Reči ispisane preko cele naslovne strane jednih kineskih novina.
Dečak zaklao i pojeo prase!?
Dobitna kombinacija reči na naslovnoj strani bilo kojih novina, koje uz neko golo dupe zagarantovano prodaju ceo tiraž!
Pred monstruozno stanje.
Suptilan način da visokoobrazovana dama srednjih godina, perfektnih manira, u izabranom društvu i na otmenom mestu, jasno stavi do znanja suprugu da će se skoro sasvim sigurno monstruozno ispišati u klonjari, a možda će i da sere.
Ne znam zašto ali gospođa sa fotografije mi je prva pala na pamet po datom pitanju. Još da joj se suprug zove Konstantin, a ne Nebojša...
Uređaj pomoću koga posredno saznajemo kada se neko iz vertikale monstruozno iskenja.
Monstruozno se oznojiti usled delovanja treme na organizam.
Atraktivno ili monstruozno zakucati kos pored, iznad ili u lice nekom igracu i samim tim ga poniziti.
Vince Carter preko Frederic Weice(OI 2000, Atina)
Rečenica koja služi kao opravdanje za svirepo i monstruozno puštanje goluba u kafanskoj kenjari. Uglavnom izgovorena od strane starijeg alkoholičara kojeg ste prekinuli u ovoj nirvani.
-Oho! Jebiga mali, nisam čuo da si iza...
Mesto gde se skupljaju ziljave picke da jedna drugoj govore kako su lepe i pametne i da kace svoje slike obradjene u Photoshopu,iako mnogima ni to ne pomaze da lice na nesto.Mesto na kome debili ostvaruju kontakte ,zato sto su nesposobni da to rade u pravom zivotu i onda se hvale kako imaju 136 prijatelja na svom profilu....
Monstruozno....!!!
To su one oznake na ekranu koje pokazuju koliko star smeš biti da bi gledao dotičnu emisiju. Ima ih nekoliko:
- Prazan crveni krug: znak da to mogu gledati deca svih uzrasta. Crtani filmovi u kojima mace, kuce, miševi i zeke kolju, čereče, buše i raznose jedne druge svakom zamislivom vrstom oružja i oruđa. O seksu – ni reči!
- Crveni krug sa brojkom dvanaest unutra. Više nema maca i kuca, ali ima mlaćenja i premlaćivanja svakakojakog. Kriminal, laž, podmetanje, malverzacije, prevare, kauboji istrebljuju Indijance, vanzemaljci ljude, ljudi vanzemaljce, i tako to. Od seksa opet ništa pa ništa (ako se puse ne računaju).
- Crveni krug sa brojkom četrnaest. Psihopatologija. Ubice, manijaci, policajci pošteni i pokvareni, advokati koji lažu, političari koji kradu i lažu, dinosaurusi i zveri koje proždiru odrasle, decu i starce. Sodoma i Gomora, ali bez seksa.
- Crveni krug sa brojkom šesnaest. Ozbiljna psihopatologija. Forenzičari, iskopavanje leševa, manijaci, još malo policajci, još malo advokati, još malo političari koji planiraju uništenje sveta i teroristi koji od njih kradu nuklaearno oružje. Sodoma i Gomora, ali opet bez seksa. Pojava gole sise u kadru tu upućuje na dubinu liberalnih ubeđenja cenzora.
- Crveni krug sa brojkom osamnaest. Ukoliko u filmu ima seksa, obavezna je ova oznaka, pa makar film nosio duboke poruke o humanosti, patriotizmu, milosrđu, toleranciji, pozitivnim društvenim vrednostima, i makar u njemu ni mrav ne bio zgažen, makar ga zajedno potpisalo 120 najboljih svetskih režisera, makar u njemu sam Gospod Bog pozivao na ljubav, taj poziv ne sme da dopre do ušiju maloletnika da, zaboga, ne bi videli malo seksa!
Monstruozno je što postoji sloboda da se gleda kako se deca ubijaju, i zabrana da se gleda kako se prave.
Licemer, dvolična osoba. Govori jedno, misli drugo, a najčešće radi nešto treće.
