Kad mi je bilo 30 godina napustio sam rodni zavičaj i jezero svog zavičaja, i otiša u goru. Tu sam se napajao svojim duhom i svojom samoćom i nije me to umorilo za 10 godina. Tad sam bio stidljiv lik koji je odlučio da pusti bradu, i sve je počelo od tad da se menja. Možda me i znate kao riđeg frajera iz reklame za viski Dejvida Bekama. Da biste stekli prijatelje potrebno je uložiti napor. Mala je verovatnoća da će neko sam poželeti da vam bude prijatelj ako se večito sklanjate. Stoga odlučih uz konsultaciju sa suncem da se vratim nazad u rodni zavičaj i jezero svog zavičaja. Diploma je mogla da me odvede u inostranstvo, da sreću potražim tamo, mada sam i u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio sam se za selo.
Ljudi su spremni na bračni život samo kada su socijalno, emocionalno i psihološki sazreli za preuzimanje odgovornosti. Uslov za to je da se psihološki odvojite od primarne porodice, odnosno da ste sposobni da samostalno donosite odluke. Kad se samo setim da sam do juče bio sveže obrijan. Nisam ni slutio kako svrab moje riđe ukovrdžane brade može da bude erotski privlačan, upozoravam na vreme da ovim stvarima nulti zakon termodinamike može biti doveden u pitanje.
Dolaskom u rodni zavičaj i jezero svog zavičaja bio sam iznenađen velikom promenom. "Sve mi nedostaje!", kratak je i jasan komentar mnogih čitalaca "Blica" na naše pitanje "Šta vam najviše nedostaje iz vremena stare Jugoslavije". Ja kažem da mi najviše nedostaje sloboda koju smo imali, a sada mora čovek da trenira borilački sport, jer ne zna šta ga čeka na ulici. Nasilje je katastrofa. Tito što nam je dao, to ne može da se vrati više ko god da dolazi ovde na vlast.
Kao što se da pretpostaviti sreo sam dosta poznatih lica ali mene teško bilo ko da je prepoznao. Uvek sam mirisao na viski iz reklame Dejvida Bekama i nivea kremu koju sam nanosio na svoju senzibilnu kožu. Prvo mesto u kom sam okušao svoju sreću bio je naravno veliki motel, koji je držala ko drugi do Švabica. Nisam ni mogao da pretpostavim da se to mesto toliko premenilo. Ranije si mogao tu da sedneš i na miru popiješ nes, hladan-nemućen. Ali sad se pretvorilo u pravi kupleraj oprostiće čitalac na izrazu. Ali kao što rekoh, u svojoj brđanskoj naivnosti, napojen svojim duhom u samoći koje me nije umorilo ni za 10 godina uopšte nisam mogao da pretpostavim kakvo je to mesto danas.
Dobio sam dovoljno slobode za manipulacije i prevare. Krenuo sam sa drugaricom da proslavim rođendan. Pre toga, napunio sam džepove novcem od familije. Bili su izdašni. Drugarica je, dok smo pili i pušili, odjednom rekla: "Hajde da se častimo heroinom". Nije trebalo dvaput da kaže. Imao sam dovoljno novaca.
Uh, kako sam se navukao. Gde sam bio čitavo vreme, grdio sam sebe. Ovo je prava stvar; heroin je kul, vrtelo mi se u glavi. Tako je krenulo, od jedne osmine dogurao sam do dva grama dnevno. Drugaricu sam ostavio kada je počela da se bode. Nastavio sam sa šmrkanjem. Našo sam novo društvo. U njemu obavezno diler.
"Nemaš pojma o životu u raju ako nisi probalao ekstazi", čuo sam izgubljeni glas. Probao sam. Nešto me podiglo. Ponelo put neba. Leteo sam visoko iznad rodnog zavičaja i jezera svog zavičaja, i svima se podrugljivo smejao. Posebno matorcima. Postoje određena stanja jednostavnog termodinamičkog sistema (koja se nazivaju termodinamički ravnotežna stanja) u kojima je on potpuno određen unutrašnjom energijom (U), zapreminom (V) i broj čestica svake od komponenti koje čine taj sistem (N1,N2, ... N3).
