Rođen u GETU, u ZEMLJI iza ZIDA, uzeo je gitaru shvativši da TREBA DA SE ČISTI. Znao je da je ostalo još samo PAR GODINA ZA NAS, par OLOVNIH GODINA. Bio je SIGURAN da će GLAD pokrenuti KARAVANE. PONOS mu nije dozvolio da ćuti, rekao je NE, rekao je ZABRANJUJEM, vikao je SLUŠAJ 'VAMO, ali ga nisu slušali. A imao je odgovor-LJUBAV! Osećam, NEKO NAS POSMATRA. Milan je sa nama, tu IZNAD GRADA. Gleda kako TONEMO, kako IDEMO u KRUG, šapućući I'VE ALWAYS LOVED YOU...
Izuzetan muzicar,sjajan klavijaturista i veoma talentovan pevac,ali to nije ono sto ga izdvaja od ostalih na estradi.Milan Djurdjevic bi mogao slobodno da ponese titulu najruznijeg muzicara sa ovih prostora i sire,van svake konkurencije.
On je toliko ruzan,da ljudi kad ga vide na televiziji ,namerno potamnjuju ekran samo da ga ne bi gledali,kada imaju zive svirke,reflektori se kvare kada osvetle njegovo lice...
....ali i dalje je sjajan muzicar!
Kako je on doso na televiziju,ne znam.Zasto je on na televiziji,zato sto ima toliko maloumnih I debiloidnih ljudi da je to cudo jedno.Pa normalno dete od 8 godina sa zdravim razumom mu ne bi poverovalo a matori a bogami I mladi ljudi veruju u svaku njegovu debilnu nebulozu…..
Ja sam se sokirao kada sam cuo one njegove vizije I metode koje koristi…
Strpajte sebi metak u celo,to bi mu bio najbolji savet…..
Glupaca-Kada cu se udati?
Milan-Za cetrnaest meseci za radnika na parkingu,zove se Milan.Glupak-Zanima me da li cu dobitina igrama za srecu?
Milan-Hocete u kladionici za sest dana.
Glupak-U kojoj kladionici?
Milan-U bilo kojoj,evo izasla mi karta Celzi.Glupaca2-Htela bi da ve pitam kad ce moja cerka da se uda I za koga?
Milan-Udace se za dve nedelje kada bude uplacivala kredit u trafici kod izvesnog Jelenka?Ultra glupaca-Kakav ce mi biti moj buduci zivot?
Milan-Bice odlican.Ultra glupaci-Ja i moj brat smo neozenjeni a ocemo da se zenimo.
Milan-Ajd sad ja cu da sviram u frulu a vi igrajte i pevajte debilnu pesmicu i ozenicete se tad i tad.
Čuveni srpski doktor leksikografije o kojem se još uvek malo toga zna. Legenda kaže da je imao talenta za AJAX kodiranje i bio jedan od prvih Web2.0 vizionara u Srba.
Dr. Milan Vukajlija je imao dugačke brkove.
Kada te muka natera da počneš da razmatraš opciju 'seks sa profesoricom pred penzijom' kako bi pošteno zaradio tu poslednju šesticu.
Apsolvent1: Šta? Ma kresno bi je ko dobar dan za šesticu.
Aposlvent2: Koga? Matoru? Nemam pojma, probao bi da učim pa ako baš ne ide, onda jebiga!
Apsolvent3: Brate, je o tome maštam još od prve godine!
1.prodavajne magle u smislu sto su uspeli da ubede budale da parce kartona sa slikom utice na njihovu sudbinu i buducnost...
2.prodavanje magle u sluzbi nabijanja telefonskog racuna za budale...
3.prodavanje magle da bi se ljudi smejali istim tim budalama koji placaju telefonske racune...
nauka koja se bavi resavanjem ljudskih problema putem karata,
ili kako to naziva vrsta homo sapiens sapiens,sisanje ovaca.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3)
U prošlom delu, stigoh do trenutka kada je Knez Mihailo sa ljubavnicom i prijateljima krenuo put Košutnjaka, a sve radi sopstvenog odmora. Kako pričaju oni koji su se zapravo vratili živi sa tog izleta, taman je knez otpočeo naučno predavanje na temu "Zašto mravi nekada polete", kad su se pored njih stvorila dva magarca, naoružana revolverima. Posle par trenutaka, Mihailova karijera, ali i boravak na ovom svetu su okončani. Atentat su preživeli Mihailova ljubavnica i jedan prijatelj, Svetozar Garašanin, koji je uspeo da pobegne, a ubice su mislile da će taj da se usere i da neće mrdati iz kuće. Dotični su inače bili srpska verzija Braće Dalton, neki Radovanovići, čijeg trećeg burazera je Mihailova žandarmerija smestila u ćuzu.