Primer:
Odete na konsultacije kod profesora kog ste pre neko veče gledali na TV-u kako govori o porastu dečije pornografije kod nas, o preduzetim merama za njeno suzbijanje i sankcionisanje, kako je to nemoralno i monstruozno i da su ljudi koji se time bave ozbiljno bolesni....žurno upadate u njegov kabinet, kucnuli ste kad ste već otvorili vrata, a taj isti profesor koji sedi za svojim kompjuterom uspeva da u onoj čuvenoj nanosekundi minimizira prozorčić sa inkriminisanim sadržajem uveren da niste ništa videli, ne znajući da ima posla sa iskusnim apsolventom čije overklokovano oko radi na mnogo većim brzinama od brzine njegovog kažiprsta na mišu.
Da li on samo razrađuje strategiju pregledajući gomile stranica sa golišavim devojčicama ili pokušava da se 'ubaci' u mozak tih monstruma ne bi li im što lakše doakao, u to ne ulazite. Po izrazu na njegovom licu, vi jednostavno znate da nije ni jedno ni drugo...već nešto treće.
Strah i trepet svakog zatvora. Sirovine dva sa dva koje te u najmanju ruku monstruozno prebiju, zbog banalnog razloga. Znaju da neće da dobiju smrtnu, pa rade sve što je u granicama doživotne, jer kad će već ceo život provesti u zatvoru, zašto se ne bi malo iživljavali? Sprijateljiti se sa njima je nemoguće. Ko još može da se sprijatelji kada ima alatku od 25 santima u čmarulji? Neračunajući filmove naravno, u kojima se novajlija suprotstavi sirovinama i uđe u njihovo društvo. Jedu kao da su došli iz kampa za gojazne, uključujući uzimanje obroka zatvorenicama na krajnje silovit način. Kada uzimaju to se mora primetiti pa obično ošrafe nekog ni krivog ni dužnog. Tada će verovatno prići par čuvara koje će sirovina "našminkati" nakon čega će ga obuzdati dvocifren broj čuvara. Neizostavno je dobacivanje žrtvi "videćemo se još ja i ti" dok se nalazi u rukama čuvara. Potrčko mu obično dostavlja palicu, malj, toljagu, obavezno na košarkaškom terenu gde mu ovaj uzima dušu od batina. Tada ga naravno čuvari obaspu gumenim mecima koje je ovaj primio više puta nego što je silovao pridošlice.
Najveća fora bi bila kada bi neko skupio jajca i oduzeo od batina tu sirovinu. To bi bio vrhunac američkog zatvorskog filma. Jes da bi tog posle ubili, ali to je film, a i ja bih umro od smeha.
penzioner zhenskog pola. Pojavljuje se samo u dve velichine XXL i XXS. Problem je u tome shto:
1. izgled ume da zavara...
2. lak za kosu u saobracajnim guzhvama ume da izazove muchninu, nesvesticu ili teshke halucinacije
1. da li vam se nekada desilo da vam se monstruozno velika babetina-gorostas nasmeshi i pruzhi jabuku, dok vas mali, cakani bakutaner zategeri torbom punom konzervi hrane za machke zato shto ste digli noge na klupu u parku...
2. mislim da je sve jasno bilo kome ko eksploatishe blagodeti gsp-a
Po zapadnoj kinematografiji, žica na eksplozivu koja se uvek preseca u poslednjim sekundama pre detonacije, i nikad ne izazove eksploziju. Materijal potreban za spašavanje sveta: znojavi lik pozitivac i klešta.
Probaću...sa zelenom... :zatvorene oči, izraz lica kao da će monstruozno da se osere: Sec! Dobro je, nije ta. Još malo vremena, mora da je žuta. Ustvari, ako nije ni žuta, znači da je crvena pošto četvrte nema, ali ovi mulci s druge strane ekrana to ne kontaju. Sec! Napetost, tenzija! Debeli šef policije viri iza ćoška... Poslednji sekundi, crvena... bibibiiip!
Najcesci suvenir koji moze da se iznese iz nekog kafica. Neki ljudi su se toliko uvezbali u tome da kuci imaju sasvim respektabilnu kolekciju piksli na kojima pisu imena kafica, kladionica ili su pak neke sponzorske sa imenima cigareta.
Zasto ljudi kradu piksle, pa cak i nepusaci? Odgovora na ovaj fenomen ima mnogo, ali mora da se napomene da neki ljudi to rade i nesvesno, samo tutnu pikslu u torbu ili jaknu.
Toliko im je postala prirodna ta aktivnost.
