Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.
03.08.2016. U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.
22.09.2030. Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Majka Rusija'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...
02.11.2047. Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.
07.05.2057. 40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu...
10.06.2057. Najnoviji ''Statističar'' pokazuje da smo mi Srbi na par koraka do istrebljenja, ako se ne računaju emigranti... ''Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju...''
12.03.2065. Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.
11.12.2073. Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.
31.12.2073. U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.
Smatram da će ovi memoari u određenoj meri pomoći da se neki događaji više nikada ne zaborave ma koliko se davno dogodili, i da će skinuti koprenu sa očiju mnogih.
Kao što bi moj narod rekao:
Leta gospodnjeg, 173.85.9389.
Taktika koju poseduje svaki, malo veštiji, "igrač" koji je spreman da brzo odgovori na napad koji je izvršen na njega i pri tome u potpunosti onesposobi napadača.
(U parku, oko 23h, leto, sedim sa prijateljem)
(prilazi nam nepoznata osoba (NN), na 30m zakljucujem da je rec o policajcu u civilu)
NN: E, š'a ima ekipa?
Nikola: (otresito) Ništa.
NN: Ej, cuj, imam neke robe, ali mi fali rizle, pa jel bi mogli da mi posudite pa da smotamo to pa da popusismo zajedno?
Nikola: Brate, trafika ti je na 50 metara, prosetaj i kupi!
NN: Ma necu kod one glupace da kupujem, nego, jel vam treba mozda da vam prodam?
Nikola: Ne pusimo travu!
NN: A jako povoljno je... a imam sad sa sobom, tako da bih ti odmah dao.
______________________________________________________________________
(nakon nekoliko minuta NNovog ubeđivanja)
______________________________________________________________________
Nikola: (ustaje i prilazi mu neprijateljski nastrojen)
Ej, slusaj brate, ne vredjaj mi inteligenciju, pun mi je ku..c vas kao pametnih sto tu zajebavate normalne ljude, idi tamo pa hvataj prave kriminalce a ne tu mene. Nisam se video sa prijateljem 2 godine, i sad se nadjemo da razgovaramo, a ti nam tu prodajes price za malu decu...
NN: (pokusava da ga prekine) Ali...
Nikola: (nastavlja glasnije) Slusaj dok ja pricam, ne znam da li sporije shvatas ili nesto drugo ali ovako ne moze dalje, pa covece ova drzava propada dok se vi tu zezate sa bubuljicavim pubertetlijama dok vam šefovi kupuju vikendice i jahte za pravu robu.... (nastavlja monolog jos 3 minute)
NN: Ej, izvini, evo Vam 300 dinara, pa se počastite na nekom prijatnijem mestu, parkovu su opasni. Izvnite još jednom. (odlazi)
Nikola: (nakon što se NN udaljio stotinjak metara)
Jel imas broj od Milana?
Ja: Da, evo... šta će ti?
Nikola: Ma rekao je da je dobio neku robu, pa reko da potrosim ovih 300 kinti sto sam zaradio.
Glavna karakteristika svakog kera sa pedigreom
Ej, zdravo brate!
Zdravo...
Šta se radi kod tebe?
Ništa... ej, penje ti se veverica uz nogu...
A ,to je Enriko
Ko je to?
Enriko, moj pas. Imam ga od skoro. Taman sam skupio pare da popravim auto i idem na more, ali onda sam naleteo na njega i od tad smo nerazdvojni.
To je pas?
Da, naravno
A što je toliko mali?
Takva mu je rasa. Enriko je patuljasti, kratkodlaki, danski, šnaucer koskojed. 500 evra sam ga platio, ali ne žalim. Znaš kakav mu je pedigre, deda mu je bio prvak sveta! Ej, prvak sveta!
Eee, a u čemu?
Kako u čemu? Pa u svojoj rasi, pre 3 godine u Temišvaru proglašen za najlepšeg patuljastog, kratkodlakog, danskog šnaucera koskojeda na svetu! Nije mala stvar biti unuk Radojka von Šmuhtung Jilanga drugog... prvaka sveta bato!
I je l' dolazi tvom Enrikeu slavni deda u goste?
Ma kakvi, on se svaki dan samo pari da raširi što više svoje dobre gene...
Znači, taj ima unuka ko Bin Laden?
Pa ima ih dosta, ali moj Enriko je poseban...
Što, je l' mu i tata bio prvak Evrope?
Ne, njegov tata Pikaču von Šmuhtung Jilang je prerano završio. Preklao ga je jedan pekinezer na izložbi pre dve godine... Ali mu je ovaj odgrizao parče uveta i time uništio karijeru! Nego reci mi, imam sad ispite pa se pitam, možeš li neki dan da mi pričuvaš Enrika?
Ja da ti čuvam kera? Znaš kako kaže Šurda? Ja to nogom!
Ti ne znaš da ceniš rasnog psa. A meni je zadovoljstvo da šetam Enrika po parku.
A kako ga braniš od mačaka?
Gledaj ti svoja posla!
Vidimo se...
Ćao...
I daj tom jadnom kučetu nešto da jede, crćiće ti 500 evra ...
Bješe to negdje trideset druga ili trideset treća godina od mog rođenja, sad ne mogu da se sjetim tačno, samo znam da je bilo ljeto. Mada jebeš mu mater, kod nas je cijele godine toplo, tako da i ne znaš kad je ljeto, a kad je zima.
Uglavnom, toga dana kao i svakog drugog do tad, sjedio sam sa ekipom ispred Jozine radionice i pili neko loše pivo i pričali o lokalnoj fuksi Mariji. Inače Jozo je bio moj ćale, mada ni ja ni on nismo vjerovali da je baš tako, ali me je prizno i izdržavao sve te godine, a po tom pitanju keva se branila ćutanjem. Jozo inače nije bio loš čovjek, i prema meni je bio dobar, jedino je stalno prigovarao kako sa trideset i više godina sprcanih u guzici nisam ništa posigo u životu.
-Jebo ti Bog mater, tačno se vidi da nisi moj! Dok ja ovde žuljam ruke i rmbačim po cijeli dan u radnji, ti i ti tvoji džabalebaroši samo dangubite i ločete to pivo. Svi sprcali preko trideset godina u guzice, a niko nema ni kučeta ni mačeta.
-Ćale ajd iskuliraj malo, vidiš da smo u toku vrlo bitnog razgovora.
-Sigurno niste pričali o nečem pametnom. Nego, de ti meni reci šta ti misliš sa svojim životom? Ja te više na grbači ne planiram nositi, ukoliko ne pronađeš neki poso, kući ne dolazi.
-De ćale, koji ti je sad...
-Ja sam ti reko kako je, a ti sad vidi. I goni mi se odatle, i ti i ovi tvoji, samo mi mušterije tjerate, ajmo sikter...
Uvidjevši da se ćale ne zeza i da moja egsistencija i zajebavanje se bliži kraju, odlčio sam da se bacim na razmišljanje. Otišo sam do zadruge uzeo dvolitru, i produžio do klupe u obližnjem parku, te se dao u razmišljnje čime da se bavim dalje u životu. Jebeš mu mater, znao sam da nisam za fizičkog rmbanja. Realno, u životu nisam ništa teže od kašike digo, tako da takav vid posla nisam ni uzimao u obzir. Kontam, moram i ja u nečem biti dobar, ...al u čemu? Pade mi na pamet, da onda kad smo duvali kod Petra na gajbi, brbljo sam i pričo kojekakve priče čitav dan, znači znam mudrovati i lelemudati, možda bi mogo biti kakav političar ili pi ar ili nešto od tih fensi zanimanja, mada za to treba privatni fakultet...jebeš mu mater...i sve tako razmišljam, po glavi mi se motaju ćaletove riječi, jebo ti Bog mater,...jebo ti Bog mater,... i onda mi je sinulo. Zovnem Marka da stižem kod njega i da okupi ekipu jer imam pakleni plan.
-Slušajte ovo, smislio sam kako ćemo se obogatiti i postati poznati. Slušajte, ovako, jeste li vidili kako po hramovima, na ikonama i statuama ima hrpa love što vjernici ostavljaju?
-Šta, oćeš da hapamo pare sa ikona, jeben ti plan nema šta?
-Ne idiote, nego kontam da osnujemo svoju sektu, pardon religiju tako se moderno kaže.
-Još gori plan nego ovo s hapanjem sa ikona?
-E Tomo, nije ni čudo što te zovu Nevjerni, kad ni u šta što se kaže ti nemaš povjerenja.
-Ne seri, Nevjerni Toma me zovu jer stalno varam ovu moju malu iako smo u vezi već četiri godine.
-Ma zajebi to, slušate sve sam smislio, ovako, ja pošto znam puno brbljati i palamuditi, ja ću biti novi prorok, odnosno Božiji sin, ionako svi znaju da nisam Jozin. Tako da ćemo reći da je moja meter Marija bezgrešno začela. Ja ću izvoditi neke trikove što znam, pogađati karte, onaj trik s vodom i vinom što me je šanker Isak naučio, i još što šta i rećemo da su čuda, kenjaćemo o nekoj kosmičkoj pravdi, pričaćemo kako su siromašni upravu, jer je to najbrojnija populacija, i tako. A vi će te bit moji učenici kao, tako da i vi možete palamuditi, ionako ste svi ribolovci, a ribolovačke priče su još nadrealnije od lovačkih.
