WHO u saradnji sa „Američkim društvom za istriživanje seksualnih navika i sklonosti“ i „Evropskom organizacijom za zaštitu seksualaca (iliti ljudi koji, i u ovim kriznim vremenima vladavine interneta, opšte folerijade i lažnog puritanizma, praktikuju seksualne aktivnosti)“, kao i „Srpskim društvom za zaštitu vulgarizama vezanih za polne radnje (jer je kako kažu stručnjaci, srpski „kurac“ sočniji od engleskog „dick-a)“, postavila standarde za kategorizaciju seksualno aktivnih ljudi. Umesto dosadašnje standardne recke, iliti apsolutnog broja otršenih riba i (zlo)upotrebljenih peniščića, sada se računa relativni faking skor (skraćeno RFS).
N – broj tih (ne)srećnika i/ili (ne)srećnica sa kojima ste obavili snošku (računa se penetracija duža od minut). U slučaju da ima grupnjaka u vašem CV-u, računa se broj ubodenih. Svaku ribu/frajera koji vas posle tog jednog seksa nisu više nikad zvali računajte kao 0.5 tj. kao pola osobe.
X – dužina vašeg jebačkog staža u godinama (napomena: ukoliko vaš prosečan seksualni odnos traje kraće od 5 min, broj godina pomnožite sa dva, jer što je kratko, kratko je).
B1 – bonus 1 – za svaku vezu u kojoj ste imali redovnu tršnju, pomnožite broj godina te veze sa 0.2
za muškarce - B2 – bonus za urođenu predispoziciju za trsitelja, tj. za buzdovan iznad 18 cm, koji iznosi 0.5.
za žene – B3 – bonus za krevetnu aktivnost. Ako se ritate kao ždrebica kad je spiči stršljen onda skoru dodajte + 0.5. Ako više praktikujete kravlju pozu iliti pozu usnule jebačice, onda dodajte (-0.5).
RFS dobijete na sledeći način: (N/X) + B1 + B2 (ili B3)
Kategorizacija za muškarce:
0-1: Član omladine DSS-a, koji je pored svoje ribe jedino još drkao na Koštunicu i njegovu ženu. Umesto da od Željka Samardžića naučiš šta je matori perverznjak, ti uživaš u emociji njegovog ritma. Stvarno si sisast. Raskopčaj tu košulju ponekad i metni ga i u neku drugu rupu slobodno, ne dozvoli da ti seksualni život bude prazan ko history posle reinstaliranja windowsa.
1-2: Fin dečko iz komšiluka. Nedeljom kupuješ povrće na pijaci za babe iz ulice. Svi te vole jer si divan. Znaš i da opsuješ ponekad (kad te druga baba zakači na ulici i obori ti kesu sa kelerabom). Imao si nekoliko riba i nisi baš neiskusan. Mada bi hteo malo više. Iskuliraj te babe i pokušaj sa grupnom kupovinom ulošaka za devojke iz ulice, možda u neku i umočiš.
2-3: Ti si već ozbiljan igrač. Nisi glavni jebač u društvu, ali si za respekt. Kvantitet ti nije toliko bitan, ali si utefterisao već zavidan broj recki. U svetu teorije verovatnoće, ti si pik normalne raspodele. Maliciozni će reći mediokritet, ali tebe boli pimpek za to. Znaš imena svih riba kojima si priredio sexality, a bogami, i one su zapamtile tebe.
3-4: Druže, ti si pravi iskusni jebač. I kvantitet, a bogami i kvalitet. Tebi se retko dešava da imaš „praznu nedelju“. Najviše si ponosan što si pamprčio onu sredovečnu buržujku i onu barely legal Lolitu iz prve ekonomske. Priznaj da zamišljaš kako bi bilo da ih spojiš, a? Ko zna, kakav si šašav, možda ti i pođe za rukom.
4-5: Tebi bi i Miloš Obrenović pozavideo. Jebeš k’o blesav. Mada, nisi baš obazriv, par puta zamalo da postaneš ćale, par puta zamalo da te izdevetaju ljubomorni muževi, par puta zamalo da najebeš ko Njegoš od sifilisa. A i nisu ti sve jebačice bile za primer. Debela maserka? Rošava metalka? Ok, dobro, za onu pevaljku, kapa dole.
Preko 5: Nevinost si izgubio sa 12 tako što si jebao kozu. Kasnije si jebao sve kućne aparate i mlađu sestru. Imao si sve polne bolesti a verovatno ćeš i hiv da fasuješ. Al, boli te kurac, tvoj smisao života je u implementiranju močuge u žensku rupu. Nebitno koju. Jebao si više riba od Nikole iz Mi nismo anđeli. Dvaput.
Kategorizacija za žene:
0-1 – Mont Everest, 7 godina na Tibetu, Gvinet Paltrou u ulozi monahinje Jefimije, još jedna epizoda sraslog himena. „Ko ti krči šumu, sestro?“
1-2 - Tvoja cupi je Jerusalim. U nju može da uđe samo proslavljeni hodočasnik posle mukotrpnog savlađivanja nećkanja. Veče konačne pobede izgleda kao u pesmi „Mirko i Marina“, s tim što Mirko pre seksa mora obavezno da se istušira.
2-3 – Fin balans između radodajke i svetice, po principu „svetica sam ako mi se ne sviđaš, u suprotnom za 2 dana skidaj gaće“. Taj famozni broj obično kriješ kao zmija noge, jer ti je čas premali, čas preveliki. Dok ako govorimo o buzdovanu, obično ti je samo premali. Sweet sixteen ti je omiljena pesma.
3-4 – Već smo stigli na Tenerife. Vrelo toplo leto, sex is in the air“. Tvoja Anabela, Silvana ili Violeta radi veoma naporno i kvalitetno, u svim vremenskim uslovima. Jačinom od 200 konjskih snaga vozi trsitelje na željenu destinaciju. U tebi uživaju bolje nego u Mercedesu S klase.
4-5 - Ti se bolje pripazi, pošto Džena za takve ima ručni spermobacač i nije joj teško da prevali i par stotina kilometara da te udavi u tvojoj omiljenoj tečnosti. Nije se zajebavati sa ljudima iz šou biza, pogotovu kada ti ljudi doslovno rade u Dženinoj bulji.
Preko 5 – Ok, nikom, ali nikom ne pominji da si radila ovaj test.
Ovo je nekako postala nezaobilazna fraza u, skoro pa, svakodnevnim razgovorima dugogodišnjih poznanika, pogotovo ogovarača među njima. Uvjek je na kraju neke priče o nekom liku, koji je uradio nešto, o čemu je od početka i bila riječ, dok na kraju sam narator cjelokupne priče ne izgovori: Moraš ga znati, brate! To bi valjda trebalo da objasni sve! Postoji neka zajednička konekcija sagovornika sa licem koje se opisuje, neko staro poznanstvo, druženje....
Brate, kakav fudbal sinoć. Goran okupio ekipe, samo mi je poslao sms "20h gimnazija.", a meni se igralo. Pokupim se ja, dođem tamo i kad sam vidio ko je sve u sali pomislim da je možda bolje bilo da sam ostao kući. Goran, Dima, Vuk, Lakićević,.. e brate, znas ko se pojavio?! Onaj visoki lik, živio je kod teta Dare privatno, znaš onaj sa ogromnom glavom. Mitar, Miloš, tako nešto. Śećaš li se kad je zaspao vozeći bajs. Ma, moraš ga znati!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Poslao mi je ogrlicu za rođendan. Jao, divna je Majo. I ogrlica i on. Znaš kako je dobro ispletena, ima bar 300gr. Doći će za praznike, u Italiji je sad Božić. Imao je neke planove za vikend sa onom kravom. Posle toga, idemo u Njemačku, na skijanje.
- Ko Anamarija, o kome ili čemu pričaš?
- Ma Anto bre! Znaš onaj moj iz srednje, Anto, bio u trećem-dva. Javio se prošle godine, nismo se čuli ne pamtim. Izašli na piće, malo po malo i sledećeg mjeseca godina kako smo skupa.