Ova dvojica ne samo da su bili skloni zločinu kao i originalni Daltoni, već su bili i podjednako glupi, tj. verovali su da će zaplašiti narod toliko ubistvom kneza, da će Srbi odmah da ih izviču za guzonje.
Ali kurac! Od trenutka kad su pucali, po njih je sve počelo da se odvija po Marfiju. Prvo, onaj što je pobegao, Garašanin, nije otišao kući, već pravo u vladu, kod čoveka zajebanog ko kratko ćebe, Milivoja Blaznavca. Drugi problem po Daltone, bio je taj što je Blaznavac odmah uvideo da Mihailo nema direktnog naslednika (odnosno, bračno dete, sa kojom činjenicom su Daltoni računali), pa se vratio do Kulina bana, shvatio da je Miloš Obrenović nekada davno imao još jednog brata, Jevrema, i da on ima jednog unuka, koji ima 14 godina i zove se Milan. Odmah je prikupio državni, vojni vrh, te ovog Milana, i na dečkovo zaprepašćenje, proglasio ga za srpskog kneza.
U međuvremenu, Daltoni su stigli do Beograda, spremni da preuzmu vlast. Nekoliko sati kasnije, njihove plemenite ambicije su se ugasile pred streljačkim vodom.
Milan Obrenović
Kako je Milan još bio maloletan, formirano je namesništvo. Glavni namesnik, Blaznavac, voleo je da veruje u priče kako je bio jedan od mnogobrojne Miloševe vanbračne dece, a podsvesno se nadao da će se u međuvremenu promeniti ustav, što bi njemu omogućilo da postane srpski knez. No, kako se to nije ostvarilo do trenutka kada se Milan opunoletio, mogao je samo da okači kopačke o klin. Drugi član namesništva, Jovan Ristić, bio je kljun. Tačnije, s obzirom da nije voleo ratove, da je bio obrazovan (kod velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea) i da je preferirao diplomatiju, a kako Srbi smatraju da je diplomatija za... dobro, neću da se ponovaljam, elem Ristić je bio tvrd orah, i po mom skromnom mišljenju, uz Nikolu Pašića najbolji diplomata koga smo ikada imali. Treći namesnik je bio neki Gavrilović, a njega zaboravite.
Iako možda nikada kao dete nije planirao da postane šef države, Milan nije bio ni malo glup. Slično dedi-stricu i sinu dede-strica, preferirao je diplomatiju. No, jedna od prvih stvari koju je uradio, bila je da objavi rat Turcima, i to na nagovor iste one fatalne žene, koja se posle nekog vremena vratila u našu priču- Rusije. Bilo kako bilo, u dva rata vođena narednih godina, Srbi su najebali ko Hitler u SSSR-u 70ak godina kasnije. Što je bilo glavno, kada su Rusi organizovali pregovore u bugarskom gradu San Stefanu, ispalili su nas ko raketu, jer nam nimalo nisu držali stranu, stvorili su Veliku Bugarsku, u čiji sastav je ušao i Srpski bermudski trougao, a iznad svega- ponovo smo izvisili i za međunarodno priznanje.
Milan je tada shvatio da se sa Rusima ne može poslovati, a na njegovu sreću, ubrzo je stigao poziv od nekoga ko je bio konkretan- od Nemaca. Pošto su posle sopstvenog ujedinjenja poslali opasan kurac, imali su prava da im se nešto ne svidi. Konkretno, nije im se svidelo što se jedan ruski satelit (Bugarska) opružio po celoj jugoistočnoj Evropi i smatrali su da 3 moćne balkanske zemlje, i još pride Crna Gora, treba da podele poluostrvo na ravne časti. U Berlinu je zakazan novi kongres.