Ja znam ljude koji su se takmicili ko ce vecu pikslu da iznese. Pobedniku su rekli:
"Brate, svaka cast, ja kad sam video kolko ti je dzep bio nabudzen, pomislio sam da si astal izneo!"
Evo ja na primer sam krao iz revolta na visoke cene u kaficima:
Kafic Reka u Nisu pre 5 godina. Ulaz 100 dinara. Pivo zini-glini 130 dinara. Tokom veceri potrosene skoro sve pare. Tad sam ostao zapanjen pred ovakvim cenama.
Nonsalantim pokretom sam bacio jaknu na jednu monstruozno zajebanu i cool pikslu. Obmotao sam je jaknom. I izaso sam napolje. Ni devojka, ni lik sto su bili sa mnom nisu primetili. Obezbedjenje uhvatite me, javno sam priznao, taj sam.
Gangsta, gangsta...
Fraza koja se u poslednje vreme javlja u korelaciji sa misterioznom poplavom ubistava i mučenja životinja!
Umesto primera, daću c/p comentara, na takve vesti:
''dajte njene podatke da joj ja presudim''
''da bog da joj decu u reku tako bacali na njene oci!''
''ma ovo je monstruozno
treba i nju zavezati i baciti ''
.
.
.
Mogu još, al' me mrzi... Ono što ne mogu, je ne zapitati se:
Svi ti sa takvim komentarima, koji bi usmrtili čoveka (makar on bio i kriminalac, monstrum i sl.), šta li bi uradili jadnoj životinji, koja ih sutra pogleda ispod oka, ili ne daj bože zalaje na njih?
Mislite o tome... Licemeri!
Starinski i pomalo zaboravljen izraz čije je značenje nekada bilo vezano samo za poljoprivredu. Ljudi su sa njim opisivali parče zemlje koje je zaraslo u debeo korov i koje već dugo niko ne obrađuje ili marva koja se ukopala na nekom pašnjaku i ne mrda odatle, pa makar bombe padale. Kako se vreme menjalo, a naši ljudi bežali od sela i motike, tako je i ovaj izraz dobio neko novo značenje. Danas se pod ovim obično misli na hroničnog alkosa koji je u kafani od jutra do sutra.
- Je li, sine... Je l' može majka nešto da te priupita?
- Kaži, mamo.
- Što ti i žena pustiste da se ono parče uz potok ulivadi? Ja i tvoj pokojni otac smo to radili ceo vek...
- Šta da ti kažem, mamo... Neće Slađa da živi na selu, kaže nismo mi seljaci.
- A to li je...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
MONSTRUOZNO: Komšija ubio komšiju zbog kravePolicajac: Što ubi čoveka, crni Milisave?
Milisav: Kako što, bre? Dve godine vodi krave da pasu moje livade i dve godine ga ja puštam. To mu izgleda bilo malo, pa ih ulivadio u moj kupus. I ja šta ću... Da pucam na krave, ne mogu. Životinje ne znaju da mi od usta uzimaju, nisu mi one krive, no izvadih tetejac te omandah prokletinju...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Kono, je l' kući onaj tvoj? Treba da mi pomogne nešto oko drva...
- Jok, komšo. On ti se ulivadio kod Mileta jutros i neće kući pre ponoći.
- Eh, jebo ga bog... Pa mogla bi ti onda da mi pomogneš hnjo hnjo hnjo...
- Pa gde ću ti ja oko drva...
- Ko je spominjao drva? :Jebački potez obrvama:
- A to... Hihihi...
Nakon emitovanja prve dve epizode ovog serijala, počela je serija hapšenja, međusobnih optužbi Vukajlijaša, pretnji autorki Insajdera Brankici Stanković, a došlo je i do prvog pokušaja atentata.
Naime, nekoliko sati pre emitovanja trećeg dela emisije, naša hrabra novinarka i autorka Insajdera Brankica Stanković je ranjena u Leskovcu ispred jedne ćevabdžinice, gde je čekala deset s’ lukom.
Odmah je zbrinuta u bolnici ali njeno stanje još uvek nije stabilno.
Inače Brankica je ranjena zbog toga što je udarila na zmijsko gnezdo i postavila još nezgodnija pitanja.
Da li je istina da je Vukajlija puna rasizma i da su uvrede na račun drugih rasa i nekih nacija toliko uzele maha da je i sam Kaizen nemoćan u sprečavanju ovih uvreda koje svakodnevno, po ceo dan kruže sa ovog sajta po čitavom svetu?
