i dalje superčvrstog sintetičkog kristala. Devojka dolazi, vidi kako je sve sređeno, uživa u jelu ali ipak je malo smorena što mora žvakati, mogli su i za to nešto da konstruišu. U pozadini svira space orkestar na mp27 plejeru. Posle jela izađete na terasu, legnete u ljuljašku, a ti joj sav pametan pokazuješ i tražiš sazvežđa na svom i-hightech pod-u. Odlazite u sobu, ti sav u nadi da ćeš dobiti, skidate se, predigra, ti već umireš od napaljenosti, kad ono... Trt Milojka, nema kondoma. Psuješ mamu jebenom frižideru i dostavljačima, a pogotovo inženjerima sto kroz celo ljudsko postojanje nisu smislili nešto umesto prekopotrebne gume.
Ova priča se odnosi ukoliko si u nekoj od razvijenih zemalja. Ukoliko živiš u Srbiji, koju još uvek razmatraju za EU, ostaješ na Yugu koji i dalje pali na gur i frižideru u kojem je crklo svetlo. Jer kao po običaju, kod nas sve dolazi sa zakašnjenjem.
Juče posle friziranja u novu, fensi frizuru stižem do najboljeg ortaka, u jednom selu, faktički (nije baš selo, ali nije baš ni grad).
-,,Brate, kako si? Vidim frizuru, fensi i sve...''- kljucne me prstom po glavi. -,,Nego, šta se dešava sa tobom? Nema te već dugo. Jer se još uvek pališ na onog skrndelja...Ma ne, ti si sad našao drugog skrndelja... Nego znaš šta- ima jedan skrndelj, mislim, da, skrndelj, baš po tvojoj meri ovde u ovom delu grada...''- kaže m ondai.
-,,Šta ovde, brate pa ima? Samo ti, ona crkvetina, sedište komunističke partije, babe i dede zagrljeni na klupicama i Tehnička škola, jedina u celom gradu u koju većinom idu normalni tipovi.''
-,,Ima, ima riba, nego ne znaš gde da vataš...Slušaj, idem ja da slušam The Cranberrys, Sex Pistols i Baju Malog Knindžu (super kombinacija, BTW), a sutra dođi na autobusko stajalište ispod Lešnika... Samo ja, ti i ta riba...Možda ćemo da zovnemo i onog Jakšu ako hoćeš, ali nećeš...''
Možete pogoditi da se nisam odazvao na poziv najboljeg ortaka da mi on nađe ribu. Svoju ribu pecam sam, ni u centru, ni u huliganskim predgrađima gde nafrakane žene apsolutno dominiraju ni u selendrama sa crkvicom, nazivom skrndelji za sve po mainstream mišljenju loše ribe (što je totalno patrijarhalno) i KPJ, kao on, već u nekom drugom selu, SW ili E (možda čak I NE). Koje je to selo, nisam mu rekao, ali sam dan pre toga, u petak, bio na dejtu sa ribom koju on ni ne poznaje i sve mu lepo- prećutao.
ŠTA SE MOGLO DESITI, PO MOM MIŠLJENJU I ISKUSTVIMA DRUGIH:
Jer evo šta bi se desilo da sam otišao. Naravno, odavde do kraja teksta sve je plod mašte.Došao bih do Lešnika i taj ortak bi se pojavio zajedno sa devojkom. Nekoliko stotina mladića iz Pičkovca bi stajalo u žbunju i posmatralo. Devojka deluje sasvim pristojno, čak dosta normalno. Nije moj tip, liči na neku frizerku iz mog kraja, ali nije ni skrndelj. Ona bi počela da me nešto pita, sve vreme se tiho kikoćući, i sprdačili bi se sa mnom i moj najbolji ortak i momci, pa bi me zagrlila i poljubila. Onda bi ceo grad prasnuo u smeh. Našli su mi jednu od pristojnijih lokalnih drolji koje su bile sa svima, ali ipak lokalnih drolji. Meni, ,,intelektualcu'', doduše bez naočara i bez bedža, ali ipak intelektualcu, našli su lokalnu drolju.