Milan je shvatio da ovog puta nema zajebavanja. Pozvao je Jovana Ristića i rekao mu da vidi šta može da uradi. Sluđen ko picopevac kad treba da jebe sjajnu ribu, Ristić je otišao do svog profesora, Rankea. Ispostavilo se da je i nemački kancelar, Bizmark, bio Rankeov student. Tako je preko protekcije, Ristić uspeo da se sastane sa Bizmarkom, i štaviše, da ostavi dobar utisak. Strategija je bila sledeća: zahtevati da se obnovi Dušanovo carstvo, insistirati na tome, a onda biti srećan kad se dobiju makar i Srpski bermudski trougao i međunarodno priznanje. Iako Ristiću (s obzirom da Srbija još nije bila priznata) nije dozvoljeno da prisustvuje sednici, plan je urodio plodom: Rusija, Velika Britanija, Austro-Ugarska, Nemačka, Italija, i iznad svega sama Turska, priznale su Srbiju, Crnu Goru i Rumuniju, samo da ih više ne slušaju kako kukaju, i dali Srbiji onaj jebeni Bermudski trougao, upakovanog sa sve mašnicom.Narednih 8 godina, sve je išlo kao po loju za ovu zemlju. Srbija je počela da se gradi i urbanizuje. Organizovani su prvi slobodni izbori, na kojima je Milan dobio glasački aparat za svoje ideje i zamisli. A jedna od prvih je bila genijalna: "Srbija nezavisna, pa da nije kraljevina. Pu majku mu, gde to da bude!". No, da bi se neko proglasio za kralja, morao je da obezbezbedi podršku barem drugih kraljeva, a najbolje nekog cara, koji bi sve to protežirao. Milan se odlučio za Austrijance- car Franc Jozef se saglasio da Milan bude njegova sponzoruša, ako Srbija postane austrijski satelit. Dil!
Zapravo, ovo i nije bilo tako loše po srpsku privredu. Stigle su velike investicije, saobraćaj poboljšan izgradnjom pruge Beograd-Niš, pokrenuta rana industrija. A onda, Milan je shvatio da se smorio. U takvom stanju, čoveku se svašta pričinjava, a njemu se učinilo da Bugari planiraju invaziju na Makedoniju (na koju je Srbija bacila oko). I tako je izbio rat. Milan je lično otišao da nadgleda borbe samouveren u pobedu. Danima su do dvora stizale samo glasine šta se događa na frontu (baš u linkovanom kontekstu). Spominjalo se da se borbe vode kod neke tamo Slivnice, ali niko nije znao rezultate...
Sve u svemu, Milanova žena (kraljica Natalija), organizovala je svečan doček za Milana i oficire na tek otvorenoj privremenoj glavnoj železničkoj stanici (koja je i danas, 126 godina kasnije, na istom mestu... privremeno). Ono što nije objavljeno, jeste da je Srbija zapravo ponovo najebala u ratu. Zapravo, ne znam da li ste primetili, ali mi koji za sebe tvrdimo da smo ratnička nacija, od izbijanja Prvog srpskog ustanka, do Milana, vodili smo još 4-5 ratova, a moglo bi se reći da smo pobedili samo u jednom (Drugom srpskom ustanku). Pravo čudo što smo za 80ak godina postigli to što jesmo. Bilo kako bilo, Bugari su bili plemeniti: nisu tražili nikakvu teritorijalnu odštetu, samo novčanu. A visina naknade? Prava sitnica! Zapravo, toliko simbolična cena, da je još Titova Jugoslavija plaćala Bugarskoj rate za Milanovo ubijanje smora. Još su jedno 2-3 godine protekle u gušenju seljačkih buna i rešavanju dvorskih spletki. Tada je Milan, ničim izazvan, abdicirao. Dok se njegov sin Aleksandar pripremao da preuzme presto kad se opunoleti (o tome ću, iz dužinskih razloga, pisati u narednom delu), mestobljustitelji (među kojima je opet bio nesrećni Ristić) su ponovo vladali. Za to vreme, Milan (inače, taze razveden) se vukao sa pariskim i bečkim kurvama. Narednih 10ak godina je povremeno dolazio u Srbiju i najzad rešio višedecenijski problem, formirajući profesionalnu vojsku, koja sve do Slobovizije neće na duge staze izgubiti ni jedan rat. Ipak, sve se završilo, kada mu je rođeni sin zabranio povratak u zemlju, posle čega je umro od upale pluća u Beču, a po sopstvenoj želji sahranjen je u tadašnjem inostranstvu (sa akcentom na tadašnjem).
No, šta je sve bilo posle, naravno, u narednom delu.