- Koji Anto bre, ništa ne kapiram! Kojem trećem-dva, znas kad je to bilo? Ne vjerujem šta čujem!
- Majo, sa kim sam provela drugo polugođe trećeg razreda srednje? Anto mećava, śećaš se koliko je jeo na ekskurziji, otac mu je bio u zatvoru, živio je sam. Družio se Emom i ekipom. Znaš ga sigurno, moraš ga znati!
Noćna mora za "nestašne" sportiste (mahom fudbalere). Iziskuju maksimalno mentalno naprezanje kada je potrebno opravdati neki posebno kretenast postupak sa utakmice u sutrašnjem TV intervjuu, a sve bez upotrebe psovki.
Scena 1
Prva polovina 1980-ih. Tekma Zvezda-Velež na Marakani. Nedelja popodne. Tadašnji Zvezdin napadač Miloš Šestić (inače de-luxe gospodin, vidi sliku) daje gol iz ofsajda u kome je bio bar 5 metara. Na snimku se u krupnom kadru vidi kako pritrčava pomoćnom sudiji, gurka ga, unosi mu se u lice, preti prstom, a zbog bogatstva srpskog jezika eksplicitnim izrazima, jasno se sa usana moglo pročitati spominjanje bliže i dalje sudijine rodbine u krajnje seksualnom kontekstu. Glavni sudija daje Šeletu crveni karton sasvim opravdano i nakon toga jedva spasava živu glavu od Zvezdinih igrača koji ga jure po terenu, na čelu sa Šestićem. Utakmica se nekako nastavila i završila, Zvezda pukla 2:1, a sudija je brzinom munje šmugnuo u tunel.
Scena 2
Sutradan, ponedeljak 21h, emisija "Indirekt". Šele u studiju opremljen ozbiljnom facom i belim čarapama. Marko Marković, sa sve legendarnim kariranim džemperom, interesuje se za incidentnu situaciju od juče:
MM: (okreće potiljak kameri i neprijatno bulji u Šeleta) "Druže Šestiću, učinilo mi se da ste juče vodili neki dijalog sa pomoćnim sudijom, nakon čega ste isključeni. Narod zanima šta ste mu to saopštavali?"
Šele: (znoji se kao krmak i tupo gleda ispred sebe) Paaaaa.... (briše dlanove o pantalone) Ovaj..... Samo sam mu lepo rekao da se ne slažem sa njegovom odlukom.... Uhm.... Ovaj.... Eto, jasno sam mu rekao da nema smisla... (zvera po studiju) I tako...."
MM: (neumoljivo) "Dakle, smatrate da ste nepravedno isključeni? Koliko sam mogao da primetim, došlo je do nekog meteža?"
Šele: (već se ukenjao) "Paaaaa.... jeste, ovaj..... samo sam hteo arbitru da kažem da nije u redu tako da.... ovaj, da me izbaci tako bezveze.... (briše znoj sa čela) Mislim, nije u redu stvarno, ovaj...."
MM: "Idemo na reklame." (Carnex pašteta)
Danak u krvi.
reporter Bosfor sporta: I da, pravo na prvog pika imaju Osmanovići, spekuliše se da su zainteresovani za mlađanog Lošmija Kobilića. Gospodine Lošmara, pre nego što počne žreb samo dve reči, izgleda da vas traže vlasnici Fenerbahče Blejzersa, šta imate da izjavite?
Kobilić: Pa, pošto sam ja realno veliki patriota, mislio sam da cepim sebi sikirom jedno dva prsta sa leve ruke. Hoću da ostanem ovde i da nastavim svoju karijeru u Lazinoj ekipi.
reporter: Mhm... Divno je videti nekoga sa takvim principa u ovom tužnom vremenu opšteg padanja morala kada se mladi talentu prodaju za dve štavljenje kože od jarca.Počinje draft.
Fener Blejz: Biramo Kobilić Miloša.
Kobilić: Odustaje od samopovređivanja, mažnjava dva Turčina buzdovanom u glavu i beži u nepoznatom pravcu.
reporter: Zanimljivo.Komešanje se smiruje i draft se nastavlja, Fener gubi pravo ni pika iz prve runde. Sledeći su Ankaraguču Siti Tandersi.
Ankaraguču: Biramo Kraljevića.
Marko: TO BRE!!
reporter: Ali gospodine Kraljeviću, šta će narod misliti o vama sada?
Marko: Pa ne idem ja odmah, ostajem par sezona na kaljenju u Lazinom timu, ipak je TBA (Turkiš basketbol asosijejšn, prim prev) previše jaka. Jurićemo titulu, imamo velike šanse sad kad je i Miloš ostao.
reporter: Ali šta će potomci misliti o vama?
Marko: Sve je ok. Uprava kluba je obećala da će raditi na marketingu. Ipak je to finansijski jak tim koga sponzoriše Persija horse seats, koga ja mnogo volim i čije proizvode koristim. ::kez u kameru::
reporter: U sebi: Mali ima štofa za biznis, prodavaće se pergamenti sa njegovim potpisom. Odjava!
EksperAt, iliti, nestručni stručnjak. Mlada osoba koja ima zvanje (i njime se diči), ali nema znanje. Kad se lati rešavanja nekog problema, samo ga još gore zagovna.
Prvu reč, engleskog porekla, ne treba posebno objašnjavati, a druga svedoči da je uglavnom reč o osobi koja je završila pravni fakultet.
Negde na jugu...
Komšija: Je li bre, Milorade, šta bi sa oni Cigani, što su ti se nastanili na njivu?
Milorad: E, moj komšijo, napasti su to velike. Otišli mi na sud, kad sudinica veli: Milorade, zar je Vama malo 5 hektari?
Komšija: Kako, bre?
Milorad: Ništa, presudila ona da 5 hektara ostaje meni, a 5 ide njima. Kaže, to su ljudi koji su ostali s ničega, Šiptari im popaleli dole na Kosovo sve što su imali. Ja velim neka idu u Beograd da se nastanlju, golema je to varoš. Ovo je moje vekovno ognjište.
Komšija: I? Koje je bilo posle?
Milorad: Ništa, tada je ovaj moj mali Miloje još studirao prava u Beograd, a sad je svršio, vratio se i zajedno smo uložili žalbu. Eve, baš danas otišao na ročište.
Komšija: E, eve ga, vrća se s onu njegovu limunzinu.
(Objašnjenje: LimuNzina je "Dačija", koju je kupio od ćaletove ušteđevine. Seljacima koji su navikli na "Jugo", "Fiću", "Stojadina" i traktore deluje kao "Rols Rojs", a kada posle 2-3 godine bude u raspadnom stanju, prodaće je, dodati još malo i kupiti nešto bolje, pa će rodbina i lokalna ženskadija da misli još kako zarađuje silne pare)
Milorad: Gde si, sinko! Pričaj, koje si uradeo!?
Miloje: Pa, uradeo sam nešto, tatko. Evo, nama ostaju 3 hektari, njima ide 7.
Milorad (posle trenutka tišine): Koje bre buncaš? Kako to nama ostaju 3 hektari?
Jesmo tražili svih 10!?Miloje: Pa, tatko, ti mi nesi rekao da su oni Cigani i to s Kosova. To im je uzeto ko olakšavajuća okolnost, vele, oni su ugrožena kategorija.
Milorad: Pa dobro bre, magarčino jedna, znaš li ti da ti to neje ni dedovina, ni čukundedovina, to ti je kurđelovina, nesrećo jedna! To je Knez Miloš lično pokloneo našoj porodici za borbu u Takovski ustanak, u kolibu tamo je Kralj Milan lično spavao kad je dolazio pre 120 godine, bre!
Komšija: E, nesrećo jedna, eve ti je dolazi mati. Sad biraj s koje će se utepaš kad joj kažeš: il `ćeš se besiš, il` s dvocevku...
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)
Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:
kredits
Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, SarmaMuzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi MarčeloRežija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kultureKraj
U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.
Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.
Uobičajen naziv za svaku teritoriju koja se odvoji od države u kojoj živimo.
