Mnogi se pitaju zašto toliki ljudi obožavaju vinil u odnosu na druge audio formate, kad je on po kvalitetu zvuka dosta lošiji od CD-a, pa možda čak i od MP3 formata sa visokom rezolucijom (kbps).
Jedni kažu zvuk je topliji, mekši, prisniji... jeste i to al nije to ono glavno.
Drugi ističu lijepe omote ploča, mala umjetnička djela. I to ima udjela, ali opet nije ono glavno.
Treći kažu da je tajna u kolekcionarskoj strasti, zadovoljstvu koje nastaje kad posjedujemo neki fizički objekat. Ima i tu istine, ali zašto nemamo onda sličan fetiš prema CD-ovima?
Pravi razlog treba tražiti u krhkosti i neponovljivosti ploče. Ploča se ne može lako umnožavati i kopirati kao CD, pritom je osjetljiva i pri svakom slušanju trpi sitna fizička oštećenja od igle. Prosto vidimo svojim očima kako ploča propada. Svjesni smo da je ne možemo vječno slušati, a da i dalje ostane čitava. Svjesni smo da joj često ne možemo lako naći zamjenu jer ko zna da li će ponovo biti u prodaji. Zato je svako slušanje dragocijeno. Ne želimo se fokusirati na druge stvari dok slušamo ploču, već samo na nju. Nećemo se predozirati prečestim slušanjem. To će biti posebne prilike, u kojima ploči dajemo svu svoju pažnju. E to je tajna vinila.
Druga tajna je u fasciniranosti primitivnom tehnologijom. Danas kompjuteri i sve digitalno se uzimaju zdravo za gotovo. Nisu više predmet fascinacije.
Ali kad vidiš da nešto tako primitivno, ploča na kojoj je zvučni zapis bukvalno baziran na fizičkoj površini ploče, udubljenjima i ispupčenjima koja mogu da se opipaju, može da stvori tako lijep zvuk... e to je magija.
Titula koja se dodjeljuje najboljem pripadniku srpskog naroda iz neke oblasti (Npr. srpski Čak Noris - Bata Živojinović) a u nekim slučajevima i grupama ljudi. I u okolnim zemljama postoje osobe čija je pozicija u svojoj oblasti djelovanja analogna onoj neke poznate ili/i značajne svjetske ličnosti ali kako ove titule najčešće dodjeljuju mediji nije za čuditi zašto su srpski "velikani" ujedno i najpoznatiji u okruženju.
Sam kvalitet nije uvijek preduslov za dobijanje ove titule. Kriterijumi koje je potrebno ispuniti kako bi se dobila dotična (najčešće) su:
1. Da učinite nešto što prosječan pripadnik vašeg naroda u toj oblasti djelovanja nije u stanju uraditi.
2. Da neka značajna i "kompetentna" medijska kuća čuje vašu priču, uradi intervju sa vama i objavi ga.
Naravno, to ne znači da su domaći "velikani" uvijek nekvalitetni u odnosu na kolege iz stranih zemalja, međutim oni koji stvarno posjeduju kvalitet rijetko traže medijsku pažnju, pa titula odlazi u ruke pogrešnih.
Mejnstrim mediji nijesu uvijek najbolje informisani o pojedinim oblastima, pa ne treba čuditi ako titula srpskog Ajnštajna pripadne nekom matematičaru ili da titulari sprskih Rolling Stones-a budu članovi sastava Bajaga i instruktori sa sve Dejanom Cukićem.
Kurir izvještava: "Srpski Čarls Darvin!"
Milojko iz Popovih Drača tvrdi da se ukrštanjem bika i krave svijetle dlake ne može da roditi tele tamne dlake.
Milojko kaže: "Neverne krave će se lako otkrivaju."
---------------------------------------
Češka verzija Trećeg oka sa primjesama Kurira izvještava: "ŠOKANTNO!!! Prevrće se leš Johana Mendela!"
Specijalnim uređajem za otkrivanje niskofrekventnih zvuka otkriveno da se iz groba oca genetike čuje: "To nema veze sa Darvinom."
Mještani sela: "Strah nas je da nam duhovi ne ubiju krave koje tu pasu."
