Mesto koje divljač ne može da izbegne zbog svoje potrebe za hranom,
tu je hrana najpristupačnija i najobilnija.
Ovde ćete videti divljač u velikom broju, najlepse primerke na kakve bi ste u šumi retko naleteli.
STUDENTSKA MENZA
Toplo vreme, devojke su jedva dočekale da obuku lagane majičcice, uske trenerke, kratke suknjice...vesele su! Mogu da se napokon opuste i uhvate malo sunčeve svetlosti...skakćcu, grle se, nisu ni svesne gomile brucoša koji zbog njih gutaju knedle...dok ih gledate prolaze vam kroz glavu stihovi pesama:
"lepe žene prolaze kroz grad"
"devojčice kojima miriše koža"
"volim volim žene"
"Djevojke u ljetnim haljinama volim"
"ona se budi..."
Opis dobre hrane. Jaaako dobre hrane. Toliko poznate i ukusne, da ti ide voda na usta čim je neko pomene. Nije ti potrebno da je vidiš, niti da je okusiš, dovoljno ti je da znaš ko je spremio i kako, odmah počinješ da sliniš.
Za žene, to su razni delikatesi, vrlo često slatkiši.
Za muškarce, to je mamina kuhinja. Sve mogu da jedu, ali... Mama je mama. Posle u obzir dolazi i žena, ali nikad kao mama.
- Čija su?
- Moja tebra, treći dan gulim paštetu, jebem im mater, pretvoriću se u paštetu...
- Sutra čujem neki kupus...
- To imamo dobru vest?
- Tako nešto.
- Mamaaa, gde si sad da mi sarmu spremiiiš?!
- Sarma?! Punjena paprika rulz!
- Ma kakva punjena paprika... Moja keva sarmu kad spremi, mrtva usta bi jela!
1. Dečja pasta za zube i krem poslastica od jagode
2. Hemijska formula: kadmijum-jagoda-3-sulfid
3. Razlog generacija dece sa zdravim zubima i stomačnim problemima
4. Igrom sila sudbine danas je zastupljena isključivo kao glavni sastojak voćnog soka La Vita jagoda
GODINA 1989. 22. oktobar, 19:06, par momenata pred spavanje
Ja: Mama, ja idem da sad opejem dube.
Mama: Marko, već si ih oprao dvaput večeras. I vaspitačica mi je rekla da ih u vrtiću stalno pereš...
Ja: (uzbuđeno ubrzavajući korak ka kupatilu i uz zvuk preturanja po ormariću)...GODINA 2009. 22. oktobar, 13:37, studentska menza
Ja (koleginici): Vidi ih kako uživaju... (dok se gomila studentarije, ispijajući svoj La Vita ''desert'', vraća u najlepše zavisničke dane svog detinjstva)
Pored svih do sad navedenih značenja, stoka može da označava ljude koji jedu.
Ili: 1)mljackaju, ispuštaju svakakve zvukove, nemaju manira za stolom ili na prosto su alavi; 2)uopšte ne mora da budu ko pod jedan, ljudi su za tebe stoka kad im ti spremaš za jelo, već milioniti put, a poziv kuvara ili delioca salate ti je dokurčio opasno.
1)Koristi bre pribor, jedeš ko stoka, i nemoj tolko da srčeš kad gutaš lučenu papriku!
2)Vojna menza. Nepregledni red vojnika. Nepregledni red monotonih, u iste šare obučenih vojnika. Nema im kraja. Ti pereš sudove, a pored tebe kuvar ređa hleb. Padne mu jedna vekna na pod.
On pogleda, podigne je i razdere se: "Ma nek jede stoka!"...i stavi veknu sa ostalim. Ti se vataš za glavu, pogledaš onu nepreglednu vojsku, a dosadilo ti da pereš, slegneš ramenima i pomisliš: "Stvarno su stoka!"Mada, slično je nešto po studentskim menzama.