Od tada je prošlo dosta vremena, dosta toga se izdešavalo, ali uspio sam u svojoj namjeri. Moja religija sakupila je veliki broj pristalica, ljudi su me pratili svuda, držao sam motivacione govore ko jebeni Nik Vuičić, izvodio trikove pred ljudima, a oni bili zapanjeni, i tako dalje, sa tim je došla popularnost, vip mjesta u klubovima, ljudi traže moj autrogram, čak sam i lokalnu fuksu Mariju poveo sa sobom, pa pričam kako je prosvećena jer se pokajala za svoje grijehe, a ustvari je otresam od kurca gdje god stignem, i tako. Postao sam poznat preko cijele zemlje, evo baš mi je preključe stiglo pismo sa pozivnicom da nastupam u Jerusalimu. Pa eto sutra, treći dan po pismu se spremam da krenem tamo, kažu da će Pontije Pilat lično doći da me sluša. Hmm kad bi njega ubjedio, bio bi odličan sponzor za moju kampanju. U petak kad održim govor na Golgoti, i ako dobro odradim ovaj trik ko Hudini mislim da ću steći globalnu popularnost. Juda kaže da mi je spremio iznenađenje. Jedva čekam.
Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...
U najvećem broju slučajeva penzioneri praktikuju džoging da bi dokazali svojim ukućanima da još uvek nisu "za bacanje". Odustajanje je brzo mada ima i onih upornih.
Pera: E bako nemoj ti da nosiš te kutije daj ja ću.
Baka Stanka: Što bre da ne nosim?
Pera: Pa bako mislim teško je to,a ti si već ugazila u šestdesetu nemoj tu da mi se ukočiš.
Baka Stanka: Ja?! Da se ukočim?! Je l' znaš bre ti da sam ja pre 20 godina trčala dobrotvorni kros u mom selu.Trčalo se na petnajes' kilomtera. Bila sam sedma.
Pera: (A kolko vas je bilo osmoro) To je bilo pre dvajes' godina.
Baka Stanka: Pa šta ako je bilo pre dvajes' godina? 'Oćeš da se kladimo da mogu da te prestignem da se trkamo do Stanojevog dućana.
Pera: ?!
Baka Stanka: E sutra ću da ustanem u šes' pa idem u park da trčim. Da dokažem tebi i onom tvom ocu što samo prilazi i pita "Tašta, kako kuk?!","Tašta jel te žiga ispod pleća da znam dal' da nosim kišobran?"
Pera: Nemoj bako ima da se ukočiš negde, nećeš moći da se vratiš kući trebamo posle da te tražimo.
Baka Stanka: Ma mani me se dete. Ja kad kažem nešto to je to.
.........................................................................
Sledeći dan 09:00 prepodnePera: Oooo bako dobro jutro..Kako je proš'o džoging.?
Baka Stanka: Juuu sinko ja nisam znala da je onol'ka uzbrdica kad se krene ka onom parku 'de ti tamo radiš fiskulturu. Dušu sam 'tela da ispustim dok sam se popela. Ali gore milina.Svež vazduh.
Pera: Pa jel si trčala?!
Baka Stanka: Ma nisam mogla u ovim maminim patikama velike su mi. Ali sam srela Živku znaš još kad je nisam videla.Bila sam kod nje na kafu. Ti je ne znaš. Ona živela u Švajcarskoj, umro joj muž jadna prošlog meseca. E ona kupila one, kako se zovu...A da ...E MAKS patike to ću i ja da kupim kod ovog Momira što donosi ove patike iz Turske pa ćemo zajedno da trčimo.
Pera: Super bako. Samo nemoj da se pretvoriš u neku dizelašicu i da nosiš "E" maks uz sako ili tako nešto.
Baka Stanka:?!...Ma bre to će da mi budu specijalne. Samo za "džonging".
Uputstva koja se mogu čuti i naći u lajfstajl časopisima, zbirkama mudrih misli otčepljenih od konteksta, specijalizovanim knjigama sa "kako prebroditi buru" tematikom, i na kraju, od samih ljudi koji okružuju pojedinca. Nepogrešivo su pogrešna. Iskustva tuđih prošlosti nemoguće je primeniti na sopstvenu buduućnost.
Uhvatila mladog čoveka kriza samopouzdanja, a strahovito mu se svidela neka curica, poludeo je za njom. Kud će, šta će, ne sme da napravi prvi korak, pa se savetuje sa drugarom šta da radi. Drugar ga savetuje da spopadne njene drugarice i da se prvo raspita kod njih da li ima šanse. Kaže da je kod njega to upalilo. Uradi zaljubljenik tako, a njene predusretljive drugarice mu kažu da nisu sigurne u vezi njega, ali da su čitale u kosmopolitenu kako je glavni problem današnje komunikacije među mladima, u tome što su muškarci previše nesigurni kada prilaze devojkama. Trebalo bi da budu neposredniji, samouvereniji, da imaju agresivnji nastup u kome će se očitovati njihova muževnost. Drugarice kažu da žene to vole. Kako bi se što bolje opskrbio savetima, konsultuje mladić i svog oca, koji je po sopstvenim rečima imao žena koliko drveća nema u Tašmajdanskom parku. Otac mu kaže da mora promeniti što više žena, da mora postati otporan na njih, da im ne sme prepuštati olako srce, da mora vladati njima. U tome je ključ kaže otac, pa još zabetonira savet jednom dubokoumnom pozajmljenicom - "najbolje na kraj sa ženama izlaze oni, koji dobro na kraj izlaze i bez njih." Smrtni je greh reći to jednom zaljubljenom srcu. I tako mladić, sa košmarom u glavi i knedlom u grlu, jedva i u grču priđe devojci, počne da muca pred njom, da nevešto primenjuje savete koji su mu ostali u glavi, da imitira nešto što nije on i na njegovu žalost, uspe da ostavi utisak koji devojku učini ravnodušnom, te ga ona hladno odbije. Sve je palo u vodu. Jedino što je iz čitave situacije i iz svih saveta mogao da izvuče kao pouku, jeste utisak da se uzalud savetovao. Ali taj pad, to bolno iskustvo, itekakav će mu nauk doneti. Čovek u život treba da kroči sam i bez srtaha, a greške, ma koliko bile neugodne i surove, biće jedini njegovi učitelji.
Izbrisati iz sećanja sve pročitano !
Svakome se ovo nekad desilo.Prolece.Skoro leto,40 stepeni, "nezapamcena" vrucina,a raspust jos nije dosao.Pakao.
07:00
DIVAN DAN!
07:10
Ustajanje.Pa i nije toliko tesko ustati kad je lepo vreme.
07:30
Izlazak iz kuce.Jao kako strava dan ali mnogo je vruce.
Vadis flasu da popijes vode,sapletes se,upadnes u blato.
(Divno.Samo mi jos to fali)
Na putu do busa cistis majcu,valjda niko nece primetiti.
Busa nema 10 minuta,przis se na suncu.
07:40
Konacno je bus stigao.Taman imas vremena da stignes do skole,tu su neke ribe iz skole.Kreces da im se javis.Udaras glavom o plafon autobusa.Valjda niko nije primetio,one se smeju.
"Cao,sta ima"..izustis,ali ispred tebe se ispreci gradjevinac,100 kila,smrdi kao les.Nema veze,desava se..okreces se i pijes vodu.
07:45
Koja guzva.Kreces da se raspadas od vrucine.Pokusavas da otvoris prozor,ali babi pored tebe smeta.Haos.
07:55
Jos uvek guzva.Nema sanse da dodjes do skole.Baba pored koje si seo pocinje razgovor sa tobom. "Da,ja idem u tu skolu.." Samo ti je jos to falilo.
Ribe su odavno izasle.
08:10
Sada je vec sigurno da si zakasnio.Bar si blizu.Baba ne zatvara usta.
Bus staje.Pun je i ti ne uspevas da se probijes do vrata pored onoliko ljudi.Moraces da izadjes na sledecoj.
08:15
Izlazis iz busa,kreces kroz park do skole.Sad je daleko,kad si promasio stanicu.Neki lik se prosuo po parku,pijan.
08:25
Crk'o si od trcanja a jos se i raspadas.
Bar si blizu.Pokusavas da predjes ulicu,ali crveno svetlo nece da se skloni.Kada se upalilo zeleno pretrcavas,ali pijani ludak na motoru prelazi na crveno.Zamalo da pogines.Psujes mu familiju.On silazi za motori.Ti bezis.Veoma promisljen potez,tokom bezanja zgazis u baru(otkud bara po ovakvom vremenu)
08:29
Ulazis u skolu,mokar,blatnjav.
Svi ti se smeju.
"Izvinite sto kasnim,bila je guzva."
"Jovanovicu,neopravdani!"
08:30
GROZAN DAN!