Zzanr elektronske muzike nastao pre oko 4 godine u juzznom Londonu i Bristolu da bi se brzo rassirio i stekao popularnost u svetu. Koreni dubstepa su drum and bass(vrlo distorzirane linije i prilichno lo - fi zvukovi bubnja) uk garage (mnogi dubstep izvodjaci su se do pojave dubstepa bavili uk garage-om) grime (britanska varijanta hip hopa) i reggea (otprilike ista brzina i ritmovi, dubstep je ako ga niste culi najlaksse zamisliti kao elektronski reggae). Dubstep karakterisse brzina (tempo) od oko 140 bpm-a(beats per minute, cetvrtina u minuti) i vrlo jake i naglassene sub-bass linije (bass frekvencije ispod 90Hz, onaj koji ako je muzika dovoljno glazna osetite visse rebrima nego ussima:), wobble bass (nekakav vibrirajuci bass, tessko je to docarati) i puuuno distorzije. Muzika koja bass i nije za kucno slussanje sama po sebi jer uzzivanje u njoj raste sa velichinom izvora zvuka iz kog dopire. Zvuci dosta mracno i u isto vreme veselo i nekako "nadrkano" i prssti energijom. Mada ima istu brzinu kao trance ili breakbeat, dubstep je ustvari tacno duplo sporiji (znam ssta sam napisao, verujte stvarno je tako:) i plesanje uz njega je zaista prijatno i ne iziskuje veliki napor kao npr. uz drum and bass. Jako je raznolik i za razliku od drugih formi elektronske muzike joss uvek nije upao u ssablon i izvodjaci se medjusobno puno razlikuju. Muzika na koju sam cekao od kad slussam muziku :)
Skream, Benga (bili na exitu prossle god), Caspa, Rusco (dolaze na exit ove god), Burial, Digital Mysticz, Hatcha, Kromestar, Youngsta, The Others, Cotti, The Bug, Bar9, Loefah, Kode9, Joker, Benny Page, Nero, Marlow, Plastician, Joker, Scuba, Stenchman, Boxcutter...
Leđenda urbanosti i borac protiv svih oblika primitivizma kojim je brdoviti Balkan i njegova pokretačka sila Srbija preopterećena.
Retko napušta krug dvojke, a kada to čini, nosi specijalni skafander koji je za nju dizajnirala Snežana Dakić u kooperaciji sa Biljanom Srbljanović i preko tog skafandera Sajsa dobija dovoljno količine tečnosti i urbanosti kako ne bi zanemoćala. Inače skafander je poznat i po tome što Sajsa može da se i olakša u njemu, a mokraća onda ide u specijalan filter koji je prečišćava i ponovo može da se koristi za piće. Što se tiče sranja to nije problem. Sajsa ne sere.
Urbane poruke Sajsa uglavnom prenosi putem slike i zvuka, a početni pokušaj da ih prenosi nekim urbanim hausom zamenila je nečim što ona naziva rep, jer putem te vrste muzike može mnogo više da kaže u jednoj pesmi. Spotovi su krcati antiestablišment porukama i u njima Sajsa srednjim prstom poručuje državi, šabanima, seljacima i svim ostalim grupacijama koje nisu urbane, da mogu da joj samo sisaju. Naravno dok to radi okićena je k'o mongolska mlada, a celo izlaganje upotpunjava mršteći se k'o da sisa limun.
Uz nju obavezno ide i njena sestra koja je poznatija kao Sajsina Sestra i neki feminizirani lik koga svi znaju kao Sajsin Isfeminizirani Drug, te tako oni čine u principu ženski trio, jer ipak je trebalo vremena da se provali da je Sajsin Izfeminizirani Drug muško.
- Ulazim u zatrovanu zonu. Skafander zaptiven sto posto. Vidiš li nekoga od domorodaca Izfeminizarni?
- Vidim jednog. Au kako je prljav. On ne zna za negu lica.
- Očigledno. Hoćemo da probamo da ga kontaktiramo?
- Hoćemo.
- Gospodine! Želite li karte za moj koncert u strogom centru?
- Idi be, Sajso be, pa nisam ti ja gospodin.
- Nisam ja Sajsa, nego Sajsi Emsi seljaku.
- Ma nema veze be. Kaćeš dođeš da pevaš kod nas u Malo Lebljane?
- Kad izgrade aerodrom pored tog vašeg sela kreaturo jedna.
- I bre Sajso što si na kraj srca. Daj broj od ove tvoje drugarice.
- To je muško kretenu.
- Muško HA-HA, nikad ne bi rek'o.
- To što nije dlakav i što se oblači po poslednjoj modi ne mora da znači da nije muško šabane.
- Mori Sajso skin'te ti i drugarica ti skafanderi da vas pocepam k'o mače muškatlu.
- Ne kaže se ciganin, nego Rom.
- Skačeš mi po mom. OPAAAAAA!
- U bre je l' to Sajsa?
- Jeste be. Sajso, daj kartu ovom ovde.
- Sajso bre kume, ćekaj malo. Ja sam Avatar, tvoj sam veliki obožavalac. Daj kartu bre, Bog će te čuva.
- Skloni se od mene sa tim prljavim šapama.
- Daj Sajso kume. Il' daj kartu il' daj broj od drugarice.
- Beži Izfeminizirani. Beži!
- Pokušavam, al stego me seljak, ne pušta.
- Di ću da te pušćam, kad si tako dobra be.
- Odelo mi je puklo, gubim urbanost! NEEEEEEE!
- U bre kume, gubiš ti mnogo više od urbanosti ja da ti kažem.
- NEEEEE! STANI SAJSOOOO! PROBIJA SE MIRIS ĆEVAPA KROZ ODELOOO! NEEEE!
- Da ti kažem ja kume ovako pošteno, čini se meni da se probija još nešto tude.
- NEEEEEEEEEEEEE!