Čovek koga babe vole i iznose mu slatko a on ima vitrinu zastarelu koju nosi svuda sa sobom i suprugu Snežanu na crno beloj fotografiji u novinama: oni sede u dnevnoj sobi na kauču prekrivenom jambolijom ona mu je oslonila ruku na koleno njegovo prekršteno on je prekstrio noge i nosi sako ne vidi se ali pretpostavljamo neke tamno ljubičaste boje, nasmešen je, podignute jedne obrve, uzdržanog osmejka.
Zaista nema većeg gospodina od Milana Babića a pritom čovek pevao nardonjake nije neki operski pevač ili neka gospođa noblica ali dostojanstvo koje izbija iz njegovih pokreta i stava, to jednostavno nema veze, mogao je i šloser da bude ili vodoinstaleter opet bi bio gospodin, pa onda taj topli glas koji nema potrebe da viče dok peva dubok i širok kao Morava njegova zapadna u kojoj se praćakaju debeli šarani zlatni to je njegov glas, ne ide ne ide sunce moje malo nije nam se dalo da zajedno gradimo svoj dom baš mi se ne da dušu da smirim.
Vrhunski reprezent onog dinarskog cvijićevog čoveka gospodina izvornog časnog.
Milani Babići umiru sredovečni i od srca, dostojanstveno.
Milan Babić je dolazio jedno jutro, sećam se, devedeset treće, kod mojih na slatko, seo je na kauč i tačno su mu pantalone otkrile crne čarape s romboidom i bele nesunčane krakate noge ispod, nosio je neke široke pantalone malo prekratke u skladu s tadašnjom modom, ali ne, ništa to nije kvarilo njegovoj gospodstvenosti čak je i dodavalo, temeljno je lizao kašičicu od meda i hvalio slatko - tolka je bila njegova moć sugestije gospodstva da niko nije ni primetio da nije ni tako slatko od šumskih jagoda nego se meda uvatio i kusao kusao sve dok dno tegle nije video, onda je uzeo od mene ono čime se prave baloni od sapunice – sipali smo tu tečnost za suđe i vodu i duvajući u to napravio od mehura divnu repliku kredenca.
U taj kredenac sam odmah ušo i igrao se celo popodne sve dok nije nestao gore pod obalcima.Žao mi je, nikada neću biti gospodin kao Milan Babić.
Izviđači, dva najveća prsta leve ili desne ruke. Koriste se kao predigra za zbližavanje sa lepšim polom.
- I, brate, kako bilo sa onom malom sinoć?
- Ma ništa konkretno, radili Toplica Milan i Kosančić Ivan pa se raziđosmo. Valjda će da bude nešto sledećeg puta...
alkos koji se fantasticno provodi!
Halo? Molim Vas da pogodite moje ime i prezime!
Milan:
Sta da..? Vase ime i prezime?
Evo ovako... odete u vasu spavacu sobu.. pored kreveta se nalazi nocni stocic.. on ima fioku.
U fioci je jedna MALA BRAON KNJIZICA!! NA NJOJ PISE LIIICNA KAAAARTA! E sad kad otvorite tu knjizicu na prvoj strani procitajte Vase ime i prezime!
Dovidjenja, prijatno....
Fudbalski Trener,redovno se pojavljuje u emiisjama Dejana Anđusa(Kada nema drugih kandidata za goste on je obavezno prvi pik).Stvorio je Abubakara,izmislio Dragana Stojkovića-Piksija,Ramba Petkovića i Dejana Savićevića.
Stalno govori o tome kako je trenirao Crvenu Zvezdu za 10 maraka u vreme sankcija i osvojio jedan kup koji je za njega važniji od same titule KEŠ.Džajića zove Đajić,i tvrdi da je on umesto njega upao na to mesto treće Zvezdine Zvezde jer je on baš tada zapatio problem na pršljenu L5S1 na kičmi.
Počinje emisija Dejana Anđusa
Anđus:Kratak uvod u emisiju...
Anđus:Naš večerašnji gost je Milan Živadinović!Dobro Veče!
Živadinović:Dobro Veče!
Kamera zumira dotičnog a ispod njegovog imena
režija ispisuje njegovu titulu ''TRENERSKI BARD''
Osoba muskog pola koja marnjava pare, ali zauzvrat daje dozu smeha, odprilike kao mr.beenov film, padanje smotanih ljudi na dupe itd.
zove zena tarrot i pita milana....