Sažaljenje! Sazaljenje prema višim ljudima! Povika, i lice
njegovo pretvori se u čelik. Neka! To – to je bilo i prošlo! Moja patnja i moje sažaljenje – šta je stalo do njih! Zar ja težim za srećom? Ja težim za delom svojim! Tako je! Došao je lav, deca su moja blizu, sazreo sam, moj čas je kucnuo: – Ovo je moje jutro, oslavio je
moj dan: ovamo, sad, diži se, veliko Podne!
Mnogo je ružna brate mili. Toliko je ružna da ti Ruška Jakić deluje kao rasna lepotica. Odavno su naučnici sa univerziteta u Masačusetsu utvrdili da su muškarci vizuelna bića, pa shodno tome reagujemo na svaki lepi primerak osobe suprotnog pola koji negde zateknemo. Šta bi nas drugo i privuklo nekoj devojci, ako nije izgled. Mislim, intelekt je super stvar, ali postoji li neko ko bi bukvalno voleo da jebe u mozak? Dajte, nemojmo se tako grubo šaliti.
Sve kod muškaraca može da prođe kad su devojke u pitanju. Ako nije baš lepa u licu, mi ćemo se fokusirati na telo. Nije nam strana čak ni upotreba kese samo ako grudi, zadnjica i sve što uz to ide zadovoljavaju naše ''visoke'' kriterijume. Prosto rečeno veoma smo fleksibilni kada tražimo u pripadnicama lepšeg pola određene kvalitete, odnosno kada smo stvarno suva kurca. Međutim, postoje devojke zbog kojih postajemo krajnje kruti (ne tamo gde se računa) kada zaista nemaju ništa što bi nam odgovaralo ili kad nam jednostavno ne daju.
- Džoni hvala što si me izvukao iz gajbe, smorio sam se kod kuće za sve pare.
- Ma samo opušteno Dačo. Treba da kupim neke tike, a nije mi se dalo da sam tumaram po gradu.
- Uuuuu matori divi onu cavu što je dobra. Šta bih joj radio majko mila. E zato volim da se iscimam do grada, ima šta da se vidi.
- Hm...Dačo jes' ti ćorav?
- Jok bre, što?
- ŠTO? Ma da li me zajebavaš? Okrenuo si se za najvećim gaborom na potezu od Kalemegdana do Slavije i još pitaš što. Gledaj bre na šta liči. Ima nos ko Gonzo, a bulja joj je tolika da bi uspela da zaglavi i roto vrata. Majstore ja znam da si suva kurca već jedno pola godine od kako te je Maja ostavila, ali nemoj tako nisko da padaš. Pa za onim skotom ni ekspres lonac ne bi zviždao.
- Džoni šta joj fali? Malo ima jače noge, al' možda trenira nešto pa zato. Nije joj baš nos toliko strašan, a sise...čekaj bre pa ona je skoro ravna ko daska.
- Pa to ti kažem debilu, ništa nema. Idi bre izdrkaj kući ili plati kurvu neku, samo nemoj više da me stresiraš okretanjem na onako nešto ko Boga te molim.
Simpatičan opis neke rasne budaletine koja ne zna gde udara. Oslikava nekog ko je u kontradikciji i paradoksu sa samim sobom. Jednog dana priča jedno, a onda se sam za dva dana demantuje. Osoba sa intelektom ekvivalentnim tibetskom govečetu. Za njegovo ponašanje često nema racionalnih objašnjena pa se veruje da su ga kao malog šurili ključalom vodom na krštenju.
- Srđane, ko ti je bila ona plavuša juče? Videla sam te sa njom na keju kad sam se šetala sa Teom i Sarom i mnogo sam se uplašila. Znaš, ja tebe prosto ne mogu da zamislim sa drugom.
- Ma daj bre Biljana, pa to ti jedna mala, hoće da dođe u klub kod nas da trenira, evo već neko vreme me smara na fejsu, hoće kaže da nauči da se bije, znaš kako ti je danas, ne smeš sam da izađeš na ulicu posle ponoći, još ona mlada pa se boji... ja te uveravam da među nama nema niš...
- Ej de si Srki, 'ša ima novo s onom malom što si mi pričao da ste izašli sinoć?
- Ma, šta pričaš bre to, kakva crna mala sad? (pogled SS oficira koji saznaje da mu je tast i cela ženina linija promenila prezime iz Kramer u Remark neposredno pre njihove veridbe)
- Ma znaš ti dobro mačorčino? Ona Jeca, kres varijanta? A, a?... 5 minuta i jedan raskid kasnije...