Završila se naporna nedelja. Nešto razmišmljaš, mogo bi da banem u neki fenseraj, dobre pičke izlaze ipak je petak uveče. Navataš neko društvo, skockaš se, podigneš koju kintu i otisneš se noćni provod grada Beograda.
Dodješ do kluba, zagledaš malo odma ti je jasno gde si zalutao. Kad huligana nema, pederi kolo vode. Neki golobradi dečačići furaju kurton majice i toplomerke i vode kao neke pičiće. Ništa, pomisliš na lepe stvari da odagnaš zle misli. Misliš o ladnom točenom, jagnjetini ćevapima, ciganima, rakiji, pa o baklavama i tulumbama. Pogledaš u nebo, zamoliš Svetog Savu iz Kikinde da ti oprosti i udješ.
Unutra piči jebeni gej rep, svi sede i blenu, od zvuka inspirisanog zvucima drobilice za kičmu ne može da se prozbori. Uzimaš pivo da se osvežiš. Konobar dukatlija ti donosi topli napitak arome pišaćke sa ekstraktom vode iz Dunava. Pališ 27. cigaretu i merkaš ribe. Sve su ok. Počneš neku klasičnu žvaku, kad gle čuda eto Mike Žeke Pere Laze iz kraja. Neko se tu lepo njede govana sa apetitom i tebi pukne kurac i poželiš svima laku noć i dabogda im Zaz svirao na svadbi.
Ideš gajbi, dovršavaš 43. cigaru crvenog marllbora i baviš se pitanjima egzistencije i smisla života. Onda ti padne na um, oni slepci garant sad vode orgije, ribe trčkaraju okolo i razdiru sisiće a ti budala otišao.
I onda shvatiš da kakav si baksuz, čim si otišao ohladilo se pivo.
Tako sam jedino mogao nazvati pojavu koju sam pre neki dan video na ružičastoj televiziji, na njihovom najgledanijem show-u, to svakako i jeste šou !
Vidim voditeljka najavljuje, pominje 2 koncerta u Areni i sere još po nešto. Rekoh Parni Valjak nije toliko umobolan da ode u Grand te sam posumnjao na Aciku Lukasa.
Aca dolazi na podijum ( mesto gde se otvaraju usta ), prati ga ekipa, e tu je meni pažnja bila zaokupljena !
Vidim dolazi Aca onako u rokerskom fazonu, Rey Ban nabacio čovek, mokra duga kosa, baš fino rekoh.Pogledam oko njega vidim njegov bend, da nisam okrenuo Pink i video Grand i Lukasa u njemu, reko bih da je ono Death Metal bend.
Likovi sa kosom do lopatica drže instrumente ( jedan Gibson-Les Paul, drugi bass, treći klavijature, hmmm bubnjeva nema, to bi već bilo previše ! ). Svaki od nih u crnini, baš kao na sarani/koncertu death metal grupe, i sa raznim accesories-ima, od ogrlica do killerica. A što je najgore, verovatno onaj što je trebao da ponese bubnjeve ni manje ni više drži harmoniku !
Ironija je nastala kad je pesmica počela, pesmica u fazonu likova koji se ne vade iz krčme od pre 20 godina.Naravno zvuka gitare nigde, bassa da i ne pominjemo, jedino se mogu zapaziti klavijature i harmonika koju svira metalac, i to onako ubedljivo, ko zna, možda i zna da svira.Šta će, muka ga naterala !
Aca : Za pet minuta smo na stejdžu ( srče viski i ustaje )...Ajde kupite opremu pa lagano !
Lik 1 : Ajmo da završimo i to...
Lik 2 : A bre Aco gde mi dade harmoniku, pa nisam harmonikaš čoveče !?
Aca : Ćuti tu i sviraj !
Uriniranje, usled kontakta ljudske jedinke sa vodom čija je temperatura znatno niža od telesne temperature čoveka.
Najčešći oblik je kada osoba muškog pola ode u ćošak bazena, nasloni ruke na ivice bazena, blago povije glavu prema vodenoj površini i po Default Meditaciji vrši malu nuždu. Oni koji su pak malo emotivniji i ne mogu da se kontrolišu, zatvore oči uz blago otvorena usta i uz ispuštanje zvuka negde oko granice čujnosti. Ovaj oblik poznatiji je kao Blind Ifrazvuk Meditacija.
Neki pak to rade na sredini bazena. Otežavajuća okolnost je ako ta osoba nema dna, pa je potrebno da vrši određene pokrete nogama. U tom slučaju ruke ne vrše ama baš nikakvu radnju i plutaju po površini vode, dok dolazi do učestalih treptaja oka i stoga se ovaj oblik naziva Blink Meditacija. Ako se desi da ima dna, biće teško uočiti ga jer mu često samo lice viri iz vode i stoji tako 2-3 minuta. Tu je jedino vremenski faktor pouzdan pokazatelj ovog oblika meditacija, koji se naziva Poor man barely standing.
Ako bi se neki kulturniji meditator odlučio da napusti bazen i izvrši malu nuždu na mestu fizički i fiziološki predviđenom za to, lako ćete ga prepoznati jer će ga društvo ocrniti rečima:"Aaaaaa, ide da piša u WC-u, aaaaaaa".
