Manikure, pedikure, velnes tretmani i te munje za Mojsija pre nego što je iš'o da preuzme ploče sa božijim zapovestima.
Mojsije - Gospode! :kleknu:
Bog - Opaaaaa! Asi se sredio leptejebo! Palo šišanje a? Metroseksualac! Tajfajzen!
Mojsije - Pa mor'o sam malo! Velim, idem na sastanak, a bila akcija kod Panjkovića.
Bog - Aj' ne zezaj da si nadogradnju kose radio? Ne mogu da verujem!
Mojsije - Malo umetke stavio! Naš, opada kosa kad dugo postiš.
Bog - Hahaha...kakav si ti kralj! Evo, pon'o sam ti ono ploče sa naređenjima za idućih par 'iljada godina! Drž!
:Mojsije ne uvati dobro i puče na dva dela:
Bog - E jebem ti sunce! Jesi smotan! Pazi, ni ravnomerno nije pukla! Na jednoj šest, na drugoj četiri naređenja!
Mojsije - Nisam ja kriv!
Bog - Jesam ja!??? Lakiraš tu nokte pizda ti materina, a jednu ploču ne znaš da držiš! Doduše, videću i sa kamenorescom što je 'vako tanak kamen klesao! Ajd sad! Pozdrav' kodkuće!
Mojsije - Fala, živ bio!
Dati. Proizvesti. Doneti na svetlost dana.
Uglavnom, glagol posledice izvesne kreativne sredine, situacije ili, pak, kakvog prethodno (dobro) odrađenog posla, koji se u poslednje vreme relativno retko koristi između 41°53′ i 46°11′ severne geografske širine i 18°49′ i 23°00′ istočne geografske dužine (triput pogađajte gde je to; prim.prev.). Doduše, rekao sam "koristi", NE i "dešava"...
Jer, mi smo Srbi - za sve one kojima ta činjenica do sad nije bila naročito poznata - jedan abnormalno plodan narod, toliko plodan da savremena statistika to prosto nije u stanju da zabeleži, uopšte da ne pominjem beskorisnost kvantnih računara u čitavoj priči. Mislim - da ga jebem, al' ja ne znam da l' u Srbiji ima neki vukopičkovac koji NIJE "iznedrio" barem jednog književnika/naučnika, dva ili više hajduka/uskoka, tuce narodnih heroja iz rendom fragmenta vremenskog kontinuuma u kojem se vodio neki rat (među nama - svi su bili takvi) i makar jednu jebenu vokalnu umetnicu tj. barda glumišta koji su obeležili jednako fragmentaran deo vremenskog kontinuuma u kom su imali tu čast da ih neke seljančure okote. Direktno "iz nedara", razume se.
A i kako drugačije, koje pičke materine?!
• Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, posetio je danas selo Boguizanoguviće, inače mesto koje je u Srbiji iznedrilo najviše incestoidne dece u prethodnom milenijumu...
• Željko Joksimović, kanta-autor, jurovižn božanstvo i metroseksualac, na jučerašnjoj konferenciji za štampu najavio je svoj novi album koji će se pojaviti početkom maja sledeće godine. Album će nositi radni naziv "Zavet laneta", a na njemu će raditi sa čuvenim indijskim ravanahathataristom Sirtaki-Šankarom, koji je pravi virtuoz na ovom drevnom instrumentu. Sigurno smo da će saradnja između dvojice umetnika iznedriti gomilu novih hitova...
• ...na šta je Biljana Srbljanović uzvratila replikom da je "gubitak Kosova iznedrila bela kuga koja hara Srbijom, a ne višedecenijsko plansko rađanje šiptarske dece". Na pitanje zašto se onda udala za homoseksualca kad je mogla da rodi nekom drugom i time poboljša pomenutu statistiku, ostala je, pak, bez komentara...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Aleksandar Lokner: ...a mladi Aleksa Petronijević zakucao loptu iza leđa nemoćnog i do tada veoma nezaposlenog Jojkića. Ovde moramo napomenuti da je Petronijević samo jedan od velikog broja igrača koje je iznedrila fudbalska škola Bože Bateza, žive legende Mokrolužanske Lokomotive, inače kluba koji je iznedrio takve majstore na popularnom"petoparcu" kao što su Ljubomir Savić, Dejan Pomozbogić i čuveni mag "bubamare" sa ove strane Save - Milan Raičević Golub...