Oruđe za očuvanja razuma ludo zaljubljenih. Možda može da se podvede pod neki od psiholoških odbrambenih mehanizama, nešto tipa prostodušne negacije očiglednih fakata iliti slepog potiskivanja realnosti. Pribegavaju mu persone koje jednodimenzionalno posmatraju svoju ljubavnu aferu, razmišljaju zaljubljenim srcem a ne glavom, idealizujući svog partnera koga bezumno vole, sumnjajući u svaku mogućnost da sa voljenom osobom može da se poveže neka negativna osobina, pojava ili događaj.
Prijatelj: Danas sam video tvoju Mariju sa nekim čovekom u restoranu. Smejali su se i ona ga je držala za ruku.
Muž: Pa, da. To je verovatno onaj njen kolega o kojem mi je pričala. Imaju tako običaj da izađu na pauzu za ručak zajedno.
---
Dete: Tata, mama me je danas vodila kod jednog čika Negovana. Čika Negovan mi je kupio buragov crveni ferari. Vidi tata kako je dobar. Znaš tata, on mnogo voli decu. Danas smo se mnogo lepo igrali, ja sam bio kaubojac i jahao sam čika Negovana. Mama nam se mnogo smejala...
Muž-otac: ........Znaš kako srećice moja, to je sigurno mamin prijatelj sa fakulteta, mislim da se tako zvaše, Negovan. Baš lepo što ste se igrali, treba da budeš ljubazan sa starijim osobama i da ih poštuješ.
---
Muž: Vodila si malog kod nekog Negovana? Ko je taj čovek?
Žena: A da, danas smo bili. To je moj kolega sa posla. Fin čovek.
Muž: Mislio sam da se kolega zove Zoran?
Žena: To je moj drugi kolega. Pa pobogu mili, nisi valjda ljubomoran, samo smo svratili mališa i ja, da mu ostavim nešto iz kancelarije - prilazi mužu i grli ga ljubći ga u vrat.
Muž: Ma nisam ludice moja malena, samo nisam znao ko je taj...
---
Privatni detektiv: Evo gospodine, ovo su slike njih dvoje kako zagrljeni izlze iz velnes centra. Evo ovde vaša žena izlazi iz hotela... par minuta potom, evo njega kako napušta hotel. Ovo su njih dvoje na klupici u parku, možete videti da mu ona sedi u krilu. Mislim da nema sumnje gospodine, supruga vas vara.
---
U sutrašnjem broju Blica - U svom stanu na Zvezdari ubijen Negovan K. Pretpostavlja se da je najverovatniji uzrok zločina ljubomora.
---Za nauk - ne primenjivati metodsku skepsu koja samo gomila frustraciju. Preseći odmah i bez upotrebe hladnog ili vatrenog oružja, prostim rečima "Bilo je lepo dok je trajalo. Vreme je da se rastajemo" - ali koliko je to teško učiniti kada voliš, a?
Postoji mnogo onih koji jedva čekaju da zapale preko granice. Postoji mnogo onih koji će reći da nema goreg mesta za život od Srbije. Ali čak i najgori među takvima - u koje, ponekad, spadaju - moraju da priznaju da naša zemlja uopšte toliko loša
Zašto treba živeti u Srbiji ili zašto je super biti Srbin za mene je pitanje nad pitanjima. Recimo, ako bi postojao vremeplov i mogućnost navigacije ptica, sigurno je da bi mnogi od nas poželeli da ona roda koja nas je onomad donela na to i to mesto u Srbiji promeni kurs i sleti na neki dimnjak u Danskoj ili Švedskoj.
Ko bi još birao da se rodi kao Srbin, i to još u Srbiji? Ali treba to odbraniti jer - kako ćeš protiv krštenice. A meni je to često bilo čudno. Dobro se sećam da tamo negde devedesetih godina nisam razumeo pojedine tekstove Mome Kapora. Ne zato što su bili teški i nerazumljivi. Radilo se o nečemu drugom.
On je pisao o svojim nostalgičnim napadima u Njujorku. A nije imao samo u Velikoj jabuci te rafalne ispade nostalgije. Slična stanja i patriotska groznica drmale su ga i u Parizu, Londonu... Gde god da je bio događalo mu se isto. Išao bi on tako i najednom bi ga nešto spopalo, nisu to bili pundravci u dupetu, već ista ta bića u srcu i duši.
Pisao je kako bi u Njujorku kupio sir, onaj pijačni, ali to nije ličilo na onaj na Kaleniću. Pisao je da kad god bi naručio neko jelo u pariskom restoranu, to nije bilo to. Nije brate pasulj tamo daleko, kao ovaj naš.
Mislio sam, matori koji ti je kurac? Pa ko bi tražio sir da mu miriše ko sjenički tamo na Menhetnu? Pa to bi bilo ko da tražiš engleski pims u „Poslednjoj šansi" na Tašu. Koga briga da kao turista osetiš domovinu u instant pakovanju tamo negde daleko. Okej, priznajem napade nostalgije gastarbajterske populacije, ali patnju turiste za otadžbinom...
Ali, nije to bila suština zašto me je nervirao Kaporov tekst. Jednostavno, radilo se o tome da nisam mogao da razumem da neko tokom devedesetih godina iz Njujorka plače za Beogradom u kome su tada ljudi imali platu 10 dojč-maraka. Mislio sam da bih pevao od sreće da su mi ponudili da čistim pisoare na Menhetnu ili da skupljam pseći izmet po Central parku. Takav je bio moj patriotizam u toj deceniji.
Ali priznajem, krvario sam za Beogradom tokom boravka u JNA u Sloveniji. Kada sam prvi put došao na vanredno odsustvo, pustio sam radio Studio B i osetio blaženstvo. Shvatio sam lokalpatriotsku rečenicu po kojoj je znak da si ušao u Beograd to što si na radiju u kolima našao stanicu Studio B.
Bio sam spreman da ljubim beton na Slaviji, popušim Meštrovićevom Pobedniku, bio sam patriota, voleo sam svoj grad i svoju zemlju. A samo nekoliko meseci pre ovog napada patriotizma, patio sam da vojni rok služim u Sloveniji, a ne, nedajbože, u Skoplju.
Slovenija je bila kul, „Mladina", „Lajbah"... Sve je bazdilo na Evropu. Samo nakon par dana uhvatio me je napad nostalgije, i to ne samo što su nas drndali na obuci, već mi je falio kraj, ortaci, Beograd, Srbija. U restoranima i kafićima na Bledu gledao sam Janeze koji bulje u skijanje, a nigde fudbala, uzbuđenja... Nisam kapirao ništa od toga, a i zbog grupe „Lajbah" zaglavio sam kaznu i najgoru karaulu na kojoj sam gulio kao u kamenolomu.
To je bio moj prvi osećaj patriotizma u životu i osetio sam njegovu amplitudu kada sam: zbrzao Makedonskom ulicom i video taksiste koji cepaju šah na haubama svojih odrtavelih „mečki"; otišao na derbi Zvezda - Partizan i čuo onaj huk koji pliva nebom nad Topčiderom; a najviše jer mi se odvratna Slavija činila lepšom od londonskog Trafalgar skvera.
Bio sam tada Momo Kapor, ali ne u Njujorku u poteri za zlatiborskim kajmakom, već vojnik koji u Sloveniji sanja pivo ispred beogradskog dragstora. Tada sam shvatio da srpski patriotizam cveta dok si u prinudnom egzilu. Tada sam shvatio da biti srpski patriota znači patiti za mrvama koje su ti preko noći oduzete.
Pa i u devedesetim godinama, kada je Kapor krvario za Beogradom stružući đonove po pariskom Monparnasu, mogli ste i tada sebi reći da je kul biti Srbin. I to jer vas je u toj deceniji ova zemlja oslobodila svakakve odgovornosti i ambicije. Prosečan Srbin je tada imao alibi za svoje luzerstvo. Niko nije od tebe očekivao ništa. Ne možeš, druže, biti Arkan. Slab si za to. Nisi se ušemio pa dobio dozvolu da tvoj šleper prođe granicu dok hrče carina. Dakle, niko si i ništa, i to je baš super. Tvoj fakultet nikome ne treba.
A i koji će ti kada to ne traže na šleperu. Žena nema za šta da ti prigovara jer i onaj majmun što živi pored tebe srče isto sranje od plate i može porodici obezbediti... Ništa.
Čak i u tim godina, koje prezireš i nikada ne bi želeo da se vrate, mogao si skapirati zašto je dobro biti Srbin, a ne Amerikanac koji mora da se jebe sa kreditima, kamatama i svim ostalim sranjima. Tvoje je da gledaš Pink i Palmu i da kresneš komšinicu za boks zlatnog „marlbora".
A zašto je danas dobro biti Srbin kada treba da otplaćuješ iste te kredite kao slinavi Teksašanin u predgrađu Dalasa ili pegavi Englez u Birmingemu? Nemam pojma? Ali, ipak znam.
