Ono što ti ulepša dan
Vozim se kući na zadnjem sedištu auta, veče pre toga se posvadjao sa devojkom, ceo dan se nervirao na poslu, matorci me mrače da sam debil što sam pauzirao godinu, hiljade misli kroz glavu i onda na radiju čujem svoju omiljenu pesmu i kao po automatizmu pojavljuje se osmeh na mom licu i pocinjem da pevam zajedno sa pesmom. Skrećem pogled sa asfalta na predivne hektare prekrivene suncokretima i shvatam da problemi nisu ono što čini život, već da su problemi sve ono što ne čini život... Ovo je bio samo još jedan predivan dan!!!
Nebo je bilo plavo, sunce je milo sjalo, ptičice su pevale, moja me voljena krišom poljubila. A onda je došao stražar Hans i rekao:
Davide, vodiš grupu iz svoje spavaonice na rad... Ništa posebno, samo kopanje jedne velike rupe.
Pa dobro, koliko kopanje može da bude teško? Malo ćemo se mučiti, pa onda, odmoriti... I sutra je dan, i sutra će sijati sunce... Ipak, život je lep...
Istovetna moja situacija od pre nekih mesec dana, samo sto nisam sedeo na zadnjem sedistu, nego sam vozio . . .ja ne verujem . . . +++++++++++++ i omiljeno
Wow, nije mnogoooo optimisticno. :D
@nista idi, bre, pa povracaj. Moguce da je u pitanju poremecaj unutrasnjih organa...
vr', vise puta sam pokusavala ovo da objasnim sve vrljajuci se sa neku strucnu terminologiju, kanda da sam golem intelektualac i nikad ne reko' bolje neg sto je receno ovdeK.
+, bratori ;)