- Pa dobro majku mu jebem da mu jebem, dal si ti normalan? Pa gde pred Biljom da spomeneš Jelenu nesmajniku jedan! Pa dal znaš kolko si me sad uništio? Jel su tebe klučalom vodom krstili, lebtijebem?
- Pa brate, ja nisam znao da si još sa Biljom, nisi se pohvalio da ste opet zajedno...
- Ma idi bre u kurac...
Voditi politiku kao Englezi kroz istoriju i izmanipulisati nekoga da uradi nešto što vama koristi a njemu baš i ne ide u prilog.
- Vidi onog lika što te popreko gleda. Zar ćeš to da dozvoliš? Na tvom mestu ja bih ga momentalno ščepao za gušu, šta ima veze što je krupniji i što trenira borilačke veštine, mislim da možeš da ga središ, sećaš se kad si onda jednom osvoio seoski turnir u badmintonu?
- Šta se praviš Englez. Hoćeš da se mi pobijemo da bi ti mogao da tešiš njegovu curu dok nas kupi marica.----------------------------------------------------
- Halo, Finska, nećeš valjda da pustiš da vas Sovjeti maltretiraju? Kakva razmena teritorije, kakvi bakrači?! Šta ima veze što je artiljerija napredovala pa sad sa granice može da se granatira njihov drugi najveći industrijski centar i što vam nude mnogo veću teritoriju na drugom mestu u zamenu da se granica pomeri za par kilometara na tom mestu kako moderna artiljerija ne bi mogla da dobaci, to je fora, hoće da vas prevare. Samo vi to lepo odbijte, a ako probaju nešto, eto nas da vas branimo. Šta kažeš? Sovjetski ministar spoljnih poslova pije čaj u Helsinkiju? Već su vas okupirali? Uzeli su mnogo više teritorije nego što su početno tražili i sad traže 20% vaše industrije? Veza nešto prekida, moram tetki da odnesem lek, čujemo se posle... Halo, Norveška, nećeš valjda da dopustiš da vas Nemačka maltretira? Ne, ne, nismo vam mi potopili brod, Nemci su, majke mi...
Izraz koji se koristi u više situacija. Obično su to situacije u kojima neko pretjera sa svojom gupošću i mi mu jednostavno moramo skrenuti pažnju na to. Zatim ga koristimo da bi prekinuli neku dosadnu priču, kada je to stvarno potrebno. I na kraju, koristimo ga da bi rečenica koju izgovaramo u tom trenutku dobila neko jače značenje.
1.
On:''Brate, bio sam juče sa Majom na piće.''
Ja:''E. I kako je bilo?''
On:''Ekstra, jedino mi malo bilo glupo što je povela svoje drugarice.''
Ja:''Pa dobro, šta ćeš sad. Sledeći put sami.''
On:''E jebi ga brate, već smo se dogovorili ja, ona i Ana da idemo opet.''
Ja:''Je li bilo šta više između vas do sada?''
On:''Ne brate, što?''
Ja:''Ao brate, pa zato što si glup bre. Kako ne vidiš da te muze kao baba Radojka kravu.''
____________________________________________________________________
2.
Momak trenira, super građen i to. Proteini, kreatini, gejneri i sve to.
Ja:''Bro, šta ima?''
On:''Brate, danas 140 kg iz bendža, 4 puta u zadnju seriju. Lagano.''
Ja:''Super, samo cepaj.''
On:''Ali brate to je sve od ovog novog kreatina. Ima dosta dobrih stvari u njemu. Pojačava ti zadnju seriju za dva ponavljanja. To minimum. A ovaj protein ubija. Tačno se vidi da sam mase nabacio. Ali nemam sala ni na stomaku ni niđe.. Nisam ja kao neki. Samo tegovi. Tu je i trčanje, trbišnjaci. Ubijam se..''
tu ga ja prekidam..
Ja:''Ao brate, praštaj ali ja sam samo pitao šta ima. Dosadio si više sa tim. Čuo sam tu priču 100 puta do sad.''
_______________________________________________________________________
3.
a)Ao brate kakvu sam ribu danas vidio. Znači, ono što se kaže, ne može bolje.b)Ao brate, da si samo vidio kako je Marija razvalila Peru šamarčinu.
d)-Do prekosjutra 140 pitanja da spremim za ispit.