Moja rođaka živi već deceniju i nešto u Rimu i kaže da su oni odlepili kad je apeninsku čizmu stegla čizma globalne ekonomske krize. Oni se ne snalaze u sranju, a ona im priča o našoj plati iz devedesetih i rafovima tapaciranim paučinom. Što bi rekao Goran Bregović: „Lako je biti tolerantan sa dolarima, ali dajte Amerikancima malo dinare... Pucali bi jedni na druge crnci i Kinezi". Zato je tebi dobro u Srbiji, jer si utreniran da ovde nikada neće biti dobro, pa ti je svaki napad iznenadnog luksuza premija, i shvataš ga kao pauzu između dva siromaštva.
Biti Srbin je super jer se možeš identifikovati sa Novakom, Vidićem, Brakočevićkom... I boli te što nema plate, jer ti zbog njihovog uspeha oblačiš pocepane gaće i ulaziš u farmerke zakrpljene na dupetu i stižeš tačno na vreme ispred Skupštine da urlaš jer su oni na balkonu ti, a ti si oni. Zato se nigde tako euforično ne slave uspesi sportista jer se nigde na svetu toliko ne fotokopira tuđ u sopstveni život.
Super je biti Srbin jer si kao pacov ili bubašvaba otporan na sve nedaće i ceo krvotok ti je nabijen protivotrovom za sve one koji bi da te potamane.
Super je Srbija jer samo se u njoj može roditi Del Boj. Kaži?! Ono kad su komentatori i fensi publika na poslednjem SP u fudbalu pizdeli od vuvuzela ti si ih već posle dva dana mogao nabaviti na pijaci na Vidikovcu. Da je kul živeti u fejk garderobi prvi smo mi saznali, a sad gledaj na Zapadu. Ni oni se ne bune što je „barberi" pruge izvezao neki Kinez.
Super je živeti u Srbiji jer možeš imati snove da je svuda bolje nego što je to tebi. I London ti je lepši iz Beograda, a kada živiš u njemu on te pojede, a i kad dođeš na posao u 10 umesto u devet, nadrkani šef ti kaže: „Good afternoon". Iz Beograda ti je sve na Temzi idilično, ali život je dobar ili savršen samo tamo gde ne plaćaš infostan jer u svakom gradu u kome ti poštansko sanduče puca od računa - sve ti je odvratno.
Super je živeti u Srbiji... Verovatno i zbog toga što ću za dvadeset sati zaparati mermerni pod njujorškog aerodroma JFK. I tamo, među čelično-staklenom scenografijom Menhetna neću, kao Momo Kapor, sanjati zlatiborski kajmak...
I zbog toga nisam ništa manje Srbin ili se manje palim od njega što živim u Srbiji.
Pojava koja se u različitim dobima života manifestuje na različit način.
DVE GODINE
-Keva: Idemo Dragana na svadbu u subotu, Nidžu ćemo da ostavimo kod mojih.
-Nidža: ( Opet baba Stamena... Da l' će ta žena nekad da shvati kol'ko smara ona pesma "Nuni nuni nuške" i jebale je te kruške više, šta znači to "nuške" k'o neka slina i kako uvek uspem da se istripujem i zaspim na tu pesmu. I ceo dan nema mamine sise, kad bi mi samo dala baba Stamena njenu, ona je nekako duža. Šta im fali da me vode na svadbu, neću da se userem k'o prošli put kod Stanoja na slavi...a baš je bilo kul kad su svi krenuli da se njuše a meni kliznulo govance niz pelenu!haahhaha.Koj' sam car!) Gu gu, ga gi ga ga !
PET GODINA
Ćale: Idemo ženo kod Stanoja na slavu, zvao nas čovek nismo bili od kad je Nidža im'o dve. Ostavićemo kurajbera kod mojih. Babi je ionako dosadno, umrla bi da nema Šeherezade.
Nidža: (Pu jebem ti život ovaj mučenički, nisam ni poč'o da živim već sam se za razočar'o u roditelje. Pa ako sam se usr'o na sred slave, pre tri godine kad sam bio slinav ne znači da ću opet. Dobro. Baba Stamena će da se zagleda u Šeferezijadu pa ću ja da odem da joj umačem četkicu u vece šolju. A voleo bih da me povedu na slavi, mogo bih da se zavučem ispod stola i gledam nekoj teti ispod suknje, pi'...) kmeeee! 'oću mlekce!
DESETA GODINA
Majka: Sine mi idemo u grad večeras sa nekim prijateljima ti ostani ovde, a može i baka Sta...
Nidža: Neka, neka... Znam sve. Da zgrejem mleko, stavim da jedem, gledaću Jogašija Nakarikatiraru boriće se večeras protiv Jošimija Suzamanutoa na turn...
Majka: U redu je Nikola. Razumeli smo se znači.
Nikola: Da, da (Super, sad mogu da gledam tatin disk koji sam naš'o ispod dušeka, "Vesele devojke", sa zvukom!)
PETNAEST GODINA
Ćale: Konjino, idemo ja i tvoja draga majka, sutra kod rođaka. Neću da te pitam da li hoćeš s' nama, znam da nećeš. Nemoj da mi dovodiš ovde one tvoje debile, da mi čure zidove s' dimom i da mi nalivaju tepih s' pivom, uši ću da ti počupam kunem se!
Nidža: Ma kakvi! Imam da učim sutra, stegla ova iz biologije. ( Kul! Zvaću Bokija i Mirka. Sutra Pesomanija! Pušimo cigare, pijemo vops! A onda ću tako ošamućene da ih deljem u pesu. Već vidim rezultat Napoli-Barcelona 6:0 i i Bokijevu "Usralo te" facu!)
OSAMNAEST GODINA
Keva: Odosmo na jezero, nismo tu sutra i prekosutra. Hranu imaš, daće ti Dragan pare, nećeš da umreš za dva dana nisi mali!
Dragan: Slušaj neradniče, nemoj da mi ovde dovodiš one tvoju kurveštije i da mi od kuće praviš jebarnik. Ja sve mogu da tolerišem ali ono što ti radiš, to je strašno. Znaš šta sam sve zatek'o prošlog puta, znaš kako se majka zabezeknula kad je videla onu trakicu od gaća i one kurtone iza kreveta!
Nidža: Dobro je ćale neću. To je bilo samo jedno. ( Uuuuu do-jaj-no! Ovo čekam već mesec dana. Anicu ne mogu da pozovem kući zato što ovi već mesec dana ne vade dupe iz kuće. Slušaćemo kevine i ćaletove ploče, pićemo vino, ja ću biti duhovit, opušten, nasmejan, kul i pašće taj jebeni seks!)
TRIDESET I PET GODINA
Žena: Idem Nikola kod drugarice večeras. Nemoj da zoveš Bokija i Mirka. Prošlog puta ste mi sranje od kuće napravili.
Nidža: Ma kakav Boki, posvađali smo se. Pokid'o mi lastiž. ( Večeras Srbija-Portugal, bez zvocanja ovog stvorenja. Samo ja, vops, TV i zvaću ona dva morona da se ne smaram sam i da skinem Bokija sa one jadne njegove žene, i šesto će da dobije pa će od mene da traži pare da ga izdržava.)
ŠEZDESET I PET GODINA
Ona: Nikola idem večeras da se vidim sa Slavicom, znaš Slavicu, muž joj bio..
Nikola: Dobro bre ženo, tries' pet godina smo zajedno, znam ti svaku prijateljicu, i tu Slavicu pamtim (Od onda kad me je uhvatila za kurac u parku, kako je napaljena bila!uf!). Idi.
Ona: Dobro Nikola, samo nemoj opet da staviš čaj pa da zaboraviš da isključiš ringlu. Zapalićeš se čoveče!
Nikola: Neću, neću. ( Falim te Bože. Jedno mirno veče. Mogu da ukrštavam reči, gledam Slagalicu, a da ova moja žena ne lupa svašta na "Ko zna zna", a i Anica se preselila u ulicu, ne izgleda loše za svoje godine...Mada sigurno još pamti onda kad sam svršio za dvadeset i pet sekundi...To su bili dani...Sad mogu da je peglam do ujutru...eh..)
Jedina stvar koja valja (ili ne?) u takvim magazinima. Količina nebuloza i neznanja koju pripadnici ženskog roda postavljaju ponekad umiju da budu zabrinjavajući.
"Zdravo, samo da kažem da ste najkuul, i htjela bih da me posavjetujete kako da se najbrže otarasim nepotrebnog sala na stomaku koji sam nabacila u zadnjih 3 mjeseca.