-,,Bila je to samo šala. Nemoj to da shvataš ozbiljno.''-rekao bi mi ortak,
a onda bi se suočio sa mojim besom.
Ali bi me terali da se oženim sa droljom, koja je bila sa svima. Odveo bih je iz Pičkovca u pičku materinu. Da jednom i ja nekoga nešto poslušam, tako svojeglav tokom svog života. Imali bismo decu, ne baš vunderkinde jer bi preuzeli sve od nje, ali bismo se rastavili i ona bi pobegla,
završivši možda na reklami za brakorazvodne parnice, organizacije Brakorazvodne parnice D.o.o. TM ili Čuvajkuću D.o.o.o. TM.
Naravoučenije: Sami tražite ribe koje vam odgovaraju, ne lovite ribu po savetima najboljeg ortaka, jer on obično čeka samo da vas ispali, pogotovo u takvim situacijama.
Najveća glupost koja postoji. Potpuni pogodak marketinških agencija. Ali, zamalo. Više o pravoj reklami zna džangrizavi matorac koji odbija da da vadlira svoj bus plus i na taj način da svoje podatke Amerikencima, nego mediokriteti koji sebe nazivaju magovima marketinga. Iliti advertajzinga, tako više kul zvuče kada se hvale komšijama i prodavcima paprika na Cvetkovoj pijaci.
Mušterije bolje privlači brkata Ciganka ispod Zelenjaka sa, 3 pari za 100 dinari, nego oni. U nekom njihovom paralelnom univerzumu fora je da se u reklami uvek pojave jedan pametan i jedan juče-sa-drveta-sišao lik. Glup je obično muškarac koji se na pojavu, npr. praška, iznenadi kao klasični srpski domaćin kada mu žena servira ćevape bez luka. U fazonu, koji je kurac ovo? Jesam li umro kad se ovako sve sija?! Krasi ga blažena faca, kao da je upravo imao snošaj sa elit model luk agencijom, nakon ženinog objašnjenja da nije u kamenom dobu, i da će čaršavi biti mekani kao peterac na Old Trafordu.
Postoje i one druge reklame. One, gde se uticaj baca na fensi stranu. Dve prepičke piju kafu u elitnom dvorcu od zlata, ali gle čuda, jednoj je haljina u kurcu. Obavezan pribor je boca super nečega od 5 litara koju ova druga koštunjava vucara u torbi. Sve njihove brige su rešene. Više nikada neće morati da kupuju odeću, ni toalet papir jer će srati dugu i ljubičice, a svi likovi će odmah da svrše na njihovo blistavo kupatilo bez buđi.
- Brate, znaš šta sam provalio?! Vidi, uzmeš ovaj nožić, i ovako ideš oko konzerve i otvoriš! Mogli bi da se obogatimo sa ovim!
- To već postoji majmune. Nego, jesi li razmišljao da snimaš reklame za prašak možda?!
Bio je duhovit i elokventan mladić sa dobrim rezonima, šmeker u najavi, stasit, kulturan itd.
Ali... Za glumu nije imao tu harizmu, muziku nije ljudski izučio jer to je stvar meraka, jezike nije hteo da uči ,,za prijemni" nego iz ljubavi prema jeziku, za prava sa previše svoje filozofije i umetničke slobode, književnost nije hteo da predaje u školi eventualno jednom inteligentnijem detetu po odeljenju, smatrao je da čovek napiše samo jednu pravu pesmu u svom životu pa zbirku pesama nije mogao da izda čekavši da ga pukne inspiracija i napiše nešto što bi pobedilo Miljkovića, sport odavno batalio jer su se njime bavili plitkopametni teretaničari.I dalje Nije pio, nije pušio, cure pod alkoholom ispaljivao za 10 i čekao svoju Lauru (kao Petrarka). Kad su roditelji zapretili da ga neće izdržavati, izdržavale su ga i dalje dobre drugarice kojima se nekad možda potajno sviđao i najbolji drug koji ga krije od svoje žene. Počeo je da se tripuje da je Džoni Štulić, posrnuli neshvaćeni vitez.