Sivo je nešto što nit' smrdi nit' miriše, nešto što se ne ističe, nešto oko čega te zaboli kurac. Sivo je nešto zbog čega zažališ što život nije crno-beo.
I magarci su sivi, a to ne može na dobro.
- Pitala Boja za tebe, kaže doimaš joj se.
- Oho-ho, tako ti ja na žene utičem. Nego, koja je ono Boja ne sjećam se?
- Ona što je čamila u ćošku, pila Jelen, ima smeđu kosu, smeđe oči, onako prosječne visine, ni debela ni mršava, ona ba.... Ma ne znam kako da ti je opišem.
- Siva, a? Ništa ti za nju, nego kak'a je ona mala spinerka, što se ispovraćala na Mikija?
----------------------------------------------------------------------------
- E, da znaš da jedva čekam da odem kući da jedem hranu u boji, dojadila ova siva menza.
Za razliku od onih samoprozvanih jebača, mafijaša, radnika, intelektualaca i drugih, koji će vam svakodnevno tupiti o svojim poslovnim, ljubavnim i drugim "dostignućima",
ova vrsta ljudi je uspešna u svom "poslu", ali nema neku izrazitu potrebu da to kači na razglas.
Ćuti i radi tip ima svoje varijecije na: ćuti i uči, ćuti i jebe, ćuti i uživa....
:studentska menza:
Lik 1: "O HOHO, vidi domskog jebača! Došao čovek da jede, svaka mu čast kakve je on pičke.....znaš..." :mig:
Lik 2: "Ma kakvi domski jebač, taj je samo u priči jebač, nije on video pičke odavno."
Lik 1: "Ali juče je opet nesto priveo u sobu, i svi kažu da je...znaš..." :mig: "Šmele."
Lik 2: "Sa kime ja živim....vidi onog tamo na kraju menze...."
Lik 1:"Onog crnog?"
Lik 2: "Da, njega, onaj je burazeru pojebao pola doma." :mig:
lik 1: "Kakvi on, jeste on dobar dečko i te fore ali za njega nikad nisam čuo da je...znaš..." :mig:
Lik 2: "E moj burazeru, još ti treba da učiš....taj ti ĆUTI I JEBE, a takvi su ti najveći jebači....nego šta ti uradi sa onom malom sa filološkog...."
Često brucoši imaju pogrešnu sliku o domu, što zbog američkih filmova, što zbog lošeg glasa starijih generacija koji su iskusili domski živit...
Dom je institucija, predigra za život, ako se ne snađeš u domu, nećeš ni u životu da jebe rak raka.
Takva je situacija, nema se ni za neki sobičak na kraj grada, pa... aj ti sokole u dom. Kupio si to mjesto u sobi i počeo da ilegališeš... dobio si savjete kako i šta i polako ulaziš u domački život.
Na jedvite jade si istjerao starog domaša iz svog kreveta, raspremio tih 2 metra svog prostora, popakov'o sve stvari i već istu noć otišao na žurku, sprat iznad...
Prva žurka, dobro je prošla... nisi ništa povalio, a i nisi se ni nadao, tražiš opravdanje zato što je bilo više muškaraca nego žena i što si nov lik tu... biće bolje...
Vraćaš se u sobu, neko ti leži u krevetu (ŠKK), uz maksimalno suzdržavanje, ljubazno ga moliš da napusti tvoju privatnu teritoriju i nađe neko drugo mjesto za drincanje...
Preumoran si i zaspeš k'o janje...
Ustaješ ranije nego što si planirao, sunce je upeklo a nema klime baćo... kroz tvoj kvart već se neko derinja i pjeva najnovije hitove goci benda... Šupičku materinu!
Odeš da se istuširaš ali... kurac baćo, nema tople vode subota je dečko! Pa šta da se radi... hladnom, navići češ se vremenom. I stvarno se navikneš..
Menza - toliko puta ispričana priča, bezukusna hrana u svađi sa začinima čini tvoju svakodnevnicu...