Drugi dnevnik, 21.7.2143. godine (i dalje tačkast, počinje zvucima paramparamparamparam pam pam paaam)
Botoksirana spikerka: Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Beogradski Pašaluk. Počinjemo vestima sa naše jugozapadne granice. Naš izveštač Bekljulj Krasnići će nam reći nešto više o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Demokratske republike Požeška Nahija.
Krasnići: Dobro veće i vama. Demokratski izabran predsednik, nasljednik tragićno nastradaljog u avionskoj nesreći velikog vojvode autonomne pokrajine Velika Šumadija Velimira Ilića Četvrtog, danas je proglasio nezavisnost ove nove države aljbanskog naroda. Podsetimo se da koreni ove države sežu do 18. veka, kada se otac Miljoša Obrenjija, poznatijeg kao Miloš Obrenović doseljio u ove krajeve. Naš narod je osećao svetu dužnost da opet naselji ovaj prostor posle pomenutog jer je to naša obećana zemlja. Nama je Alah poklonio ove divne predele, šume, malinjake i plodne njive u dolini Skrapeža i Rzava.
Botoksirana spikerka: Hvala vam, kolega Krasnići. Sada ćemo se uključiti u video link preko 16G mreže Mobilne Telefonije Beogradskog Pašaluka kako bismo čuli šta o tome ima da kaže predsednik Beogradskog Pašaluka Boris Treći Nikolić Šešelj.
Predsednik: Dobro veče. Zvanični stav vlade Beogradskog Pašaluka je da se nikad neće odreći Požeške Nahije kao kolevke srpske civilizacije. Naš narod nikad neće prihvatiti nikakve kvazi države na svojoj teritoriji, tako da možete samo da prihvatite da nam popušite kurac. Svako odstupanje od rezolucije UN petnes iljada šesto šeset šes' biće novi razlog za proteste naših vlasti kod evropskih institucija, kako biste pojeli sva govna koja ste izasrali.
Krasnići: Gljuposti, ova država je već priznata od strane 134 države sveta.
Predsednik: Da, ali od šesto i kusur država koliko ih trenutno ima. Napomenuću ipak da je naša vlast za mirno rešenje konflikata sa vlastima ove kvazi države. I kome ti da je glup, jebem li ti dete od kilo?!
Krasnići: Tebi, pićka ti materina veljikosrpska!
Predsednik: Čekaj samo da ti dođem dole, silovaću te kornetom od sladoleda što si prodav'o dok ti Tuljanić nije sredio da radiš na televiziji! Pokazaću ja tebi đe se telad vežu!
Slični izrazi:
"A šta fali Moskviču?"
"Ne može to bez kabla!"
Još jedna rečenica koja odražava enormni konzervativizam, naročito pripadnika starijih generacija.
Odnosi se na stav dobrog dela Partizanovaca, kada je pre dve godine gotovo 60 godina stari semafor, popularni "lampaš", zamenjen novim, modernim. I naravno, pošto su Balkanci alergični na tu vrstu promena, usledila je masovna negativna reakcija, zahtev da se stari semafor ostavi (bez obzira što je- iz iskustva govorim- polucrknut barem 10 godina unazad), i da se batali "kinesko sranje" (tj. novi semafor).
Oficijelni spiker: Poštovani gledaoci, ovo je poslednja utakmica u kojoj se koristi naš stari dobri lampaš. Molim aplauz!
Konzerva: UAAAA BRE! Nećemo to kinesko sranje! Zauvek lampaš ovde bre, alo!
Neko pored: Šta se bre dernjaš, bilo je krajnje vreme da tu starudiju nečim zamenimo. Da je sreće, pa da se gradi i novi stadion...
Konzerva: Kakav bre novi stadion, kakav bre novi semafor! Alo dečko, ja sam imao pet godina kada sam šesetšeste bio baš ovde negde sa matorim, i znaš šta je na tom istom lampašu pisalo? "Polufinale Kupa šampiona, Partizan-Mančester 2:0!" Jepse!*
23. mart 1999, neka kuća u Prčilovcima
Pera: Hej, matori! Javio mi se sada Miloš iz Beč, rekao da će nas sutra stvarno NATO bombarduje...
Ćale: U jebem im i seme i pleme! Ne brini, sinko, deda i ja smo sada baš pričali i rešili smo da im pokažemo zubi!
Pera: Kakvi bre zubi?
Deda: Omladinac, da ti kažem, naš rod od Karađorđa i Kodže Miloša uvek stoji na braniku od otadžbinu. A mislio je tvoj deda na crni dani! I da znaš, spremio sam oružje! Opako oružje da branimo vekovno ognjište, nemoj da si nekome pričao o to!24. mart
Pera: E, ćale, počelo bombardovanje, evo sad javio radio. Izgleda da su bombardovali kasarnu u Zapizdinu...
Ćale: U sunce im žarko! Tatko, vreme je za akciju!
(izlaze napolje, idu do kačare, otvaraju zadnja vrata i deda skida krpe sa naoružanja- kad tamo: trešnjev top, puška kremenjača i jedna kubura)
Deda: Evo, sinak, ti uzmi kuburu, a tatko može i kremenjaču! Ja ću im obaram avioni iz top! Će NATA da najebe...
Pera: A... šta je ovo?
Ćale: Ahahahahahahahahahaha! Ti si tatko izlapeo načisto! A i ja blesav, pa ti poverovao...
Deda: Ko bre izlapeo? E, bre, pa u Takovski ustanak smo čitav buljuk Turaka naterali nazad s tim...
Poslednji očajnički vapaj svakog neospornim argumentima pobeđenog nacionaliste i kvazi vernika koji drži do sebe. Kada izbegavanje i skretanje sa teme više ne pomaže, ovo ostaje poslednji čvrsti stub odbrane. Sledeći stupanj je obično psovka ili kletva (u stilu mnogohvaljenog kneza Lazara,koji je bio jedan od prvih korisnika ove ,,delotvorne" metode kod nas).
1389. godina
Vuk Branković: Lazare, nemoj biti sebičan i tvrdoglav, poginućeš, a sa tobom će propasti ovo malo što je ostalo od Srbije! Turska vojska je pritisla Kosovo, ima ih bar pet puta više nego nas. Ti ne barataš više Dušanovom silom. Urazumi se!
Lazar: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja me prati, nego po tome koliku svetinju branim!
Vuk Branković: Sve je to lepo, kneže, ali mani se praznih reči i jeftine demagogije. Pogledaj oko sebe. Marko, sin silnog kralja Vukašina, davno je već prihvatio vlast sultanovu, baš kao i Konstantin Dejanović. Njihov narod sada mirno seje pšenicu. Ne kažem da ne treba udariti na Turke, ali sad nije pravi trenutak! Hajdemo pred noge Žigmundu, nek on sačuva našu krunu!
Lazar: Ne tripuj, Vuče. Mirno seje da bi mogao mirno da robuje. Takvog se mira moramo čuvati. Oni su prodali veru za večeru! Izdali su Hrista za činiju Muratovog pilava. Sutra ćemo se pričestiti, a onda ćemo napasti Turke. Ja imam Miloša, sivog sokola kakvog u čitavoj sultanovoj vojsci nema!
Vuk Branković: Miloš ne vredi koliko i dvanaest hiljada ljutih oklopnika sultanovih. Zašto odmah ne napadneš, ako napasti moraš? Prednost poznavanja terena je na tvojoj strani.
Lazar(u sebi psuje Vuka, secka ga na komadiće, onda pravi malu pauzu, razmišlja, pa progovara mrtvačkim glasom): Ko ne dođe u boj na Kosovo...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
2010. godina
A: Ma sve pedere treba poklati ili poslati u zatvorsku ćeliju sa crncima! Bolesnici! To je neprirodno, nije u skladu sa nebeskim zakonima Božijim!
Ivan Karamazov (citirajući Diogena): Izvini, kad si ti sišao sa neba?
B: Šta kenjaš bre, pa da li je normalno da paradiraju po gradu, šta ako ih neko dete vidi? Sad je bila godišnjica odbrane Beograda, šta bi rekao Gavrilović da zna da pederi paradiraju gradom?
