Vrsta ljudi koja se zaluđuje sakupljanjem potpisa poznatih ličnosti. Totalno besmislen hobi...
Apsurdno je i nerealno hvaliti se salvetom, pivskom etiketom ili bilo kojim drugim papirićem na kojem piše npr. ''Od Čole s'ljubavlju'' Koji crni Zdravko Čolić?
Posle 3 sekunde ih se ne seća, a oni ceo život ljubomorno čuvaju taj delić zvezdane prašine.
-njuš...njuš... Draga, šta to smrdi?
-Šta smrdi?
-Ja tebe pitam? Nešto ovde jako bazdi.
-A too? Ma ona naša benasta šćer se ne kupa već mesec dana jer joj se neki pevač potpisao na sisi...
-Ma koji pevač? Majku joj majčinu!
-Mislim da reče Željko Samardžić
-E stvarno je benasta, al to si sve ti kriva!
-Što ja?
-Garant si joj pričala kako se tebi kompletna Metalika potpisala na guzici?
-Pa i tebi je Vendi!
-Da to nisi slučajno spomenula!
1996 godina, K21 negde u Srbiji
"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:
Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.
Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.
O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.
Talog koji ostane kada se procijede svi iole normalni stanovnici zelene planete. Dno društvenog sloja - žgadija.
- Kakvi su ono narkomani s tobom u gradu?
- Ma nemam pojma, neki hamelj se prilijepio uz mene, ostruga žešća. Jedva se kutarisao budaletina.
- Pa gdje ih pokupi?
- Bio na vašaru, udarao krušku i neka metalika se zabuljila u moje sposobnosti mlaćenja, ako me razumiješ... Zagrijala se mala za mene, gori k'o Stojadin na suncu. Kasnije kroz priču me zamoli da pokažem njenom društvu grad, pa će me ona dobrano nagraditi.
- Jesi jebo ti to?
- Jesam kurac! Mala ima displej sa spolnim bolestima, samo izaberi koju ćeš...
Često pada u vatru, lako ga je isprovocirati. Najčešće upada u prepirke oko religioznih tema, iako će rezultat takvih svađa najverovatnije ići njemu na štetu. Zakleti ateista, prezire hrišćanske dogme i koristi svaku priliku da započne dijalog o opskurnosti istih.
-Pao sam u depresiju. Ove godine sam dao samo tri ispita, devojka me je šutnula, nemam kinte za more...
-Znam kako ti je matori. Idi u crkvu, pomoli se, biće ti bolje.
-Stvarno ne mogu da verujem da si zaista izgovorio tu rečenicu. Kako mi može molitva nekom bradonji na nebu pomoći da vratim devojku? Šta pričaš bre?
-Pa brate, možda si tako negativan jer slušaš onu vrisku, metalike su sekta i hule na Boga!
-E, da se nosiš u pičku materinu! Kao prvo, nisu "metalike" već "metalika", to je grupa. I ne hule, već imaju dobre tekstove. A kao drugo, prestani da pričaš gluposti jer me nerviraš bigotskim palamuđenjem a znaš da sam ateista!
-Šta ti je bre, zajebavam te! Ložiš se k'o Đordano Bruno, opusti se malo!
Svi mi u životu prođemo kroz tu fazu.
Da ne bude zabune mističarka je djevojka, djevojka koju u početku ne primjećuješ, odbacuješ od sebe i svoga društva jer previše odskače od sredine. Istu tu djevojku kako vrijeme promiče zavoliš, zašto... e to već ne znaš.
E sad treba da ide onaj dio gdje sam ispao moralna gromada jer sam napisao "prođemo kroz tu fazu", jer bi da prođemo kroz tu djevojku zvučalo previše šovinistički batica stajl, a mi smo akademski građani, jelte.
Dok si bio klinjo, mističarka se uvijek izdvajala iz društva. Slušalice u ušima, kapica, izvučen pramen, majica Mejdena ili Rema. Da, da, i iscjepane farmerke. Mističarka je bila neshvaćena, nije bila ona masna metalika koja hoće da bude drugačija da bi nadoknadila svoju ružnoću. Da je neka normalna sredina zavolio bi ju odmah, ali si je mrzio, plazio jezik i ogovarao. Zamisli sebe, klinca u dresu Zvezdane i Jugoslavije sa kragnom od pet maraka sa njom, pa šprdali bi te do kraja života, ne ide jednostavno.
