Razlog zbog koga Jova Radovanović,Ognjen Amidžić i ostali obdareni nikad nisu mogli profesionalno da se bave fudbalom.Nažalost.U suprotnom možda ne bi zamajavali narod,jedan jevtinom komikom,a drugi kompletnom svojom pojavom.
Nesto sto pored sarma i rakije asocira najvise na nas narod jer kako kazu "Srbi najbolje psuju". Naravno kada neki stranac dodje u Srbiju prvo ga naucimo psovkama. Ima vise vrsta psovki.
Posotoje:
Nekrofilska psovka: "Mrtvu ti mamu jebem"
Stomatolosko- gastroenteroloskog tipa: "U usta te jebem zvalava"
Poljoprivredna: "Sitno ti zito jebem"
a evo u i jedne hibridne nastale u urbanim sredinama:
"Jebem ti sisu u picku"
Ovaj izraz, poput mnogih koji su naprasno aktivno ušli u srpski jezik i tamo ostavili dubok trag, prost narod uglavnom koristi onako kako mu odgovara i tumači ga na način koji je prikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Pored toga što malo ko zna šta on zaista znači (uvek se može improvizovati neki smisao), sam izraz zvuči prilično žestoko, pa sagovornik tako sebi povećava vrednost u očima onoga ko ga sluša i deluje intelektualno nenadjebivo.
Ipak, postoje neka pravila: otuđenost se najčešće vezuje za "PC mladež"; gradacijom, unazad - za ljude bez televizora; za narod koji je prestao da ide na mobe i prela; ljude koji nisu imali tranzistor; one koji nisu imali telefon, kola, konja; oboleli od kuge, lepre i sl.
- Zamisli, Slavka, moj sin mi je juče priznao da je upoznao devojku preko Emesena (to mu je valjda neki prijatelj sa interneta) i da su pre neki dan otišli na kafu..... moj mali hoće da ima devojku, a tek mu je sedamnaest..... ne znam šta da radim.....
- Ćuti, Živka, moja ćera svaki drugi dan ide na kampovanje sa tim nekim ljudima koji bre nisu stvarni uopšte, sve ih je na internetu našla, deca su danas tako otuđena.....
- Jeste, Slavka moja, mi smo ranije umeli da se družimo... sećaš se radnih akcija? To su bila vremena.....
Rečenica koju izgovara djevojka za momka za koga zna da mu se ona dopada, ali neće to sama sebi da prizna, odnosno glumi nevinašce. Svi znaju da između muškarca i djevojke ne može postojati "drugarski" odnos.Takođe čist primjer kada neko laže sam sebe.
Maja: Tijana, jesi li primijetila kako te Nikola šmeka?!
Tijana: Daj Majo, molim te, mi smo samo drugovi.
Maja: Aha... (pauza)
(u sebi) Mislim koga lažemo!
Nesvesno i bez predumišljaja verbalno bocnuti sagovornika u bolno mesto na duši. Podsetiti ga na problem koji mu već duže vremena stoji na grbači. Stati mu na žulj, što bi pros' narod rek'o.
- E, matori, ćemo u Jakovo večeras? Đuska, cirka, pičke, ovo-ono...?
- Žemo, brate, žemo...
- 'Oćemo tvojim kolima, a?
- E, ne staj mi na muku, molim te, znaš kako me ćale iznabad'o prošli put kad sam mu zab'o golfa...-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mihajlo? Mihajlo?! MIHAJLO, BRE!
- Spavam, Dobrila, šta 'oćeš...
- Ja se ne zovem Dobrila!
- E, ne staj mi na muku i ćuti tu!
Za naš narod nešto slično zvoncetu za Pavlovljeve pse. Kada u autobus udje bilo kakva individua sa dotičnim modnim detaljem, kroz autobus,tramvaj ili trolejbus prodje talas panike. Narod se spontano sjati oko automata za poništavanje karata (putnici sa kartama) i oko vrata (slepi putnici koji beže napolje). Svaki razgovor zamire i komunicira se isključivo izbezumljenim pogledima. Ako je još rano jutro, neko će dobiti batine.
Nije bitno zanimanje čoveka koji nosi zeleni prsluk, kao što nije bitno ni da li na prsluku piše GSP, gradska čistoća, nike ili xiang min yin. Fluorescento zelena boja u mozgovima prosečnog korisnika javnog prevoza pobudjuje vekovni strah od kazni, sudskih procesa i nestajanja crvenih novčanica iz novčanika.
Subota veče,u autobus ulaze 4 gradjevinca u zelenim prslucima i sa lopatama. Autobus se automatski prazni.
Baba pored mene progovara:
- Oće ovi da nas biju sa lopate ako nemamo kartu?
Maksima koja kaže da svakom treba reći đe mu je mjesto, a naš narod je se beskompromisno drži, u dijelu koji se odnosi na bob.
- Meni je spust najjači.
- I meni. Onaj bob , boba ne valja.
- Šta veliš?
- Bob dvosjed... znaš ono ... opopopopopopopopop.
- Anatemate bilo, oćeš da kažeš da naš pop sjedi na dvije stolice? Pomjeri se s mjesta, sotono!
Petao: To je zgodna cica koju jurim po dvorištu.
Maja: Ona seljanka što šalje mom Žiki poruke.
Žderonja: Zavisi da li misliš pečena ili u supi, mada su obe prilično dobre.
Biolog: Domaća životinja iz porodice kokudacus podvoristus.