Ivan Karamazov: Šta bi taj isti major Gavrilović rekao gledajući razbijanje i pljačku imovine države i poštenih ljudi? Muka mi je više i od dece i od vašeg ,,patriotizma".
A: Ma Mladen kaže da neće biti parade. To nije hrišćanski. Čekamo ih.
Ivan Karamazov: Mladen je bahati kreten. Vi pozivate na ,,uključivanje mozga", pa uključite ga malo sada. A hrišćanski je svakako povrediti čoveka jer ima drugačije stavove od vas?
A i B(u glas): Ma i ti si prodao veru za večeru! Ustašo! Jebao te Tito!
Najčešće se pojavljuju tri vrste. Na primeru ću koristi vožnju do Crne Gore. Pravi haos nastaje kada se ove tri vrste izmešaju...
1. Seljačine - vozači.
Ljudi kojima sve smeta u životu ,pred penzionim dobom, a naročito u vožnji. Prepoznaćete ih po kajli oko košulje i osmesima iz kojih im vire zlatni zubi. Bivši automehaničari ili vozači kamiona. Već na stanici kao po pravilu požuruje putnike da uđu unutra. Prodaju karte i pored rezervacije. Muškom delu putnika najčešće kenjaju i svađaju se sa njima, a ni sa ženama nije baš bolji, najviše mrzi malu decu jer najčešće povraćaju, a to povraćanje dolazi od njegove sumanute vožnje kojom pretiče šlepere u krivini. Kada je pauza najčešće kaže da je 20 minuta, a vrati se za pola sata (isto toliko putnici provedu da nađu autobus pošto je jedan od vozača ga preparikrao bliže kafani bez znanja putnika) i u sred noći prolazeći pored svoga rodnoga kraja pušta njegove zvuke (Bolja Drljača, Miloš Bojanić i Era Ojdanić). film vam uopšte neće puštati ili hoće, ali onaj koji se njemu ćefne (Žikina dinastija). kada stignete mora te brzo da uzmete vaše stvari inače odoše oni sa njima. ima ih oko 70% u svim autobusima laste i na destinacijama kojima idu.Vozači - rokeri
Mlađi momci oko 20 - 30 godina novajlije. Uvek nose pilotske naočare i furaju dužu kosu. Uvek kasne jer je kod njih sve opušteno. Najverovatnije se radi o nekim propalim bajkerima koji više nemaju kinte te rešili da spoje posao i svoje uživanje sa putovanjem. Sa ženama su najčešće fini (šeretski im namiguju) i jedan od kolega uvek pomaže da se utovari prtljag. Posle kada se svi ukrcaju i dalje čekaju još putnika jer su dali nekim ljudima pet minuta fore da kupe neke grickalice. Najčešće nose svoje CD-ove sa REM, Pink Floyd i Savage Garden, a od domaćih Riblja Čorba, EKV i Bajaga ali to su najčešće rok balade tako da se sa njima može spavati. Na pauzi muvaju tinejdžerke koje su krenule same na more ili dve drugarice kako to več ide pa kasne zbog njih gde ih čekaju da kupe cigare ili još slatkiša. Filmovi koje puštaju su čiste akcije ili najčešće gangsterski dok oni sve u svemu veoma polako voze da vam vožnja dosadi na kraju i jedva čekate da stignete do Budve ili Herce Novog. Na kraju sa ogromnim zakašnjenjem i stižete. Ima ih oko 25%
Vozači lastinog autobusa u pravom smislu reči.
Vozači koji se drže protokola. Ljudi srednjih godina koji ceo život rade u Lasti i voze. Oboje pomažu oko prtljaga i kreću uvek na vreme. Neki primerci broje čak putnike po busu da vide da li su svi putnici tu. Čekiraju kratu i poštuju rezervacije. Normalno obučeni kao normalni ljudi bez dodataka uniformi. muziku najčešće ne puštaju ili kada puste to je najčešće Radio S sa baladama i popom i uz to uživaju u vožnji. Tačno znaju svaku krivinu i skretanje vožnja je brza ali i paze na udobnost putnika. Na pauzi uvek čeka dva minuta nekoga lika koji piša pa mu lepim rečima kaže da ne dangubi nego da se mirno priključi ostalim putnicima. Od filmova najčešće puštaju komedije ili istorijske spektakle , a ako ima puno dece i porodica u autobusu 3-D animirani crtani uvek sa njim kao po satnici stižete na vreme. Naslednici vozača rokera. ima ih oko 5% ali im se broj polako povećava.
Kada zbog nedostatka materijalnog propustamo materijalno...
Probudim se jutros i jos onako pospan sidjem dole kad ono matorci doveli neke drugare na kafu.Kevo sta ima da se doruckuje?''Ono od juce''...a to je? Pa,nema nista...Idi do prodavnice uzmi nesto pa doruckuj...Na to ce Komsika''I onaj moj je isti ali je barem poceo da radi''Trebalo bi i ti da nadjes neki posao,vreme vam je vise''Pomislim ''ISTI'' e komsika da znas,pomislim u sebi, onaj tvoj ne pije vec sisa,ja sam za njega malo dete,sinoc nas je sve napio, a zatim nam pokazivao kako moze da tamo neku uhvati za dupe a da ona to ne primeti,,,jedva smo ga spasli batina...... Kad eto je keva ''jel cujes sta kaze teta Gorica,Milos je poceo da radi, a ti?Samo se smucas? Boze rekoh kevo ''imate po 50 godina,nista ne radite,i jos uvek zivite samnom...Podjem do prodavnice ,kad na ulaznim vratima eto ga postar ''Tuzba''-rece...Ne,ne zelim nikoga da tuzim...Telekom gospodine...Zasto da tuzim telekom,jesi ti covece pobrljavio...Covek me pogleda cudno,ostavi kovertu i ode...Ulazim u prodavnicu kad eto je komsika Mica koja zivi par blokova od mene,kojoj sam secam se kao kroz maglu, sinoc negde u gradu prilicno pijan obecavao kule i gradove, pevusio joj stihove ''Pijem samo viski,pusim samo marlboro,za svoje se pare trujem otmeno''...Pricao kako sam kupio polovnog ali veoma dobrog mercedesa koji je trenutno na servisu pa se zato vozim taksijem...Ej cao kako si?Upita me.Znas ,malo sam ljut na sve komsike iz kraja.Jel'?A zasto?Pa ovg leta nijedna od vas nije okacila fotografije sa bazena na fbook...Haha..Nasmeja se...Dobro jutro komsija rece prodavacica -hleb i pasteta?Ne..rekoh dajte mi visrsle...koje komsija?Ove karneksove,najskuplje...Bas si poranio jutros-rece Mica...Ma moram do telekoma,stiglo mi neko pismo,dobio sam neku nagradu pa da odem da pokupim. Carnex i hleb...177 dinara...racuna glupaca naglas...Dobro je pomislih, imam celih 200 u dzepu...Platih,zahvalih se i krenuh ka vratima,kad,zacu se prodavacica ''Komsija''...POMISLIH BOZE,SAMO NE SAD...''Onaj dug od pre mesec dana???Koji dug,rekoh praveci se lud...Pa onaj kada ste pili sa drustvom tu ispred radnje 2880 dinara?Hm,,rekoh...Glupaca otvori svesku i krene...Pili ste pivo.Onda ste uzimali parizer,sa vegetom,dve pakle ''drine'' i na kraju kad ste posli kuci uzeli ste flasu vodke,kako ste rekli ''da vam se nadje''...Platicu to danas,nije problem...Stari se pa se zaboravlja...haha nasmejah se kiselo...Komsika vidimo se,mogli bi da izadjemo ponekad,mogu li dobiti tvoj broj?Ok,cimni me...064 24......Ukucam,pozovem kad ono ''Postovani korisnice vas racun nije aktivan,molimo izmirite svoja dugovanja,hvala...Nesto me mreza zeza,rekoh...Mozda neki drugi put...