Do gradske legende nikad nije dogurao jer se nije kretao po fensi mestima i učestvovao po akcijama nevladinih organizacija jer su napinjački debili i zablejivači dece.
Serendao kako će da ode na Kubu i tamo proleži ono što mu život duguje za sve šlajfovanje i neuspeh.
Ostario je kao matori hipik i danguba koja je ipak zarađivala za život fotografišući svadbe i odeljenjske fotografije na kraju školske godine.
Klinci bi kosatom platili pivo da im posle fotki priča kako je nekad bilo u gimnaziji i kako je on tamo promenio neke stvari još kao učenik.
Možda je neki fakultet nekad i završio da mu ne bi već matori roditelji pričali kako nije ni akademski građanin.
Svi smo sreli ili lično poznajemo nekoliko ovakvih tipova.
Opaka bolest, odnosi se na osoba koja prolazi kroz različite muzičke epohe. Recimo, čuje u seriji dobru rege pesmu, i preko noći odluči da pusti kosu i napravi dredove, da počne da puši travu i da sluša samo rege muziku. E, sad, stvar je u tome što on ne zna niti jednu rege pesmu jer je do juče uživao uz zvuke Vitoroga, te se odlučuje na siguricu i skida Best of reggae music sa torent sajta. Taj dan je u opakom rege fazonu. Sutradan se zakaže pijanka kod ortaka, haus muzika, ludilo. Jebe mu se više za rege, haus je Bog. Pušta se snimak koncerta Fatboy slima, laseri, ekseri, strobovi, pičke, alkohol, brz ritam. Odlučuje da sutra kevinim hidrogenom izbeli kosu, napravi od kose čuvenu Bekamicu, kupi fensi maju, tike, šoferske cvidže. Na youtubu se gledaju nastupi, mašta se o jebanju cupi iz kadra. Dođe veče, zove cura na večerinku. Sveće, romantika, ruže, Sergej, Jabuka, lagane stvari. To je muzika koju on želi da sluša, to je ono što ga ispunjava uz voljenu osobu. Nakon što pojebe voljenu osobu, i odsluša još par hitova Saše Kovačevića, uzima taksi i pali ćiku. U taksiju trešti Metallica, srce zaigralo. Cupka noga. Adrenalin. S vrata na Pirate bay da se skine Best of Metallica. Od sutra crne majice, masno ispod oka. Surfuje se u potrazi za instrumentima, gitarom. Što zajebanijom, da je u obliku strele i da na jednoj ima dve gitare. Sabajle, komšija zida obor, a iz kasetofona Žare i Goci pevaju o velikom srpskom kapetanu. Ne da srce mira...
- Matori, što sam čuo dobru pesmu na reklami za margarin. Ceo da sam tražio. Mocart, Betoven, Ajndhoven, Tričkovski, kurac ga znao.
- Jesi naš'o pesmu brate?
- Nije brat vrana, skin'o sam Best of klasične muzike. 'Naš kako gruva kuća, a brate keva i ćale samo pizde. Od sad samo finjaka slušam.
Devojka koju tretiraju kao princezu. U javnosti je zadužena za protokolarne stvari, najčešće za umilno smeškanje, jer joj vokabular, veoma često, obrnuto korelira sa veličinom grudi, i punoćom usana. Redovan je posetilac sajmova mode, kozmetike, automobila i turizma, dok joj popodnevne partije bridža ne ostavljaju dovoljno vremena da bi posetila sajam knjiga, recimo.
Može se videti na otvaranjima svih "fensi" mesta u gradu, redovan je konzument šoping molova, uz pratnju svoje svite, naravno, gde će se podvrgnuti kozmetičkom tretmanu, ili koristiti usluge manikira, pedikira, već prema trenutnom raspoloženju.