Željana iz Jebarnika, 16 godina"
Odgovor ženskog magazina:" Draga Željana, imamo rešenje za tvoj problem. Prvo što treba da uradiš je da kupiš najesencijalniju kremu koja skida kožu s face. Sledeća stavka je kompletno obnavljanje garderobe, jer roba koju sad nosiš ti neće pristajati kad skineš 14.87 kilograma uz naše savjete. Treća stavka je tvoj partner. Jesi li sigurna da nije on kriv za tvoju ugojenost? Da li te je ikad mrko pogledao? Razloga za mrki pogled današnji muškarci nalaze u svemu bez čega savremena žena 21. vijeka ne može da izađe ni do podruma. Naprimer: mrki pogled zbog osmočasovne kafice s prijateljicama, ulazak u minus na kreditnoj kartici zbog nemogućnosti prolaska pored butika s bilo kakvom rasprodajom, ili njihovo neshvatanje svakodnevnog mijenjanja frizure. Pa znaju li oni da se današnji trendovi mijenjaju dnevno, dok su ranije za to trebali mjeseci? Ima lijeka i za njega, nateraj ga da čita Cosmopolitan, a ako neće, zaprijeti mu seksualnom apstinencijom. Njegovom! A sad, stomak. Preporučujemo ti liposukciju, kao što je koriste i naših mega popularnih zvijezda poput Seke Aleksić, Jelene Karleuše, Karamele... Prije toga ti preporučujemo obilan ručak u nekom fensi narodnjačkom restoranu s pogledom na park, jer opuštena atmosfera uz milozvuke narodne muzike pomažu tvojim organima za varenje da svare to sranj... pardon, splačinu što si pojela, a zelenilo u parku odmara oči. To znamo jer smo to čuli od jednog čoveka što je u autobusu naglas čitao Politikin zabavnik. Sad se ti pitaš zašto obilan ručak prije liposukcije. Pa zašto da ne, kad ionako ideš da skidaš salo, a i imaćeš lijepa sjećanja na poslednji obrok u tvojoj Groook! fazi. Puno pozdrava i javi ako imaš neku muzičku želju, tekst te pjesme s notama melodije pjesme objavljujemo u sledećem broju. Kiccc..."
A evo i odgovora muškog magazina:" Najbrže ćeš stomak skinuti abortusom, koja je najskuplja i jedina opcija u tvom slučaju. Savjet za ubuduće, počni da piješ kontraceptivne pilule prije snošaja, ili kupi kondome ako se on ne seti ili nema para. Da, mislimo na one "balone" koje čim počneš da ih duvaš, utripuješ da se svi u tvojoj okolini smiju... A ako ti je žao para, ili si u nemogućnosti da priuštiš kontraceptivne pilule ili kondome, uvijek je tu stari dobri analni seks. Instant savjet: ako se odlučiš na analni seks, daj svome partneru blowjob, ne štedjeći pljuvačku, em ćeš ga usrećiti, em ćeš uštedjeti na lubrikantima. Samo nemoj da pobrkaš, pa da mu daš Ass To Mouth, zbog tebe i tvojeg želuca. S(p)rdačan pozdrav!".
Novi socijalni pokret nastao u zemljama ex-Yu, a takođe se brzo širi i na ostale slovenske države. Naime radi se o novom pokretu raširenom pretežno među metalcima i rokerima. Nastao je onoga dana kada su metalci i rokeri napravili prve fejsbuk profile, i tako želeci da se razlikuju od drugih, kako u "stvarnom" životu tako i na "mreži", počinju da uređuju svoj profil tako da odudaraju od svojih ostalih "prijatelja".
Karakteristike ovog pokreta su sledeće. One variraju u zavisnosti od korisnika.
1. Slika profila.
Obično se nalazi pevač ili pevačica neke grupe. Kod muškarca takođe i slike gitarista, a ređe i bubnjara. Takođe karakteristične su i slike logotipa nekog benda (Iron Maiden, Metallica, Antrax, Dimmu Borgir i sl.) Kod rokera su karakteristične slike peace znaka, starke, srceta, gitare, tužnog oka i sl. Kada su u pitanju fotke njih samih, obavezno se nalaze u majci nekog benda (u 70% slučajeva to je Iron Maiden), a rokeri se obično nalaze pored nekog grafita iza neke uličice, kako sede na zemlju (ako su u parku na klupi) obavezno u starkama i ponekada košuljom.2.Fografije iz albuma.
Obično oni imaju sledeće tipove albuma.
-Album sa slikama o lutanju u gradu. Slike na različitim delovima grada. Imaju ga i muskarci i devojke. Ovaj album služi da pokaže koliko su oni kul.
-Album sa nekog koncerta. Uglavnom ga imaju oni koji su iz Beograda ili iz nekog većeg grada gde nije rok-metal scena mrtva. Ovo je album o njihovom pijančenju, šutkama, kornama, slikama grupe, kolektivne fotografije sa prijateljima i after i before ,,party."
-Album posvećen omiljenim grupama. Takođe ga imaju oba pola. Tu se nalaze slike o logotipovima omiljenih grupa (Iron Maiden, Metallica, Guns n Roses...), slika celog benda, gitarista, bubnjara, njihovog ludovanja, omota albuma, Axl Rose (nezaobilazan kod devojaka), a ako su u pitanju rokeri tu su John Lennon ili neki drugi poznati pevači.
-Album sa slikama oka. Ovaj album je ređi, ali prisutan. Isključivo ga ima ženski pol. Znači kao što sam naziv kaže, prepun album fotografija očiju dotične osobe iz blizine. Namena ovog albuma je pomalo misterija, verovatno osoba želi da istakne koliko ona ima lepe oči.
-Album pun emosa. Kako je Emo subžanr rok muzike, onda se i on mora spomenuti. Obično ga imaju domaći emosi (90% su devojke). To je album sa slikama raznih emosa i njihovim šarenim frizurama, sa depresivnim tekstovima na slikama.
-Slike starka ili martinka. Samo ime kaže, a važi za oba pola.
-Slika pankera. Isto kao i za emose, samo što ga imaju i muškarci i devojke.
Pored ovoga postoje i druge kombinacije, ali su one ređe ili meni nisu poznate (slike sa bazena, mora, nekog kluba, kafića, sa društvom, sa drugaricom, gitare i sl)3. Imena.
I ako nije karakteristična samo za rokere i metalce, ipak mora se pomenuti. Obično se kao srednje ime navodi prezime pevača, pevačice, grupe ili naslov neke rok-metal pesme. Kao alternativno ime može da posluži takođe naslov neke pesme (pr. Chilld of the damned, Child of the Grave, One, Prowler i sl.) Isto tako se menja prezime (uglavnom devojke ili mlađi pripadnici ove grupe) i uzima se prezime svog omiljenog pevača-pevačice- gitariste-basiste ili uopšte neko neko ime koje aludira na mrak i nemoral ili slično.4.Aktivnosti.
Obično imaju oko 500 prijatelja ( mada mogu imati više od 1000 ili manje od 200). Lajkuju grupe omiljenih bendova, fraza iz neke pesme, odeće, serije i filmovima o roku i metalu (ili neke humoristične serije tipa Otvorena vrata, Vesele sedamdesete i sl.), pevača, pevačica. Obavezno kada se pridruže nekoj grupi dodaju osobe sličnog mišljenja i ukusa, i tako se povezuju. Ovo rade, kako bi mogli međusobno da vode diskusiju o tome kako je Iron Maiden bolji od Gage i Bibera ili da međusobno lajkuju pesme koje postavaljaju na zidu. Takođe postavljaju nekoliko puta na dan svoje omiljene pesme ili statuse, koji su u stvari delovi pesme. Neki će da lajkuju pesmu i ako je nikada nisu čuli, samo zato, jer je ona metal ili rok.5. Odnosi sa okolinom.
I ako se iz svega gore navedenog stiče loš utisak o njima, zapravo su vrlo komunikativni i kreativni. Naravno postoje i ekstremisti, koji su kreteni, ali uglavnom su svi OK. Sa njima može da se vode prave rasprave o raznim stvarima, makar bili beznačajne. Najviše cene prijateljstvo (naročito rokeri), vole filmove, literaturu i pivo. Uvek su spremni da ti daju pravi savet i imaju zdrav smisao za humor.
Ono u šta veruju pravo-verni vernici verni dobrom Bogu!
Mnogi malovernici nisu verovali da će tačno na novu godinu 2000 biti smak sveta ali vidite da smo mi pravo-verni mnogo-verujući vernici ipak bili u pravu ,to jest proroci iz Trećeg oka su bili u pravu, ali to sada nije bitno!
Bitno je da mnogi ne znandu da je smak sveta bio te 2000 godine Gospodnje i da smo mi u stvari svi zarobljeni na zemlji kao utvare, jer još nismo shvatili da smo umreli.
Setite se! setite se!!! jel možete da vratite film tačno na doček nove godine i videćete šta se zapravo dogodilo!!!
Evo na primer ja ne mogu da se tačno setim ali da konstruktivno konstruišem te događaje pre apokalipse (dan A)
Dan A, 7 časova do 2000 godine:
U mojoj kući sam, opušten sam, pijem pivo sa drugovima, drug mi sipa malo vinjaka u času sa pivom, dogovaramo da odemo na žurku kod Dragutina razmišljam kako Dragutin ima lepu seku i ako je startujem verovatno će me ubiti njegov otac jer je Crnogorac a oni su prosto takvi!
Dan A, 5 časova do 2000 godine:
U nekoj kafani sam ne znam kako sam upste dospeo tu, muka mi je malo, pijem crno vino, keva me naravno salje poruku da se ne vraćam kući ako se ukokam ko prošli put.
Dan A, 4 časova do 2000 godine
Pokusavam da nađem mobilni da javim kevi da neću da se ukokam, drugovi me tripuju da mi ispao u wc šolju dok sam bacao peglu pre jednog sata, sipam vinjak i nazdrvljam sa drugovima.