Ako je taj isti u malo kulturnijem društvu, prepoznaćete ga jedino ako ga vidite gde ulazi. Ova dva oblika nazivaju se I'll be right back A i B Meditacija.
Daljinski TV upravljac "levih" marki, namenjen deci kao dodatna igracka, a ne upravljanju Tv-om na daljinu...eventualno pogodan za opklade koje ne mozete izgubiti tipa: "Ako nadjes gde se memorisu kanali na njemu vodim te na veceru, ako ne onda ti castis".
Obicno poseduje 6 do 7 dugmica...(sem za paljenje) tu su 2 dugmeta za biranje kanala na gore i na dole...kada pritisnete prvo, zuto, dugme, oni se pretvaraju u dugmice za pojacanje i smanjenje zvuka, a kada pritisnete plavo pa zuto onda sluze za biranje kanala. Kada pritisnete zeleno (poslednje dugme), pa 2 sekunde zuto onda sluze za podesavanje osvetljenja slike...potom ima kombinacija svih dugmica na upravljacu, takozvani kombo-hitovi, koji donose pregrst novih osnovnih opcija i funkcija kojih nema u upustvu, kojeg takodje nema...
Devojka koja se 1995. pojavila kao jedna u nizu pevačica. Isprva je bila gotivna jer je furala klasičan turbo folk fazon, imala je bolje i originalne pesme u folk fazonu, a onda se desilo šta?
Islamizacija zvuka čiji je dotična pionir! Čim je dotična zaradila malo više para, ekspresno je stavila silikone u grudi i počela da peva pesme u orijentalnom fazonu, kao što su "gili gili" ili "pa, naravno" gde je počela da gubi na glasu i da krešti i zavija, misleći da će tako da bude "in".
Dalje, dotična je počela da peva pop fazon, videvši da se klinci na to lože, a naravno, zaista zauvek ostaje verna svom orijentalnom fazonu koji uvek ubaci u pesmu gde god i kad god je to moguće.
Inače, dotična NEMA svoj stil, već je kopija u svakom smislu. Pesme su joj većinom plagijati od grčkih i turskih pesama, a o imidžu da ne govorim.
Pre je rekla: "Pre su me zvali srpskom Madonom, a sad srpskom Lady Gagom...", aludirajući na spot i frizuru... Prosto se čovek zapita da ako je toliko dugo na estradi, zašto ne nađe svoj stil nego kopira druge... I to mlađe od sebe!
Ne zna se još uvek kako je ovaj hibrid postao ovoliko popularan i sa kreštavim glasom sebe još naziva i divom. Naravno, umalo da zaboravim, dotična je i ateista, što pokazuje razapinjanjem same sebe u spotovima na krst, ljubeći krst u nekoj sexy pozi i tako dalje...
Poruka: Budi budala i budale će te voleti.
Eksplozija vulgarizama. Rafal najtvrđih psovki koje za dvadesetak sekundi istestiraju kompletan suraund 7.1 sistem počevši od šoferskih basova, alkoholičarskih baritona do kreštećih soprana glumice (koja obično glumi drolju, i koju obično siluju svi redom).
- BUAAAAAA BUUUUUUU
- Ajde utišajte malo to dete, ne prestaje da cmizdri pola sata.
- Evo ga Manda, vidi Mandu na te ve-u! Gledaj Mandu!
- BUUUUUUUUUAA UUUUUUU
- Pojačajte malo TV! Vidi Mandu, Da manda igračku. VIDI! Salje Manda gacku! Evo je gacka!
- (Manda progovara sa 90% popunjenih crtica za jačinu zvuka iz 7.1 sistema): JEBEM LI VAM SVE ŽIVO I MRTVO, SVE ĆU VAS ZAKLATI PIČKA LI VAM MATERINA DA VAM PIČKA ONA RASPALA EVO VAM KURCA SVIMA POPUŠITE MI KURAC!!!
-BUUUUUUUUUUUAAAAAAAAAA BUUUUUUUUUU!
-Gasi to sranje, gasi!
Uređaj koji na prvi pogled ne izgleda kao radio aparat, liči na zardjalog transformersa koji je zaglavio na pola transformacije, pa je samo okačen na zid. Umazan prašinom i mašinskom mašću, odaje ga jedino probušen zvučnik koji tiho ispusta muziku jer da se pušta glasnije, sigurno ne bi radio. Povezan je preko par žica sa tim komadom plastike. Antena mu je OBAVEZNO polomljena i u tu svrhu se koristi neki drugi komad metala ili obično parče žice.
I koliko god sama radinoca bila tehnološki napredna, imala najmoderniju tehnologiju za dijagnostiku motornih vozila, najnoviji alat, sklampfrcnu, rengerštag, zocnu i raznorazna čudesa za opravku mehanike,obavezno će radio uredjaj biti umazan, umrljan i ispuštaće muziku koja je po kvalitetu zvuka nešto bolja od zvukova mačijeg ponoćnog hora, obavezno će biti okačen za isti klin na kome visi kalendar sa sisatom/guzatom tetom i nikad se sa njega neće čuti zvuk metala ili roka,uvek će to biti neko samo dno dna turbo folka, nešto na šta i sam Saša Popović zapušava uši.
