Ono što se neretko govori veoma agresivnoj, nervoznoj i konfliktnoj osobi
Bazirano na istinitom događaju
A: Dakle, B, večeras idemo na jedno mesto gde će biti puno finih devojaka, dobrih riba, ali i opasnih likova. Molim te, ne znam ja rimskog papu, znam tebe. Kontroliši se i možda se lepo provedemo.
B: Ja da se kontrolišem!? Šta ti pada na pamet da mi to govoriš...
A: Khm... (Misli: "Dobro, kontam da će imati to u vidu.")
20ak minuta kasnije, u taksiju
A: Majstore, koliko smo dužni?
T: 600 dinara
B: 600 dinara!? Alo bre, to nema i u Tokiju da taksi toliko košta! Garant si budžio taksimetar...
A: B, molim te...
T: Prijatelju, možda nema u Tokiju, ali ima u Beogradu...
B: Je li, a da nismo možda išli limuzinom, a ne krntijom!? Ni klima ti ne radi, a puštaš narodnjake! Krvi ću ti se napiti, manijače! (stiska pesnice)
A: Alo bre, ludaku! Smiri se! Evo, gospodine, izvolite, u redu je! (daje hiljadarku)
Pet minuta kasnije, na ulazu u lokal
Obezbeđenje: Molim vas, raširite ruke i noge...
A: Naravno...
B: Šta je bre bilo, majmunčino, da ne ulazimo možda kod Tome Nikolića, pizda ti materina!
O: Ti, pazi malo na svoj rečnik. Ovo je uobičajena procedura.
B: Ma dam ja tebi kurac malo...
A: Smiri se, raširi noge i ruke, ILI MOMENTALNO IDEMO KUĆI!
B: Dobro, dobro... Ali da znate, ovo stvarno nema smisla...
A: Dakle, jako obrati pažnju... Najbolje ribe su gotovo po pravilu zauzete...
B: Dobro... Eee, izvali onu! Brateee, ovo je vagina koja hoda... Puslica, ko rođena za mene... Ček da je startujem...
A: Koja... Neee! Stani! (ovaj se već odmakao) Pa to je riba Žikice sa Senjaka...
Dva dana kasnije, kod zubara
A: Dobro, brate, makar ti nisu izbijeni svi zubi!
B: Mavš move!
A: Znaš šta, izvini, ali moram da ti kažem: za sada su te samo prebili. Tebe će jednog dana neko ubiti!
Zubar: Stigao je predračun. Ugradnja svih veštačkih zuba na mestima onih koje su vam izbili je 500 evra. Otvorite usta, stiže anestezija
B: Šta bve 500 evva! To nvemva ni...
A: Doktore!!! Molim vas, dajte mu tog anestetika toliko da ga smiri do kraja života. Nije problem, ja ću da platim...
Termin kojim definisemo osobe koje su sklone da komentarisu neki dogadjaj, delatnost, ili praksu, ulazeci u srz problema, a da za to nisu ni malo kvalifikovane.
Ovo je termin koji se prvo pojavio pored fudbalskih terena i na tribinama. Medjutim, kasnije se poceo primenjivati u svim drugim oblastima zivota.
Fudbalski primer:
Random lik na tribinama konstantno vredja fudbalere na terenu, govoreci kako su vezare, mamini i tatini sinovi. Inace ima nekih 30 godina, jede semenke i pljuje svuda po tribinama.
Dva ortaka, bivsa fudbalera sede ispod.
Jedan se obrati drugom:
"Brate, sad cu ovog debila iznad da naduvam kurcem. Samo sere nesto, a pojma nema!"
Drug mu mirno kaze:
"Pusti bre budalu, sta da se raspravljas sa njim...TAJ NIJE SUTNUO MACKU S' PRAGA!"Random situacija:
Malo vece staro drustvo iz srednje se okupilo u kaficu posle skoro godinu dana od poslednjeg vidjanja. Svi pricaju o svojim usponima i padovima u minuloj godini.
Medji njima je osoba A.
Devojka uspesnih roditelja, koja je u srednjoj uvek bila simpatisana od strane muskaraca. Vrlo vredna i inteligentna. Zavrsila je finansije u Engleskoj kao stipendista fakulteta. Sada radi kao broker.Medju njima je i osoba B.
Osoba B je muskarac koji se oduvek potajno lozio na osobu A. U poslednjih par godina igra basket u kraju, sedi sa ortacima na gajbi ponekad i igra preferens kao ZMAJ!Osoba A ugalvnom prica kako je zadovoljna poslom, nadovezujuci se na prioce svih pre nje. Uglavnom svi imaju nesto lepo da kazu.
Dolazi red na osobu B, koja izmedju ostalog kaze:"Ja jos trazim posao jbg. Nismo svi deca uspesnih matoraca kao A, pa da nam tece med i mleko. Ja sam dete radnicke klase. Ja sam multimedijalna osoba. Brokeri su ljudi koji znaju samo matematiku. Jednacine...Kad ustanu vide brojeve. Ja mislim da je svet u problemu upravo zbog toga...Cela ova ekonomska kriza..sve je to zbog vas JER NE RADITE SVOJ POSAO KAKO TREBA..."
Ljudi za stolom ga gledaju jedva zainteresovano.
Osoba A ga pita:
"Izvini, a od kad si ti pa toliko strucan za te stvari? Zavrsio si fax u medjuvremenu? Zaposlio se?"
Jedna od osoba za stolom smiruje situaciju, obracajuci se osobi A:"A, pusti ga. Uvek je isti takav bio.Sta te nerviraju njegovi komentari, ON NIJE MACKU S' PRAGA SUTNUO, to sto prica ne sme da te nervira."
Instruisano neizbježno zemaljsko usmjerenje, koje moraš da pratiš ili će ONI da te proglase ludim ili da te pošalju na robiju. Državni aparat.
Bio jednom jedan čovjek. On je želio da nikada ne pokisne iako je kiša padala svaki dan, pa je to bio veliki izazov i odlučio je da sebi kupi gumeno odijelo. Kada ga je kupio shvatio je da su mu obrazi i dalje bili otkriveni, pa je morao dobro da pazi sa koje strane pada kiša i da ide u suprotnom pravcu kako bi ostao suvog lica i čistih obraza.