Manire poput poklanjanja zlatne Ameriken kartice, od strane pratioca, doživljva kao nedvosmislenu potvrdu njegovih džentlmenskih osobina, dok joj otvaranje vrata na kolima, ili pridržavanja kaputa prilikom oblačenja,ili izvlačenje stolice u restoranu, više ima primesu slabosti, koja je samim tim primerenija nekom lakeju, najčešće, prijateljici ili prijatelju.
Često dolazi u sukob sa okolinom, zbog zavisti iste, jer nije u stanju da se dovoljno raduje njenom uspehu.
Obično joj se, pod budnim okom pratioca,ne dešavaju ispadi u javnosti, mada se dešava, verovatno zbog umišljenosti da joj je sve dozvoljeno,i dostupno, da dođe u koliziju sa nevinom radnicom u nekoj radnji ekskluzivne obuće, jer ne može da shvati da se te salonke ne proizvode u veličini njene nožurde.
Svoju porodicu, shvata kao neprijateljsko okruženje, jer je ista konzervativna sa svojim stavom da u životu jedino duhovno bogatstvo niko ne može da ti pohara, pa se u skladu sa tim i ponaša, o čemu svedoče tapacirana vrata komšija iz istog ulaza.
Inspirisan Artemidinom definicijom, kao i Pirovim komentarima.
Nadaleko poznat pojam. Svi ljudi u svetu znaju da su holivudske zvezde veoma humane i celom dušom dele bol i glad dece Haitija, Etiopije i ostalih koji nemaju šta da jedu, a kamoli TV, internet ili bilo šta što bi im omogućilo da čuju pesmicu koje su im trendi čike i tete iz svetskog šou biza otpevušile u znak podrške i dobre volje.
Dakle, Holivud je otvorio oči svetu i skrenuo pažnju na veliku žalost obojenih mališana i njihovih roditelja. ONI SU GLADNI! ONI NEMAJU ŠTA DA JEDU! Pomozite pozivom na broj 8364875629365937560, ugledajte se na vaše idole koji su im prvi i bezuslovno pomogli:
Snimljena je nova verzija pesme We Are The World, koju je pre 25 godina sa svojim dragim kolegama otpevao i Majkl Džekson. Nova verzija nam para srca, svi kliču i viču: We are the world! We are the world!Mačkica Nikole pravi orgazmične face pokušavajući da izgleda saosećajno dok steže svoje slušalice i vrišti svoj deo pesmice We are the world.
U pozadini se prikazuje slika gladnog deteta koje plače, a zatim staraca koji rintaju do raspadnuća, dok Dzenet Dzekson peva o teškom radu i nesreći gore navedenih.
Mladjana Majli Sajrus vri od uzbudjenja što je dobila da otpeva stroficu u tom velikom projektu, za njom uzdiše Erike Iglesijas, praćen slikom nesrecne dece koja pevaju We are the world! We are the world! I šetaju u grupici gledajući u kameru.
"Žestoka" Pink peva svoj deo gotovo kao da i sama preživljava neku od gore navedenih strahota, a onda se javlja i prastari snimak Majkla Dzeksona kako peva istu pesmu. Tu je i Ferdzi, sva usplamtela od želje da što bolje otpeva, i jos nekoliko malo nadrogiranih likova koji su pozvani da učine dobro delo.Pri kraju, na samom vrhuncu, oni svi zajedno, uvijeni u svoje fensi krpice u zabarikadirani sunčanim naočarima, ponovo kliču: We are the world! We are the world! Vi zaslužujete bolje, ne smete patiti! Poslušaju po koji snimak dece koja im poručuju:"Hvala na podršci. Volimo vas, tetka Nikol, čika Enrike i ostali. Hvala na podršci."
Holivudski trendseteri dirnuti puste po koju suzicu, trijumfalno mašu ulazeći u svoje limuzine i odvoze se u fensi gajbe sa 30 soba i 16 kupatila.