Da li je istina ono što se samo po skrivenim ćoškovima Vukajlije, a tvrde Kaizenovi protivnici, da je bilo mnogo malverzacija u preprodaji igrača iz njegovog fudbalskog kluba FK Vukajlija, a da je u svemu tome najviše učestvovao menadžer iz senke koga svi znaju samo pod nadimkom Mlata?
Šta se dešava na okupljanjima koja organizuje za sada takođe nepoznata osoba kojoj se isto zna samo nadimak, natnat i da li je istina da se na tim okupljanjima propagira neko sektaško učenje, konzumira droga i alkohol i uz blagoslov moderatora se radi čak i na rušenju države?
Da li je dodela nagrada Vukar nameštena i već se unapred znaju pobednici nekih kategorija?
I na kraju se postavlja logično pitanje. Da li Kaizen uopšte kontroliše Vukajliju ili je sve otišlo do đavola?
Bojanboj: Brankica Stanković je primljena oko 18 časova u našu bolnicu i posle nekoliko operacija i teške borbe za njen život, nacija može da odahne, jer je njeno stanje sada stabilno. Ne možemo još uvek da vam damo više informacija zato što smo dobili zabranu od strane Ivice Prasića, pardon Dačića, da ne odajemo nikakve detalje dok je istraga u toku.
Ivica Dačić: Počinioci ovog gnusnog čina će biti uhapšeni i na pravednom suđenu osuđeni na doživotne robije jer je jasno da je ovo pucanj na državu. Ja sam non-stop na vezi sa Predsednikom Borisom Tadićem i on se već unapred izvinuo Brankici zbog ovog ranjavanja. Počinioci su sigurno došli sa Vukajlije i mi ćemo ih privesti licu pravde.
Dejs: Nemam nikakav komentar, spremam se za vukajlija kup i pustite me na miru.
Bruce: Ja sam par puta rekao da bih Brankicu odveo na tuširanje čim mi deca legnu, ako me razumete, ali ne zato što njoj treba tuširanje, nego zato što....ma ne razumete me jel tako? Nema veze, razume ko treba, odoh.
Penzioner: Mene samo zanima zašto je ona jela deset sa lukom skroz u Leskovcu kada sam ja mogao na placu gde puštam golubove, da joj spremim roštilj kakav nije probala u životu. Pod puštanjem golubova mislim na prave golubove, letače one....ma nema veze.
Penzionerova žena: Debeli kakve su ovo kamere, jel opet u javnosti govoriš o nama kao što si puštao defke na onoj tvojoj Vukajliji?
Penzioner: Ne draga, ovo je za Insajder. Pričam o roštilju.
Kosmopolita: Jao što su bre slatki, more bež’te te kamere i pustite ljude da se vole. Nemam nikakvu izjavu. Idem kod Elle i Džonija na svadbu, ponela sam i dres.
Avatar: Pa ja sam čuo da vredžaju na toj Vukajliji nas Romulance ali nisam ovako vid’o šta tačno. Nisam ja ovako im’o problema sa njima i moj brat Đedaj i ja smo čak pomalo i popularni postali jer nas neki tamo opis’o.
Čedomir Jovanović – Dramaturg: Ja sam upozoravao da sa tog mesta konstantno dolaze uvrede na nacionalnoj i rasnoj osnovi, a ogromna količina tih uvreda ide i ka seksualnim manjinama. Često se tamo mogu čuti izrazi poput Čamuga, Ganci, Uglješa, žuti, dukatlija, vilenjak i razne druge uvrede kao i njihova monstruozno uvredljiva poređenja crn k’o podrum, žut k’o definicija Johnny Kurajbera i tako u nedogled. I ja sam često bio žrtva njihovih napada i povezivan sa drogom iako svi znaju da kašiku nosim sa sobom zato što volim da jedem kuvano pa da imam čime da jedem ako naletim na neki pasulj recimo. Ova guma mi služi da je stegnem oko ruke ako negde iskrsne dobrovoljno krv da dam, a ovo žuto u kesici nije heroin kao što zlobnici tvrde, već žuti šećer koji je daleko zdraviji od belog i ima čudesna svojstva kada se konzumira introvenozno.