Reč presuljati dolazi iz srca Šumadije, izvedena je iz glagola suljati se pa ću prvo njega pokušati da opišem. Suljanje je neželjena i svakako neplanirana vožnja nizbrdo guzicom po neravnom tlu pored kakve stazice ili puta i tom prilikom dolazi do direktnog bliskog kontakta guzice suljača (onaj koji se sulja) i neravne zemljane podloge protkane travom, grančicama, lišćem, kamenčićima i raznim drugim samoniklim kurcobocama pri čemu se javljaju i - ni malo zanemarljive, sile trenja. One se manifestuju u zavisnosti od telesne težine suljača, podloge, distance i ugla suljanja kao glavnih uzročnih faktora brzine suljanja. Ovako nastale sile trenja svojim intenzitetom dovode suljača u nimalo prijatno stanje – naime, guzica suljača, po narodnom izrazu, počne da BUČI, a obično se i tegetNE pantalone (u zavisnosti od sakoa – ako je sako braonSKI onda su pantalone tegetne, ili obrnuto – nikako isto) skroz izderu a isfronclane gaće okićene čičkom se same navuku do ispod plećki. Neretko se na putu suljača do konačnog zaustavljanja suljanja u nekoj vrzini - uz neizbežni čičak - nađe još poneka bodljikava travka a oće i kopriva da mu se dogodi i to obično na kraju suljanja. Posledice suljanja bi bile znatno blaže kad sam suljač ne bi, iz urođene navike, jednom podignutom rukom balansirao, a drugom čvrsto prikivao kapu ili šeširče na glavu do potpunog prestanka suljanja, umesto da rukama pokuša da koči. Suljanje najčešće nastupa usled omašivanja čvrste podloge puta nesigurnom nogom suljača (u najavi) na putu kući, nakon desetak brzih ljutih s nogu kod komšije Živote sa još par lokalnih konzumenata našeg najomiljenijeg domaćeg tečnog proizvoda od šljive.
Sasuljati se je izraz za svršeno suljanje, dakle, onaj koji se suljao na kraju se i sasuljao.
Presuljati je opet, malo kompleksniji pojam, ima više tumačenja. Provući se nekako, svršiti neki teži posao uz dosta muke, u svakom slučaju ostvariti cilj - ali na jedvite jade i uz dosta sreće usled nekvaliteta ili nemogućnosti, opet, u čestim slučajevima i usled lenjosti. Neko ko je rešen i fokusiran da uspe u nekoj oblasti, još više doda gas na kraju i naprosto proleti kroz ciljnu liniju, neko protrči, neko prošeta, neko prođe četvoronoške a neko na najbedniji način - tek da prođe, eto, jedva da presulja guzicom preko linije i to isključivo zbog vrhunske lenjosti i nezalaganja – a ima potencijal da uz samo malo truda može ladno da prošeta kroz cilj, k’o gospodin čovek...
Ima nažalost i onih nesrećnika koji su uložili mnogo više truda a nisu jadni mogli ni da presuljaju.
Vrać’o se Milutin iz varoši, mor’o d’ide da završi neka posla. Siđe s autobusa te pođe kući, no vide društvance kod komšije Živote te svrati i on na po jednu brzu... pa još jednu... pa još jednu... i tu negde oko desete reši da pođe kući...
Milutin: - Aj još ovu dispijemo ka’ste baš zapeli toliko - pa odo, čeka me Lepa kotkuće, da ručamo, nema smisla.. aj tako, pa uzdravlje vi bilo!
I pođe polako Milutin kući gazeći pomalo nesigurnim korakom, ali ipak sposoban da uhvati i održi pravac. Al' nakon sat vremena eto ti jada iznenada...
Dragoljub: - Eneee! Eve je ide Leposava, traži sigurno Milutina...
Mijalko: - More, potego je on lepo ovde saanama, mora da je ope’ usput negde omako ...
Dobrivoje: - Il’ je svratio kod Smilje, znaš da ne sme trezan kod nje nikako, plaši se od Lepe, haha!
Života: - Ma kaka Smilja, ima više od sat kako čovek pođe kući, sigurno se ope’ sasuljo u potok... aj ti Dragoljube pričaj s njom sade, jebiga, jednako ja moram.. odo ja do upodrum da natočim meku a ti Mijalko i ti Dobrivoje i’te trašte nesrećnog Milutina, taman dok ga vi na’ete biće i vrućaaa, valjaće i Milutinu da se meno osveži... a ti Dragoljube, kaž’ der joj da će on sigurno onim autobusom u pola šes’ čim nije doš’o ovim pre dvaasata... aj, tako, odo’ ja sad..
-Životaaaaa...!
-De si Leposava, lutko lepa..! Izgubi se Života negde, sad je bio tu... šta ti treba?
-Dragoljube, nemo’ me lutkati, čoveče, nema mi Milutina, čula sam autobus kad je prošooo, ima bre dvaaasata a njega nema da doje kući, pa reko da nije svratio kod Živote, ima običaj....
-Ma joook, nije bio... neće on pre pola šees’ kad nije došo ovim... jedino mož’dabide da je svrrrn’o negde drugde, haha! Nego, slušaj... kako ti bre tako lepa, zgodna pa mu dopuštaš da ti on to tako radi, joooj... znaš, moram da ti kažem... da si ti kojim slučajem moja... pa ja bi’ te negov’o ko cveće u bašti i pazio... mazio...
-Oooo Dragoljube! Jooooj što ti voliš da lupetaš! Ludaku jedan ludi! E što ti umeš da lupiš ponekad pa da ostaneš čitav... Jeli, a kako bi me ti to, kažeš, negov’o, a?
-Siđi doveče u votnjak čim Milutin zaspi - a zaspaće brzo – sigurno je umoran, pa ću da ti objasnim na tenane...
-Ma nemoj! Dobro, ali samo akoj da mi objasniš, onda može! Nemo’ da bi ti štogod drugo palo napamet, ješčuo...
-Ma taman posla, bre Lepa, pa ne bi ja to tebe nikad mogo d’uradim... zbog Milutina...
-Znam, znam... i nemo da te čekam dugo, ješčuo, ranim izjutra, imam posla.. a i Milutin se jednako budi u četiri...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Došla u goste tetka Dobrila iz Čačka i tako reč po reč, dođe na dnevni red i uspeh u školi. Poče tetka:
- Milica nam je opet skroz odlična, opet sve petice, hvali je razredna da je dete za primer! Miloš, ni on nije loš, jak vrlodobar... mada... kaže razredna kad bi samo malo zagrej’o stolicu i on bi bio k’o i Milica... al’ neće baksuz.. tvrdoglavo to na oca, samo da mu je d’igra lopte. A kako si ti Uroše prošao na kraju?
- Pa onako, tetka, prošao sam nekako, mog’o sam i bolje...
Tetka će na to, videvši da uspeh u školi baš i nije prijatna tema u kući:
- Dobro, važno je da si proš’o, dogodine malo da se potrudiš više, ti si bistar...
A onda se nadoveže ćale:
- Ha.. jes, proš’o... kaki more proš’o... presulj'o!
Situacija u kojoj se glavni akter toliko dobro izblamira da termin transfer blama gubi svoje značenje.
Džoni: Dakle, ti si spreman da nam uradiš taj aranžman po ceni od nula dinara, ako sam dobro shvatio?
Kornelije: U potpunosti si me shvatio, dragi Nikola. Sav talanet i umeće, ja sam jako dobro uočio u vama dvojici. Taj tekst, te reči, to vaše izlaganje, mene je potpuno fasciniralo. Samo, gde je Miloš? Kada će on da dođe?
Džoni: Samo što nije, evo, sad ću da ga zov...
Šomi: Pa, gde ste bre manijaci? Šta radite? Dolazi Šomi uvek na vreme, nemoj da se brinite ništa! Ko je ovaj ćoro?
Džoni: Šomi, brate, iskuliraj malo, to je naš menadžer koji će da nam uradi stvar za džajića, ako me shvataš.
Šomi: O, izvini tebreks, molim te. Nisam znao. Mislim, kako sam mogao da znam?