Najneželjenije iskustvo u životu svake spavalice.
Pošto pogledaš na sat i shvatiš da je prošla ponoć odlučiš da odeš da spavaš. Raspremiš krevet, obučeš pidžamu, pobiješ sve komarce i muve u sobi (ili bar misliš da jesi), a zatim legneš, odnosno baciš se na krevet "premoren" od mnogobrojnih definicija i postera koje si "morao" da oceniš. Pustiš muziku i uz umirujuče tonove lagano utoneš u san. Čini ti se da nisi ni trepnuo, a već si probuđen iritantnim golicanjem, a zatim shvataš da ne možeš da zaspeš od još iritantnijeg zvuka.
Zatim ustaješ, pališ svetlo i daješ se u lov na tu potmulu napast.
Kraj znaju svi oni koji su se našli u ovoj situaciji.
Specifičan način kočenja čiji je cilj ostavljanje što dužeg traga guma na podlozi. Dakle, što ti je duži - to bolje. Ovaj izraz se koristi isključivo kada su u pitanju dvotočkaši, u najvećem broju slučajeva se vezuje za bajseve. Izvodi se tako što se pri većoj brzini naglo zakoči pri čemu se blokira zadnji točak, vozač se nagne na jednu stranu i noga sa iste strane spusti sa pedale na podlogu, praveći polukrug od 90 do 180 stepeni.
Među klincima su postojale velike razlike u primeni date tehnike (pišem postojale, jer kako je krenulo, sve manje njih zna i da vozi bicikl a da ne pričamo o pajkancu).
Prvu grupu čine oni koji se uopšte nisu brinuli da li će im se nešto desiti sa bajsem i njima su gume najčeće imale šaru identičnu unutušnjoj gumi.
Drugi tip se, dok je bajs nov, suzdržavao od cepanja guma. Kako je vreme prolazilo postajali su kao oni iz prve grupe, ali i dalje nisu u toj meri silili, kako moja baba kaže, 'bacikletu'.
I treći tip, takozvane sisice, čuvali su bajs kao da je od zlata, najčešće se vadeći na to kako im ćale ne daje da cepaju gume. Isti izgovor su koristili kada bi ih neko upitao za krug. A zašto sisice? Zato što su cepali gume kad sednu za tudji bajs kao đaci kutiju čokoladnih bananica kad neko donese u školu za rođendan.
('sadašnjost')
-Mare, aj' daj jedan krug. Do garažica i nazad.
-A ne mogu, ćale će da mi se ljuti, ne smem da cepam gume, ti samo praviš pajkance...
-Aj' nemo si sisa, crk'o mi lift, ne mogu da cimam bajs sa desetog.
-A dao bi ti rado Ćomi, ali ne mogu...(posle nekog vremena, kad je lift proradio)
-Ćomi, daj krug.
-Evo Mare siso, navozaj se.
sssssšššššššššiiiiiiišššššššššsss...(neuspeo pokušaj imitiranja zvuka koji pravi pajkanac)
-Šta radiš to Mare, ti reče da ne cepaš gume?
-Pa tvoje su ionako izlizane ko ciganski đon.
-Da, al' su i one jednom bile nove!!!...
U pradavna vremena ovaj izraz odnosio se na čoveka ili životinju čije je telo u velikom broju naseljavao parazit poznat kao vaška ili uš. Dakle, vašljivu personu. Danas je to sinonim za nešto šugavo, raspalo, sjebano u svakom pogledu, nešto što nam ide na živce i zagorčava život. A ako ćemo realno, danas mnogo toga može biti ušljivo, u zavisnosti od toga kako smo raspoloženi.
Probuđen zvukom ušljivog budilnika čovek je ustao iz svog ušljivog kreveta, skuvao kafu na ušljivom rešou, otvorio vrata, šutnuo ušljivu mačku koja je spavala na ušljivom pragu, seo u svoj ušljivi auto i odvezao se na svoj ušljivi posao. Sedeo je 10 sati za svojim ušljivim stolom slušajući gakanje svojih ušljivih kolega i pridike svog ušljivog šefa. Na kraju dana, pošto je svom ušljivom šefu pokazao srednji prst (u svojim mislima, naravno), ponovo je seo u svoj ušljivi auto, odvezao se do ušljive pumpe da natoči ušljivo gorivo, vratio se u stan, večerao, pogledao ušljivu utakmicu na ušljivom TV-u i ponovo legao u ušljivi krevet. Do sledećeg zvuka ušljivog budilnika...
Atletske discipline
___________________________________________________________________
1. Trka do slobodnog sedišta na 20 metara.
Opis discipline: Takmičari prvih 5 metara prolaze na štakama. U trenutku kad prvi takmičar pređe ovu distancu, mesto se oslobađa i tada svi odbacuju štake i sprintaju do mesta. Sudijama je dozvoljeno korišćenje hawk-eye sistema jer se gotovo svaka trka završava foto-finišom. Dozvoljeno je obaranje ostalih takmičara.