Razmisljam o Dragutinovoj sestri i mislim da sam se zaljubio.
Dan A, 3 časova do 2000 godine:
Srecan sam igram polu go na stolu pevam neku narodnu i razmišljam o Dragutinovoj sestri, malo mi je muka ili mi je toplo oko srca, ali vraga, odejenom videh jednog kretena kako drži moj mobilni (promenio je masku moba da prikrije trag).
Dan A, 2 časova do 2000 godine
Na ulici sam, krvarim iz nosa, drugovi mi nesto pričaju da će kad tad uhvatiti tog bildera samog.
Odlazimo kod Dragutina na zurku.
Razmišljam o Dragutinovom ocu i kako je jednom razbio sve zube dečku na ulici kad je video kako se vata sa njegovom ćerkom.
Dan A, 1 sat do 2000 godine:
Na zurci sam igram sa Dragutnovom sestrom i razmišljam kako ima mnogo dobre dude, u tom trenutku polako mi pada glava na njene grudi.
Dan A, 30 minuta do 2000 godine:
U kupatilu sam ležim na podu Dragutinov otac tapše po ramenu "Diž se junačino!" dok moji drugovi polivaju vodom i pitaju me da li sam živ, pokušavam da se ispravim i nekako u pokušaju da se pidignem, hvatam Dragutinovu sestru za grudi, odmah zatim sledi tup udarac u glavu.
Dan A, 15 minuta do 2000 godine:
Zaglavljen sam na prozoru kupatila drugovi viču da požurim jer Dragutinov otac ide po pušku.
Dan A, 10 minuta do 2000 godine:
Trčim po parku, hladno mi je potpuno sam go, jer sam morao da skinem svu odeću da bi prošo kroz vrlo uzak prozor.
Dan A, 5 minuta 2000 godine:
Na putu sam za trg veoma mi je hladno muka mi je krvarim iz nosa i glave.
Vrti mi se u glavi, ne mogu da se setim puta za kuću.
Dan A, 10 sekundi do 2000 godine:
Nalazim se na trgu ležim potpuno nag na snegu, potpuno iscrpljen od hladnoće i silnih udaraca, oči mi se same zaklapaju i samo osluškujem zastrašujuće eksplozije i raznobojna svetlost se prelama na moje podute kapke bam bam teras čujem i urlike preplašene mase! trube andjela urlaju, uzarene iskrice mi padaju na telo i setih se:
-Mora da je ovo apokalipsa!
Apstraktna stvar. Neshvatljiva. Ubaciti se u život jednog malog, metalnog i hladnog uređaja za komunikaciju i povezivanje prevazilazi granice realnog i gazi pomalo u fikciju. Ma koliko god da je zanimljiv život vlasnika istog, za telefon, ume da bude uspona i padova.
-Jutro. Oko 7, pola 8. Budim se sa napunjenom baterijom. Celu noć me je ostavio na punjenju. Zahvalan sam mu. Mada, trebalo bi da me formatira, počeo sam da se gojim. Ali dobro, njegova odluka...
-10 sati. Već mi je malo dosadno. Možda bih mogao da ga probudim, da me izvede malo u šetnju, možda mi i ubaci slušalice..mmm slušalice..:bip bip:
Čovek: mrmntmrlj šta..šta se ovo čuje..alarm! Jebo mater, umukni! Pusti me! :klik: Ah, tako je bolje..:okret na drugu stranu:
Hm..nije mu se svidelo ovo baš..Dobro, neću više da ga diram..Neka se probudi sam..Lep je dan..Valjda će se dići za koji sat..pf...
-14h popodne. Postaje teško pronalaziti načine za gubljenje vremena. Troši mi se baterija, a kabal od punjača više nije zanimljiv. Budi se!......
-15 časova. Ah, evo ga, konačno se pridiže. Op, uhvatio me je. Proverava poruke.Nema toga bato, nisi tol'ko popularan. Ne, nemoj da me ostavljaš! Igraj se samnom!
-17h po lokalnom vremenu. I dalje sam u kući. Poludeću.Imam osećaj da me Inbox izdaje,a Settings mi polako ali sigurno priprema epi-napad. Nešto mora da se desi. Monotonost je prevelika. Umirem.
-18:30. On sedi za kompjuterom, ne obraća pažnju na mene. Pa jebo mu mater, ko te je zabavljao svih onih dosadnih večeri po busevima i vadio iz toliko neprijatnih situacija? Gle sad, šta to radiš, otkopčavaš se, šta...Au jebote. Gasi se, gasi se!
-20 jebenih sati. Stojim u mestu več ko zna koliko. Maska mi je utrnula, i ekran mi se muti. Nemam načina da skolnim ovu prašinu sa sebe. Za ime Boga, pogledaj me!
:bzz-bzz: Ej, imaš novu poruku! Jebale te poruke...A?P-šta je ovo?Podigao me je? Srečnog li dana! Ah, opet me bacaš. Dobro, barem je sada na krevet, što je poboljšanje.
Sprema se. Izlazi negde. možda će me povesti. Držim memorijsku da me ponese.
-21 dugih sati. Baterija me izdaje polako. Ali on vadi kabal od slušalica. Jes! To! Utni! Ah, olakšanje. Konačno mogu...Ej! Ne stavljaj me u džep! Neee!
E jebiga. Izgleda da ću u sledećih par sati gledati satkane niti farmerki i kroz njih možda i uočim neki Android. Kako su to dobre pičke. Sa njihovim tačskrinom. Uf, tačn'o bi je ja.
-Rećićemo da je 22, radi estetike. Sve što vidim ispred sebe je bleda slika nekog piva i udaljena vizija tribina. Jebemliga, gde smo, ali mi je lepo. On se kurči samnom, ali nem smeta mi. Samo nemojte da me pipate. Lako se nadražim, počeću da svetlim po 15 minuta.
-Negde posle 24 sata. Žurka još traje. Premestili su se na neke klupice u parku nekom, izgleda. Lepo je, tiho. Samo kada bi ovaj njegov retardirani drug prestao da se smeje k'o Paja Patak na helijumu, bilo bi super. Nosi me kući, ne sviđa mi se ovde. Počeću da pištim. Ali me niko ne čuje...
-2:47 ujutru. Vraćamo se kući. Polu-pijan je, ali je srećan. To je važno. I ja sam srećan. Ili srećna. Jebemliga, nisam nikad pogledao ispod memorijske. Upadosmo u kuću. Nekako je pogodio bravu. Uvek se nasmejem kada se tako pomuči da pronađe neko rešenje. Valjalo bi kad bi me tutnuo na punjenje, mrtav sam umoran. A, on već zaspao. Pa ništa onda...Low battery..Do sledećeg puta...Laku noć...:gašenje:
Imaju oni i šta pametnije da rade u životu (navodno), ali žrtvuju svoje slobodno vreme da bi i nas podstakli (=primorali pod pretnjom ciganskim kletvama) da pomognemo bližnjemu svojemu! Danju, noću, vikendom, na Sv. Patrika, dan posle Bajaginog koncerta... Ostajte bez brige, jer nećete uspeti da neznabožački gledate svoja posla, ma koliko se trudili!
Zveckaju praznim konzervama od paradajza, vade plastificirane printove u boji, poklanjaju knjige, sve ti sa osmehom i natenane objasne, i tuku ko neće (a sve je savršeno smisleno, i osvežiće zdravlje tvoje babe). Zašto onda svi ne izađemo sa kartonskim parolama ispred Mango-a? Zašto je neko plemenitiji od tebe i mene pa pomaže deci bez roditelja prodavajući njihove bojanke? Zar ne možemo to i mi kad je tako lako...?
Odmah da razjasnimo: ne možemo.
Kao prvo, zato što to ne služi da bi se nekome pomoglo, nego da bi se lečili kompleksi niže vrednosti. Da bi postao dobrotvor opasan nunčakama, moraš ili potražiti sensei-a (先生), odnosno čekati da on pronađe tebe, ako poseduješ kvalitet pažnje vredan, ili biti prirodno nadaren (=imati odgovarajuću prošlost). Moraš se uhvatiti za suknju nekoga ko već toliko dugo deli kondome i poziva na promocije knjiga (ima pite!) i raznu plemenitu rabotu čini, da je već spoznao gorku narav roda ljudskog... Ti bi se, kao mladi 見習い u svom optimističnom zanosu zakucao, i pronašao bi smisao dobročinstva u ćaskanju sa vojnim penzionerima. A 先生 zna da mira u svetu bez batina nema...i potreban ti je, da bi nasledio Zlatnu Šibu (黄金のむち) i posle njega nastavio da prangijaš samožive zlotvore koji crkavaju u državnoj firmi da bi prehranili sopstvenu decu...