Kornelije: Ma, taman posla. Svašta, ne ljutim se ja na tako talentovane momke, sedi Miloše, sedi. Dakle, kao što sam rekao Nikoli, rećiću i tebi. Spreman da vam ceo aranžam uradi za džabe, odnosno, vama za džabe. Celu finansijsku situaciju ću da snosim na sebe, vi nećete imati ništa sa tim. Snimanje u profesionalnom studiju, sa profesionalnim ljudima, opremom, snimanje spota, dakle sve. Sve je na profesionalnom nivou. Budite bez brige, mlada gospodo.
Džoni: Čuješ bratić? Sve je za džajića!
Šomi: Do jaja matori, pa do jaja znači! Hvala bratić Kornelije za sve, mislim, ono, bićemo tvoji dužnici, što se kaže, kontaš?
Korenlije: Nema potre...
Šomi: Šalu na stranu, izvini što te prekidam, slušajte ovo, koji sam kadar znači imao sinoć! Džonsone, znaš onu malu ravulju što je trpam petkom uveče?
Džoni: Misliš na malu Maju?
Šomi: Mislim. E, sinoć nije bio petak, ako me shvataš. Pila sa nekim drugaricama, napila se kao pička, i fazon zove me da idemo do nje. Zonfić, upoznavanje njenih roditelja, smejanje, kontaš? I mi uđemo kod nje, ja ulazim u sobu, kad ona se dere, kao, ne tamo, tamo mi matorci spavaju, ja počeh da smejem, ne bi mi dobro. Ulazimo kod nje u sobu. Lepa sobica, legnem na krevet, čuješ nju, ne tu, tu mi stariji brat, spava, ležiš na njemu. Mislim se u sebi, ležaćete i ti i on na mene uskoro, ako me razumeš. Legnemo posle na njen krevet, i tu se matori karamo jedno odprilike 53 minuta, i udri, udri, udri, značl odvalio sam je od kurca, a brat joj je bio budan i drkao na nas, dajem glavu, znači. Ružan kao kurac, čupav, smrdi, nikakav joj brat. Nebitno, šalu na stranu. Trpam je ja i dalje, i nešto me cepi u glavu, čudna pomisao, da kamšatujem na njenog burazera, da bude baš zonfić...
Džoni: Matori, nisi valjda?
Šomi: Jok ti si! Ustajem, onako cepaju me grčeve u nogama, a gaće mi na kolenima, i prskaj po burazeru, ko ga jebe!
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHA, PA BRAĆALA, TI BRE DEFINITIVNO NISI NORMALAN, KOJI KADAR JEBOTE!
Šomi: Slušaj! Počnem da ga bacam po njemu, po krevetu, po njegovoj masnoj kosi, posle bila još masnija...
Džoni: AHAHAHAHAHAHAHAHA!
Šomi: I na kraju kadar nemoguć! Bratić se budi i bunca kao nešto, kad samo izgovri nešto u snu, onako bunca: Kako je lepo svršiti tokom seksa, je l da ljubavi i to po tebi?
Džoni: HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA KOJI KRETEN JEBOTE! KAKAV INDOS JADNI!
Šomi: RECI BRATE KOJI SU TO KADROVI BILI!
Kornelije: Ta devojka koju si jebao, to je moja mlađa sestra inače, a kosa po kojoj si svršavao je moja.
.
.
.
(nakon pola sata)
Neša: I? Je l ste uradili album? Šta je bilo?
Džoni: Jesmo kitu uradili! Ovaj kreten imao malopre nemoguć nastup pred menadžerom, ne bi verovao šta se desilo.
Je intelektualac ciji je mozak poput pihtija, znaci razvodnjen i nepovezan. Medjutim, intelektualac je po definiciji obrazovan pa on tripuje da je i pametan, te da je jako bitno da zauzima STAV po mnogim pitanjima. „Intelektualni izbljuvak“ je zbunjen covek rezultat malogradjanskog okruzenja, sistematski loseg skolstva i njegove absorbcije svega toga sto ga okruzuje i nemogucnosti da na valjan nacin sve to sto ga zapljuskuje isfiltrira.
- zavrsio je visu ili fakultet, ili pak pohadja i sam sebe smatra mnogo vrednim zbog toga. Ponosni su i on i roditelji i devojka i papagaj, kao i celo selo sem onih sto mu zavide kojih ipak ima vise.
- Televiziju vidi kao nesto sto bi trebalo da bude duhovni vodja, stoga se gnusa svih Reality showA i vidi ih kao trovanje mladih podmetnuto sa zapada na nasu precistu pravoslavnu zemlju
- Grand show i slicne emisije pokusava da ismeje, uglavnom neuspesno, uporno pokusavajuci sebi da nafura visu vrednost (bravo care, jesi, i ti si od nekoga bolji, ako treba svi ti seljaci ce u dupe da te poljube, samo reci).
- Evropu dozivljava kao nuzno zlo. Jeste on za Jevropu ali pod NASIM uslovima (to mu dodje kao kada neki klub iz druge lige ulazi u prvu pa postavlja uslove ovim idiotima sto su vec neko vreme tu: „ne ne ne...od ove godine iz lige ispadaju samo dva umesto dosadasnjih 3 tima, a u ligu sampiona idemo mi sa wild card-om “). Jevropa mu se gadi jer ima pedera, kao da ih medju Srbima nema, pogotovo onih sa takvom karakternom osobinom.
- Ne pravi razliku izmedju SRS i LDPa, to su za njega dva ekstrema, dva jednako udaljena pola, i ovi sto su furali noz u zubima i doveli na kampovanje u Srbiju oko pola miliona Srba koji su ziveli van zemlje pre 90ih (tada republike), i sa druge strane jos vise su gadni ovi sto bi Jevropu pre nego on nauci gradivo i bude spreman. Isti su mu i ovi sto su pukli Kosovo i ovi sto konstatuju da je Kosovo izgubljeno (ko ga nadje njegovo). Uostalom nisu Radikali i Milosevic krivi sto su huskali glupake u rat, vec sto su te ratove izgubili.
- Amerika je naravno za sve kriva, i sto nema ribu, ili ako je ozenjen „gde bas ovaj skot od taste meni da zapadne, sigurno je americki spijun“. Amerikanci su svi isti, zli naravno, dok su Rusi ama bas svi do jaja. Ako im das primedbu, da nema neke velike razlike, da i Amerika i Rusija teze da budu imperijalisticke i da njega to svrstava u tupavog ostrascenog navijaca bas kao oni nesrecnici u filmu „Tri karte za Hollywood“, jos na to dodas da je Rusija sad negde kao Amerika 30ih godina proslog veka, uglavnom se umuse.
- Koketira sa nacizmom. „Nisam ja nacista, brate, kad su Srbi bili nacisti...ko je bre ova na TVu“... Ivana Dulic nesto prica ... „u mamicu joj ustasku...katolicku onu... sere kvocka nesto...ma sve bi ja te rvate... sta sam ono pric... naciz... hm...mm... ma sta se ja tu pravdam... jel ti znas sta su oni nama u II svetskom radili, jesi cuo ti bre za Jasenovac...“- Pogledao je i po neku epizodu South Park-a i odusevio se time kako oni ismevaju Jevreje, ne prepoznavsi ironiju. Vladika Nikolaj Velimirovic je do jaja i to tvrdo kuvano, uostalom jesi vid’o kako bi on te Jevreje, bas kako treba po kratkom postupku.
- Uclanjuje se u stranke i trazi zaposlenje na taj nacin. Njegovo politicko angazovanje u porodici dozivljavaju kao hodanje po oblacima, tzv. „nebeski hod“ jer postaje VIP, nesvesni da je to samo u njihovim ocima. Odlasci na partijske sastanke su kao susreti sa bogovima, Zevs, Apolon, Kostunica, Tadic i ekipa sa basketa, toliko mudrosti da se sam natripujes da si svetac (ili ako si nesto mladji da si Milos Obilic koji ce ovog puta da im zapali ambasadu).