Rekord: 2.5 sekundi
2. Trka do slobodnog sedišta na 20 metara sa preprekama
Opis discipline: Slično kao kod trke bez prepreka, takmičari prvih 5 metara prelaze na štakama a onda odbacuju iste i sprintaju do mesta, samo što na tom putu nailaze na prepreke u vidu ljudi koji se nalaze u autobusu.
Rekord: 4,14 sekundi
Borilačke discipline
___________________________________________________________________
1. Laktanje u autobusu
Opis dicipline: Predviđeno borilište za ovu disciplinu je autobus u kojem su putnici (dobro istrenirana mladež) zbijeni kao sardine u konervi. Na sudijski zvižduk, takmičari počinju laktanje. Cilj je oboriti što više putnika do isteka vremena. Posebni bonus poeni se deobijaju za obaranje putnika koji zamole takmičare da ne udaraju laktovima.
Rekord: 17 ljudi za minut vremena.
Oratorkse discipline
___________________________________________________________________
1. U moje vreme
Opis discipline: Takmičari u superlativu pričaju o svom vremenu ne upoređujući ga sa današnjim. Zbog malog broja takmičara, održavanje discipline je često pod znakom pitanja.
Rekord: 11 sati
2. U moje vreme to nije moglo tako
Opis discipline: Takmičari u superlativu pričaju o vremenu kad su bili mladi, nastojeći da što više ocrnje današnje. Dodatni poeni se dobijaju za osuđivanje ponašanja mladih. Zbog velikog interesovanja za ovu disciplinu, neophodno je prirediti dodatne kvalifikacije.
Rekord: 3dana, 4 sata i 11 minuta.
Oratorsko-atletske discipline
1. Majstoreeee, vrata
Opis discipline: Takmičari se voze u autobusu punom glasne mladeži. U trenutku kad autobus stane, takmičari moraju da ćute. U trenutku kad autobus krene, takmičari treba da ustanu i viknu što jače: Majstoreeeeeee, vrata. Kada se vrata otvore, cilj je izaći što sporije. Konačni bodovi se dobijaju kao prosek vremena izlaska i poena dobijenih za jačinu proizvedenog zvuka. Dodatni poeni se dobijaju za psovke pri izlaženju, kao i za svakog oborenog putnika.
Kandidati bivaju diskvalifikovani ukoliko majstor ne otvori vrata.
Rekord: minut i 7 sekundi
Discipline izdržljivosti
___________________________________________________________________
1. Zimsko sedenje pored zatvorenog prozora
Opis discipline: Disciplina koja se održava isključivo u srpskim autobusima zimi, za vreme sezone gripa. Takmičarima je cilj da prozor ostane zatvoren što duži vremenski period, pri tom odbijajući napade ostalih putnika pomoću izgovora kao što su da je promaja, da je hladno i slično.
Rekord: Od prve do poslednje stanice
2. Letnje sedenje pored zatvorenog prozora
Opis discipline: Sve je isto kao kod gornje discipline, samo što se razlikuju uslovi - minimum je 40 stepeni. Logično, razlikuju se i izgovori, sem univerzalnog, onog da je promaja. Dodatni poeni se dobijaju za svakog saputnika koji padne u nesves'.
Rekord: od prve do poslednje stanice
Takmičenje koje će kad tad nastati, pa će se svi setiti ove definicje i Žgembovih mudrih reči. Do tada, penzioneri će nastaviti vredno da treniraju.
Su one scene zbog kojih vam je zao sto gledate taj isti film,kada osoba koja treba da izgine uradi to samo zbog svoje gluposti umjesto da se aktivira i bori za zivot,kako bi bilo koji normalan covjek uradio,i nazalost,primjera ima mnogo.
Evo i nekih primjera,draga publiko,od kojih su neki kultni.
1."Ej,odoh u podrum/jezivu staru duhovima nakrkanu kucu/zombijima inficiranu prodavnicu po piva/sestru/patike."i uvijek zavrsi na neki nezanimljiv nacin,nabiju ga na ogradu,sjekiru,zub il sta god.
2."Ma boli me kurac za vas,idem ja sam!",kaze lik u sred zombi apokalipse i naravno bude rastrgnut zbog svoje gluposti.Ovo rade iskljucivo zato sto imaju nekakav problem sa nekom osobom iz te cete kojoj bi se trebalo pridruziti,pa izmedju kakvog-takvog odnosa i smrti,on bira potonje.Note:U ZOMBI APOKALIPSI NE MOZES SAM PREZIVJETI.
3.Cura bjezi kroz sumu,za njom se orkestralno ori motorna testera i manijakalni smijeh poput oporog zvuka sjece sume ciji je vlasnik serijski ubica koji joj je malo prije pobio cijelo drustvo,brata invalida i omiljenu grupu.Ona bjezi i vristi.Padne,zapevsi o korijen,ustaje,bjezi i vristi,da bi poslije nekih dvadeset minuta monotonije upala u njegove ruke.Note:zasto ga jednostavno ne bi sutnula u kurac?