Prođu godine, dođe neka srednja škola. Zadovoljan si razredom, mamino djete upisalo gimnaziju, ljubi ga keva. Sjedaš sa ortakom u zadnju, mangupčić pravi, dolazi djevojka obučena u crno. Gledaš u nju... uredna kosa, ispeglana, blagi podočnjaci i crna majica... bingo, mističarka. Sad gledaš u sebe, zamjenio si dres majicom sa grbom, napredak, imaš par bubuljica po licu, možda si se i ošišao na keca, a ona, ona nikad ljepša. Puko si na nju, naravno nećeš sebi priznati.
Ćutaće, o da, ona će i dalje sjediti i ćutati, odskakati. A tvoje će srce odskakati za njom, i bićeš ista ona sisa koja ćuti radi društva. Proće godina, i dalje će biti pojam za tebe, progovorićeš koju dok ispred škole palite pljugu. Ali sve krišom, bolje je ono šta komšiluk kaže nego tvoje mišljenje. Doće i ta treća godina srednje, krenuće osamnaesti rođendani. Pojaviće se na prvom neočekivano, crna haljina, kosa ispeglana, lice anđela... i popiće više nego svi vi zajedno, ali nekako sa stilom. Zavolićeš je i biće ti super. Pićeš sa njom, družićeš se, boliće te konačno kurac za mišljenje društva. Neće pričati iza leđa, sa njom ćeš moći progovoriti, popiti, ispušiti, družiti se. Ili ćeš upasti u zamku prijateljstva ili ćeš otići korak dalje, na tebi je.
Završiće se i srednja, i pijanke, i sve... svako će na stvoju stranu, a ona će nestati mistično. Nestaćeš i ti svojim putem, učićeš, piti, naći ribu, al nekad u moru alkohola i studentskoj sobi koja smrdi na dim zapitaćeš se gdje je sada, šta radi, odudara li još od sredine, i da l' je još uvijek onako lijepa. Zadržaćeš tu misao za sebe, to sjećanje, taj trenutak.
1. Drevna srpska borilacka vestina, svi do jednog poteza pocinju sa "Da bog da ti...", pozivaju se na vasu porodicu i uzu rodbinu do 27 kolena, strucnjaci za bacanje istih su izvesne 'clanice' "SRS-a"...
2. Pesma bosanskog thrash metal benda Monolit...
3. Pesma srpskog progressive/power metal benda Dargoron...
"Da bog da ti Jelena Karleusa/Michael Jackson(R.I.P.) predavala/o estetiku..."
"Da bog da mi namigivao sa vesala..."
"Da bog da se uclanio u SPS..."
"Da bog da ti ukinuli internet..."
"Da bog da lokatori tvojoj deci bili omiljena igracka..."
"Da bog da ti zenu sisao frizer Sabana Saulica..."
"Da bog da te Tajson uspaljivao..."
"Da bog da gostovao na "Palmi"..."
"Da bog da ti muz koristio viagru kao Crnogorac mobilni..."
"Da bog da te policija crtala kredom po autoputu..."
"Da bog da ti se dok seres kuca zapalila..."
"Da bog da te JAT-om do hrvatske odvezli"
"Da bog da se sa strujom u kolo hvatao..."
"Da bog da ti pankeri po grobu skakali"
"Da bog da ti "metalika" detetu predavao gradjansko/veronauku..."
"Da bog da ti dete kosu pustilo, "sektagrame" pokazivalo i u blatnjavim cizmama po novom 'persijskom tepihu' setalo...."
"Da bog da Franjo Tudjman(R.I.P.) jeb'o cerku u dupe nad kevinim grobom ispod obesenog sestrinog trupla dok mu tvoja zena pusi kurac..."
"Da bog da ti ime zapisali malim slovom na nadgrobnoj ploci..."
"Da bog da ti deca igrala skolice po minskom polju..."