-Ao brate, zajebano.
Naslov koji je sam po sebi kontradiktoran, jer je u zemlji nesrećnih teško biti srećan.
Zapitate se da li su naši političari srećni? Ne bi se reklo, oni se stalno plaše da ih neko "politički", a bogami i istinski ne ubije.
Zapitate se da li su naši tajkuni srećni? Nisu ni oni- ako ih već ne ubija griža savesti, stalno se plaše da ne stradaju od sebi sličnih.
Tako da, izdvajaju se BAREM tri osobe koje jesu srećne, a da ceo narod za njih (manje-više) zna.
MILKA CANIĆ- hiperpopularni supervizor "Slagalice". Popularnost je stekla tako što prvih 5-6 godina svoje karijere nije izgovorila ni jednu jedinu reč, potom je počela sa svojim famoznim dobro veče, a povremeno kaže i "Hristos se rodi", "Hristos vaskrse" i "Srećna Nova godina". Jednom je čak i uživo intervenisala kako bi takmičar Aleksandar Vesić dobio još neki bod, jer je prethodno zakinut. Radi svoj posao, nema prljavu biografiju, dosta čita, popularnija je od svih političara, deli autograme i slika se sa ljudima. Zašto ne bi bila srećna.
SLOBODAN MIĆIĆ- dugogodišnji voditelj emisije "Svet na dlanu", još je u najranijem detinjstvu želeo da se bavi geografijom, turizmom, kao i da obiđe ceo svet. Jednostavno, ovom čoveku se sve to ispunilo: nema tačke na zemaljskoj kugli na koju nije kročio. A i više od toga: trenutno je počasni konzul Islanda u Srbiji, poznaje ogroman broj raznih ljudi- od američkih političara, do poglavica afričkih plemena; upoznao je gotovo sve postojeće svetske običaje, jeo je sve vrste hrane i... Uvek je nasmejan, što je siguran znak sreće! I da- nikada se nije žalio.
TRENER LIMENI- Osobi, za koju bi naš prost čovek rekao da je stalno "nadrkan", zapravo je to samo deo "scenskog" nastupa! Mladići iz FK "Ratkovo" koji trenira zapravo sve fudbalske utakmice dobijaju dvocifrenom razlikom; on je prezadovoljan njima, zalaže se za svakog pojedinca, a nedavno je u intervjuu za "Sport Klub" sve to i izjavio. Možda se to tako ne čini, ali ovaj čovek deluje vrlo srećno; narod ga je upoznao preko "You Tube"-a, a non-stop je selektor u rezervi, tako da je Antiću bolje da ne zabrlja u Južnoj Africi.
Dakako, ima još barem nekoliko ovakvih osoba, možete ih i sami navesti, ali, oni su u ovom narodu prava retkost.
Nezaobilazna u svim sferama života. Pojavom novih oblika komunikacije još više dobila na važnosti,
Zdravo pašo, zdravo svajo.
Cmok, cmok, cmok.Baš lepo što ste svratili, mi baš hteli da pijemo kafu i gledamo slike što nam mali (inače mali ima 2 metra, 100 kila i trenira rukomet) sinoć poslao iz Kanade. Internet ti je čudo. Eto već je mesec dana na toj razmeni studenata malo, malo pa se čujemo. Nismo slike ni mi gledali.
Počinje gledanje. Mali tamo, mali vamo. Vidi se da nije gubio vreme. Odjednom muk.
Na slici mali sedi za stolom. Malo ukrstio očima, ima onaj osmeh na licu kada ti je sve lepo i smešno, ispred njega desetak praznih flaša piva a sa leve i desne strane pritisle ga dve devojke, očigledno konobarice ali bez gornjeg dela uniforme za rad.
Muk. Paša i ja se smejemo u sebi, dok se ove naše dve samo besno gledaju.
-Dragane šta je ovo, jesi li ti njemu održao predavanje pre nego što je krenuo.
-Pusti ga ženo ima 25 godina.
-Lepo sam ti rekla da mu kažeš da pazi šta radi. Gledaj da našta liči, još će nešto da donese odande.
-He, he. da smo i mi pazili onda možda ni njega ne bi bilo.
Kraj priče. Svaja počinje da plače, istrčava iz sobe, ova moja za njom.