Predrag Azdejković: Ja mislim da su na tom sajtu sve homofobi koji se boje homoseksualca i kao i svi koji nas vređaju i tamo su sve latentni homoseksualci i vreme je da se autuju. Odoh sada da vozim rolere malo da razmrdam guzu jer od kada je bio samit nesvrstanih imam neke bolove u tom predelu.
Mlata: Prodaja fudbalera se vršila potpuno normalno i po svim zakonskim pravilima a to što su odlazili u Azerbejdžan, Kazahstan i tako još neke zemlje tog regiona je sve zbog toga što to trenutno diktira tržište. Porez? Kakav porez? Pa mi smo ih ustvari poklanjali, a za to se ne plaća porez. To da smo napravili milione je čista glupost. Ja još spavam na tetkinom kauču u istoj sobi u kojoj spava i Božidar Đelić jer nam je to zajednička tetka i ima dva kauča.
Filozof: Ja kao volonter u organizaciji dodele nagrada mogu da izjavim samo da su to sve insinuacije ljubomornih ljudi. Vukar nije namešten i nominacije upravo traju. Nije tačno da smo nagradu za najseksipilnijeg vukajlijaša već dodelili Smarku, jer ima još da se glasa.
Predrag Azdejković: Mmmmm Smarko. Baš je sladak.
Smarko: Viđu pedera. More mr’š avetinjo jedna, ja sam ponosni potomak Njeguša i volim samo žene, oca li ti jebem pederskog.
natnat: Okupljanja vukajlijaša su potpuno normalna i ne dešava se ništa od gore navedenog, samo se ponekad neko malo ubije od alkohola i jedva dođe kući ali o drogi, sektama i tako tim glupostima, nema ni govora. Želim još jednom da kažem da Buksnetina i ja ne koristimo ova okupljanja za preprodaju narkotika.
Buksnetina: OOOO Buksne ale.
natnat: Ne sad čoveče evo ih ovi iz Insajdera. Ovaj, pod buksne moj kolega misli na stezaljke koje omogućavaju uspostavljanje električnog kontakta sa metalnom žicom. Evo ovde je kolega Električar koji to može da potvrdi.
Dragan Marković – Palma: Zamolio bih da prestanu da konstano vređaju moj zoološki vrt i mene kao i da gospodin buksnomanijak koji je stanovnik ovog grada, a pouzdano znam da je i vukajlijaš, prestane da žvrlje grafite “jebaćemo žirafu” po zidu zoološkog vrta, hvala.
Kaizen: Ovo je potpuno rasulo. Ko me je i terao da pravim ovo. Prodajem Kinezima sajt i bežim odavde da jedno dvadeset godina odmaram od ovih ludaka.I još mnogo toga u poslednjoj emisiji Insajder o Vukajliji 3. (Ne)moć Kaizena samo na B92.
Po legendi, reklo bi se, neko nezgodno, vražje biće, bezoblično, nepojmljivo... Katkad u obliku žene, nekad mačke, psa, nekada sa kozjim nogama ili zubima Save iz Zarožja. Generalno, uvek zajebano i voljno da omađija, te gurne u jendek ili ne daj bože krivu jarugu. Za čuti i prekrstiti se, te reći: ''Tam bilo, tam ostalo!'', šeretski odmahnuti ili se podrugljivo seljacima nasmejati... :Hehe, seljaci!:
Ali eto, moram odmah da rečem, Omaja nije kuče, ni Čubaka, ni Jeti... ni koza (dobro, možda jeste u nekoj Albano varijanti) već je ok riba, mislim žena, ne sirena... Možda, eto samo malkice luda u glavu. Ali ko nije? I jako joj je zort i dosadno, jbg, besmrtnost i te cimke su je ponele, muka, oće i ona kao sav normalan svet... i da potegne i da zapali a i da se... A realno nije uopšte nagrđena. Nego da ne tupim. Ajmo mi nazad na sam početak...
WARNING: Primer nije neophodan.
... Jun, 1998-a godina, atar sela Koraćevca, koji dan posle Mijatove prečke...- Kude ćeš sag sam, viš li kakva je magla, sedi si ovdeka, lepo će si prespiješ, pa jutre doma kad svane.
- Baba ne brini ništa, ja sam veliki, na jesen ću u treći razred. A i tek je prvi mrak, ti si u mojim godinama pred čoporom vukova izmicala. Nemoj sad tako meni... Odoh ja, časkom ću do kuće.
- Dobro sine, ako si tako rešio, al' požuri si lečka i paz' dole na ''Bajkinu dolinu''!