On se nalazio u sredini lavirinta i postavio je sebi cilj da dođe do izlaza a da ni jedna kap ne padne na njegovo čisto lice. Kada bi se približio izlazu oni odozgo bi puhnuli u oblak i kiša bi počela sa druge strane da pada pa je nekad morao da skrene a nekad da se vrati još dalje od mjesta sa koga je krenuo. Ali bio je neumoljiv i uporan, pa im je išao na živce. Oni su se smijali i govorili iz debelih stomaka: aj, aj motaj, motaj polaaako, ahahahaha. Nije se obazirao na njih.
Na putu je kod starog kestena sreo prijatelja, umornog, sa istim odijelom, te se zagrliše i ispričaše, kad odjednom iz zemlje iskoči rešetkasta ograda i sa jedne strane piše: ludnica, a sa druge: zatvor! Jedva živi pobjegoše od te ograde i jedan od drugoga te se svaki od njih nađe na svom starom putu.
Da stvar bude još gora čovjek je za sobom vukao 4 gumene vreće, potpuno zatvorene i izovlovane od kiše, ali zbog njih je to i radio uostalom.
Odlučio je da se obrati svima i rekao je da cijeli svijet treba da štrajkuje glađu (pa makar i da je svima sve idealno a ne ovako kao sad) dok nam neko ne objasni smisao svega, kratko i jasno da svi znamo šta je u pitanju. Svi su mu rekli ahahah, motaj, motaj, sad ga malo u desno, ahahaha!
Popizdio je i uzeo one 4 vreće i zafrljačio ih preko zidova daleko od lavirinta i skinuo svoju kožu zajedno sa gumenim odijelom da im ne bi priuštio to zadovoljstvo da ga vide mokrog. Vratio se do rešetkaste ograde i zovnuo ih: evo, sa koje god strane želite stajem odmah! Odustajem!
Ali ko ih jebe on je već izašao 4 puta, jer da je pokušao samo jednom ,sam, nikada ne bi uspio jer ne bi imalo smisla.
Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.
Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.
A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.
Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.
Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.
Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.
Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.
Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.
I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.
Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.
Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.
Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.
Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.
„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.
Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.
Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Laik, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladnaIščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Perović izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Najdominantniji glagol u konstrukciji srpskog slenga, koji u kombinaciji sa odgovarajućim prefiksom daje najrazličitija značenja koja ne moraju imati veze sa onim osnovnim - snošajnim postupkom.
Pojebati - uneti nesklad u neku funkcionalnu, ili skladnu celinu
"Milice, obrati sledeći put pažnju kad budeš izlazila iz direktorove kancelarije, zategla si šulju, namestila šlic suknje na svoje mesto, ali pojebao ti je i frizuru poprilično."Izjebati - prevariti nekoga i pored prethodnih optimističnih garancija i ostaviti ga u nelagodnoj poziciji
"Izvini, nemam sad da ti vratim repa, izjebao me je Simke narkoman kad se predozirao, umro čovek, jebaću mu mamu, a trebalo je juče da mi iskešira ono što on meni duguje."Sjebati - pokvariti, upropastiti; brzo obaviti neki posao
"Sine, opet sam nešto sjebala kablovsku, dođi vidi."/"Aj sjebi to pivo, pa da palimo."Razjebati - rasturiti nešto u drastičnijoj meri, tako da više ne može ni da se opravi
"Razjebao sam sestrin kišobran, nabiće mi ga u dupe me kad vidi! Sreća pa ne može više da ga otvori pritom."Ujebati - dovesti nekoga u nevolju, nepriliku, ponekad i bezizlaznu situaciju
"Ujeba me Partizan sa Bumbarevog Brda, samo još njih sam čekao, a sad nemam ni za pljuge."Odjebati - saopštiti nekome da usluge bilo kakve vrste više nisu neophodne
"A da odjebemo mi Dačića? U Čedi je budućnost!"Ojebati - dominantno, uglavnom trijumfalno i s lakoćom obaviti nešto
"Alek, Di Džej ovde! Jesi li čitao današnje novine, da vidiš kako sam ovaj put ojebao?"Prejebati - s manje, ili više truda nadmašiti konkurenciju
"Ovi Portugalci trče, driblaju, dodaju, ali prejebaše ih Velšani s dve proste akcije."Projebati - osiliti se, pustiti muda i početi sa upražnjavanjem sprdanja donedavno dominantnijih
"Ovaj Radulović projebao, počeo opasno da nervira ustoličenu garnituru."Najebati - snositi posledice, nagrabusiti
"Sine, sklanjaj tu žutu patku s retrovizora, najebaćeš, uhapsiće te neko."Objebati - učiniti nekoga predmetom konstante sprdnje dok još uvek nije ni svestan toga
"Misli ovaj da su mu zapad i EU prijatelji, objebali ga samo tako."Podjebati - uživo istrolovati, obično je u pitanju proces, pa se češće koristi "podjebavati"
"Ovaj zaštitnik građana malo-malo, pa te podjebe nešto. Ja bi da mu nađemo neku afericu dok je bio mlad, m?"Dojebati - izvršiti verbalni fataliti, trijumfalno okončati iznad opisano podjebavanje
"Brate, kako ti nije žao momka, vidiš da je nesnađen. Hajde, dojebi ga ako baš moraš, pa da palimo."
Zajebati - prevariti nekoga uz ćao-zdarvo utisak
"Kako me je zajebao onaj pastir, pa ovaj put ne vodi u Rim!"Uzjebati - iznervirati nekoga, načiniti ga uzjebanim
"Što si namršten, opet te je šef uzjebao?"Nadjebati - pobediti/nadjačati nekoga u naizmeničnim prozivkama
"Fino su se prepucavali, ali ga je ovaj nadjebao na kraju kada mu je rekao da mu šveca na dupetu ima isti srcasti mladež kao on na obrazu."
Bio jednom jedan pevac, ali ne onaj o kojem lascivno pevaju panonski govnari, već pravi pevac. Ipak, ni taj pevac ne beše običan, bio je neobično krupan, srčan i drčan pa je ubrzo, oštrim kljunom i mamuzama suvereno vladao čitavim atarom. Toliko je neustrašiv bio da je jednom iz kokošinjca uspeo da otera džinovsku sovu buljinu, pa čak i jastreba što mu je na njegovom rođenom bunjištu napao omiljenu koku.