-Lepo je meni mama govorila........
--------------------------------------------------------------------------------
-Diži se brate. Treba da pošaljemo slike matorcima kući. Stalno me dave.
-Lezi i spavaj. Obavio sam ja to sinoć. Poslao sam i mojima.
-Konju jedan. Zar se ne sećaš gde smo bili pre neko veče.
-Au ja poslao sve, ubiće me keva kada dodjem kući.
-Autocenzura brate, autozenzura.
Stara izreka da je u putu prosvetljenje a ne u odredištu spada među najviše citirane i sigurno je među omiljenijima onih koji malo šta doteraju do kraja. Ona ima i nastavak koji se ređe navodi a kaže da iako je u putu prosvetljenje prvobitni cilj nikako ne treba gubiti iz vida.
Jednog nedeljnog jutra, Petrović Petar stao je pred ogledalo. Upalim, mamurnim očima oivičenim podočnjacima tamnomodrim kao dubine Marijanskog rova prešao je svoju figuru ovlaš, ono što je video nije mu se dopalo tako da se odmakao malo. Efekat je ostao isti, iz daljine samo je još više nalikovao na zvečarku koju je neko okačio o dovratak nakon što je progutala zeca. Uistinu, pivski stomačić beše jedina stvar od gabarita na njemu, ostalo je uvenulo i sasušilo se od sedenja za kompjuterom u kancelariji i kod kuće a lice mu ubledelo od slabo prospavanih noći. Kao kroz maglu, Pera se priseti izraza suzdržanog gađenja na licu simpatične devojke kojoj je sinoć prišao da plati piće. Ne, ovako više ne ide.
Naoružan odlučnošću jednog Leonide pred hiljadama Persijanaca uplatio je termin u obližnjoj teretani i krenuo fanatično da trenira. Isprva posprdni izrazi na licima redovnih posetilaca uskoro su se pretvorili u oprezno poštovanje ili bar saosećanje te oni mekšeg srca krenuše dobronamerno da ga savetuju. Pera je savete cenio i sledio, brzo je naučio da se fokusira na grupe mišića i odredi sebi intenzitet treninga, pobožno je sledio i savete vezane za ishranu a u noćne provode prestao je da ide jer se svi slažu da je san od vitalnog značaja za razvoj organizma.
Meseci su tako prolazili i Pera se sasvim preobrazio, bivši džank-fud manijak koji se po ceo dan izležavao pred kompjuterom sada je skoro svaki slobodan trenutak provodio u teretani a čak i kad ne trenira dolazio je da razmeni mišljenja s iskusnijima. Iz tih razgovora spoznao je da je uzimanje suplemenata uz normalnu ishranu neophodno kako bi napredovao, sada je Pera već sasvim fino izgledao ali to mu više nije bilo dovoljno, zainteresovao se i zarazio, počelo je da ga kopka i koji su krajnji dometi svega toga. Tako je sve počelo, prvo su na red došle proteinske dopune, zatim je prešao na kreatine i aminokiseline a onda je, uprkos upozorenjima i ozbiljnija hemija došla na red.
Jednog nedeljnog jutra Pera se opet zatekao pred ogledalom, ovaj put kako bi se po običaju divio svojim izvajanom mišićju i pogled mu je pao na sliku koja je ležala na kredencu. Na njoj se nalazio on na prvomajskom roštilju u društvu svojih pređašnjih ortaka, nije se čuo s njima već par godina još otkad su se nešto pokačili jer im se smučila njegova stalna priča o tegovima i kilažama. Pokušao je da se priseti zašto ga je to tada toliko uvredilo ali nije mogao, uglavnom čitava stvar mu se učini krajnje detinjastom te setivši se zašto je uopšte i počinjao sa čitavom operacijom reši da ih pozove da idu malo u štetu. Poneko se odselio, poneko se poženio, ali uspeo je da skupi par ljudi raspoloženih za ponovno viđenje te se prve zgodne večeri, nakon što je navukao najtešnju majicu koju je našao uputi gradu veseo kao šiparica da ubere plodove svog mukotrpnog rada.