- Što da pazim?
- Ma ništa, mislim si sve, strmo je, ljizgavo! Ovej kiše na oblak, najgore... samo razbačkaju. Aj uzdravlje! (Deco, deco, nikad miran san od vas!)
...- Dobro veče teto! Ne, hvala! Pa ne mogu ja to teto, mali sam. A ko ste vi, nisam vas viđao... NeeeEEEE!!!
...- Deda, još po jednu pa da bežim.
- Gde da bežiš? Da završimo ovu kilajku, pa možeš onda. E kad si ti meni sine danas pokosio Padinu. E junačino moja!
- Nestale mi deda cigare, nije drugo. Aj vidi da l' ti ostala možda neka u onom svečanom kaputu što ga furaš na zadušnice.
- Da poglednem... Nema, al eve ovo, burazer tvoj ostavio neki ljuti duvan prošlog puta i neke čudne papiriće za motanje.
(znam da je nerealno al' već nekako stvaram sliku one babe iz ''Rana'' i blagosiljam ovu starinu)
- Fala deda! (nažalost samo buđava krdža s buvljaka, puna lijanica, na krajevima baš pozelenila)
- Smotaj i meni jednu i nalij! I gledaj da umanjiš taj duvan! Znam... i ja sam krenuo na tvojim godinama, ali...
- Dobro je deda!
...
- E pa idem ja... Vidimo se!Letnja, vedra noć, mesečina... milina za leći u travu i ostati tu. Nego eto, rešio ja, šta ću u planini, kosio celog dana, pa aj kući, sutra praznik neki, ne radi se, taman da prođem po čaršiji. Krenuh kući, sa mnom keruša Una, vučem neko vojničko ranče, unutra mi ostali brus i nakovanj, te pljoska s rakijom, maltene puna. Kod nas ti je običaj da se posle večere rakija više ne poteže, al meni i to sad godi, dug put, pa neću valjda do doma suva grla... Polako, polako, spuštam se, katkad potegnem iz one pljoske, i konstantno se gušim s onom ljutom krdžom.
U jednom trenutku, kao da čujem koračanje pored sebe... s leve, gornje strane te kozje putanjice. Zastanem, osluškujem, ništa. Pa jebem mu mater, nije valjda da me uvek ovako na prepad sustiže piće uz put! Nastavim da hodam, ali opet čujem koračanje... keruša Una se uznemirila, al' mesto da se da u gonjenje, što uvek i čini, počela da cvili i da mi se pripija uz cevanice. Krenu neka čudna jeza da me hvata, nije da umišljam. Pred očima mi se vraća jedna slika iz detinjsva, opet ona, devojka što je onda videh a ostali me kad im rekoh, ubediše da je umislih, tad nisam bio lud još uvek, jbg... al' ajde, verujmo bar formalno starijima. Imam perorez u džepu, polako otvorih oštricu, tu mi i upaljač... prolaze mi raznorazne priče iz filmova, stripova, dedini prepričani doživljaji sa drekavcima, stričev lov na reinkarnisanog šakala... :Polako bre čoveče, koj ti je?:
Nisam neki vernik, al' se prekrstih za svaki slučaj i potegoh opet iz one pljoske. Hodam tako i dalje, pored mene, cenim... neka utvara takođe korača, premišljam, gledam a ne vidim, mašem onim perorezom ne bih li potkačio kakvo monstruozno biće te proburazio, a ono ništa. Frka mi, ne purnjam odavno, zašto sad ove priče, nisam se valjda tolko odneo? Što je najgore, i pas se nečega boji.
Približavam se mističnoj ''Bajkinoj dolini'', pored nje postavljena klupica, godinama ta hrastova sklepotina odoleva zubu vremena i nađe se putniku namerniku da sedne i odmori bar malo u ovoj guduri.
:U jebem ti! Na njoj sedi neko. Neko ko je kapuljaču navukao. Nije valjda kosač? Mamu mu jebem, liči na njega, da ja navrnem ljutu još jednom, pa kud puklo, možda je poslednja. Stegoh u desnoj upaljač, tako mi stisak pesnaje žešći, u levoj otvoren perorez. Idem, pa šta bude.
- Zdravo mali, opet se srećemo!