"Da bog da ti apoteka menza bila..."
"Da bog da ti keva prdnula na roditeljskom..."
"Da bog da ti keva ljubila crno - belu sliku na banderi..."
........................................................
Saraniti sagovornika živog u toku rasprave. Često sa svega par reči, pažljivo probranih i naoštrenih da zaseku dovoljno duboko da pokopani bez reči napusti diskusiju i dobrovoljno skoči u raku.
-Krene ona meni tu sa pričom kako se vucaram po kafanama, kako se kurvam, da trošim sve pare na provod dok se ona nevinašce ceo život muči za oboje, a ja oćutim do kraja i tako je slatko pokopam da je bez reči otišla u kujnu. Samo je podsetim na vašar u Mokrom lugu šesetosme i njen nastup ispred zadruge.
"Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u televizijskom duelu pokopo Krkobabića nakon izjave da vojvoda nije završio fakultet!"
-Tokijo hotel jeste rok bend, samo ste vi uskih shvatanja! Ni Elvis, ni Bitlsi nisu začetnici roka jer nisu kao Metalika? Vremenom se izražaj, kao i sama koncepcija roka, menja jer prati evoluciju društvenih odnosa koji kroz bunt kanališu ideje i misli ali su, nezavisno od vida umetničke ekspresije, uvek sa istom porukom. Koji su vaši argumenti?
-Prvi argument je da si glup. Drugi da si retard. Treći je da ćeš biti glupi retard polupane pičke ako se ne udaljiš od našeg astala!
-E jesi pokopo vilenjaka jebenog,
SLEEEEEJAAAA!
Rečenica koja se vezuje za svaki strani proizvod od stranje rođaka/komšija kojima se ne sviđa to što radimo.
Vraćao sam se tako jednom iz prodavnice:
Komšinica u starom kraju: Je li bre mali, a što ti stalno kupuješ taj sok?
Ja: Pa pijem, šta ću drugo da radim sa Koka kolom?
Komšinica: Pa jel znaš ti da su pisali "Zabranjeno za kučiće i Srbe" i sipali otrov u te sokove!___
Sad mi je skorije došao brat iz Švajcarske, šaban u pravom značenju reči, slušao sam, čini mi se Black Sabbath:
On: Znaš da ti to ne valja!
Ja: Šta bre ?
On: Pa to, ti ih slušaš a oni ti psuju majku i ne znaš da to rade...
Ja: Jesi ti normalan ? Ja za razliku od tebe znam i Engleski!
On: Pa znaš i da su pisali na albumima da je zabranjeno za Srbe i pse...
Ja: A koji je ovo bend, majke ti ?
On: Metalika!
Ja: Idi umri....___
Gledao sam s bratom neki glupi film, HellBoy čini mi se, i namestilo se da sam bio u selu, a još i u isto vreme kad i "Selo gori a baba se češlja":
Deda: Ajd' ustaj odatle, da gledam "SGABSČ"
Ja: Čekaj da se završi film, sad će skorije...
Deda: Ma sklanjaj se bre, kako te nije sramota da gledaš ta američka sranja, sad ćeš da vidiš kad budu pisali glumci da će da piše i "Zabranjeno za kučiće i Srbe"! Video sam ja to prošli put kad si gledao film!
Ja: Deda, ali kako si video kad ne znaš Engleski ?
Izraz koji se koristi da se odbije osoba koja vam nudi prevoz. Odbijanje je često uslovljeno lošim stanjem motornog vozila ili mentalnog stanja dotične osobe.
Petnaest stepeni ispod nule, sneg pada i vetar duva, pravo u lice našeg nesrećnog putnika, koji čeka poslednji bus do svog zabačenog sela. U daljini nekako uspeva da vidi farove nepoznatog vozila. Ispod svih slojeva odeće oseća kako mu se srce topi od miline. Napokon bus! Ali nakon desetak sekundi neizmerne srece, ispostavlja se da je to vozilo poluraspadnuta zastava 101 koja staje ispred njega. Vozač otvori vrata pozvavši ga da udje. Vođen mišlju "bolje išta nego ništa" naš smrznuti putnik zakorači unutra.