Vrsta koja se u svom izvornom obliku pojavila još pre nekoliko decenija, pošto je evoluirala iz poznojugoslovenskog kompjuteraša, te je odmah izazvala pozornost međ’ narodom kao… hajde da budemo blagi – udarena u vugla. U uobičajenim uslovima karakterisale su je manjak brige za fizički izgled (u svakom pogledu), te višak ljubavi prema nezdravoj hrani i lakšim drogama, a nadasve potpuna isključenost iz onoga što se događa u pravom životu.
Pak, svoje savremene distinktivne elemente je pridobila u prethodnih 8-9 godina, kad je došlo do neuobičajene fuzije sa drugom vrstom – srpskim metroseksualcem. Ovo spajanje ne bi bilo moguće, da zarade u aj-ti sektoru nisu porasle nesrazmerno više u odnosu na druge privredne grane, pa je naš ajtijevac po prvi put počeo malko ipak da brine o sebi.
Od tipičnog masnog momčića (o devojkama nekom drugom prilikom), srpski ajtijevac se pretvorio u opasnu zverčicu. Zalizao je kosu, očistio lice, pustio bradu, kupio svilenu košulju, najskuplje italijanske cipele i francusku kolonjsku vodu. Ujedno, krenuo je u teretanu, malo se utegao i nabio mišićnu masu.
Za uzore je izabrao razne mesije mudobubrežne trgovine, poput Istoka Pavlovića i Milana Maglova, te je prigrabio nju-ejdž filozofiju o tome kako je tradicionalno radno mesto „aut“, kako su kriptovalute „in“… generalno, o svemu razmišlja na alternativni način. Kad ide na posao, vozi se električnim trotinetom, a ako mu firma omogući, svaka dva meseca ide na „tim bilding“ u razne evropske vukojebine.
No, kao svaki skorojević, srpski ajtijevac nije ostao imun na moderne trendove (da upotrebimo njegov izraz, hnjohnjo), te je u duši ostao homo balkanikus. Umesto da ulaže u nešto što će trajnije zbrinuti i njega i njegovu porodicu, krenuo je u smeru „kurve i kokain“ lajfstajla, što govori u prilog tome da se u njegov genetski kod možda umešao i DNK Tonija Montane iz „Skarfejsa“. No, u pravom životu, ajtijevac ne sluša ni Tonija Montana, ni „Puš it tu d limit“, a još manje gleda film nivoa „Skarfejsa“. Umesto toga, on sluša ono što se zatekne na „Jućub“ trending listi, plus bindžuje sugerisane serije na „Netfliksu“, koje imaju šest sezona sa po dvadeset šest epizoda.
Pak, kad smo rekli „fuzija“, to ne znači da se „ajtijevac“ pretvorio u metroseksualca, već da se pomešao sa njim. I dalje je to luzer iz zamračenog ćoška (druga stvar je što je sada taj ćošak ceo sprat nove staklene zgrade), koji se ne interesuje za šire društvene implikacije...
...dok mu na vrata ne pokuca Poreska uprava...
Urbano, urbano i samo urbano. To je moto ovih reklama, jer cilj nije da se seksualne manjine približe prosečnom seoskom domaćinu. Pod jedan, seoska populacija nije velika, pod dva, sve to deluje kao uzaludan posao jer kakvu god reklamu napravio, homoseksualno nastrojena persona može samo da dobije batine u seoskoj kafani i pod tri, gejovi i ne idu na selo uopšte, jer šta će tamo koji kurac? Samo mogu da se uprljaju tamo.
E sad, tu se dolazi do prvog problema. Ono što je pod dva u selu, u principu važi i u gradu, pa je prvo potrebno naći najmanje četiri geja, slično onima iz reklama za pivo, čips i tako to, ali opet pomalo različita. Dakle, moraju izgledati kao muškarci koliko god je to moguće, makar dvojica od njih, a to se postiže sa nekoliko detalja kao što su, brada od četiri dana, uredno-neuredna frizura i muževna, ali opet moderna garderoba. Neka čudnjikava fuzija militari i bling-bling fazona koja sama po sebi govori da bi oni u slučaju rata mogli da se bore ukoliko su uslovi prihvatljivi za jednog modernog čoveka, ali da u slučaju mira, umeju da uživaju u stvarima koje ih ispunjavaju. Ne bih se zadržavao na tom ispunjavanju puno. Druga dvojica moraju izgledati potpuno feminizirano, a cilj toga je da se kroz reklamu steknu simpatije ženskog auditorijuma, koji nakon serija tipa Seks i Grad, smatra da je imati druga geja, postalo bitnije i od asesoara. Tačnije taj drug je postao asesoar. (to što znam za izraz asesoar, samo je dokaz da smo bombardovani svakakvim glupostima kroz medije svaki jebeni dan, prim. aut.)