Osim 2-godišnjeg stažiranja u JAZAS-u, potrebno je, za sticanje vrhovnih činova u dobročinstvu, da srećeš predispozicije i polažeš testove koje život pred tebe postavi:
1. Sakupljač priloga za nezbrinutu decu;
- Budi neupadljiv u osnovnoj školi
- U srednjoj se osili pa kreni da prosipaš fore
- Kada se na trećoj godini pojavi u razredu lik sa jačim forama, povuci se i nađi ekipu koja će navijati za tvoje fore
- Shvati da ipak to što nikad nisi imao ribu i nosiš pantalone sa 17 džepova nije dovoljno da bi upisao ETF (mora kliker, sinko)
- Upiši 3-godišnji grafički dizajn i 4 godine kasnije imaj još 2 ispita do uslova za treću
- Odustani od školovanja, i osvrćući se na svoju prošlost uvidi da ti prosto ne pripadaš sistemu, ti si ovde sa višom svrhom; pronađi NGO čija ti se boja logoa najviše dopada
- Zaposli se kao noćni portir jer je penzija tvojih roditelja suviše mala za svo troje, ali ne gubi fokus sa NGO-a (ako si "odabrani", samo tamo će te Sensei pronaći)
- Kad tvoji umru i naslediš nešto, batali posao i završi dvonedeljni kurs za vaspitača dece bez roditeljskog staranja
- Kada dobiješ otkaz jer si istukao klinca rukonaslonom što je jeo sapun, bojanke u šake i jebi majku svima što nemaju (=ti znaš da neće da daju) dvesta dinara (prošle nedelje bilo 150) za tvoje neakreditovano "hvala"2. Brinjač za životnu sredinu/životinjsko krzno/dominaciju verskih zakona na bliskom istoku
- 2 grama mozga
- 670 € odeće (na sebi)
- Piece bedž na lanenom rancu
- Ljubav prema mirisu svog prdeža* trajanje pripreme: 17 - 25 godina
Ukuvavati pred televizorom dok mozak ne počne da pušta boju; skinuti sa vatre i promeniti odeću; zakačiti bedž i vezati traku oko glave, po želji; zaključati subjekt u sobu sa enciklopedijom teorije zavere dok se ne sprijatelji sa mirisom svog prdeža; hraniti sirovim mesom i bosti štapom kroz prozor; odštampati i plastificirati screenshot iz filma "Dan posle sutra".
Otvoriti ulazna vrata, ostaviti gitaru i printove ispred kuće, otključati ćeliju i držati se po strani dok se duh Sensei-a ne nastani u telu zveri...
3. Sensei
Vraćaš se ti kući posle još jednog napornog dana u komuni (pravili ste konfete za proslavu NG u prostorijama NGO), i razmišljaš da počistiš sneg ispred staračkog doma sutra, ali jebo to, to mora se radi... Kontaš da pokupiš još flajera sa fotkom razrezanih pluća pušača, pa da se zajebavaš sa Dunjom na trgu. U daljini, tinjava svetlost privlači tvoju pažnju; i pored svih obaveza, odlučuješ da istražiš (možda je nasukana foka). Dok sklanjaš granu ispred lica, kolena ti klecnu i svetlost te obara u klečeći položaj. Pred tobom se ukazuje Sensei, čovek koji vraća krzno na poderane životinjke, ne čovek, ideal koji je lepio plakate sa znakom nuklearnog otpada po pogonima za izradu crepa od Sinjaje do Banoštora '82. Okrenut ka istoku, drži Zlatnu Šibu (黄金のむち) visoko iznad glave i moli se precima.
- Sen...
- Ne progovaraj. Znam ko si. Odabrao sam te sa razlogom. Moje vreme je odavno isteklo, ali tražio sam odabranog...onog koji neće zloupotrebiti moć Zlatne Šibe.
- Ali, Sensei...ti si besmrtan, ja ne...
- Hrabri od sudbine ne beže. A sudbina nije stvar odluke... Veliki Savet Green Day-a i Pamele Anderson tako je odlučio. Dok su ostali išli u školu i gradili porodice, ti si neumorno otpadao u parku i psovao državu. A ja završio književnost...bićeš veći od svog Sensei-a.
- Ali Sen... *suza prekida drhtanje glasa*
- Ja više nisam Sensei, moja se uloga u ovoj dimenziji danas završava. U ime homoseksualnih prava južno-američkih iguana, neka nijedan nedavač dvesta dinara ne umakne tvom zamahu... *predaje Zlatnu Šibu uz naklon* ...Sensei moj...
Kraj sveta, po drevnom predanju Romulanaca.
Mesto nakon kog se nalazi samo oštra ivica preko koje se pada u provaliju bez dna. Opet, iako je na samoj periferiji sveta, Beć je mesto puno čudesa i svaki Romulanac koji ode tamo vraća se posle dužeg vremena šatiran, u merdži, sposoban da napravi svadbu od tri dana za koju mož' i Šabana da angažuje i pun čudnih priča o raznim mestima, stvarima i ljudima koje je tamo sreo.
Vraćaju se sa decom koja su obučena k'o Džogani i slušaju muziku na mobilnim telefonima sa tać skrinom gde nema dugmića, nego samo pipkaš po ekranu, a on svira šta o'š.
Mesto do kog se teško dolazi, ali kada se nađe put, počinje život drugačiji od ovog u Srbiji gde se boriš za svaku sekundarnu sirovinu, svaki karton, šaht i svaku šaku siće koju ugledaš.
Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga?
Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park.
Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića.
Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka?
Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre.
Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač.
Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć.
Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć?
Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka.
Džedaj: A šta ja da radim Avatar?
Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.U istom trenutku u zgradi Vlade:
Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas.
Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja.
Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde.
Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda.
Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju.
Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati.
Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele.
Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih.
Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao?
Dačić: Pa prema našim operativnim podacima....
Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog.
Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti.
Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj!
Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči.
Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju.
Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put.....
Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera?
Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv.
Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to.
Đilas: Ja zadovoljan.
Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede.
Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas.
Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi.
Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to....
Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.A u istom trenutku na VMA:
Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan?
Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako?
Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili.
Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra?
Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku.
Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić.
Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio?
Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi.
Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju.
Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate.
Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad.
Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
Znate ono kad sanjate neki bolestan san pa se razbutite čim otvorite oči i ležite pola sata pa zaboravite šta ste sanjali? O tome vam pričam.
Zašto sanjamo boleštine? Jebi ga, neko moje mišljenje je da su to neki podsvesni porivi i da u nama svima ima nešto što nam neetička dela ureže negde u podsvest pa nas to polako izjeda i daje te bolesne snove. Ili što ništa ne karamo
Ja malopre sanjao neko debelo dete i najboljeg druga iz osnovne Čupavog.
Kao čupavi je astronaut i odleteo na mesec. Ja ga gledam na teveu i sve televizije prenose. Prvi srbin na mesecu moj drugar Čupavi.
Oko mene trči non-stop neko balavo malo dete koje čini mi se tek prohodalo. Ja ga konstantno sklanjam i vičem „marš mali u pičku materinu“. On dosadan sve kao hoće da me zagrli. A ja nosim onu haljinu za trudnice i ispao mi stomačina. Pločica nigde.
Teve mi kao neka hromirana plazma ali soba mi liči na hodnik pa ga ne vidim sa kreveta. Ono dete me grli i ljubi i nešto mumla slineći po meni. Keve mi osetio sam onaj dečiji smrad u snu. Gledam čupavog kojeg nisam video od male mature kako silazi na mesec i maše četničkom crnom zastavom "SLOBODA ILI SMRT. Onom što smo kupili na eskurziji na Zlatiboru pa se debeli Bane obrisao kad je povraćao u busu pa smo ga tukli ko konja posle. Na rts-u prenose silak čupavog na mesec sinhronizovano aca stojanović i šarenac. Silazi čupavi na mesec. I onda skida čupavi onu kacigu i počinje da mlati kosurinom. Inače čupavi nije bio metalac nego je slušao južni vetar i drkao ga od trećeg razreda. Ja se derem „umrećeš budaletino vraćaj tu kacigu!“ Čupavi maše kosom po mesecu i odvrnuo iz one rakete „Rekla si mi da ne voliš zimu da na tugu tebe zima seća“. Ja zagrlim ono dete i rekao bih da sam tad u stomaku osetio materinski instikt. Na teveu čujem Acu i Šarenca kako pevaju „...ja ti nudim ove snežne noćiiii ljubav što je na svetu najveća“
Čujem kroz prozor da se po gradu slavi kao kad smo medalje osvajali devedesetih. Ljudi se svi grle i pevaju Kemala. Ono dete slini i jede neki musli pored mene.
Znam da je bilo još al zvoni mi jebeni alarm da učim.