Tu ga dočeka užasan smrad, negde između crnog luka i mrtvih mačića. U pozadini se čuje tiha muzika koju ne prepozna odmah, ali se očito radi o nekom "Grandovom" pulenu. Na retrovizoru vise raspeće i slika maršala Tita, koji se jedva razaznaju od gustog dima vozačeve cigarete. "Da nisi ti Miletov mali, onaj metalika?", upita vozač nakon nekog vremena. Ne čekajući odgovor nastavi: "I ja volim da slusam metaliku, ali ne ovu novu već onu čistu metaliku". Reče to pojačavši radio do kraja... Nesrećni putnik samo pokunji glavu proklinjući trenutak kada je ušao u ovaj košmar.
Sledećeg dana po istom vremenu, isti vozač staje nasem istom putniku nudeći mu prevoz. Putnik mu samo odgovori: "Neka hvala, sačekaću bus". Neizmerna radost ispuni srce našeg usamljenog putnika dok gleda zastavu kako se lagano utapa u decembarske smetove.
Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.
Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?
Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.
Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.
Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."
Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.
Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.
Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.
Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.
Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.
Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).
Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!
Kao sto turcizmi vode voreklo iz turskog jezika, a kurcizmi poticu od reci "kurac", tako su "Klipizmi" izrazi koji poticu iz poznatih video-klipova. Pojedini sampioni naseg virtuelnog sveta su dali legendarne izjave koje se i dan-danas prepricavaju i sve cesce koriste u izgovoru. Evo nekih od njih:
-A vi kako 'te? - A vi kako ste?
-Cu izadjem na televizor? A? - Da li ce ovaj snimak biti emitovan?
-Dobro ide u grad, lepo, znas kako, majke mi, ima zenske, ima sve - odgovor na pitanje kako je bilo u gradu
-Metalika, moj dobar drugar - nacin na koji predstavljamo svog druga rokera
-Sve ovo sto se desava, to nije istina - Ne mogu da verujem sta se desava
-Verujemo u horoskop, pogotovo u ribe - odgovor na pitanje da li verujemo u horoskop
-Mene interesuje da mi vi mene kazete gde ima da se kupe jeftini cvarci i kavurma? - najbolji nacin da prekinemo sagovornika koji smara
-Ja sam ti neki veliki dr-mr - Ja sam toliko pametan, inteligentan i obrazovan da ti ne mogu opisati
-Ajkula, drakula, delfin, ninzda kornjaca, mjau-mjau, diranosaurus, bubasarba - najpoznatije domace zivotinje
-Meni nije jedino svir'o i pev'o jedino Betoven i Šopen jer sam bio mali. - Ja sam mnogo opasan, prosao sam sito i reseto i uspeo sam vise od svih vas, mozete samo da mi pljunete pod prozor.
-Ja ne mucam samo kada pevam i tucam - Odgovor onih koji mucaju na zezanje zbog toga sto mucaju.
-Pevam, pevam pa rasturam - Isticanje svojih vokalnih sposobnosti
-What a fuck are you doing here man? - Sta ti radis ovde?
-Budi govedo, Bobane, budi govedo - Savet drugaru kako da uspe u nekim namerama.
-Svaki dan bi' bio na more. - Ja nikada nisam bio na moru, ali ga mnogo volim.
-Bacio se u struju - Ne zna se kako je umro
-Zoki kaze - najubedljivi dokaz za neku tvrdju u koju drugi sumnjaju, izraz koji otklanja sve sumnje
-Stari i novi zavet,sveto pismo,jehovine svedoke,šta nisam pročito....a najviše mi se sviđa stari zavet, tu ima raznih preferencija - Ja sve znam, sve sam procitao
-Pa dobro, sta sad da se radi - vrhunac nezainteresovanosti
...