Naš narod lepo kaže "u dobru se ne ponesi", al jebiga, pevac se poneo i tako ponesen bojnim uspesima i divljenjem ostale živine skočio na krov i dreknuo koliko ga grlo nosi "Ja sam najjači pernati stvor pod kapom nebeskom!" Sad, takva notorna budalaština možda je jednom i mogla da mu prođe, jer svakom se desi da nekad izvali glupost. Međutim jok, umesto da se preispita malo, pevac je to ponovio, i jednom, i dvaput, nakon čega pred njega sleti krilat anđeo i veli "Vidi perja, šta ćeš sad?"
Razume se, svako normalan tu bi video da je vrag odneo šalu pa se pokrio i mudima po glavi ako uši nema, međutim pevac poče "Kako si ti pernati stvor ako imaš perje samo na krilima?" Anđeo se na to nasmeši i izraste mu perje po čitavom telu. Kad pevac to vide, reče "A nećemo tako, ti očigledno možeš da menjaš oblik, šta ako se pretvoriš u štogod što nije pernato tokom borbe?" Anđeo se opet nasmeši i dade svoju moć promene oblika gusanu da je pričuva...
I tako dalje, da ne dužimo priču nepotrebno, nakon što su svi njegovi uslovi zadovoljeni, pevac je zasluženo dobio po pičci. Čiča miča i gotova priča.
Tako da zapamti mladiću, ne spuštaj veće od sebe na svoj nivo, postoji razlog zašto su tu gde jesu. Jer ako se nađu u ravni s tobom to ne znači da ste barabar, to znači da mogu slobodno da te spičkaju, bez truna samilosti, griže savesti i osude okoline.
Međed nije mačka, pa taman i jeo iz kontejnera.
- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.
Ove pakosne poruke komercijalnog sadržaja su stvorene sa idejom da vam isperu mozak, iskvare oči i naprave neprijatnost kada posećujete pornićarske sajtove. Uvidjajući činjenicu da sve više ljudi koristi internet, firme za prodaju kuraca i palaca su previdele faktor ljudskog inata i rešile da svoje proizvode reklamiraju gde god je moguće. Ne možeš više ko čovek ni pornić da pustiš, a da ne iskoči neko melodično govno da probudi ukućane i svima da do znanja šta radiš.
Ne možeš više na miru ni definiciju na vukajliji da napišeš..Jebite se kapitalisti, duvaj ga kompanijo i celo proizvodno postrojenje - neću vaše proizvode i usluge, pa makar bile za džabe!
Ustaneš popodne kao i svakog drugog neradničkog dana, uključiš komp i rešiš da virneš usput i na vukajliju. U nameri da se uloguješ sdhvataš da na mestu gde se obično upisuje šifra nalazi link stranice, koji možeš da ukloniš jedino ako klikneš na njega. Šta ti preostaje..Završavaš na stranici neke firme koja proizvodi lubrikante i vibratore. Gasiš govno i ideš dalje.
Epl ti nudi program koji će ti sam čitati definicije naglas. Drago ti je što kaizen ne reklamira samo govna i možda će za promenu uzeti koji dinar. Odbijaš, no reklama je uporna i gasiš je tek nakon petnaestog puta.
Odlaziš na forum da vidiš pvt, zaključivši da imaš poruku od Surovog. Iznenadjen otvaraš pvt i imaš šta i da vidiš - Ako kupite odmah tiganj..U KURAC! TOP ŠOP JE UBIO SUROVOG I STAVIO SVOG ČOVEKA! Šokian ovim saznanjem, ostale poruke i ne otvaraš.
Ideš na čet da vidiš šta ima, i ubrzo shvataš da se tamo iše ne reklamiraju samo definicije - i jebena idea je napravila nalog! Vidiš, Reservoir dog je ponovo prvi autor. Odlaziš na njegov profil, gde nalaziš da reklamira jelen pivo i meridian kladionicu. Više ne drži tigra na slici nego maxpol boje i lakove, i sve ti biva jasno..
Na naslovnoj, u odabranim definicijama stoje jedna o pošti, jedna o epsu i dve o rama margarinu. Do kurca, i moderatori su u ovome. Zaključuješ da su tajne reklamnoubilačke organizacije preuzele sajt. Sa desne strane stoji ziljavi smajli koji viče sej samting. Propast.
Odlaziš na stranicu sa autorima. Chevu ima profil sliku top šopa, znači Chevu je ubio Surovog. Ne znaš kako mu je uspelo kad je na Novom Zelandu, ali nije ni važno - reklame pobedjuju.
Zapažaš da je na 70% postera neka reklama, za turističke agencije, zelenu kafu, vodokotliće..To te raduje jer su posteri postali kvalitetniji, ali opet se od toga ježiš. Rešiš da napraviš svoj, i dobijaš paletu reklamnih slika koje možeš da koristiš, ostale su na sajtu postale zabranjene. To je to, napisaćeš definiciju!
Definiciju možete dodati jedino ako ste klijent metalsd banke. Klijent metals basnke možete postati kliknuvši na link. Hvala Vam što korisdtite usluge metals banke. Zovem Sosa, koji mi daje hak za pisanje definicije bez učlanjivanja u bankarsku sektu. Krećem da pišem..Pošalji..
Čitam definiciju i zaključujem da je izmenjena nekim programom koji od svega pravi reklamu. Rešen da se požalim na forumu, čujem glas iz zvučnika:
"Govori automatski čitač misli Bostan 3004, na forumu nećete dobiti objašnjenje. Ukoliko želite da naručite automatski čitač misli Bostan3004 to možete učiniti"..
Zurim u ekran. Sa leve strane je sajt vlade Srbije, sa desne animacija rozih balona i devojčice koja duva u sveće na torti. Rešavaš da neko vreme izbegavaš internet. Neko zvoni na vrata, otvaraš..Našli su te preko ip adrese.
Dva grmalja te hvataju, dobijaš inekciju, zaspiš..Budiš se sa istetoviranim MESARA MATIJEVIĆ na čelu.