Zanimljiva je stvar u vezi te menze majku joj... što sam neki dan na stepenicama naišao na parče čajne, onako previše duguljasto i pretanko... i nekako sam znao da je iz menze, samo oni tako bolesno sijeku čajnu. Čini mi se da bi ga poznao i u Frankfurtu da sam ga sreo.. ako oni uopše i jedu čajnu...
Dan za danom biva sve lakši, a ti sve jači, oguglaš na glasnu muziku, odeblja ti koža, nikid ti nije hladno, a ni vruće, želudac ti je počeo da vari unaprijed zbog ustaljenog rasporeda ishrane koji ne mijenjaš (provalio si da je pasulj majka svih majki, pire, pomfrit i karađorđeva četvrtkom). Niko više ne smije da ti legne u krevet jer si prošlog iznabado pesnicama, a priče se brzo šire, ne brigaš zbog toga... Ne jebeš, ali ne jebu ni drugi.. iz prostog razloga što nemaš đe... Ali zato ekipa... Nikad nisi sam, svaku noć se napijete, a svaku drugu se otresete zbog Džonija Santane koji se poigrava sa gitarom i sa vašom jetrom... A što se tiče fakulteta... godine strudiranja puta dva...
Cimer Brucoš: Cika brate, vidio sam miša u sobi juče, ladno!
Cimer III godina, treći put: I nisi mu tražio stanarinu za prošli mjesec!? Goni se u kurac!
1. Drevna srpska borilacka vestina, svi do jednog poteza pocinju sa "Da bog da ti...", pozivaju se na vasu porodicu i uzu rodbinu do 27 kolena, strucnjaci za bacanje istih su izvesne 'clanice' "SRS-a"...
2. Pesma bosanskog thrash metal benda Monolit...
3. Pesma srpskog progressive/power metal benda Dargoron...
"Da bog da ti Jelena Karleusa/Michael Jackson(R.I.P.) predavala/o estetiku..."
"Da bog da mi namigivao sa vesala..."
"Da bog da se uclanio u SPS..."
"Da bog da ti ukinuli internet..."
"Da bog da lokatori tvojoj deci bili omiljena igracka..."
"Da bog da ti zenu sisao frizer Sabana Saulica..."
"Da bog da te Tajson uspaljivao..."
"Da bog da gostovao na "Palmi"..."
"Da bog da ti muz koristio viagru kao Crnogorac mobilni..."
"Da bog da te policija crtala kredom po autoputu..."
"Da bog da ti se dok seres kuca zapalila..."
"Da bog da te JAT-om do hrvatske odvezli"
"Da bog da se sa strujom u kolo hvatao..."
"Da bog da ti pankeri po grobu skakali"
"Da bog da ti "metalika" detetu predavao gradjansko/veronauku..."
"Da bog da ti dete kosu pustilo, "sektagrame" pokazivalo i u blatnjavim cizmama po novom 'persijskom tepihu' setalo...."
"Da bog da Franjo Tudjman(R.I.P.) jeb'o cerku u dupe nad kevinim grobom ispod obesenog sestrinog trupla dok mu tvoja zena pusi kurac..."
"Da bog da ti ime zapisali malim slovom na nadgrobnoj ploci..."
"Da bog da ti deca igrala skolice po minskom polju..."
"Da bog da ti apoteka menza bila..."
"Da bog da ti keva prdnula na roditeljskom..."
"Da bog da ti keva ljubila crno - belu sliku na banderi..."
........................................................
Moderno doba pokazalo je da u okrilju kapitalističkog raja, u hladu barjaka zdrave konkurencije, propadaju samo oni koji nemaju konkurentan proizvod. Neki to postižu upotrebom jeftinih materijala i robovske radne snage, neki elegantnim dizajnom i kvalitetom papreno naplaćenim, a neki, opet, dodatnim funkcijama kojima se niko pre njin nije dosetio.
Te funkcije variraju spram proizvoda i ciljne grupe, ali sve imaju jednu zajedničku osobinu - na prvi pogled deluju neverovatno korisno.
