Ovaj izraz, poput mnogih koji su naprasno aktivno ušli u srpski jezik i tamo ostavili dubok trag, prost narod uglavnom koristi onako kako mu odgovara i tumači ga na način koji je prikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Pored toga što malo ko zna šta on zaista znači (uvek se može improvizovati neki smisao), sam izraz zvuči prilično žestoko, pa sagovornik tako sebi povećava vrednost u očima onoga ko ga sluša i deluje intelektualno nenadjebivo.
Ipak, postoje neka pravila: otuđenost se najčešće vezuje za "PC mladež"; gradacijom, unazad - za ljude bez televizora; za narod koji je prestao da ide na mobe i prela; ljude koji nisu imali tranzistor; one koji nisu imali telefon, kola, konja; oboleli od kuge, lepre i sl.
- Zamisli, Slavka, moj sin mi je juče priznao da je upoznao devojku preko Emesena (to mu je valjda neki prijatelj sa interneta) i da su pre neki dan otišli na kafu..... moj mali hoće da ima devojku, a tek mu je sedamnaest..... ne znam šta da radim.....
- Ćuti, Živka, moja ćera svaki drugi dan ide na kampovanje sa tim nekim ljudima koji bre nisu stvarni uopšte, sve ih je na internetu našla, deca su danas tako otuđena.....
- Jeste, Slavka moja, mi smo ranije umeli da se družimo... sećaš se radnih akcija? To su bila vremena.....
