- Još nisi počeo da vežbaš zadatke?
- Evo, sad ću...
5 minuta kasnije:
- Koliko traje to tvoje sad ću?
- Ama, vežbaću kad ti kažem...
2 minuta kasnije:
- Još nisi ni uzeo olovku u ruku...
- Evo, uzimam...
Još 1 minut kasnije:
- Samo ti bleni u prazno, neće ona jedinica iz matematike sama da se popravi...
- Ama, kevo, prestani da me kljucaš u mozak, zaboravio sam i ono malo što sam znao!
***
- Opet te je zvao Žile?
- Aha...
- Sigurno na pikado?
- Pa da...
Malo kasnije...
- Kad ćeš da popraviš roletnu?
- Čim nađem malo vremena...
- Pa da, a za pikado imaš vremena?
- Ama, ko je rekao da idem na pikado?
- A zar te nije zvao Žile?
- Jeste, ali nisam rekao da ću da idem...
- Znam te ja, za sve drugo imaš vremena, a kad meni nešto treba...
- Rekao sam da ću ti popraviti roletnu! Uostalom, na tom prozoru je nikad i ne spuštaš...
- Možda bih je i spustila da je ispravna...
- Oh, bože, šta sam ti zgrešio...
- Pogrešila sam ja što sam se udala za tebe... ...Šta ćeš sad s tom jaknom?
- Idem da se nađem sa Žiletom. Bolje da ja kljucam pikado nego da ti mene i dalje kljucaš u mozak!

-Idemo kuci, kasno je, vec sam poceo da kljucam...

- Лепо, богами, знала сам где ћу да те нађем. Господин примио плату, па правац кафана.Шта кљуцаш ту к'о ћорава кока, јел знаш које је доба, полази кући!
- Дете, :хик: дај овде ш'а ће ко да пије и удаљи ову росппппију из локала, утиче ми негативно на расппплжње.

Radojka: Jaja poskupela na 25 dinari po jajetu.
Milojka: Ma, nije Rado, jesu poskupela, ali 21 dinar najskuplje.
Radojka: Aman, nije, bolan, ženo, 25 je, sto posto.
Milojka: I, lude žene, pa 21, bila na pijac ja jutros.
Nevenka: Jeste, Ratka, sestro moja, očiju mi, baš smo Mila i ja komentarisale kako su skupa, uter'o im vrag.
Radojka: Žene moje, 25 su, zašto mi ne verujete?
Bisenija: Radojka, 21 su dinar, i ja sam videla, ne padoh li u nesvest. Jesi li bila na pijac jutros?
Radojka: Ma, nisam, morala sam gledati reprizu Sulejmana, sinoć nisam stigla, pekla uštipke.
Milojka: Mora da ti Sulejman rekao da su 25 dinara, uter'o ti on dabogda! Slušaj, nemoj tu da mi kljucaš u beton! Nisam ranila zorom, da bi me ti tu pravila ćaknutom!

Svi zakucali, pijani, pospani.

"Brate Mare, može pljuga?... E Mrki, imaš li 30 din za pivo?... E Dejo, imaš li..." (i tako cirkularno)

Polako trežnjenje i histerično smejanje ili dranje na ortaka:

"Aaaaa, al si nas profesionalno iskljucao, pizdo jedna!"

-Маре, имаш пљугу? ... Маре? .... Дај пљугу, буђави! .... АЛО!?
-Не дери се коњу, видиш да бере сунцокрет са богињом Шивом. Дечко је рођени кулер мастер.

-Ајмо до позиције, да у'ватим неко здраво пиво, увек стигнем на чамотињу.

-Маре, бураз, отараси се тих ђозлука, или макар престани да гледаш у сунце.
-Што?
-Па, дебљина и величина тих стакала може да проузрокује емитовање сунчевих зрака, који ће ти спржити очи. И онда више нећеш бити далековид, већ невидљив.
-Ау, кад си ти постао стручњак за нукле... Чекај, невидљив?!
-Да, ћорави, нећеш видети ништа.
-Е јеби се, ја таман реко' да гледам сутра..