4.Protagonista u rukama ima napunjenu pumparicu,mitraljez iz dvaesosmog vijeka,macetu,motorni mac i konanovu sjekiru,sve zajedno i ima priliku ubiti manijaka mutanta koji joj/mu je upravo pojeo familiju i psa.Sva/sav u krvi i suzama,shrvana suzama,odluci da mu postedi zivot,iz NEZNANOG JEBENOG RAZLOGA!Krepaj kurvo kad si glup/a.
5.Grupa prezivjelih istrebljuje zombije medju kojima je lik kojem je upravo zena poginula,ubija ih najbolje,sav krvozedan.Usred akcije vidi svoju zenu koja hoda ka njemu i potpuno zaboravi da se upravo povampirila/pozombila/poradikalila i pridje joj ne razmisljajuci o svojom zivotu,koji mu ona naravno oduzme.E daj!I majku bi zveknuo lopatom da postane zombi.
6.Duh govnjive djevojcice izlazi iz bunara kojeg TV prikazuje.Mala blene u gledaoca i prilazi mu,skremlovana.Tip bulji u nju i umre.Zasto ne bjezi?
7.Lik stoji pored prozora i urla na nekog od ostalih prezivjelih.Sotona ga zgrabi za glavu i rastrgne.Zasto stojat pored prozora(koji su,zaista nekim cudom i silom prilika VRLO krhki,pa se staklo na istim lomi i u slucaju jaceg vjetra),ako znas da te neko govno vreba vanka?
8.Tip oprezno seta sa pajserom u ruci po mracnom podrumu gdje su mu gomila drugova nestala(vidi primjer 1.),da bi odjednom viknuo:"IMA LI KOGA?"Pa koji se kurac sunjas druze?!
9.Gomila neke mladosti u podrumu kuce za koju se govori da je sagradjena na mjestu gdje su nekada ubijane vjestice(ma jes kurac!)naidje na crnu knjigu ukoricenu kozom(crnaca?)na cijoj naslovnoj bez izuzetka stoji PENTAGRAM i svi oni vrsni znalci i poznavaoci sumerskog/babilonskog/starogrckog pisma procitaju naglas jedni drugima sta u knjizi pise,ne bi li impresionirali jedni druge svojom poliglotskom vjestinom i bez izuzetka probude nekog demona(stani sad,zar zlo ne spava?),vjesticu,duha vjestice,mrtvu djecu,sotonu i Evu Ras.Ostatak scenarija vam je poznat.
10.Vojnici ginu ako ne prvi,a onda drugi,ali vazda ginu.Koji kurac ako su vjestiji od obicnih civila koji ginu mnogo kasnije,if at all?Jebes ga!11.Itd...
Modni detalj svetskog, naraFski i našeg krem de la krem društva, ili ti džet set - a (čije ću značenje opisati drugom prilikom). Pripada rodu pasa, mada se mnogi ne bi složili s tim, jer izgleda kao loš experiment ukrštanja psa, mačke i neke vrste još neklasifikovanog sisara iz Amazonije.
Pored toga što je navodno rasa pasa, takođe je i modna marka. Nije svejedno da li će imati Guči ogrlicu od platine i svarovski kristala ili Dior povodac, sa pufnastim detaljima, koji dotičnu životinju neverovatno iritiraju, te ima stalnih disajnih problema, koji se uglavnom manifestuju kao često kijanje i ispuštanje nekog cičećeg zvuka.
Kako god, vlasnice (mogu biti i vlasnici, ali su ređi i spadaju ugalvnom u "one"...)čiuvava u zemlji Srbiji imaju raznorazne pervezne načine ispoljavanja njihovih upotrebnih vrednosti.
Naime, neke ih nose kao "za pod mišku" torbicu (neću ni da razmišljam gde im stoji mobilni...), dok unezverena životinjica trpi snažan stisak, a i miris bicepsa pripadnice visokog društva, uglavnom iz miljea muzičko - zabavnog karaktera.
Još jedan vid upotrebe čiuvave je držanje iste u tašni Dolče Gabana. Zverčica trepće ogromni, vlažnim očicama i prati svoju negovateljicu po raznim prijemima, žurkama i drugim manifestacijama sumnjivih vrednosti.
Neke vlasnice čiuvava su živele u iluziji da su one patuljaste samo kad su mladunci, te ih treba hraniti jakom 'ranom, ne bi li postale jake i zdrave. Jednoj se čak desilo da je svoju stvarčicu pretovarila pljeskavicama i domaćim kobajama, te je gorenavedena dobila krila i otišla u raj.
Može se zaključiti da će se čiuvave uskoro naći na crvenoj listi ugroženih životinja, jer su još kao tek progledali mladunci, osuđeni na život u najgorim mukama.
Goreti nevelikim intenzitetom. Pružati na shvatanje vremensku obuhvaćenost poslednje faze toka koji povezuje rastojanje između "ne" i "više ne".
Hodaš.