Muzičko obrazovanje u Srbiji je slabo, a retko se viđa kod nekoga, sad, svako ima svoje ukuse, ali to ide nešto ovako...Rodimo se svi lepo, izađemo, okupamo se, i onda već prvih dana ćale pršti narodnjake na radiju da pokaže sreću svima u komšiluku, tu naravno, do neke 9. godine, u sebi pevušimo neku melodiju Brenine pesme koja se vrtela tog dana, možda i nekoga drugog, ali ko nas pita?Ne znamo ni ko peva, ni tekst ni ništa, samo zuji po glavi...Posle 9. sve se pobuta, dođu komšije i puste nam neke crnce, niti znamo ko, niti šta ni o čemu peva, kako bi rekli, "repuje", to je bio taj rep, nešto na engleskom što su svi slušali, morao je svaki telefon da ima barem po 15 pesama Eminema i 50-centa, to je pljuštalo samo tako, nismo ni za slušalice znali, naravno, pričamo o deci 1995 pa nadalje, ovi naši "matori" su sve po TV-u kupili, slušali, isto pevušali i zezali se...Onda tu naravno, postoje dva scenarija, šta sad?E pa, moš' da se desi ili da se ostane na toj monotonoj "mejnstrim" muzici, ili lepo od komšije ili ćala da se čuje ta legendarna "Čorba"...Tu sve počinje, rokenrol nas ispunjava nekim buntom, ko šiša one crnce, imali smo majice moćnoga Bore, kao svetac da nam je bio, tu onda kad smo stariji dođu i ostale stvari, dođu Divlje Jagode, Azra, Blockout i tako to, onda kreće naravno blještanje Pepersa, Flojda i Kvina, ROK je tu, naravno, osećamo se nedodirljivo dok vrvi u kući "Šajn on ju krejzi dajmend" i dok nas Kult obasjava "Hir kams de rejn", Ozi nam dade Ludi voz a Pepersi "Adersajd", sve to u fulu sa starkama dok se ponosno bečimo svim "ciglama"...Poslednje za šta se ikad može zalepiti u zemlji Srbiji jeste metal, po rečima malih homofoba:"To su one sekte što krešte i derAJU se dok vole Djavola i drmaju gitaru", eh, sve to počne jednog dana kada se slučajno upali "Ran tu d hils", to promeni život, ode u pamćenje, pa neka me "hevi" nosi dokle može, onda tu dođe starija Metalika i osvetli nas svojim "trešem", posle se priključi Araja sa Slejerom, Skot sa Antraxom, to je već neka "treša" od koje dobijemo težak slučaj "glavodrmalice", posle kreće Blek, Det i tako tome slično, onome kome poštovano "dokurće" i metal i rok, slušaće ili pank ili pop-pank, kako god, boleće ga sve i svašta za sve nas, bilo da pali Eksplojtede ili Tri Dejz grejs, on će samo da stoji u sobi i zamišlja:"NIŠTA", eh, tako je to, onda kod ženskog pola ima sve i svašta, njihov POP okreće svakog muzičara u grobu, ali, šta se može, ko odustane od svega ima svoje DJ-eve, pa neka se drogira do mile volje dok sluša neki "loop" od 15 sati DRM DRM DRM...Takođe da pomenemo katastrofu koja je uništila muziku zauvek, to je poznati Džastin Biber, u svakome društvu, samo je dovoljno reći da ga mrzite i svi se vole međusobno, šta god slušali, on je više odmogao muzici nego što je Mao Cedung doprineo bilo kom režimu...Naravno, sve je to deo odrastanja, neko će se možda baviti muzikom, neko će kupiti akustičnu gitaru za "Dž" i počeće da svira onako, akord po akord, dan po dan, da se muči kako ne izlazi napolje, nekad će da i da kaže da mu je "Babi 40 dana", da ne bude da je štreber, ako razumete...A neki će klinci da se naduvaju pa da smišljaju rime brže nego što ti se smrzne jezik u Sibiru, onda će da dođe neko ko će ga načiniti internom zvezdom, hit po hit, sve na istoj frekvenciji, na istom ritmu, iste tematike, dok se profesori muzičkog udaraju po glavi, "Gde pogrešiše"...
Dolazi osoba sa Ajern Mejden majicom u školu, dočekuju ga drugari
A: E brate, to Iron Madan, što je to moćno, je l' ti to neka igrica, kao Mortal Kombat, moram da igram bratić, gde da nabavim
B: Majmune glupi, to ti je najbolji hevi metal bend!