Toj jutro mi majka isprži ribanjke, beše vu greota da baca bajat 'leb od pre neki dan. Dok mi se maz, što se cedio iz nji, slivao niz bradu, nešto me podseti na moju prvu ljubav.
Beosmo mladi i ona i ja. Živela je u Gornju Lakošnicu a ja u Donju. Blizo. Na petnaes' minuta vožnju s kultivator, ako mu je prazna prikolica. Često sam gu viđao kako okopava paprike jer ni njive beoše blizo, takoreći na pljucometar. Voleo sam da gu gledam kako se razmahuje s motiku i kako vu se cvrste grudi lepiv za znojnu bluzu. Svi su po selo znali da je iz poštenu kuću devojka, vredna i krotka a i ja sam video da poštuje i tatka i majku, nikad gi nije pred nas poslala u pičku materinu. Mnogo sam korena paprike tako, zamajen s tu lepotu, iseko s motiku.
-Devojče Miro, ide li kopanje?
Zbra ja hrabros’ jedan dan, pa gu pita.
-Da l’ si ćorav, vidiš da kopam. Ne zamajuj me, pusti me da rabotim.
Ako sam gu do tad simpatisao, sad sam znao da oću da gu ženim. Uvek sam voleo devojke što drživ do sebe.
Dugo sam smišljao kako i šta da radim da gu osvojim, al’ ništa pametno mi ne dođe na pamet.
Jedno veče reko da se promajem malo do prodavnicu, da popijem neko pivo s drugari. Nisam ni sanjao da ću baš nju da sretnem kako krade jabuke iz dvor na komšiju mi. Sad kad pogledam, trebalo je ranije da mi sine da nismo jedno za drugo, ali mlad beo, šuntav, zelen, zamajan s njenu ubavinju.
-Ako ti se jedev jabučiki, punu krošnju ću ti naberem. Ne mora da kradeš.
Uplaši gu to moje zborenje, ripi od drvo, mal’ noge ne pokrši.
-Rane te izele, precepi me. I ne kradem, samo sam tela da vidim kakav gi je kvalitet.
-Ma zebavam se, beri slobodno, očepi i neku granjku ako možeš. To je Stojanovo dvorište, njega svi u selo mrziv.
-Pa dobro… ali nemoj na nikoga da kažeš da si me video ovde… tatko misli da spijem doma a ne da se majem po Donju Lakošnicu.
-Neću, al' mora nekako da mi se odužiš.
-Pu kakav si pa ti to čovek… ajde, kazuj šta oćeš.Objasnio sam vu da nisam ja takav za kakvog me zamišlja. Samo sam 'teo da se prošetamo jedan krug po čaršiju, da razmenimo neku reč. Nije vu se sviđala ideja, pa predloži da otidemo u jednu staru napuštenu vodenicu pored šumu u koju niko neje zalazio. Plašio sam se od mrak al’ i da mi je rekla u vatru da ripnem tad, za nju bi ripnuo.
Sve mi se vrtelo u glavu dok sam se vraćao doma pola sat kasnije. Da sam gajbu pivo icepio, manje bi mi se noge zaplićale. Onakvo devojče… vredno. Iz onakvu kuću. Ni šes', ni pet, skinu tanko aljinče pred mene. Ni gaće neje nosila.
-Ajde mangupe, nismo došli ovde da me gledaš… neće mi budeš ni prvi ni poslednji…
Toj mi je rekla dok sam ja ko klen zevao u njenu golotinju.
Grbinu sam sve odrao na neke suve granjke dok sam onako unezveren trčao do kuću. Ja sam teo da gu ženim, a ona ide od kolac na kolac. Sigurno je kroz svaku kuću u njeno selo prošla, pa došla i ovde da isprobava naši mladići. Pred oči mi se maglilo od suze, jedva vrata na kuću pogodi.
Tu mi majka viknu iz dvorište.
-Izuvaj se, pička li ti materina! Odakle ti to blatište po cipele, kuj će sad tuj štroku da opere? Brgo se banjaj pa legaj u čerge... sutra te tatko vodi da prosite onoj ubavo i pošteno devojče, Miru iz Gornju Lakošnicu...
Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.
E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.
Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.
Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.
Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!
Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!
Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:
- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.
Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.
- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?
Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu
- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?
Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:
- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!
Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:
- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!
Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.
Kada kreneš sa čitanjem ove definicije, prvo jednom naglas izgovori riječ žbaha. Zvuči gadno, jel da?
Žbaha je djevojka kojoj smrdi iz usta. Svašta će ljudi izmisliti, između ostalog i žvake, čak će izmisliti i jeftine žvake, i žvake u paketima. Razmišljaće o tebi kao svom kupcu, da ih imaš više uz sebe, da eto, ne gledaš krivljenje lica svog sagovornika dok pričaš nešto sa njim.
Žbaha je urnebesna, vuče na debelu i ne zna ukombinovati boje. Ja se žbahe bojim, i bježaću od nje kad god uhvatim priliku.
Eto sinoć ja i moja boginja, moja drugarica čije ime neću reći zbog toga što bi se Jelena naljutila na mene kad bi saznala da je spominjem na Vukajliji, odemo na predstavu pozorišnog tipa. Predstava je bila preeeedobra, jedino jedna scena za koju smo se dogovorili da ćemo im zamjeriti kad se sjetimo te predstave je ta kada Hasanaginica umire - umire prenaglo, i Hasan - aga zajedno sa ostatkom škvadre to uopšte ne doživljava. Kao umrla je, sretan joj dženet i to je to.
Sjedimo tako poslije predstave i pričamo o predstavi, i ja tu primjetim da sam se već momački zacugao. Šta ću boli me kurac, imam para, to što njima trebam platiti knjige nije bitno, bitno je da ih imam, pa odlučimo da ne idemo odmah kući nego da skršimo i moje i njene pare i pare njene sestre iz Vinkovaca koja studira ekonomiju u Osjeku. Kaže da ne voli ekonomiju, i da preko ljeta radi na moru. Pametno, rekoh.
Napio sam se burazeru, kao livada sam bio nekada kada sam krenuo kući. I, eto ti njih: četiri žbahe. Pa ja njega znam, reče jedna, glavna žbaha među žbahama. Ponudile su me da pođem zajedno sa njima u njihovu sobu u domu, jer one tamo nastavljaju sa cuganjem. Umoran sam, kažem im, a i bus bih trebao uhvatiti, nije mi baš nešto stalo do smrzavanja, iako volim snijeg i ne libim se da to napišem.