... London, Februara 1940.
- Dame i gospodo, izuzetno smo ponosni što možemo da predstavimo najnoviji proboj na polju vojne tehonlogije, revoluciju kakvoj nije bilo ravne još od pronalaska baruta, genijalnu inovaciju koja će britanskom vojniku boravak na frontu učiniti prijatnim kao letovanje u Dorsetu... bez daljeg odlaganja, predstavljamo vam... čaj-o-matik M40! Multifunkcionalni gorionik koji će našim tenkovima dati dugo željenu funkciju kuvanja čaja, dosta je hrabri britanski vojnik kuvao čaj u rovovskom blatu na dimljivoj vatrici od lišća banane i kamilje balege dok na njega jurišaju jedva naoružani domoroci!
- Sjajno, Vilkinse, odista sjano. Nego, da li će taj dodatak uticati na borbene sposobnosti tenka?
- Nikako, gospodine ministre, uređaj je vrlo kompaktan a potrošnja goriva u odnosu na potrošnju samog tenka zanemarljiva.
- Onda imate moju dozvolu da uvedete ovu novinu u naše oružane snage. Neka britanski vojnik sa šoljicom vrelog čaja u ruci juriša u nove pobede!
#tako jee! #pljespljes! #aplauuuz!
_____________________________________________________________________... Negde na severozapadu Francuske, Maj 1944.
- Herr Unteroffizier, imam da prijavim sumnjive kretnje s protivničke strane.
- Govori, samo brzo, još malo pa će direktan prenos iz Rajhstaga.
- Jawohl, Herr Unteroffizier. Evo pogledajte sami, čim je odzvonilo pet sati sve što nosi uniformu sjatilo se oko onih sumnjivih brdašaca iza prve linije.
- Hmm, biće da im je to menza, ali ko još stavlja menzu na prvu liniju tamo gde možemo da je gađamo. Možda je kakva Streich, podvala, šta ti veliš, Hans?
- Velim da im roknemo po Zwei Granaten iz haubice u svaku od tih gomilica, ko im jebe mater... Schweigen, počinje govor!
Jedna od najpoznatijih struka u Srbiji na gradjevini. Ujedno i najpoznatiji lik na radnom mestu.
Šef: Momci, evo imamo novog Radnika, vredan je. 'Oće da radi.
Vodja smene: 'Ajde krećemo s' radom, svako na svoje radno mesto!Majostor 1: Kako reče da se zoveš!
Fizikalni Konobar: Jadran.Majstor 1: Aaa, jebem ti hilti i burgiju, 'de sad da pukneš! Jablane, ajde trkni dole donesi osmicu.
Fizikalni Konobar: Jadran.. Ne Jablan. Evo idem.
Majstor 1: Pa to nije bre osmica, desetku si doneo!! Jel imaš šubler uzmi i meri, ne mogu ceo dan da čekam, pada mrak!
Majstor 2: Novajlijo, ajde donesi mi eksere, ponestalo mi.
Fizikalni Konobar: A gde su ekseri?
Majstor 2: Pa šta ja znam šta mene pitaš ajde idi pitaj brku gore na zadnjem spratu.
Majstor 3: Mali, ajde donesi ono Apatisnko što nam je ostalo od doručka ispod klupe je.
Fizikalni Konobar: Evo sad ću.
Majstor 1: Jablane, pa gde je bre okasta trinestica, sto puta li čovek treba da ti ponovi. Ajde odmah!
Fizikalni Konobar: Evooo.. (u sebi se misli) o pleme ti jebem mamu ti jebem što ne pretucaš te prste čoljave!!
Majstor 3: Mali ajde bre donesi mi macolu tu već jednom, i idi dole na mešalici.
Fizikalni Konobar: (u sebi se misli) aa steram ti ga majke bilmezu jedan, dabogda se obrusio taj zid što ćeš rušiti na tebe.