A: Ma mani te metalike, sekto jedna!Pričaju dve drugarice na klupi
A: E, braćala, znači šta je to što ti slušaš...?
B: Pa znaš, ono, Blink182, Grin Dej, Sam41 i tako to...
A: Ma mala, ništa nije bolje od BS-a, Đusa i VIP-a
Hukta se najveći tajac dok "A" polako odlazi u čuduRazgovaraju bubnjar i saksofonista
A: Znaš, čoveče, što me nervira ovo čudo, kad završim sa sviranjem sve me nešto boli grlo a pričam k'o da sam gut'o helijum
B: Ćuti bre, posle ovoga, ne mogu ga uzmem u ruke, boli pa žiga k'o motka RadojicuMoli kecaroš muzičarku za dvojku
A: Znači nas'ce, slušaću i ono, biću dobar, keve mi...
B: Dobro ajde, odgovori mi na jedno pitanje...
A: Znači može, hvala nastavnice bre!
B: Ko je napisao "Malu noćnu muziku"...?
A: A pa znam, to je onaj film sa Ciletom i Spasojem, znači neki Mokranjac Betoven ga napisa!
Omiljena hrana internet trolova. Trolovi uglavnom idu sami u lov na hepo kocke, jer mogu da konzumiraju neograničene količine istih i zbog toga se retko udružuju u grupe. Taktika lova je na nekoj datoj temi iskazati dijametralno suprotan stav od opšte prihvaćenog. Kroz gomilu postova trol polako uočava ko je hepo kocka i loži ga dok se ovaj ne zapali.
RANDOM PRO-METAL POSTER
TROL1: Mali je ogrezo u satanizmu. A vidi u onoga na avatru pentagram....
HEPO KOCKA 1: Ej, šabke, nismo satanisti, i to je jedan lep bata.
HEPO KOCKA 2: Princip je da ima puno stereotipa i preubedjenja o metalcima - najtipicnije je ovo,da su svi sektasi,da se ,,drogaju",Sleja,sotonjare,itd...
TROL1: A kao nisu?
HEPO KOCKA 2: Sudeci po tvojim zivopisnim komentarima po raznim posterima,zakljucujem da veceg retarda odavno nisam video.
TROL1: Izgleda da si skroz pao pod uticaj Nečastivog. Što će ti pentagram đavolji na avataru?
HEPO KOCKA1: Ne kapiram te. Moze da ima bilo kakvu sliku, nije tvoj problem.
TROL1: Kako nije? Takvi kvare srbsku omladinu. A i ti imaš te đavolje simbole. Pokajte se.
HEPO KOCKA1: A sta ti slusas ako smem da znam? Mozda Grand ili neki bla-bla-truc pop?
TROL1: Ne slušam te sekte i metalike. To je muzika đavolja. Ja slušam samo srbsku muziku.
HEPO KOCKA1: Ja sam ranije slusala pop, i onda dodjes skenjan kuci, pustis neku skenj pesmicu i onda lepo padnes u depresiju. A ovako pustis neku power metal pesmu, o'ma veseo.
TROL2: power metal. jel to ono što vas tera da se ubivate?
TROL1: To te Nečastivi obmane, tebi je i dalje loše. dobićeš ti želju da ideš po grobljima. A taj power metalika je najgori. JA sam gledao video kad ubije kravu.
HEPO KOCKA 3: E, vidi ovako nisi kompetentan da pricas o necemu o cemu blage veze nemas. Ja sam licno metalac a mrzim Metaliku...
TROL1:Tu priču prodaj nekom drugo. Ja sam ispred Obraza držao predavanje o štetnosti onog metalike Sleje.
HEPO KOCKA 3:I samo da znas... Ni jedne ribe se ne kresu kao goticarke ;)
TROL2: To se tako jebu jer je sotona ušao u njih! Takve nikad neće moći dobre majke da budu, a i da kuvaju ne znaju.
TROL1: To su grešnice sinko. Obuzmu ih demoni pa vrše blud.