Ne znam sada tačno kako je došlo do toga da ja stojim naslonjen na gepek nekog automobila, sivog, ili možda prljavog pa zbog toga sivog, i da privlačim glavnu žbahu ka sebi sa namjerom da je poljubim. Otkud mi ta ideja, stvarno ne znam. Ustvari znam, bio sam pijan kao tikva. I jebote, poljubim je tu na foru, i znaš kad ne znam, žao mi je te djevojke i vazduha koji ona truje, žao mi je svega u šta žbaha dune. Prepao sam se, eto proljeća mi, prepao sam se i krenuo sam bježati od nje. Stavio sam ruke u džepove jakne i bježao sam. Gospodin. Kroz maglu sam mogao čuti kako me ona doziva, mislim da je vazduh postajao zelen jer smrad ima takvu boju, čuo sam i Orbit kako nju doziva.
Bježao sam od zla. Gadio sam se samom sebi. Ja sam pogan čovjek. Ja sam prevario svoju djevojku sa žbahom koja ima ružne nokte i masnu kosu. Bježao sam od sebe, bježao sam i bilo je klizavo, pao je prvi snijeg, a nisam posebno dobar hodač a kamoli trčač po snijegu, i sapleo sam se o ležećeg policajca i pao sam preko njega. Da li je ovo realno, pa pao sam preko ležećeg policajca, zapitao sam se dok sam sjedio na dupetu... dok mi je mirisalo iz usta, seljanko jedna pogana!
Fraza verodostojna koliko i profesor Baltazar, Aladinova lampa ili članci sa ovo sigurno niste znali-10istinaomuškarcima/ženama tematikom.
I priča o letećim sankama Deda Mraza ima nekog smisla kada se uporedi sa gorenavedenom floskulom. Čak mi od jednom i Trifunova mađija postaje gotivna i dojajno realna, mada to i nema preterano veze sa ovom definicjom.
Generalno, mi ljudi smo šmekeri. Volimo i poraze svarene šmekerski i nabijene na nos onima koji su nam ih priredili. Jer, oni su zajebali sebe(a mi smo inače veliki frajeri) šta ima mi da se ljutimo i besnimo, Bog lično će se postarati za prestupnike. Zapravo, na svaku neprijatnost čovek treba odreagovati na sledeći način: spokojno zatvoriti oči, reći "zajeb'o si sebe" osobi ispred i ležerno napustiti prostor. Ovaj fenomen distorzije realnosti još nije naučno dokazan ali to ne ometa milione ljudi da nastavi da ga upotrebljava u cilju mazanja sopstvenih očiju.
-Ooo, đe s', Rale, kako je?
-Miki, pa otkud ti, nema te jebemu dane žarke.
-Ma, evo. Nego kak'a ti je ova tura, valja li to šta?
-Mikiii, nemoj me zajebavati, pogle' je bogtejebo nema jedna ispod deset kila, Vaska, jutros je brao, gledaj peteljku, gledaj. Nećeš slađu naći na kvantašu.:Miki proba srednje slatku lubenicu za koju je Rale skakao po kamionu dva sata i četrdeset minuta da bi je našao. Miki je pička i ne sme starom jaranu da kaže da mu je roba truleks jer je dobar čovek i Krajišnik pa afirmativno, uz kiseo osmeh, klima glavom kao znak da će uzeti robu(koja je inače osrednjeg kvaliteta).:
-Rale, samo, moraćeš mi dovesti do prodajnog mesta, Tamić mi u kvaru.
-Nemoj zajebavati, ajde dođi vamo, nem...
-Ne seri Rale, platiću ti gorivo do tamo. Ma to ti nema odavde 10 minuta do naselja.
-Ajde, dobro.
-Kažem ti ja, nemaš problem, a i šta, ja ću sad tebe nešto da zajebem, je li?
-Svakakva govna tumaraju po ovom gradu, jebeš im mater. A dobar ti bostan inače, nema tu šta. Čekaj, a što bi te ja izradio? Pa znamo se, a i ne radi Rale tako. Nemoš tako poslovati, danas ti prodam lošu robu i kurac ćeš doći više kod mene ikad. I šta sam uradio-ništa, zajeb'o sam sebe. Ma idi..
-Tako je, to ti i ja radim. Da prodam čoveku sa detetom zeleni čatrun i da mu ćutke uzmem pare i govorim da valja, pa zajebao sam sebe onda, prijatelju, ne njega...
Roba je pretovarena, plaćena, a Rale i ovaj su se drugarski rastali, setnih pogleda, u pola obostranog predavanja egzistencijalne i sivo-ekonomske filozofije.-(sutradan)Ma evo, Mićo, saću da ti izvadim čep, al nema tu šta, sinoć dovežena roba, taze, ko med, slađa od prve ljubavi i šećera zajedno. U jebote, šta je ovo? Bleda ko KURAC....da proste deca. Nećemo ovo komši :tuš(pod kamion):. Evo tebi ovu:sedam i po kila, znači 370 dinara. Sad ćemo i ovde...U JEBEM LI MU DECU, ne valja ni ova, sestru li mu jebem u slezenu. Mene je zajebo?!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Izvini, Lena, nije kao što izgleda, to jest jeste ali...
-NE! Dosta, ne želim ništa više od tebe. Ali na kraju želim da ti kažem još samo ovo: Umjesto mene zajebo si sebe ja sam se snašla i sebi drugog našla,ja nisam cura da za momcima suze lije a ti nisi frajer da imas dvije.
:napušta objekat samouvereno i gordo ali joj iznenada pada mrak na oči te seda na obližnnji stepenik:
-Kmeeeeeeeeeeeeeeeeeee(svinjo šovinistička, crko dabogda(i tako to)).
Kaže se za Nekoga ko nije omnipotentan.