(čuo sam jednom legendu u selu, da kad vidiš kakvu neman ili bar vuka, gubiš glas, te ne možeš da vičeš. E pa demantujem, nije tačno... odgovoriš ali deluješ kao da si se usro u gaće, pa dobro skoro da je tako bilo, nebitno sad)
- Z z zdravo! (Izgovorih junački, a keruša se dade u beg ko đavola da vide. Pas najbolji prijatelj, a? Aj neka mi neko opet pomene ovu floskulu, da ga odma u nozdrve spučim)
- Imaš li vatre putniče?
- N naravno...
- Porasto si!
- Jesam... Čekaj, čekaj, je l' ovo sve stvarno? Je l' sam ja sad umro ili šta? Ti si smrt? Ko si ti?
- Ne budali... /Da l' sam mrtav?/ hehe. Ovo me još niko nije pitao, mislim niko živ, hehe. Nego daj tu pljosku!
- Kako znaš da je imam? Čekaj... Pa ti si Omaja iz doline, ti si me jurila kao klinca onomad, ti si ona što je Bajku survala u provaliju, ti si Liku čekićem udarila u rame???
- Dobra... Uuuu, domaća... Ne seri bre! Nikog ja nisam ubila, Bajka je sam pao pijan, a Liku je crno dete potkačilo, ja s tim nemam ništa... To što si ti bežao je već tvoja sramota i onda sam samo malo htela vatre... i živosti! Vi seljaci ste me nazvali Omajom!
- Znači, sad nećeš da mi sisaš krv, da dođe jato vampira, da me jebete kako već znate, pa da me sutra egzorciraju?
- Hahaha, primitivni ste bili, primitivni ostali, ja sam samo jedna izgubljena duša, kao i ti... Doduše, sad tebi u tom stanju i ne vredi objašnjavati, pođimo kod mene!
- Gde?
- Videćeš. Veruj mi, veruj bar jednom u životu... bar ono, mislim, opusti se!
(kolko puta sam ovo čuo, ko mi sve ne reče, ćale, keva, riba, ortak, zubar... Ma idem, ionako su mi otupela čula a i razum... bole me brige, iskreno nisam ni znao da je Omaja ovako ljubazna...)- Izvoli!
- Sunce ti poljubim, odakle ova pećina ovde? Pa hiljadu puta prođoh, ne videh ovaj ulaz?
- Dobro, aj sad... Sunce baš i ne moraš da pominješ! A, jesi ti debil decxko? Pa ulaz je morao biti sakriven. Šta? Je l' treba da bude na čistini, pa da me po šesti put spalite, kao onaj tvoj askurđel Miloje s pajtašima 1700 i neke?
- Nisam tako mislio, izvini!A ovde sad ovo, sve za divno čudo... čisto, pod konac, poređano po kamenim zdelama i policama. Videh na niski nasušene komadiće nekih pečuraka (volim pečurke od malena i rado ih prikupljam, čak mislim i da ih poznajem, malo se osokolih, htedoh i sada pametan da budem u ovom možda poslednjem času).
- Sušiš, a, Boletus edulis, volim ih i ja?
- Ma jok, Amanita muskaria et panterina, hranljivije su a i slikovitije... ako me razumeš, hehe.
- A šta ti je ovo?
- E to je već prah vrganja, ali ne edulis već satanas vrste... Imam i vina, a od crvenih gloginja i...
- Što bi se reklo, imaš sve, svaka čast. Još samo krilo slepog miša i taman, hehehe?
- Postao si i duhovit, a paz' ovo gore!
(Jebo me sunce, masa slepih miševa sisa okačenu svinjsku glavu... Da se ne ponavljam, odnešen sam ko Živan, al' opet me stra. Čujem oko ulaza Una laje ponovo. Dobro je, mater ti pasju, što malopre pobeže. Valjda će se razdanjuje uskoro. Ipak ovo nisu čista posla, moram nekako da zapalim)
- Da pustimo po jednu crticu praha ludare?
- Da pustimo! (Nemam kud, da je ispoštujem pa da nekako zapalim, neće valjda da traži i da je opalim? Gde sad ovako utronjan.)
- Čula sam te majmune! A mislila sam da si dostojan, još kad te kao klinca ugledah!
- Ne, nisam ništa loše... Ja...
- Ajde, gubi!
- Pa ti možeš da čitaš misli?
- ODLAZI!!! (zadrhtaše svodovi)Pisano za takmičenje ''Fantastična bića''