NORMALAN LIK: Auuuuu kakvi trolovi lololollolololoo(preuzeto i preradjeno sa sledećeg postera: http://vukajlija.com/zabava/posteri/80113 )
Disko kugle? Pa, i nema ih nešto više. Polako odlaze u zaborav. Možete ih susresti na proslavama 300 godina mature nekih specijalnih tehničkih škola gde se brkate guzice, u svoje vreme skoro devojke, gube do iznemoglosti ili dok im kineska baterija na bajpasu ne iscuri. No, radi bolje estetike i maštovitog ugođaja zamislićemo disko kuglu šarenu kao naselje gastoza u Malom mokrom lugu i slicnim Ostružnicama.
Koliko ljudi, toliko ćudi. Jest, kad bi kupovni sok zaista bio priorodan, a ne od prasećeg izmeta i sličnih organskih materija neprijatnog mirisa. No, kod devojaka, žena i sličnih što nemaju penis, ćud je jednostavno-ženska. Mada, i one se razlikuju u zavisnosti od društvene pripadnosti, muzike koju slušaju, omiljene marke kamiona, ili pak da li koriste uloške sa ili bez krilaca i zakrilaca.
Izašao si u klub, osmatraš situaciju i kao hijena krećeš ka svom plenu. Pod gasom od dvolitre Mastera koju si popio ispred, jer unutra ne bi mogao za te pare ni dobro veče da dobiješ od nadrkanog konobara buljaša. Osmatraš tip, predispozicije i kretnju žrtve i prilaziš, planirajući taktiku, kao i naša fudbalska reprezentacij, usput.
Urbana devojka. Ona ne duska, ona džuska brate. Moraš biti u fazonu, misim ono. Prilaziš kao da te je keva porodila na sred Trga. Toliko si urban da kenjaš beton.
-Prilazak-
- Zdravo, vidim džuskaš. Znaš mogli bi posle malo da prošetamo i pustimo neku spiku, a posle da se zajedno učlanimo u LDP i da slušamo ploče?
76 posto prolaznost.Metalika devojka. Zalutala. Pokušaš da je izvučeš iz pakla. Najbolje je odvesti u park koji dismr na loše pivo i mokraću kompletne navijačke grupe FK Rad.
-Prilazak-
- E ćao, ja pevam u bendu Rok of Metal, gotivim Larsa i nisam prao kosu od vrtića. Znam jedan park sa dobrom trafikom u bilizini? Bi li pošla za mene?
80 posto prolaznost.Sponzoruša. Ako si buržuj, mahneš ključevima kola ili diskretno pomeneš da imaš stan od 200 kvadrata na trećem spratu sa centralnim grejanjem i vodeni krevet u trećoj spavaćoj sobi s leve strane.
-Prilazak-
- Izvini, da li bi se provozala u mojoj makini?
100 posto prolaznost.Fan Dejana Cukića devojka. Endem. Samo reci da voliš dotičnog džentlmena i tvoja je. Vrlo je moguće da je u pitanju njegova ćerka.
-Prilazak-
- Izvini, da li se osećaš usamljeno na ovoj svirci? Možemo otići kod mene, tamo će biti svi fanovi D. Cukića. Ti i ja.
100 posto prolaznost.Opera devojka. Kulturiška. Ona ne sere, ona kad ode u kupatilo posadi polje ljubičica. Ne psuje, iz njenih usta izlaze vulgarnosti koje su deo staroserbskog jezika.
-Prilazak-
- Mila gospo, da li bi ste konzumirali jedno bezalkoholno osvežavajuće piće samnom na nekom mestu gde nema drugih persona, a sa muzičke kutije se čuje Bočeli?
43 posto prolanost.Pametna devojka. Batali.
0 posto prolaznost.Debela devojka. Samo priđi. Nasmej se. I čvarci su tvoji. I slanina.
-Prilazak-
- E ćao...
120 posto prolaznost.Seljanija devojka. Volpejper joj je Mitar Mirić, tetovaža Dada Polumente na sisi. Opustiš se i zamisliš da si Kemal Malovčić na dopu.
-Prilazak-
- Ćao mala. Da li si za neku pivdžanu u kafani kod autobuske uz zvuke rđave harmonike? Posle možemo da lepimo sličice u album Milana Stankovića.
95 posto prolaznost.