Nekada davno, u apartmanu 315, jedno biće je počelo da stvara skulpturu. Ni iz čega. Nije da nije bilo nečega tu. Bilo je. Prašina neka. Ma skoro ništa! Medjutim, skulptura se rađala. Nuklearna fuzija, alhemija, tri Očenaš i vješte ruke Majstora su proizvele jedan poveći kamen. Ja ne mogu biti siguran šta je on planirao sa njim. Moguće je da je klesao mene iz doba mladosti, u prirodnoj veličini, baš je tih dana trebalo da neiđe vajar. Nijesam mogao ni da pretpostavim zašto ga je pravio na sred stana ni gdje će da ga nosi ali kad sam ušao On ga je vukao. Pokušavao je da ga povuče, zapravo. Da ga podigne. Bio je znojav, krvav i pocijepan. Kose prljave i sa tragovima suza niz obraze prekrivene slojevima sitne krečnjačke prašine.
Scena je sledeća: Ja ulazim, a on prestrašen i neočekujući mene, skoči na noge.Aferim, momak! A koji si ti? Da ti ne persiram, ne? Ipak si mlađi od mene.
Prije svega, ja sam ovdje poznat kao nemoj-da-mi-krvariš-po-tepihu tip. Ovaj je ručno izradjen u Avganistanu, od najsitnijih kamiljih dlaka. Znači da što sitnije dlake tražiš, to ti više kamila treba. Znači teže izvesti. Znači skuplje. Pa obrati pažnju onda, stani tamo na pločice. Da da, tamo. Ali ne mlataraj rukama! Porcelanske kineske vaze, čovječe!
Kad smo već kod ruku, vidim da se i ti baviš manufaktoringom? Stolar? Bogo-stolar? I to ne baš stručan? Ekseri idu u drvo, ne? Mašio si brate za dvadeset centimetara sigurno. I to dva puta. Ti si fenomen, legenda. Mit. Bolje se prebaci na lajfkoučing, to ti je sada unosno. A već si to? Aaa...hm. Ko bi rekao. Ovaj monolog ne ide u prilog tome.Dok sam govorio, on se u jednom trenutku spustio i nastavio da vuče kamen iznova i iznova padajući na leđa. Vidjeći uzaludnost tog posla a i u žurbi da popijem kafu koja me je čekala na kuhinjskom stolu kratko mu poručih, naslonjen na dovratak:
Nikakav si, majstore. Što se mene tiče, takav mi nijesi bogolik a vjerovatno si i svom Ocu samo personifikacija. Nemaš ovdje šta da tražiš. Ajde polako. Ja kad izvrijeđam čovjeka, ja mu bar izlazna vrata otvorim. Ajde.
A taj kamen što vučeš satima, tu mi ga ostavi. Zvaću nekog drugog da završi. I povuci tepih dalje od njega!
Raspored koji se najčešće sređuje po godištu ljudi...
- od 0 do 3 : odmah pored roditelja, paze te kao malo vode na dlano, govore ti svo vreme kako da jedeš i hvale te pred ostalima
- od 3 do 12 : na kranjem kraju nekog stola ustvari ima specijalan minijaturni sto za tebe. Upoznaješ se sa drugarima tvog godišta, raspravljate o tome da li je jači Crveni ili Plavi rendžer, ili se svađaš sa nekom devojčicom oko toga da li su dečaci ili devojčice pametnije.
Devojčice pošto ranije sazrevaju, gledaju na dečake kao na malene balavce.- od 12 do 18 : e, postaješ muško. Kao takav sediš za pravi sto, ali skroz pri kraju sa ostalima tvoga doba. Ako si pak dobre duše, žrtvuješ se pa se vraćaš za minijaturni sto da čuvaš one od 3 do 12. Inače sada raspravljaš o tome da li je jači Partizan ili Crvena Zvezda, ili se svađaš sa svojom devojkom oko toga zašto su ženske tako komplikovane u ljubavi. Pošto devojke u tom vremenu brže sazrevaju, one još misle da si u kategoriji od 3 do 12 - što u duši i jesi, pa one ranije napuštaju proslavu da se sastanu sa svojim momkom koji vozi Harlija ili BMW.
- od 18 do 30 : period kada polako počinješ da se ističeš u društvu, al' shvati da u duši nisi mrdnuo dalje od 12 godine. Kao student raspravljaš o tome da li je bolji Haineken ili Jelen ili se svađaš sa svojom devojkom oko toga zašto ne možeš da je razumeš. Ipak, rado se vraćaš nazad na mesta prethodnih kategorija - u nekim slučajevima još uvek si na prvom nivou pored roditelja koji te čuvaju kao malo vode na dlanu. Devojke u ovo vreme shvataju da su svi muškarci večita deca, pa te merkaju jer si još mlad i zelen, a i ako imaš sreće ti si taj koji sada vozi BMW.
- od 30 do 45 : Vrhunac života, ti si u centru stola. Predstavljaš simbol stuba društva i sada kao ozbiljan čovek raspravljaš da li je bolji Tadić ili Nikolić dok se svađaš sa ženom oko toga zašto si se oženjio njom kada je komplikovana do zla boga. Ti si bog za devojke daleko ispod tvog godišta i sa svojim bogatim životnim iskustvom shvataš da su one samo klinke i pitaš se zašto si toliko o njima lupao glavom. Sada kad god koristiš priliku bežiš na niže kategorije da se podsetiš dana kada si bio klinac, ali i da gledaš kako tvoj potomak izrasta i prolazi kroz sve što i ti kod stolova, i samo plačeš što ne možeš da imaš ponovo njegove godine, a svoje iskustvo.
- 45 do 65 : ti si sada u odnosu na centar proporcionalno u istom mestu kao i kategorija od 18 do 30. Više nisi najvažniji stub društva, ali si i dalje solidan oslonac njemu. Više ne raspravljaš šta je u čemu bolje, boli te dupe jer sad ne možeš da biraš, jer moraš da plaćaš BMW svom potomku ili miraz svojoj ćerci. Počinješ da dižeš ruke od žena, i svađaš se sa svojom oko toga zašto ona zaboravlja da ti opegla košulje. Ne bežiš više na niže kategorije, jer sada potpuno ne možeš da shvatiš omladinu i šta se sa njom desilo i zbog čega je zapala u takav razvrat i blud, kada u tvoje vreme toga nije bilo.