Ja Čupavog nisam video nisam video od osmog razreda. Zvao sam ga na fiksni u prvoj godini desetak puta i niko se nije javljao. Nije imao mobilni. Otišao je na Novi Sad prvo znam. Onda su mu valjda roditelji otišli na Novi Zeland pa u Kanadu. Ja sam često prolazio ispred njegove zgrade da slučajno sretnem debelog čika Miću što nam je davao erotcke časopise kad smo bili mali i da pitam jel čuo šta za njegove. Čupavog nema na fb-u i sigurno ga neće ni biti jer je čupavi još kao klinac mrzeo te novotarije. Slušao je Kemala na kaseti a ćaletovim cd-ovima je gađao golubove po parku i na krovu. To mi je bio najbolji prijatelj u životu jebote. Sećam se da se zakleo da će karati Arkanu Cecu kad poraste. Nije voleo fudbal, filmove, basket, rep, rok, grand, one žute kuglice za pištolje pa je ubacivao neko gvoždje, igrice... Voleo je da igra između dve vatre i da nokautira devojčice. Jednom je pobegao iz škole i doneo jaja na moju utakmicu i gađao me sa tribina. Neki čiča ga uhvatio i polomio mu sva jaja u torbi sa knjigama. Krkao je burak ko nenormalan i bio mršav ko čačkalica. Voleo je da ubija ptice i secka žabe i guštere. Keva ga je uvek tukla jer nije hteo da se šiša ni da pere kosu. Sanjao sam ga još par puta pre. Kao ja pijem pivo a on rakiju. Liči mi u snovima na štrokavog automehaničara. Ne znam šta bih sve dao da Čupavi pročita ovo i da mi se baci poruku na pevete. Sad ja sam bio stoka jednom i to bi voleo da mu kažem pa da se pobijemo stolicama kao nekad kod njega. Jednom sam krenuo do njega. Ponedeljak ujutru. Matorci treba da su ti na poslu sestra na faksu. Ja se derem „otvaraj majmune evo ti novine“ kad ono tvoja sestra otvara. Daj mi to ja ću mu dati to. Pred kraj osmog je to bilo. Ščepa mi to iz ruke i objašnjava kako je keva odvela čupavog da se ošiša. Fato sam ti sestru tad za za sisu i ona je mene drpala preko pantalona. Jebi ga brate. Plakao sam ko budala kad si otišao.
ČUPAVI AKO ČITAŠ OVO JAVI SE
I kako da ih pobiješ u deset koraka. Argumente, ne gejeve.
1. FanatičniAntiGej: To nije prirodno.
TI: Brate, za tebe imam samo jednu reč: rč. Ili u prevodu, muškarci imaju prirodnu potrebu da ga meću u sve što stignu i to svi mi muški dobro znamo. Među blouap lutkama, ovčijim vulvama, čašama napunjenim džigericom, bananama i usisivačima, rč bilo kojeg pola je samo još jedna tesna, pa još i mesna šupljina. A da, u prirodi inače postoje brojni primeri homoseksualnosti kod životinja oba pola, nemoj sada da guglamo „homosexuality animals“, razočaraćeš se straobalno.
2. FAG: Ali seks je mehanizam za razmnožavanje, a homoseks to nije! Dakle, nije prir...TI: Onda jebi samo kad se razmnožavaš, pizda ti materina. Jebote, pa upražnjavanje seksa kod homo(s) sapiensa je toliko davno otišlo izvan sfere proste reprodukcije i ušlo u domen čistog zadovoljstva, da je kad kažeš „ploditi“ umesto „karati“ već bajata fora!
3. FAG: Dobro, ali gejovi će uvek biti manjina i kao takvi treba da se povinuju volji većine kojoj je neugodno da ih gleda, nek rade to u svoja četri zida da im ne bi kićmu polomili.
TI: Brate, evo, znam bar još dvaes ljudi kojima je neugodno da tebe gledaju sa onom tvojom ženom, jebote oboje imate 100-120kg i strije po jebenom čelu i psujete se međusobno ko dobar dan. Molim vas da zbog volje većine, koja je mršavija, lepša i ne psuje toliko, ne izlazite iz kuće kao takvi. Najbolje je da se pravite da ste neko drugi. Uhvatite se lepo za ruke, smršajte i ljubakajte se u parku slušajući Lindu Ronštat.
4. FAG: Ali mi smo normalni, a fegetluk je psihološki poremećaj, Mislim šta je sledeće, razumevanje za nekrofile? Pedofile? Batu Kan-kana?
TI: E, slušaj, sad već DB zatvara krug ovde, u opasnosti si da te streljam ne samo pogledom, majke mi. Ali probaću ipak da ti objasnim. Vidi, „psihološki“ i „poremećaj“ su samo termini oko kojih su tamo neki ljudi seli pa se dogovorili i zapisali u knjige šta oni označavaju, nisu reči kao „kamen“ ili „prdenje“, gde tačno znaš šta označavaju. I sad, misliš da mi ko rovci sad treba da pratimo to što su oni odlučili, samo zato što su oni „stručnjaci“? A zipa ovo - posle su neki drugi ljudi, isto „stručnjaci“ seli i dogovorili se da ne, nije poremećaj jer ne može da se leči. I šta ćemo sad? A inače tih vaših „filova“ mi je pun kurac, uvek istu priču pričate! Evo, da ti otkrijem što ti ta priča ne pije vodu: svi ti „filovi“ ne isključuju homoseksualizam! Zamisli – postoje gej pedofili! I nekrogejevi! I sigurno negde na svetu sada diše neki tip što kara samo pastuve u rč, nihc kobile, kao što garant negde postoji paćenik koji može da svrši samo gledajući delikatni ples biljke mesožderke dok ždere madagaskarsku bubašvabu. Iz toga zaključujemo dve stvari: „filovi“ su poremećaji jer su u u suštini oblik nasilja, nema saglasnosti svih učesnika, dok je „homo“ na istom nivou kao i „hetero“, jer se susreće u svim „filovima“ i pretpostavlja dve jedinke koje svojevoljno i svesno stupaju u odnos! Vidi jebote, čist Vitgenštajn od logičkog zaključivanja!
5. FAG: Ali brate, šta ako mi dete vidi to, pa postan...
TI: Da, baš će da utiče postojanje gejeva na to, sigurno. Ajde onda da sklonimo negde sve ljude s leukemijom, mislim brate ko bi hteo da mu dete ima leukemiju. A da, radili smo to već, sa tuberanima i leproznima, kada nismo znali šta ćemo s njima i to je baš super prošlo, je l’ da? A je l’ se brineš koje će biti posledice kad te dete jednom uhvati kako se spavaš sa gospodžom? Možda ti ćera postane lezbo kada te vidi tako golog, u svoj svojoj dežmekastoj slavi, pa zaključi da su svi muškarci užas iz Gehene koji treba držati zaključan u podrumu i hraniti isključivo ribljim glavama.
6. FAG: Ma ja bih mojim moćnim spolovilom lezbaču odma ispravio, ta samo nije pravog kurca probala!
TI: Po toj logici, trebalo bi da i ti probaš da te kresne Bili Herington, ko zna možda u tebi čuči neotkriveni potencijal! A pretpostavljam da pedere samo treba da gađamo najseksi ženama, probranim alfa primercima estrogenstva, manekenkama, glumicama i tako to? A da, čekaj, u kojoj ono industriji ima proporcionalno najviše gejeva?
7. FAG: Pa ne bi ih valjda pustio da mi se tu drže za ruke i ljubakaju na ulici? Grozno, a i šta da kažem det...
TI: Da, nemoj da dete nedajbože vidi nešto što ćeš ti morati da mu objašnjavaš, kao što je zgrada Elektrodistribucije ili driker. A konto onoga da je to grozno, ako si hteo da mi kažeš da je izraz ljubavi između dve osobe ravnopravan sa stvarima koje zaista mogu da ostave trajne posledice na psihu, kao što su ubistva na filmu, svinjokolj prošlog novembra kod deda Rajka, tetkin rak debelog creva, karton-naselja, Jelen Super Liga ili Aca Ilić, imam ja švedski TV detektor ovde, možemo da se dogovorimo.
8. FAG: Ma brate neću da mi se nabacuje neki derpe, jebote!
TI: Dobro, to je OK, ali ti samo lepo reci „ne zanima me“ i ćao. A inače, mene baš zanima - kada ti se poslednji put nabacivala neka riba? Ne mora da je bila dobra, može i nivo privlačnosti „vidimo se u čitulji“. I odmah da ti pomognem: ako si pomislio da odgovoriš bilo šta, pogrešio si.
9. FAG: Ali širenje pederluka može da bude pogubno po samu strukturu i tkivo ljudskog društva!
TI: Kako tačno, majke ti? Svi će da se prešaltaju na proizvodnju podmazivača, sva muzika će da liči na C&C mjuzik faktori, šta, ne razumem, ono, bik će postati svetinja u Indiji? A čekaj, čekaj, umalo da mi promakne - a kako će pederluk tačno da se proširi? Da neće da se RAZMNOŽAVAJU možda??? Jebešmisve, ako čujem od tebe još neku glupost ovog gabarita, odlemiću majkemi, odlemiću i neću moći da odgovaram za svoje postupke!
10. FAG: Bog je spalio Sodomu i Gomoru!
TI: (desni kroše, on rotacija na patos, ti vadiš tuki instant ukrućen od naleta pobedonosnog testosterona i krećeš da ga karaš u dupe): E baš sad da vidimo! Unf. Unf. Je li, nešto ne vidim da me spaljuje? Unf. Unf. Gde je sad tvoj bog? Je li, care? Unf. Unf. Je li... care... unf... unfh... je... li... care... care... CAREEEEEeeeeeeEEeeEeEEE!