-Како било на журци синоћ?
-До јаја.. Дошла и Ема, око 3, и ту се после слабо сећам..
-Гејм овер, а?
-М'да..

- Dragiii!
- Oj!
- Nije "Oj!" nego "Molim", i spusti te noge sa stola.
- Da, draga. Šta je sad?
- Videla sam diiiiiiivne cipelice danas. Prosto moram da ih imam.
- Koliko?
- Samo 300.
- Dinara?
- Eura.
- Draga, znaš da nemamo toliko par...
- Ali moooooraaaaaam da ih iiiiiimmaaaaaaam!
- A Milica studira, moramo njoj da šalj...
- MOOORAAAAAAM!
- More marš u tri lijepe pizde materine!!! Jeb'o me pas i kud se oženi' s tobom!
- Dragii?
- Slušaj me sad pažljivo. Dobro znaš da sam iskusan policijski inspektor i da nam je kum u gradskoj čistoći. Ima da te istesteram i pošaljem na put u kontejner, niko neće moći da te nađe, još jednom li mi zatražiš nešto preskupo a nepotrebno. ŠČULA?!
- Ali dušo...
- Ništa ali! Mogli smo bolja kola da imamo, ali neeeee, princeza je htjela novu haljinicu! Milicu smo mogli u dom da smjestimo, ali neeeee, princezi je 70 evra preskupo za to, a za narukvicu nije!
- Draaagi, plašiš me...
- I treba! Idi sad u ćošak i razmisli o svojim postupcima! Inače će da radi Slavica.

Nakon što je odgledao dio filma "Obračun kod O.K. korala", Miško Cvetić, stanovnik sela Doratovići i vrlodobar učenik I razreda osnovne škole, istrže se iz dedinog krila pa krenu sa ukaoubojičavanjem. Vodom iz bokala napuni pištolj, zadjenu ga za trenerku, oko vrata sveza mamino maramče a na glavu stavi dedin lovački šešir. Izađe u dvorište, pa s noge na nogu odskakuta do snopa pritki prislonjenih uz drvenu šupu. Iz snopa izabra najbržeg vranca, na vrh zaveza pertlu, te ga zajaši.
Dječak povuče pertlu k sebi, a "konj" , kao da se propinje na prednje noge, savi se u obliku luka. Kroz prazan prostor između prednjih zuba prvačić ispljunu sok od čunga lunge, puma patikom obode pritku, te povika odlučno:
- Kaman, idemo! Njihaaaaa!
Dok jednom rukom čvrsto drži uzde i hrabro hita ka ćumezu, drugom sa glave skida šešir pa njim vitla iznad glave, rastjerujući po dvorištu živinu. I dok kokoške u bijegu traže spas, za dobrom pritkom prašina se diže.

Kauboj konačno stiže do O.K. ćumeza. Siđe s pritke, priveza je za parmak, pa se laganim korakom uputi ka blatnjavoj ledini.

Mali revolveraš stade ispred neprijatelja i procijedi kroz zube:

- Vidim, nisi pobjegao. Hrabar potez.

Ne dižući glavu, pevac nastavi kljucati zrnevlje pšenice.

- Sam znaš da se ovo može završiti samo na jedan način. Avlija je mala za nas dvojicu - nastavi revolveraš.

Pevca uznemiri dječakov glas, podiže glavu i okrenu se prema njemu. Resa zadrhta na prohladnom novembarskom danu.

Revolveraševe oči se usitniše, postadoše kao dva zrna sačme. Ruka oprezno krenu prema vodenom pištolju, u zraku se osjeti mokar pevac.

- Miško, odmah u kuću, nisi ništa jeo! Jedi pa se igraj! - sa balkona se prodera mama, i kriška hljeba namazana domaćim kajmakom spasi pevca od sudbe zle.