- od 65 do 80 : Eh, godine penzije. Gledaš svog potomka kako je u centru stola i sećaš se kako je nekada... kako je ono nešto bilo, ma nije važno ova starost te je skroz uhvatila. Mladima daješ korisne savete svog životnog iskustva koji oni naravno ignorišu jer oni kao znaju bolje od tebe čoveka koji si sve to preživeo. Sediš na kraju stola, sa ostalima koji su uspeli da prežive do sada i ponosno zaključujete da je bolji bio Crveni Rendžer i da Jelen ima bolji osećaj u grlu od bezakoholnog Hainekena. Partizan i Zvezda su isti, sve to vode neki sumnjivi likovi i to više nije važno, jer sve je to deo života. Starice vide dede i dalje kao nedorasle dečake, ali shvataju i da one nisu dalje odmakle od njih. Što se tiče tvojih pokušaja da razumeš ženski rod, to si konačno svrstao u otkrića jednaka nalaženju Svetog Grala ili Atlantide, ali za celu oktavu teže od njih, a sa ženom si ionako do svoje šezdesete sve rekao što si mogao...
- od 80 do naviše : ti si odmah pored tvojih potomaka. Možda si ostao jedini od družine koje je ponosno krenula da osvaja mesta na stolu na početku života. Sada ti je jedino važno da li bolje upijaju Pampers ili Boni Suprims pelene jer ne znaš da li ćeš stići do WC-a, dok te tvoji potomci gledaju kao malo vode u dlanu. Sa svima ispod tvog godišta, deliš neki koristan savet da živi umesto da previše razmišlja o banalnim izborima, ali ne vredi kada je u punoj snazi i misli da može da osvoji svet. Žene su.... šta su to ono beše neka mitska bića ili nešto drugo ?
Deca ti se keze, mladi te poštuju, a tebi je jedino sada važno da li tvoje pelene zaista imaju dobru moć upijanja.
Vremena se menjaju, a sa njima i ovaj naš sajt. Evo jedan (ne)realan prikaz našeg sajta u budućnosti.
Zamislite, izbije novi sukob u svetu, i nijedno mesto u Srbiji nije bezbedno, sem jedne ulice koja se zove: "Vukajlija". U nju imaju pravo na pristup samo oni koji su bili registrovani na sajtu pre rata... Pitate se kako je ulica Vukajlija bezbedna u ovom sukobu? Tako što su oni koji su pokrenuli ovaj rat(Masoni, Jevreji, Svetska Vlada)... Često svraćali na ovaj sajt i dobro se smejali, posterima, reakcijama i definicijama. Pak, su onda, sklopili ugovor sa vlasnikom sajta, da će oni poštedeti njegov sajt i članove tog sajta, smestivši ih u ulicu bez sukoba, a za uzvrat vlasnik sajta, će zaključati sve postere i reakcije, i omogućiti samo Masonnima i Jevrejima da uživaju u njima, i da se smeju. Ulica, pored asfalta, ima 2 velike zgrade. Jednu sa jedne, jednu sa druge strane ulice, tj. levo i desno. Na golom asfaltu stanuju gladni i žedni nekadašnji čekaoničari(klošari). Kada je zima grejemo se tako što palimo vatru u buretu, i krijemo se ispod balkona, jedva preživljavamo. Tu smo svi mi iz čekaonice. Imamo i jedan laptop, sa koga se 3 do 4 puta na dan preko Skype-a, javlja Feid iz Češke. On se kurči jer Češka nije u ratu, pa snima sebe kako: pije pivo i jede viršle... A vi čekaoničari, ko vas jebe. A svi oni koji sada povremeno dolaze na Vukajliju, oni će i tada dolaziti, kod nas će sam prespavati, a preko dana lutati, ali tu su negde, uvek. Iz jedne od dve zgrade, zgrade preko puta, često izlazi Zelen Lukac, koji nas obilazi, i preti nam, kako će da nas otpiše sa liste spašenih(banovaće nas). Ta zgrada iz koje on izlazi jeste: "KAFANA", tu su svi iz čet sobe kafana, vrata kafane su uvek zatvorena. Iz kafane često izađe Dilan Dog, koji nas zajebava, jer smo sirotinja... Uživaju unutra u toplom ambijentu, dok se mi čekaoničari smrzavamo k'o pičke. Znamo mi odprilike kako je unutra, iz priča: Rusa, Rocky-a, Mlade koji imaju pristup kafani, ali su često sa nama na ulici. Iznad te zgrade nalazi se gornji sprat, sa fasadom i cvećem, taj sprat je ustvari čet soba: "TERASA". Tu su najelitniji članovi, žive k'o Buržuji i bole ih kurac. Skoro nikad ne silaze dole kod nas u Čekaonicu, samo nas pogledaju uz gađenje, sa balkona. Preko puta te zgrade, tačno iznad nas nalazi se desetosprati dvorac(ona druga zgrada). Taj dvorac je zaključan i čuvaju ga 50 pit bulla, kao i: lanci, katanci i laserski zraci! To je Kaizenova lična rezidencija, retko ko je išao tamo. Ima 9 sprata i dvaki sprat dat je jednom moderatoru, na korišćenje, samo deseti je Kaizenov. Taj dvorac je takođe skladište, i mesto gde se čuvaju zaključane reakcije i posteri. Svaki sprat ima svoj balkon, i moderatori nas gledaju sa visine, više nego ovi sa terase. Na samom vrhu je taj famozni Kaizen, osnivač Vukajlije, i neka vrsta našeg Velikog Vođe, za njega skoro niko u čekaonici i na Vukajliji nije čuo, niti video(sem Rusai, Rina, i još nekih opasnih baja). Ponekad nam se učini da vidimo neku osobu na tom desetom spratu, kako nas posmatra, dok pije najskupje vino. Neki čak kažu da on piša po nama odozgore, jer mu se može. On je takođe član Masona. Mi svi čekamo kada ćemo biti proterani sa ovog svetog mesta, uz miris Kaizenove mokraće(masovno banovanje). Bar se tako priča... I eto tako ja zamišljam budućnost Vuke...
Svi oni koji su nekada igrali pen’n’paper verziju D’n’Da upoznati su sa izvjesnim nepisanim pravilima balkanskog izdanja ove igre.
Ova pravila mahom se odnose na uloge određenih osoba u igri u odnosu na njihov položaj u društvu koje igra.