Moja baba: Ono što mi ne dozvoljavaju da držim u dvorištu,jer živimo u gradu,a posle odu na pijacu i kupuju svakavo meso ko zna kakvo,sve se oseća na koncentrat.
Sima(taksista) : Svaka žena za volanom
Miša(4 godine): To je ona teta što živi sprat iznad i dodje kod nas uvek kada imamo goste
U Srbiji je za vreme devedesetih predstavljao izraz za svakog ko je rekao nešto javno protiv Miloševića. Inače, u drugim državama se koristi kao naziv za osobu koje je izdala svoj narod zbog novčane nadoknade.
Mira: Slobo, ljudi te nazivaju nesposobnim samo zato što nemaju vodu, struju, grejanje, platu, penziju itd.
Sloba: Tako nešto mogu da kažu samo izdajnici i strani plaćenici!!!
Država u zapadnoj Africi. Narod je pretežno iz plemena Bambari, kao i Burkina Faso i Obala Slonovače. Zanimljivo je to što Mali na bambari-jeziku znači Hippopotamus, tj Nilski konj.
Treba ovo razvrstati u 5 grupa vremenskog perioda kod devojaka:
1) posao: 1 dan
2) subota uvece: nedelju dana
3) svadba: do mesec dana
4) nova godina: od maja ili juna
5) kad je pms u toku: kako koji minut je u pitanju sve do poslednjeg minuta kada kaze "nista mi ne stoji ostajem kod kuce"
kod muskaraca:
1) posao: 5 min
2) subota uvece: izmedju 5-10min
3) svadba: 5-15 min (zavisi da li zna da veze kravatu)
4) nova godina: 5-10 min (jer je na svadbi naucio da veze kravatu)
5) ---------
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Zaključak političara koji je godinama pravio ujdurme i zajebavao narod zgrćući pri tome nenormalne svote novca, a sada odvojen od vlasti čeka trenutak vlastitog odlaska sa svetske scene.
- E, ženo, kad pogledam šta se sve priča o meni čini mi se da me niko osim tebe neće oplakati kad umrem...
- Ne nadaj se mnogo, koliko si me godina držao u onom tetkinom stančiću ni ja te neću oplakati. Uostalom, neću da se zameram komšijama, već su skupili pare za trubače na tvojoj sahrani!
Obavezan sastojak svih predizbornih kampanja, u poslednjih tridesetak godina. Problem je što narod polako postaje imun na obećanja vezana za metro, pa političari pribegavaju dobrom starom asfaltiranju.
- Građani, Beograde, Srbijo! Ovo govorim namerno jer će Beogradski metro značiti i srpskom seljaku koji svome sinu u Beograd nosi piliće. Ljudi, osvestite se, počinjemo prvih 50 metara ove godine, a do 2021. sa Novog Beograda do Vukovog spomenika, će se stizati za dva minuta. Nemojte biti tako sumnjičavi, verujte nam na reč, podržite nas, zaokružite nas!
Poslovica koju koriste nase babe, a u poslednje vreme i ostali narod. Znaci da ma koliko god se ti trudio da postignes nesto sto nikada neces moci, neces uspeti, ni za milion godina.
Kada najziljavija medju ziljavim ziljavusama pokusava da sakrije bubuljicu velicine kanjona Morace sa kilo pudera.
Kada malo dete pokusava da zakuca.
Kada se iskreno nadas da ces preko karika uspeti da kresnes nesto...
Sa neugodnošću odbijati činjenicu lošu po mozak. Što bi narod rek'o: "biti slep kraj očiju", samo malo suptilnije. Sve u svemu, ne prihvatati određenu informaciju, iako je njena tačnost kristalno jasna.
- Samo ti žmuri i pusti je nek radi šta hoće, kad ti se pojavi sa stomakom do zuba, kondomi će joj biti krivi.
Opis najveceg grebatora.
*Maja seta hodnikom i jede smoki.
Greba: E, Majo, daj malo, daj malooo.
Maja: Evo ti, na celo!
NN lica: Vidi ga kaki je ovaj, sa krsta bi skin'o da moze!
Umotvorina od koje vam pripadne muka, narodski rečeno - bljuje vam se. Autori se njima diče, kapitalisti kupe kajmak, a narod bljuje... I truje se.
Klasični primeri ove vrste brainstorm remek-dela su popularne realne televizijske emisije (farma, menjam čerku gledam brata, da se igramo rata, ko će da mi bude tata i sl.).
Naš jadni, napaćeni narod zadovoljan sitnicama, da se ima za paštetu i parizer, često govori "ćuti, dobro je" bojeći se da može bit i gore jer svi poznaju i gore prilike.
Došla rodica iz Norveške kod mene. Studira Medjunarodno pravo. Ima praksu koja joj je plaćena više nego što je naša dobra plata. Kad završi ima posao obezbjedjen. Imam druga završio je Srpski jezik i književnost. Volontira u školi! I plaća neke takse za volomtiranje. Ne dobija dinara. Još kažu ljudi "ćuti dobro je, samo neka radi".
Rečenica kojom privatnik jasno stavlja podređenim da kod njih nema slobodnog dana, ni odmora. Što bi narod kazao ni sveca, ni petka, samo rad, rad i rad.
- Gazda, mogu li dobiti tri dana odmora od srijede da odem malo na more, nisam bio ima pet godina?
- Što nisi bio toliko?
- Pa prije pet godina sam ovdje počeo raditi, i svako ljeto neka frka oko posla.
- Jes' jest, ima posla kod nas, fala Bogu, i između Božića. Ajd vidjećemo nešto da ti dam tamo krajem septembra.