Pre 2 nedelje mi nestao deda...da li mozete da pogledate gde se nalazi...???
Milan odgovara ...Gospodjo...jel imate dvoriste?
...da imamo...
jel imate bastu?...
imamo,da....
a bunar?....
da imamo i bunar...sto...
pa jeste pogledali da li je deda u bunaru?
Izraz kontradiktornosti.
A: Eee brate tebi i Ani bas dobro ide onooo vidim super se slažete i to...
B: Ma kakvi bre, raskinuli smo juče, slagali smo se ko Milan Jovanović i Engleski jezik...
Univerzalni stanar. Svaka zgrada ima bar jednog, a privilegovane po više. Taj ima vezu sa svakim. Od belog anđela do crnog đavola. Najveća zvezda razgovora dve sredovečno klimakterične komšinice koje imaju problem za svako rešenje. Uglavnom je mlad, energičan i simpatičan. Ponekad je i sladak.
Komšija Milan može da sredi da:
* Jelena digne kredit za auto
* Mira i njeni dobiju vizu za Dojčland
* Ivana ode da studira u Francuskoj
* Đoka iz Užica dobije mesto na internatu u BG i završi DIF
* Tijana dobije posao, da se dete ne muči, bila odličan student prava
(9.64 prosečna ocena)
* Jovan nađe majstora koji sređuje kuplung na Merkuriju (kupio ga tkđ
preko Milana, koji je sredio polovnjaka iz ambasade SAD-a)
* Teta Lela ode u penzijuI slično!
Dramaturg, reziser, dramski pisac i pisac, ali najvise pisac. Kako bi on mozda rekao, previse evropljanin da bi ga mogli zvati amerikancem i previse amerikanac da bi ga mogli zvati evropljaninom i srbinom, ali njemu to nije bilo vazno. Rodjen je 1948. u Beogradu a umro je 2007. u San Francisku. Autor je romana CA Blues i nekoliko manje poznatih kao sto su Video i Horseless. Ovaj prvi je najpoznatiji i predstavlja kultni roman mladih iz perioda osamdesetih. Mika Oklop je covek koji je sve svoje romane prvo proziveo pa napisao, ili obrnuto, nebitno. Tako bi on postavio stvari. Njegovi romani ne samo da se citaju, nego se i smeju, sanjaju, slusaju (zaista, cuje se fantasticna dzez i bluz muzika iz knjiga), ma zive se kao sto ih je i on proziveo, pre ili posle pisanja, niko ne zna, pa ni sam Mika Oklop. Ali to je sasvim nebitno.
Jednog 31. decembra pocinjao je dnevnik na RTS-u kad umesto spikera dnevnik najavljuje glavom i bradom Mika Oklop. Umalo nisam pao sa stolice zbog prizora ili onoga sto je rekao, a rekao je: Dobrovece, ja sam Milan Oklopdzic – a vi niste. Ovo je drugi dnevnik. I toliko ... dnevnik je nastavio da vodi onaj spiker sa cvikerima. Tada sam ga poslednji put Video.
Veliki derbi nekog Milana i nezgodnog stepeništa ispred kuće, nakon pada za slobodu.
- Čujem bilo fino neko druženje sinoć.
- Jeste. Rakijica, vino, kobaje, Milan lazio...
- Šta, ponovo prenose Kalčo na Pinku?
- Ma ne, mi smo gledali uživo. Na Milančeta startovao prvi stepenik čim što je ušao u kazneni prostor. Nije mučenik mogao da ustane. Ćale ga je čuo, izaš'o pa ga je napenalio.
Gledalac: ,,Da li mi mozete reci kako mi stoji ljubav u narednom periodu,
ja devica,on bik? ,,
Mag: ,,Devojko,najebala si,,
Ustanova,sinonim za bespogovorno verovanje,sveopšte znanje i apsolutnu sistematičnost.
-Šta će biti sa ovom svetskom ekonomskom krizom?
-To niko ne zna.To može da zna samo Milan Tarot.
-Ko je bre Milan Tarot?
-Neznaš ko je Milan Tarot?Milan Tarot je institucija.
Lik koji 'ladno ima pesmu:
"Ja ću da ti čuvam ledja!"
Koja mu je ciljna grupa ja pojma nemam, al moja ledja taj neće da čuva.