Kako se igra obično igra u krugu porodice sa par ortaka, uloge su obično zacmentirane, tako da ako jednom budete DM, vrlo je moguće da to zauvijek i ostanete. Ako vas to već smara, onda jebi ga, ostaje vam samo da ih crnjačite kroz igru i pravite glupe kampanje u nadi da će vas smijeniti.
Otac – Vodi glavnu riječ pri izboru DM-a i najveći dio igre zavisi od njega i njegove sposobnosti rolplejovanja. Ako proglasi samog sebe za DM-a, ima pravo da prekine svoj mandat kada god to želi. Takođe, bez obzira na to da li je DM ili igrač on uvijek mijenja pravila kako njemu odgovara, pa ne treba da vas čudi ako igra sa lawful good assassinom i pritom još fura warhammer i plate armor. Ako ima više sinova u igri, obično popušta najmlađem.
Stariji sin – Obično se najviše pridržava pravila i predstavlja suštu suprotnost svom anarhistčnom ocu i prijateljima koji igraju sa njima. Ako dovede svoje ortake da igraju, otac izabere ko može da igra a ko ne u zavisnosti od toga koliko se dobro prilagođavaju njegovim pravilima. Ako matori neće da bude DM, tu “čast” naslijeđuje stariji od njegovih sinova.
Mlađi sin – Jedini lik koji ne mora biti pijan da bi mu otac dozvolio da modifikuje pravila po svojoj volji. Ako otac tenkuje sa lawful good assassinom, ovaj ga može pratiti sa chaotic evil paladinom.
Ortaci – Ćale ih voli dok kapiraju da postoji samo jedno pravilo: “Nema pravila!”
Radnja primjera odvija se za trpezarijskim stolom u večenjim časovima negdje sredinom ‘90ih:
Stariji sin (DM): Sad si ispred njihovog utvrđenja.
Matorac: Idem naprijed i derem se iz mozga kako ću im jebati mater svima.
Mlađi sin smarač: To tata! Jebi im majku!
Stariji sin (DM): Stari ne seri. Nemoj da kvariš igru ako nećeš normalno da igraš. A ti Mirko da ćutiš. Ne znaš ni pravila a ložiš ga tu nešto.
Matorac: Jeb’o ti pas mater Dejane, pa ja sam chaotic. Mogu da radim šta ‘oću. A ti Miki znaš koga tata voli najviše.
Pijani sinov ortak: Vaistinu čika Boro.
Matorac: Eto vi’š kako Šomi zna. Ti da nam budeš master. Joooj budale!
Stariji sin (DM): Ma to nema veze sa tim jesi li lawful, neutral ili chaotic ali ‘aj igraj kako ‘oćeš nema veze, nek te Mirko od 15 godina uči.
Matorac: Dobro onda, ima li to govno vrata?
Stariji sin (DM): Uhhh. A da ima, kako bi drugo ulazili i izlazili?
Mlađi sin smarač: Raspiči ih čekićem tata.
Matorac: Dobro onda, razvaljujem ih macolom!
Stariji sin (DM): Boro jebo te, maloprije ti je onaj prist dao ključ da otvoriš.
Matorac: Ma bježi bre tamo zanovjetalo jedno eto ti pa sam sa sobom igraj. Šomi, Dule ‘oćete da ja budem master sad da igrate vas dvojica i Mirko.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: Ok čika Boro ali nemamo scenario.
Matorac: Dule sine, sa’ću ja to smišljam dok igramo.10ak minuta kasnije nakon što su ispraznili pepeljaru, načeli novo pivo i prethodno se ispišali, kreiraju se likovi i nakon par minuta igre sledeća situacija:
Matorac (DM): Nailaziš na neko selo. Tu je neka seljanka, ore livadu i viri joj obradinka.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: Pitam je kuda su skrenuli nekromanseri.
Matorac (DM): Daj Dule, unesi malo rol-pleja. Pa viri joj obradinka sine, obrati pažnju na detalje jebo te.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: Pa eto, nema veze. Pitam je ipak.
Matorac (DM): Nema šta da bacaš kocku. Ne možeš tako proći check. Ne može se sa tak’im ženama na taj način. Ne, ne. Ajde Šomi tvoj red.
Pijani sinov ortak: Ulijećem joj da je jebem. baca kocku
Stariji sin: Daj jebo te Šomi koji ti je to roll?
Pijani sinov ortak: kulira ga mrmlja 12 puta 20 to je 240. 240 ukupno!
Stariji sin: Oj mene! Pa vi množite ta govna sve izreda sa 20?!
Matorac (DM): Ćuti tu, ovo je rol plej. Ovo je pravo! Šomi, prošla ti ova naglašava sledeće dvije riječi “jebački check”. Ja sam zapisao 50. Pojebao si je i sad kaže da je jebe i Mirko ako 'oćete da vam otkrije đe su pošli nekromanseri.
Mlađi sin smarač: To! Jebaćuuu!
Matorac (DM): Jebaćeš ti sine tatin! Ne moraš ni kocku da bacaš. Pojebao si je i sad ti daje dvije picine dlake koje ti ojačavaju oružje. Kad baciš kocku to što dobiješ ti se množi sa još 20! A ti Šomi dobijaš njenu picinu tečnost kojom se namažeš I onda ti je sve ovo lokpiking, stelt i ta govna na tu foru kad baciš kocku puta 20.
Mlađi sin smarač: Ti si najjači tata! Dejo me nikad ne bi pustio da budem kejotik ivl paladin.
Stariji sin: K...k...kejotik ivl paladin?! Jesi ti normalan stari?! Alo!
Matorac (DM): Jesam Deki. A ti Mirko pošto me tako voliš ono ti se množi ne sa 20 nego 30.
Pijani sinov ortak: Čika Boro, vi jebete! Što moj stari nije takav…
Matorac (DM): I za tebe važi isto mali.
Pijani sinov ortak: Blagodarim čika Boro.
Koliko-toliko ozbiljan ortak: A čika Boro, đe kaže da su pošli nekromanseri?
Matorac (DM): A to. Pošli su da jebu kurve u susjednom gradu. Kaže da je jednoga lako prepoznati jer mu se močuga ocrtava preko gaća odlično čak i kad je mlitava.
Stariji sin: Znači ne vjerujem! odlazi iz sobe