- Obicno ima neku duplo stariju figuru od sebe koju vidi kao idola, koji ga zestoko truje glupostima i s kojim je „ortak“ na obostrano zadovoljstvo. Matorac to dozivljava kao da je on do jaja sa mladima, a nas junak matorog vidi kao prvi izvor mudrosti odmah posle Vladete Jerotica (upgrade-ovana, obrazovanija i namazanija varijanta Ljubise Trgovcevica – „Ljubisa Trgovcevic version 2.0“).
- Ima misljenje o mnogo cemu, poprilicno plitko, uglavnom povrsno, neretko ostrasceno zbog svojih frustracija i kad nesto isprdi to zove stav.
E pa saSTAVljeni, ti si produkt medijske i crkvene propagande, loseg i prosecnog okruzenja, ti si produkt lose skolske industrije, zavidis svemu sto je bogatije, modernije, naprednije i prevazilazi tvoj suzeni pogled, ne vidis perspektivu ne zato sto zivis u Srbiji vec jer je nema u tebi, kad bi imao zrno razuma i morala shvatio bi da je zbog tebe i takvih ovako najebana, drustveno si destruktivan mada ti to nazivas konzervativizam, ti si bre „intelektualni izbljuvak“.
Ma bre zanjeze :), ti si za sazaljevanje i ne bih te ja ni definisao vec mi se gadi to sto se ti ponosis svim tim
Pošto sam se u prethodnom delu pozabavio rođenjem srpske diplomatije, sada sledi nastavak koga, prema sopstvenim rečima, željno iščekujete. Pošto imam osećaj da pored toga svi jedva čekate da dođem do dela koji se bavi aktuelnim istorijskim trenutkom, ili barem sa poslednjih 20ak godina, želim da vas obavestim da ću tempirati formu da to bude objavljeno u prepodnevnim časovima 21. decembra, da vam to bude poslednja stvar koju ćete pamtiti sa ovog sveta, dok budete pakovali kofere odavde.
No, pre toga, da se pozabavimo razvojem srpske diplomatije u vreme Seoba i Prvog srpskog ustanka.
Srpska diplomatija u vreme Velikih seoba Srba
1690. godine, austrijska carica Marija Terezija raspisala je konkurs za prijem 37000 odraslih srpskih muškaraca na radno mesto "vojnika u carskoj vojsci". Konkurs je potom prosleđen srpskom patrijarhu Arseniju Čarnojeviću u Peć. Ono što je naročito interesantno, jeste da je ovaj konkurs na kraju 17. veka bio daleko liberalniji od svih sličnih današnjih, i da mu svi moderni gastosi mogu pozavideti: pružao je mogućnost da se sa vojnikom odmah preseli i cela njegova porodica, koja bi dobila značajan komad zemlje na jugu Ugarske. Kako su se Turci iz dana u dan sve više ponašali kako vetar duva spram naroda, a naročito spram crkve, samo bi veliki mazohista odbio ovu velikodušnu ponudu austrijske carice. 185 000 ljudi se samo na kraju 17. veka preselilo u panonsku ravnicu, čime su Srbi postali većina u ovom delu carstva (e sad, što će to neka 2 veka kasnije Austro-Ugarsku koštati gubitka teritorije, niko nije želeo da misli u to vreme). Bio je to, iskreno rečeno, genijalan potez, Arsenije je bio mudriji od svih modernih srpskih diplomata. No, zašto bi Marija Terezija bila takav samarićanin prema nekim tamo Srbima? Nije ni ona bila blesava: izuzev nekolicine porodica, gro Srba se nije nastanilo u njenoj Austriji, već u austrijskom pograničnom privesku, Mađarskoj. Osim toga, ona se nosila logikom da je najlakše ubiti ježa tuđom guzicom. Sad, Srbi su se nadali da će taj jež biti eks ugnjetavač, odnosno Turci. Ali, ispostavilo se da će srpske trupe ići svuda po carstvu i braniti austrijski presto (protiv Poljaka, pa čak i Francuza). Upravo zato je Miloš Crnjanski namučio srednjoškolce krvoločnim scenama, prikazavši seobe novom vrstom torture. No, zaboravio je da napomene da su posle 50ak godina, napredne srpske porodice u carstvu, primera radi, već imale klavire u kućama, a njihove kćerke su svirale Klementija, manje verovatno Baha, a kasnije sasvim sigurno Černija. Za to vreme, Srbi koji su ostali bi i dalje smatrali velikom kulturnom manifestacijom kada bi se u selu pojavio novi slepi guslar, koji bi nastavio da falsifikuje istoriju pričama o tome kako je Marko Kraljević najveći srpski heroj.
Sve u svemu, sve do onoga što ću opisivati u narednom delu, kulturološke razlike između Srba u pašaluku i Srba prečana, biće ekstremna.Prvi srpski ustanak
Činjenica je da je posle 350 godina robovanja, bilo jasno da je izbijanje borbe za oslobođenje Srbije postalo samo pitanje trenutka. Ali, isto je tako istina i da je povod (ne i uzrok!) za tu borbu bio strah srpskih glavonja da će biti skraćeni za glavu. Prvo i osnovno, nisu ni Turci bili divljaci, niti budale, jer da jesu, ne bi 2 puta stizali pod zidine Beča i terali celu Evropu da se ujedinjuje protiv njih (no, sad, kao što rekoh, da se Evropa ujedinila jedno 3 veka ranije, Srbija možda uopšte ne bi pala u ropstvo). Kada su Dahije shvatile da im se crno piše, naredile su seču knezova- regionalnih glavešina, koji su skupljali porez za njih- hajduka, uskoka, i drugih kurčeva-palčeva. Oni koji su utekli (među njima i Karađorđe), sakupili su se i rekli: "Ili ćemo da jebemo, ili ćemo najebati!". Narednog jutra izbio je ustanak. Sad, kako su vođe iskoristile želju naroda da se konačno oslobodi od turskog zuluma, ustanak je postao velika stvar. Ali, ono što Srbi ni dan danas nisu shvatili, jeste da je upravo diplomatija bitan deo svakog rata. Već posle par dana, Dahije su poslale Aganliju da podmiti Karađorđa. Bezuspešno. Srbi su mu odgovorili plotunom, kojim su ga ranili. Par meseci kasnije, Austrija je organizovala pregovore u Zemunu. Karađorđe je shvatio da Dahije već pomalo znaju nešto o diplomatiji, a Austrijanci naročito, te da ga je ustanak ugasio ako nešto ne preduzme. Zato je naredio da se na obali Dunava zapali grmlje, a potom predstavio Austrijancima kako Turci pale srpske kuće. Pregovori su momentalno prekinuti, uz Karađorđevu opasku: "Žao mi je, gledaćete još bojeva". Nedugo potom, Dahije su skraćene za po glavu.
Međutim, Dahije su bili obični uzurpatori, koje ni sultan nije voleo. Stoga je, po njihovoj smrti, poslao carsku vojsku da povrati kontrolu. No, u svom stilu, Srbi su odlučili da sultanu daju kurac, a zahvaljujući Stevi pisaru, to su i postigli. I tako, iz godine u godinu, razne turske vojske su bezuspešno pokušavale da umire Srbiju, a činilo se da Srbima sve dobro ide.
A onda je u priču ušla najveća srpska fatalna žena, u koju su Srbi i danas zaljubljeni- majčica Rusija, a kao i u svakoj drami, dotična dama će dobre junake (u ovom slučaju, Srbe) koštati glave.