Zadati su i nekakvi okviri; nevremenskom brzinom, pod nogama ti niče prašnjavi puteljak, otelotvoravaju se nekakve zakonitosti: gravitacija, prosjak, svetlo.
Piješ kafu, pušiš cigaretu - ekspanzija energenta i utrnuće inicijative - toplo ti je.
23 stepena, blag vetar. Pobedio si drastičnosti kosmosa.
Slušaš Sinatru; odsustvo zvuka svojih udisaja, potvrda sopstva na pauzi.Tinjaš.
Ne čuješ kako koračaš. Smer.
Ne želiš da trebaš, moraš.
Nemaš.
Tinjaš. To ti ja kažem.
Ali nećeš znati dok se ne zaustaviš.Ono što si spreman da priložiš vatri da bi podgrejao detinjstvo.
Vodiš ljubav, sporo.
Održavaš nos iznad vode.
Čuješ očešavanje tektonskih ploča.
Učiš kako je to, plamteti.Nećeš.
Iskusiti, voleti, znati.
Prepoznati; hoćeš. Kada prođe.Nemoj. Pokušavati da sagledaš.
Ja ću da te volim, sabrate čoveče.
Nemaj.
Tinjaj, večno.
Setiće se odmah oni muškarci koji su pohodili vašare ili luna-parkove i tamo na "kruški" pokazivali i dokazivali svoju snagu. Kožna lopta nalik onoj bokserskoj za trening, iza lopte ogromna kružna skala (od 0 do 300 pokazivala, koliko se sećam), a iznad nje šest slika muškaraca razne kilaže i muskulature, od najmršavijeg do Supermena. U zavisnosti od snage udarca, palila se lampica iza slike muškarca. I naravno, glasan zvuk, sličan kompoziciji sirene na vozilima sa rotacionim svetlima, uz izuzetak da je kruška ostajala "nema" kad se upali onaj prvi mršavko u bokserskim rukavicama i gaćama vezanim vrengijom. Dužina zvuka takođe je bila povezana sa cifrom na skali, tako da je pri paljenju "Supermena" parala uši svih prisutnih i do dvadesetak sekundi!
Baje koje su uspevale ne samo da upale "Supermena", već i da "okrenu" skalu, udare preko 300 jedinica postajale su lokalne legende, i retko ko je imao muda da im stane na put...
Poslednji put sam udario krušku pre više od dvadeset godina i upalio onog četvrtog baju. Moj ortak, za glavu višlji i godinu stariji od mene tek trećeg. Zezao sam ga pred čitavim društvom tada. Kad smo ostali sami, on je mene tako "zeznuo" u rame, da mi je ruka bila poluupotrebljiva sledeća tri dana!
Videh pre par dana novu verziju "kruške"(odatle i inspiracija), sa digitalnim meračem jačine udarca...već, u podsvesti, čujem klince kako se svađaju i hvale, tipa: "- Ne kači se sa mnom, znaš da sam od mogućih 6000 kilomuda po kvadratnom metru udario krušku 1074, a ti tek 1063!"...
- Onaj brđanin, on da se nabacuje mojoj svaji, pa ja ono čuvam od malena za nekog doktora ili bar inžinjera! Ma, razbiću ga, svega mi!
- Ćuti i pokrij se ušima! Ipak je ona moja sestra, neka sama odluči. Kad sam te onomad upoznala u luna-parku, kruška zanemela pred tobom, a ovom se redovno palio Supermen i vatrogasci istrčavali na teren!
Mnogi od vas znaju sta je wc solja ali bitno je gledati ne objektivno.Evo jedne price koja se dogodila meni.Naime krenemo drustvo i ja u posetu drugarice iz jednog zabacenog mesta (nije bitno koje).I naravno tokom puta jeli kao stoke, i ona stara poznata "sve sto udje mora da izadje"naravno to sto smo pojeli trebalo je da izadje negde .E sada nije kulturno odmah pitati "gde ti je vece? Meni se sere."Nego sam pitao onako "na nivou"gde ti je kupatilo da operem ruke?Naravno dobio sam sta sam trazio ja u kupatilu pogledam levo lavabo , pogledam desno kada.... Nigde wc solje.Nema veze ispalio sam se idemo dalje.Proslo pola sata ja ocu da umrem naduo sam se ko zaba.Opet ja pitam ali ne za kupatilo vec za wc i dobijem onako tuzan "POLJSKI" odgovor.Ajde nema veze sto je poljski imam ja i babu i dedu na selu pa poneki put kada je bas moranje idem. Mada kod njih je bar sredjen ,dok ovde do vrha pun nije cisceno najmanje 100 godina.I naravno bolje da trpim (trpeli bi ste i vi da ste videli ono cudo prirode).E sada je dobro to sto smo ostali jedan dan, da je bilo vise uvatio bi se za prvu sljivu, lopatom ne bi mogli da me odvoje.Napokon dodjoh kuci ni majku ni oca nisam posteno pozdravio odmah sam uleteo u vc i naravno nakog umilog zvuka olaksanja usledila je i recenica"ako ikada ikome napravim hram bice to wc solja"