Stari prijatelji ga pozdraviše po njegovom mišljenju prilično suzdržano što on spremno pripisa zdravoj dozi ljubomore, ipak ne ide se svaki dan u provod s tako đavolski zgodnim likom kao iz bodibilding priručnika. Ipak, pošto ih dugo nije video, a i zato što je tako sjajan momak on im to oprosti, raspoložen čak i da im namesti nešto pičetine koja će po svoj prilici da leti na njega kao babe na japansku sadnicu. U klubu vrelo, vlažno i znojavo, odbio je piće jer ga godinama nije okusio a za pičetinu je bio u pravu, samo jedan pogled na njega, mistera mokre majice bio je dovoljan da se sruše i najviši bedemi. Koji prljavi ples kasnije već je jurio gajbi sa mladom napupelom vragolankom na sedištu do sebe.
U stan je nije uveo već uneo, kroz hodnik su projurili kao orkan u strasnom klinču, ništa nežnije nego svojevremeno Kličko i Bird pa se stropoštali među svilene čaršave koje je montirao specijano za tu priliku. Pun entuzijazma dao se u akciju, jezikom, prstima, rukama i nogama, šakom i kapom ali sve vreme osećao je kako mu se strah lagano uvlači u kosti, 'tamo dole' odziv nekako izostaje, mlako je to i slabo, nije kao što se sećao da je nekad bilo. Dok se tešio tako i očekivao zakasnelu reakciju koja nikako da nastupi, partnerka odluči da doslovno uzme stvar u svoje ruke, a moguće i još negde. Tu je našeg Peru već počeo hladan znoj da obliva, toliki mišići na njemu, svaki jedar, savršeno oblikovan i pozicioniran, spreman da reaguje na najmanji mig a baš taj u ovom momentu najbitniji ne samo da miruje kao zgažena glista nego kao da je u odgovor na njegovu rastuću zebnju sad i još više počeo da splašnjava. Dokusurio ga je devojčin upitan pogled odozdo, promrmljao je nešto u ime izvinjenja a da nije ni sam znao šta, činilo mu se da je pomenuo klozet pa se tamo i zaputio. U hodniku ga je sačekao njegov odraz u ogledalu, pogledao se još jednom pa seo i zaplakao kao malo dete...
Ovo je posebna vrsta ljudi koji znaju na koji tim se treba kladiti. Šta će sigurno doći, a šta neće. Ustvari, mada ni oni nisu toga svesni oni zastupaju princip nepotpune indukcije.(Jako zastupljen u savremenoj nauci. Otprilike, svako pravilo važi dok se ne pojavi izuzetak, tako će jednom i on dobiti na tiketu sa nekom nenormalnom kvotom, iako je pravilo da je do tad gubio). Kladionicu uglavnom uređuje kreativna muška ruka, tako da sve do jedne izgledaju kao pacovski brlozi. Jedan jedini radnik, zarastao u kosu i bradu začitao se u neki Kurir, Scandal ili Sport. Dva do tri televizora imaju na ekranima neke tabele sa šarenim brojevima. Likovi gledaju te brojeve i zapisuju, i sa mukom se sećaju kako se pišu pojedina slova i brojevi.Postoji više tipovi ovih teoretičara:
1. tip zovu ga i Znajiša:- Ima oko pedeset godina i ostao je bez posla. Ispred sebe uvek ima i flašu piva. Razume se u politiku, sve teorije zavere i sport, naročito fudbal. Nekad je studirao ali je batalio jer je otkrio da je previše pametan da bi se zamlaćivao sa školom.Žena i odrasla deca ga izdržavaju, a on se nada da će dobiti par soma evra na foru. Zahvaljući svom velikom znanju koga nema u školi.(zato je i batalio studije)
2.tip propali sportista(ili čovek koji je mogao):-On na sav glas proziva Znajišu i govori sve suprotno od njega. Onda, uhvati ga nostalgični momenat, i počne svoju dirljivu priču o tome kako je kao mlad(a to može biti i do pre par godina) trenirao fudbal ili basket. Nudili su mu velike ugovore, veliku lovu i slavu, ali on to nije hteo. Nije to radio za pare, nego za dušu...Ili se jednostavno povredio i stavio tačku na karijeru sportiste. Kakogod, nije sve tako crno, od dana stare slave ostale su mu lepe uspomene, i sportska, kladioničarska mudrost.