Bilo kako bilo, Rusi i Turci su se pokarabasili oko Rumunije i Bugarske, pa su Rusi odlučili da Srbe proglase za svoje saveznike, i deo trupa su locirali u Srbiji. Srbi su verovali da će ih ruska vojska na kraju u potpunosti osloboditi turske aveti, a kako nisu imali mnogo pismenog kadra, Karađorđe se saglasio da Rusi zastupaju srpske interese na pregovorima sa Turcima. Ali, ne lezi vraže. Napoleonu je iz nekog razloga dunula ideja da napadne Rusiju, stoga Rusi reše da sklope mir sa Turcima. Manje-više, ona tačka sporazuma, koja se odnosila na Srbiju, jedino je garantovala da se Turci neće svetiti za dizanje ustanka, a da se sve vraća u stanje kakvo je bilo pre Dahija. ŠKK!? Srbi su naravno, rešili da pruže još jedan otpor, ali sada nije bilo zajebavanja sa turske strane. Kako sultana sada više nije morio rat s Rusima, opkolio je Srbiju svojim najboljim trupama, i sa ustankom je bilo gotovo. A sporazum? E, pa, vidite, to je razlika između teorije i prakse: teorijski, Turci su potpisali sporazum, a na terenu su sprovodili džihad. Rusi su, u svom stilu, jedino uložili energičan protest.
To je samo otvorilo prostor za Drugi ustanak i kneza Miloša, koji će za razliku od Karađorđa shvatiti da i diplomatija ima svoje prednosti.
No, o tome u narednom delu.
Nacin na koji mozete da se resite nenadjebivih komentatora iz kruga dvojke, koji skoro zenskim glasicem vode najbitnije utakmice i meceve svih vrsta. Njihov glas umiruje i uspavljuje i najvece sanse i pogotke. Imate utisak da gledate balet a ne derbi.
A tek komentare koje izvaljuju, prepuni besmislica, dosadnih konstatacija i preuranjenih odluka... a kada nisu upravu kazu 'prosudite sami'.
Pritiskom na mute ubijate ih ko Raid muve i komarce koji neprestano zuje kad se uspavate, dok gledate recimo mec izmedju Novaka i Nadala.
(nastaje pauza od jedno 15 sec. i sledi nastavak): „... i ostalih sportova...“
„Tribine se žute – sve je u narandžastom“
(Na nekoj Olimpijadi Švajcarac je osvojio zlatnu medalju i na ekranu piše Switzerland):
„I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji prvu medalju...“
(Prenos utakmica Španija – Jugoslavija);
„Prava fudbalska bitka koju vode plavi momci u plavim dresovima!“
„I, gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime“
„Na terenu su dva Stankovića, Dejan Stanković i Dejan Govedarica...“
(Utakmica Arsenal – Ajaks: Berkamp izlazi iz igre u 22. minutu, ulazi Patrik Vijera. Na ekranu se ispisuje sledeće: 22. minutes, 10. Bergkamp out):
„I dragi gledaoci, u igru se sprema iskusni Minutes sa brojem 22!“
(Prenos vaterpola):
„U bazenu plivaju nečije gaćice, da vidimo čije su...“
„Naši igrači su u plavim majicam...“
(Davni prenos utakmice Jugoslavija – DDR Nemačka):
„Kakav šut i izvanredna odbrana Ljukovčana... Samo trenutak... Da vidimo zašto se to Nemci raduju... Aha, izgleda Nemačka vodi 2:1“
(Sa jednog finala Kupa šampiona):
„Dobro vam veće, dragi gledaoci, javljamo se uživo iz Londona sa stadiona Park prinčeva.“
„Na stadionu se okupilo oko 50 hiljada dinara...“
(Prenosi sa raznih fudbalskih događanja):
„Kamerun mora da izvuče barem bod pred utakmicu sa Švajcarskom da bi osigurao prolaz... (puza 10 sec.)
...oprosite, dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Švajcarskom...“
„Ulazi Mekmanamanaman.“
„Kolega, može mali remize ove utakmice?“
„Najdoski je odlično skočio, ali nažalost, samo preko prečke“
„I, dok je lopta u vazduhu, da vam saopštim sastav timova.“
„...sudija danas nije delio pravdu, već je množio nepravdu...“
„Kakav udarac! Pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik!“Kisa pada ne terenu,a Boga mi i po atletskoj stazi.
Oklznuo se na zadnju levu nogu.
Prvi poeni naseg centra Rebrace,centra.
Veceras se sastaju Real iz Madrida i Glazgov iz rendzersa.
U igru ulazi reverse angle.
Poleteo je Bozic kao tenk!
Milenko Topic i Krstic,duel dva veoma iskusna igraca(Krstic 18.god.)
Statistika je kao bikini,otkriva sve,a ne pokazuje nista.Sut po zemlji i precka!!!
Milos Topalovic
-Sledecih par minuta ovog snimka proticu u znaku Georgi Hagija i ove kretenske reklame za ketchup.
-Obratite paznju, na stadionu u Istambulu samo policijski psi nemaju brkove.Sreto Scepanovic
-Naseg boksera Belica, dragi gledaoci, prepoznat cete po belim gacicama, a njegovog protivnika Motungua iz Kenije po crnim.Mladen Delic
-I cetvrti poen Savica.Litvanija vodi 7:3
-Ako se utakmica zavrsi nereseno, nova se igra u sredu.Ja imam avionsku kartu za ponedeljak.Da li ce mi dozvoliti do promenim kartu?Kako cu se ja vratiti?...
-Jokanovic do Stojkovica,Stojkovic do Stojkovica, ovaj vraca Stojkovicu.
-Treba znati, americki kosarkasi su visoki dva i vise metaraDurkovic
-Sada Popov vodi celu duzinu bazena i amerikanac ce da osvoji zlato samo ako Popov pocne da se davi
-Zoran Savic je imao MALU porodicnu neprijatnost ovih dana.Umrla mu je majka.M.Pantic i N.Kovinjalo
- Pantic:U stazi br. sedam je glavni favorit Michael Jackson.Pardon Michael Jordan.
Kovinjalo: Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Michael Jackson u americi popularan kao njih dvojica.Srdan Knezevic
-postovani gledaoci, izvinjavamo se zbog ovog prekida.Upravo su nam organizatori zabranili da pusimo u reporterskim kabinama.Evo i kolege Spanci se bune, nisam samo ja...
-Krilo nikad ne pada daleko od beka.Vladanko Stojanovic
-I to je lagana lopta za golmana Stojanovica.(nakon jedne minute)Ne, izgleda da je ipak pogodak
-Zadovoljio je trenera i zato sada igraU Bajer Leverkuzenu nekada je igrao čuveni Štefan Kurc što je stvaralo dosta neprijatnosti komentatorima. Sećam se da je tada TV Palma prenosila Bundes ligu, i ne mogu sad da se setim imena komentatora, ali kroz razne utakmice bilo je zanimljivih složenica tipa...
-Lopta stiže do Kurc-a
-Lopta se od Kurc-a odbila u aut
-Šol je sapleo Kurc-a i sada će za to dobiti žuti karton
-Na današnjoj utakmici se od Kurc-a mnogo očekuje
-Sada su tri igrača pratila Kurc-a, ali ga nisu mogli zaustaviti
-Teško je dobiti duel sa stamenim Kurcom
-Sudija je sada svirao Kurcu ofsajd
-Šuster je dugom loptom pronašao Kurc-a
-Nema još mnogo vremena do kraja, i svi igrači Bajera sada šalju loptu do Kurc-a
-Trener sada nešto dobacuje Kurcu
-Svi golmani se plaše Kurc-a
-Kakav fantastičan gol. Bez Kurc-a Bajer ne bi bio ono što jeste
-Bio je to previsok centaršut. Bez obzira na visinu i skočnost, ne može se očekivati od Kurc-a da poleti
...itd.Zvonko Mihajlovski: I sada je lopta pukla, kao staklena kugla od porcelana.
(Utakmica Jugoslavija - Ceska, 1997.)
Milojko Pantic:
- Aut za HolandijuMilojko Pantic:
-Kisa pada cak i oko korner zastavice!Vladanko Stojakovic:
-Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinaraNaseg Deju stalno cuvaju po tri igraca, a cesto im se pridodaje i cetvrti...
U prepunoj dvorani Drazena Petrovica, okupilo se oko 500 000 vatrenih navijaca!
Polster,Polster.." (pa se onda ugusi u dimu cigare i 15 sekundi kasnije) "da vidimo sada zasto su se igraci Kelna kao po komandi svi povukli na svoju polovinu ...a da, to je 1:0 za njih