Vazda ispijati i gustirati kafe, visiti u nekom kafiću i uz to voditi abrove, ubijati vreme, gotovanisati.
-Gde si batice? Šta radiš?
-Oooo, batice! Evo me, krenuo sam u baštu.
-Odlično, idem i ja s tobom, taman na kaficu. Moram da ti ispričam što sam skrnavio neku klinku sinoć...
_________________
-Kevo, odoh u dGra.
-Gde bre?
-Idem sa nekim drugarima u kafić.
-A da učiš? Pet kečeva si naređao u školi a po ceo dan kafenišeš!
_________________
Ženo, hoćeš li ti kuvati nešto ili ćeš kafenisati s komšinicom povazdan?!
Skupe reklame koje prave neke šatro ozbiljne marketinške agencije. Karakteristične po jarkim bojama, pejzažima i nekom cool muzikom ali su sve na isti fazon i uglavnom uopšte nemaju veze sa proizvodom koji reklamiraju. Agencije vole i da se potpišu na kraju pisanim kitinjastim slovima.
Reklame tog tipa su me podsetile na spotove Dejana Milićevića, režiserskog "maga" za spotove, čiji spotovi su bili takođe u fazonu jarke boje, sve ispeglano i naravno nemaju nikakve veze sa pesmom.
Muzika: Louis Armstrong - Wonderful World
Pomorandža sa koje kaplje jedna kap vode.
Nebo sa samo jednim belim oblačkom.
Dete koje se kikoće i trči po polju sa neutralno obučenim ocem koji pušta zmaja jarko crvene boje.
Devojka sa žutim šalom stoji ispred nekog praznog kafića koji podseća na neki Pariski kafić i gleda u levu stranu dok joj se malo viori šal.
Mala maca koja se igra sa klupkom u dnevnoj sobi.
Zumirani pupoljak, koji se brzo pretvara u prelepi cvet.
Majka koja drži bebu u naručju i lagano je ljulja baš kad je deo pesme u kojoj Louis Armstrong govori "Oooooh Yeeeeeeah".Trajal gume. Sigurnost pre svega.
Locirana u sporednoj ulici tako da je skrivena od osoba koje, onako u prolazu i s' gadjenjem, samo bace pogled kroz njene prljave prozore da vide kakvi ljudi tu mogu da provode vreme i dignutog nosa nastve dalje, nikad ni udju. Nikad i ne trebaju ući, ono što se nalazi unutra nje za njhova fina i najkremastijom kremom ispolirana dupeta.
Posećuje se posle ručka i u nju se društvo ne zove, već ljudi dolaze sami kad završe sa obavezama. Čim se udje odmah sa leve strane se nalazi šank, ali onaj pravi metalni šank idealne visine, pa kad se nalaktiš više se odmoriš nego da si seo. Dok se "laktiš" osetiš miris kafe i domaće rakije, a čuješ i eho silne galame od sinoć. Iza tog šanka se nalazi konobarica kojoj svi znaju ime, gde živi i kolike su joj bradavice(uglavnom su velike kao neki deo automobila ili bele tehnike). Ona ti pravi mali špricer, ali u "burence" čaši ga servira, nikako ne u ovim fensi peharima sa jednom ili više nogica. Staviš taj špricer "pod zub" pa sedneš za jedan od šest pravilno rasporedjenih stolova i naručiš "kilo-kilo". Sto je drveni, pravougaoni sa kariranim stoljnjakom preko, na kom ima desetak rupa od cigareta. Na sredini se nalazi metalna pepeljara stara 25 godina kroz koju je prošlo duvana za njivu od 70 ari, rdjava po ćoškovima i iskrivljena od nečije čelo, tokom tuče prošlog utorka. U pozadini ide neki narodnjački radio, krči jer nema antenu, ali koga briga nisi ni došao zbog muzike. Zidovi su dekorisani slikama propalog umetnika koji ovde doživljava svoje najinspirativnije trenutke. Toalet ili u ovom slučaju prostorija u kojoj se piša, nije opremljena wc-šoljom, već samo čučavcem crnim kao ugarak, od domestosa prosutog po njemu.
