Podjela muzike kod većine ljudi. U tom slučaju ispada da narodna ne zabavlja.
Muzika koju istinski znaju da cene samo obrazovani poznavaoci muzike i muzičari. Teško je objasniti nekome ko ne zna da čita note koliko je zapravo lepo ustati malo ranije prvog januara i umiriti mamurluk uz direktan prenos koncerta iz Beča. Klasična muzika nije namenjena prodaji i to je čini čistom i neiskvarenom u svakom pogledu. Možda su matorci u pravu kad pričaju da je ranije sve bilo drugačije. Klasična muzika je večna, a nove talase muzike će zapljusnuti još noviji.
- E, je l' ti i dalje slušaš onu JoJo?
= Ko je JoJo?
- Upravo tako.
Muzika dosta slušana kod starijih ljudi.Muzika kao muzika je sranje jer ima 2-3 akorda u celoj pesmi.Reči su prava sprdnja za muziku.Tekstovi sami po sebi su vrlo smešni i počesto sa erotskim motivom.Izvodjaci:vrelo krajine,nedjo sa manjače,momci sa manjače,žara i goci,preldžije,drvar,tromedja,neđo kostić,jandrino jato,mile delija....itd mnogi poznati i nepoznati,oni koji znaju da pevaju(njih je malo) i oni koji ne znaju(većina)
smesne pesme:
aoj janjo raznela te mina
olivera strevila te kugla
idem putem i šutam kamičke joj sto sam se uželeo pičke
jastreb vreba koku
ja sam rođen dje džamije nema
ne dirajte milorada legenda je to
juče srećan danas ljuta rana šta uradi od mene gogo gordana
(ima još smešnijih ali ovo su jedini kojih sam se sad setio)
Muzika koja je toliko stara da su se u vreme kada je bila snimana još uvek pravili samo crno-beli filmovi.
(Nasumičan lik): Evo - ti baš voliš muziku, šta je tebi draže - metal, ili hip-hop?
(Muzički snob-mudroser): Ma ne slušam ja ta sranja, ne znate vi klinci šta je prava muzika: Misisipi delta bluz, Nju Orleans kreole, ruske predratne, Majls Dejvis kada je prvi put došao u Pariz, ljudi koji su baš ono iskreno, iz srca svirali, koji su prodali dušu Đavolu zbog muzike, kad možeš da osetiš bol u svakoj noti, nema bežanja u studijsku magiju i šminku, bla-bla-bla...
(Nasumičan lik): Ma dobro matori, nego jel' znaš ti nešto u koloru?
Muzika danas jako popularna nastala verovatno kad je nekoga zajebavao kompjuter pa je primetio da se od error zvukova u dobrom ritmu moze napraviti muzika i zaraditi pare.
Tokom evolucije ove muzike danas su to error zvukovi u ritmu sa copy/paste refrenima poznatih pesama.
Ali u svakom slucaju, na nasu (ne)srecu mi imamo narodnjake.
Tema na saksofonu koja prati scenu u kojoj detektiv u svom stanu, zatiče glavnu osumnjičenu/ udovicu lika čije ubistvo rešava/ ćerku na mafiju. Dok zavodljivi zvuci saksa prave štimung, gledamo odevni inventar na podu i ljubavnike koji zaklon od ovog ludog sveta nalaze ispod pokrivača.
Unutrašnji monolog mladog gledaoca: "Koje sranje. Gledam film s matorcima. Ajd da je neki film nego ovo sranje s Dejvidom Bredlijem. Gore ne može. JAO NE. Jebačka muzika..."
Muzika savremenih komercijalnih pravaca koji proizvodnjom pesama za jednokratnu upotrebu ne nalaze utočište nigde drugde nego u takvim objektima.
Pošto radnike u tržnim centrima mrzi da stalno režu nove kompakt CD-ove može se spokojno reći da tržnocentarska muzika polako prelazi u jedan novi muzički pravac, recimo komercijalno groblje ili e sećaš se ovog sranja sa mora.
Jer, ne možeš kvalitetno trošiti pare ako te prethodno ne izludi i pomuti ti mozak Geta, Keti Peri, Yves Larok...
U gradu u kome je javni WC misaona imenica, logično je da narod izabere žbunovito mesto, šumicu, park ili haustor za obavljanje, jelte, velike nužde. Gradskim vlastima ne preostaje ništa drugo, nego da lepo stave tablu sa natpisom ,,Narodna noša". To im je, brate, najjeftinija solucija.
P.S.
Da je narod dorastao imao bi WC. Ovako, noša sasvim odgovara nivou svesti. Ili nesvesti, zaključite sami.
Brufen.
- Boli me glava.
- Naseci krastavac iz frižidera na kolutove, zaveži oko glave maramom i popij brufen.- Žigaju me krsta.
- Zagrej termofor, zaveži okolo i popij brufen.- Letka me čkrbina od šestice.
- Ispiraj žalfijom i popij brufen.- Imam čir na dvanaestercu.
- Što više jogurta i lake hrane i popij brufen.- Umirem, umirem, maaaaaajkooooooo...
- Aman, ne zavijaj više ili popij brufen!
Izraz kojim obeležavamo službenike MUP-a kada očekujemo pomoć od njih. U slučaju da se nađete sa deblje strane pendreka nazivate ih kerovi. A u slučaju da nemate nikakva posla sa njima imenovaćete ih sa murija.
Udri narodna milicijo!
Muzika čiji slušaoci uglavnom uopšte ne slušaju domaću muziku, pod izgovorom da u njoj nema kvaliteta, a slušaju je i oni koji čuju to od drugih, pa hoće da budu u trendu, a ni jedni ni drugi nisu u pravu jer:
1)Muzika se ne deli na domaću i stranu, već na kvalitetnu i nekvalitetnu.
2)Sigurno ima kvaliteta medju toliko pesama domaće muzike.
3)Muzički ukus se formira samostalno, a ne uz pomoć društva.
Poenta je u tome da ako čuješ kvalitetnu pesmu (nebitno da li je domaća ili strana) možeš da je odslušaš.
Muzika je kao droga, ako slušaš istu par dana, navukao si se.
Muzika kod koje je zabavno jedino onima koji tu istu muziku i prave.
Super muzika za pustiti dok jašete svoga zmaja kroz bitku.
Redovna opozicija muzici koju slušaš, ubica mirnog sna i uzročnik mnogih neuroza. Nepisano pravilo je: što gora muzika, to bolje ozvučenje.
muzika koju slušate dok čekate operatera na bilo kojem Call Centru...
zvuči kao da vam muziku puštaju sa nekog walkman-a čija glava je totalno zaprljana, a isti se pritom nalazi na nekoj vetrometini gde vetar jako duva....
Muzika koju privatno slusa 3-5% populacije i iz nepoznatog razloga se pusta na skoro svakoj lokaciji.
Etalon za brutalnost u (ex) komunističkim zemljama
Udri narodna milicijo, gvozdena pesnice komunizma!