3.Šaban, Batica, Zeldi, Zemunac, Momak iz bloka. Ovi likovi su po pravilu rasli na filmovima kao što su Rane, Skarfejs, Kum, Do Koske... Za razliku od ova dva prva tipa, ovi mogu biti i agresivni, jer ih neko nije ispoštovao. Ili ih je pogledao popreko.E sad većina njih nisu nikakvi gangsteri već paraziti, koji smrde na gajbi svojih roditelja i sanjare o lakoj lovi.Njima sa telefona iz sve snage može da trešti Baja Mali Knindža, Prti
BE GE, ili Jašar Ahmedovski..Podjebavaće ova dva prva tipa i ponekad i poslušati njihov savet. Kako se nikog ne boje jer vise u lokalnoj teretani i piju hemikalije koliko i Azotara Pančevo izbaci godišnje, zavrću uši svima i podjebavaju sve. Dok se ne pojavi najjači momak u kraju.
4.Najjači momak u kraju. Trenira džudo ili karate, ili tako neku veštinu. Dogurao je do crnog pojasa i osvojio neke prestižne turnire. Ali ne zato što je puno trenirao već zato što ima prirodni dar. On je manijak, razbijač i on odigra jednom mesečno poneki tiket čisto da se pojavi da šabanima pokaže ko je najstariji.
Nosi bodi majcu bez rukava da se vide prenapregnuti tricepsi.Trening i mudrost sa istoka, jači su od steroida i teretane(njegov moto) .Za razliku od ostalih šabana, ovaj momak je rastao na Američkom Nindži i on ne toleriše da mu neko kaže kako nije u pravu. Gotivi Znajišu i Propalog sportistu, a i oni vole njega. On zna da izvede specifičnu grimasu jednom obrvom, i tada se šabani razbeže kao džukci od šintera.
5.Dovitljivi klinci. Uglavnom, jedan od njih radi u kladži i naplaćuje tikete. Našao je neku rupu u softveru, i rešio je da uzme laku lovu sa svojim ortakom iz razreda. Uglavnom fora je bila da vrati sat unazad, pa znajući rezultat da popuni tiket. Tako bi šišao gazdu metar dana pa kad postane lakom i njegov jaran dobije jedno petsto evra, gazda se zapita ko je tu lud. Posle jednog zavrtanja ušiju klinac sve prizna, i sad mora da šest meseci radi za dž, pošto je gazda pravi gangster, sa svim lokalnim ovlašćenjima..
6. Gazda kladionice. Dolazi retko. Nezgrapan, uglavnom proćelav. Često ima salce na potiljku. Jako često je u pitanju Crnogorac ili Bosanac. Onih beogradskih je sve manje. Od škole ima kako tako završenu osnovnu i dva cela razreda Mašinske škole iz Železnika(ili slične). Uđe u lokal, ne jebe nikog pet posto, nešto izdeklamuje blagajniku i odveze se u svom džipu. Pošto ga pucaju kompleksi jer je ružan, glup i pokvaren, kriminalom je sebi u društvu obezbedio status. U kraju u kom je ustoličen, radi i sa gudrom i kamatari, a gore navedeni šabani uvek od njega zajme ili vraćaju neke pare. Iako je smradina sa manirima Tonija Montane, njega ipak zovu gospodine. I tako on šeta devojčicu trideset godina mlađu, u kraju je proglašen za lokalno božanstvo(van svoje teritorije ne sme da prismrdi, jer će ga sjebati jači i veći) i on samozadovoljan, iako zna da je jedan debeli kurton, on svršava sam na sebe, jer je uspeo u životu....(A neki lepši i plemenitiji i sa više škole nisu, pa šta im to sada vredi...)Nažalost, ovo jedini tip kladioničarskih teoretičara koji su uspeli, a od ostalih tipova on živi i vlada....
....Inače kladionica kao institucija, ima i poseban manir odevanja, pa prema tome trenerka u kombinaciji sa klompama i ofucanom kožnom jaknom je jedan fashion yes(Vidi stvar na ju tjubu Sajsi-Mama).Šabani najviše vole takozvanu trešu u kombinaciji sa amortizer patikama. Gazda kladionice, zna da nosi odelo u kome je graciozan poput nasukanog kita.I dok se gega uz tri stepenika da bi ušao u svoj lokal, kapljice znoja mu izlaze na čelu...To je to otprilike. Ako se setim još nečega dopisaću. Lupači minusa odjebite! Ko pročita nek i lupa minus ali nek pročita!