Majstor 2: Novi 'ajde zvali me sa trećeg sprata treba im 5 dzaka cement prenesi to čas. I kada završiš idi na drugom spratu i donesi farbu.
Fizikalni Konobar: EVO!! (u sebi se misli) nikad sreću da nemaš, menza ti bila apoteka Vrvarine prokleti.
Šef: Majstore (Fizikalni Konobar), aj čas ovamo.
Fizikalni Konobar: Izvolte šefe.
Šef: Aj do marketa za večeru i ujedno idi u gvoždjaru i kupi cev f25.
Fizikalni Knobar: Ma znaš šta, da se nosiš u pičku lepu materinu i ti i večera i macola i cement i f25!!! Pa jel sam ja za FIZIKLANOG KONOBARA završio pravni fakultet! Marš u pičku materinu!
Nekada privilegija, koja je bila dostupna samo imućnima i onim najistaknutijim pojedincima, koji su bili potpomognuti od strane opštine, države, bogatih rođaka.
Danas, sasvim normalna pojava, kako za odlikaše, tako i za one koji su u konobarskoj srednjoj školi bili na popravnom 2+ puta. Istovremeno i prilika da se bar godinu dana vide svetla velikoga grada, lumpuje, huliganiše po stadionima i na Fejsu kače slike sa istih, ali i idealna šansa da se roditeljski budžet maksimalno iscedi. Vrhunac je za one koji odu iz provincije promena na Fejsu u "lives in Belgrade" uz masu lajkova onih koji su to učinili u isto vreme.
4. oktobar 2010:
Razgovor dva poznanika, prilikom susreta u Beogradu, početkom oktobra:
A: Brate, jesi upisao šta?
B: Ma, jesam, brate, fon sam upisao sad, u drugom roku.
A: Budžet ili samofinansiranje?
B: Ma, samofinansiranje, kakav budžet, dobro je samo kad sam upisao! (smeh)
A: Pa, kako će ti roditelji, moraju da ti plaćaju stan, školarinu, menza ti je skupa!?
B: Ma, bitno da sam upisao, lako ću za to, snaći će se matori. Da budem tu ovu prvu godinu, pa šta bude, ako ne bude išlo, vratiću se tamo, ćale će mi naći već nešto. (smeh)
A: Pa, dobro, srećno, šta da ti kažem. Idem ja kući, ceo dan sam bio u čitaonici, tek smo dve nedelje na faksu, a već imam prvi kolokvijum za 10 dana, haos. U kom pravcu ćeš ti?
B: Do jaja, brate, ja još nisam išao na faks, banuću ovih dana, reče mi ortak da ima par dobrih riba, da vidim nešto... Palim na gajbu kod ortaka, da pijemo malo, pa ćemo večeras na neku brucošijadu, kažu da će biti kul! Vidimo se onda, tebra!
A: Važi, pozdrav.
15. avgust 2011:
Ponovni susret, prvi put od prošlog oktobra, ovog puta u rodnom gradu:
A: E, zdravo, brate, šta radiš, kako si prošao na faksu?
B: Ma, brate, furao sam kao taj prvi semestar, mrzelo me da učim, posle u drugom izađem na jedan ispit, probam nešto na bubicu i uhvate me, kazne me kao nešto, šest meseci ne mogu da polažem. Batalio sam sad u junu, jebi ga, ne mogu da učim. Ali, bilo je do jaja u Bg-u. Ti?
A: Ja sam očistio prvu u junu, dobro je bilo, sad odmaram, more, kafići, ribe i tako to. Bio sam na Exitu, pa malo Guča, idem sutra opet u Bg na Beer fest, ludilo. Ti, ideš li?
B: Brate, znaš kako bih išao, ali ne mogu, našao mi ćale šljaku još u junu, konobarišem svaki dan, treća smena, ubistvo. Nemam vremena ni za izlaske, ma ništa!
A: Pa, dobro, brate, šta da ti kažem, palim ja sad. Srećno na poslu!
B: Važi, tebra, vidimo se! Lepo se provedi!