Popularna imena ovih kafana su mali ili veliki raj, kod Velje, Brke, Njorija...mada ima i onih originalnijih kao "jedno mesto". Vlasnikov otac se voli pohvaliti da je, kad je on držao kafanu, svratio Tito.
Uveče se skupi omladina, jer ovde može da popije tri velika piva za jedno malo u popularnom kafiću. Stari gosti mogu da piju na crtu, jer su dobri sa gazdom. Idu zajedno na pecanje i bacaju pikado.
U gradu gde ima mnogo ljudi pa "cena" coveka opada. Raj za licemere ljigavce,ljigavac i pizde! Mozes zajebati 50 ljudi i poceti iz pocetka, za razliku od sela, gde ako je tvoj deda ukrao komsiji kokosku pre 40 godina celo selo zna iz kakve si porodice i istu kletvu ce imati i tvoji unuci...
Sa druge strane gradjani su "civilizovaniji" i ne blenu kad vide dobra kola, ribu u dopicnjaku i ne seljace se tako cesto!
Cast izuzecima
Kad sam dosao u 1. srednje u NS u upoznao "gradjane" nisu mi se svideli...To su bili neki fensi likovi koji glume da su neko i nesto, previse kul da se druze sa streberima...dizali su nos jer su gradjani iako su momci sa sela u odeljenju bili mnogo obrazovaniji
Jedva sam cekao vikend da dodjem kuciDodje vikend, ja sedim u kaficima sa drugovima "seljacima" i mislim "Seljaci cu pravi ljudi! Puni duse bez predrasuda, oce da ti pomognu i nece te zajebati!"
Udje neki lik i ostavi vrata otvorena
ja ustanem i zatvorim
Udje drugi lik i ostavi vrata otvorena
drug ustane i zatvori
Udje treci lik i ostavi vrata otvorena
"Mamu vam jebem seljacku!"
Stvar sa vrhunskom metamorfozom.
Pođete kod prijatelja ili u kafić i kucate poruku curi/momku i avaj! oslabi vam baterija. Pitate prisutne imaju li Samsungov punjač:
-Imam kako nemam! Kakav ti je ulaz? (Gleda put mobilnog)
-Pa ovaj uži...
-Evo sad ću ti doneti.
Vraća se prijatelj/konobar sa punjačem naravno onaj širi ili čak sa iglastim ulazom.
-Ček da vidim.. (Upire u onu rupu..) Kako neće!? Pa ovo JE samsungov punjač!!!
Neće! Majku mu j***** a bio sam ubeđen da može..
Neće..
I vraća ti telefon...
Osoba "slatkih" reči, ljigavo lažnog osmeha, prijatnog glasa, puna pohvala za druge, od koje ti momentalno proradi stomak, i prisere ti se.
Ideš sa nekom devojkom/drugaricom/poznanicom, ona sreće "prijateljicu"
-Gde si draga!!!!
-Evo meeeee!!! Gde si cico!
*cmok cmok cmok cmok, grle se*
-Joj kako si mi lepa nešto. Stvarno ti super stoji nova frizura.
-Hvala mila, i tebi te cipelice nikada sladje. Obožavam tufnice!
-Pa kako si? Jel bilo lepo na odmoru.
-Predivno, mada nikako ne mogu da pocrnim tako lepo kao ti.
-Nema veze, bitno da ti je bilo lepo. Baš sam srećna zbog tebe.
-Ajde, pa se čujemo, žurim se sad nešto, a i nisam sama.
-Vidimo se, obavezno, da se lepo ispričamo.
-Važi mala. Cmok.
(Nakon 10 koraka)
-Kurva šugava. Jel si joj video kosu na šta liči, kao da je krava lizala. A ona haljina....
-Ej, ajmo ipak da sednemo u onaj kafić, mislim da mi nešto nije u redu sa stomakom, moram u wc.