Nakon toga se dolazi se i do najbitnijeg segmenta reklame, a to je stavljanje ova četiri lika u neku situaciju koja je potpuno prirodna za heteroseksualng muškaraca i time se pokazuje da to što gejevi vole vole neke druge, malo više ženske stvari, ne znači da ne mogu da uživaju u nekoj tipično muškoj radnji. Naravno, nema bolje i popularnije muške stvari od fudbala. E sad, bitno je izbeći moguće tenzije, pa se nikako ne smeju koristiti bilo kakva obeležja naša dva najpopularnija kluba, pa se stoga pribegava obeležijima nekog stranog kluba, koji mora biti veoma popularan, a opet mora imati neki blago homoseksualni oreol, tipa Arsenal ili Barselona. Dvojica navijaju za jedan klub, druga dvojica za drugi klub.
Na kraju reklame mora da usledi hepiend. Znači, rezultat je nerešen i tu pod moranje ide i scena poljupca makar jednog para, što je mač sa dve oštrice, jer ako je prosečan heteroseksualac i nekako uspeo da pogleda celu reklamu, a to je moguće jer zbog perfidnog, goreopisanog načina kako je snimljena, muškarac koji ne ume da primeti sve te suptilne znake o čemu se tu zapravo radi, lako bude prevaren, onda postoji velika verovatnoća da će sa gađenjem da okrene glavu ili gađa televizor, ali opet, oni idu logikom da ako milijardu puta pokažeš na televiziji dva muškarca kako se ljube, to će na kraju postati potpuno normalno.
Izuzetno uredna, po najmodernijem minimalističkom standardu nameštena soba, u kojoj dominira čista bela boja.
Na zidu je veliki LED televizor i na njemu je utakmica dva velika, moderna, jaka evropska fudbalska kluba. U momentu kada je kadar na utakmici koja provejava ekranom, igrač koji se zumira je onaj koji je najviše metroseksualno nalickan, a opet izuzetno popularan.
Kamera se okreće ka gledaocima tog spektakla u dnevnoj sobi i na beloj, kožnoj garnituri sede četiri muškarca. Dva para, ali to se još ne provaljuje. Dvojica su malo zabradatili i blago su neuredni, mada nose veoma moderne cipele ili patike i maskirne pantalone sa džepovima. Pantalone mogu biti i bež ponekad. Jedan nosi dres Arsenala, a drugi ima Barsin šal, italijanski uvezan oko vrata i Versaćijevu siledžijku. Na ramenu mu je tetovaža, ali nju ne zumiraju jer ima neku blago pedersku poentu, pa bi štetilo onome što oni žele da postignu. Oni sede na krajevima garniture, a između njih su dva nasmejana, blago feminizirana muškarca u metro fazonu. Na stolu i u rukama nekih od njih su limenke ali ne vidi se čega, da bi se stekao utisak kako piju pivo. Činija je puna čipsa, ali nema ga nigde po stočiću ili podu jer time se pokazuje njihov dualitet, tačnije da su oni muškarci jer gledaju utakmicu i piju pivo, ali su u isto vreme u dodiru i sa svojom ženskom stranom i neće k'o svinje da raspiaju čips svuda okolo.
Jasno je da vodi Barsa jer ovaj sa šalom zadirkuje ovog sa dresom. Odjednom se zablentače u televizor, jer je šansa za Arsenal. Napetost raste dok pokušavaju da prenesu utisak šanse za gol. Polako spuštaju limenke na stočić i vraćaju čips u činiju, očiju hipnostisanih ekranom. Gej sa dresom steže pesnicu i tada se snimak usporava malo dok on viče neke ohrabrujuće reči. Ovaj pored njega se smejulji. Muškarac sa Barsinim šalom mlatara glavom levo-desno pokazujući želju da se gol ne postigne, dok ovaj feminizirani pored njega se takođe smejulji, stežući ruku muškarca pored sebe. GOL! Ovaj sa Arsenalovim dresom skače od sreće, i tog trenutka kreće da se ljubi sa feminiziranim likom pored njega koji takođe navija za Arsenal, a sada je jasno da su u vezi. Ova druga dvojica su ustali i čekaju da im čestitaju sportski.
Utakmica se završava nerešenim rezultatom, a njih četvorica se kucaju limenkama zadovoljni što niko nije pobedio, niti je ko izgubio.
Recite ne drogama!
