Osoba sa ovim epitetom ima sposobnost da šalje drugima baksuz očima. Jednim pogledom može da izazove saobraćajni kolaps. Ovakve osobe obično nastanjuju oblasti koje se nalaze daleko od nuklearki i ne treba ih pozivati na proslave (ili rasteraju goste ili kelnerima ispadne torta). Jedan se pre koju godinu preselio u Grčku, požari od tada ne jenjavaju svakog leta zato što se zagledao i pomislio kako je to lepa priroda. Treba ih držati podalje od eksploziva.
(penali) Komentator: Busfa se sprema za šut. Razmenjuje poglede sa Radišom Ilićem. Šutira i preko gola!!! Kakva utakmica ovo je treća lopta preko gola u penal seriji!
A: Tooooo!!! Ala ima urokljive okice nema šta! Mora da je merkao loptu koji put!
Susret najboljih ekipa ili pojedinaca, u tzv. takmičenju na ispadanje ili kup takmičenju, pre stvarnog finala. Pretpostavka je da će pobednik tog meča biti i pobednik celog takmičenja. Neretko se u praksi dešava da pobednik meča koji su novinari listom proglasili za finale pre finala, uopšte ne osvoji to takmičenje.
1)
Publika je u sredu uveče mogla da uživa u sjajnom meču. Bilo je to pravo finale pre finala, zato ne treba da čudi što su pobednika odlučili penali.2)
Ljuba:”Batice, jeste li osvojili juče turnir?”
Srki:”Brate, izgubismo finale pre finala...”
Ljuba:”Šta izgubili ste od ekipe koja je posle osvojila?”
Srki:“Ma jok, oni su ispali u sledećem kolu, al’ znaš kakvu smo utakmicu odigrali, svi su je proglasili za finale pre finala!“
Jedna utakmica decenije manje, a ko da se nije ni igrala-ista razlika između "ptica" ostala, vreme na svu sreću nije stalo, pa su nam šanse da orlovi vide južnu Afriku veće. Put je sve krivudaviji, sad se ide na sever, pa na jug, daj Bože.
Od željenog Buuuuuuuuuuum, samo diplomatsko-račundžijski komentari”dobro smo prošli -bolje bod plus, nego tri minus”-a najveći deo utakmice je bio 11:10 za nas .
Sudije su opet krive za sve-onakvo iznenađenje samo ljudi u žutom umeju da nam smeste-onakvi penali su se do sinoć svirali samo za naše protivnike, a mi smo obično bili ona trpna strana. Srećom Milijaš, nije celo srce ostavio na terenu, nešto je sačuvao i za sebe i-krenulo je kako treba. I trajalo kratko. Orao još nije uvežbao obrušavanje, pa je više mahao krilima u mestu-ko da je igrao na Marakani, onoj pravoj i dalekoj, a petao pokazao da zna itekako da kljuca- da li ih je bilo 10 ili jedanaest, nije im bilo toliko bitno, nadmašili su situaciju u kojoj su se našli. Doduše, Domenek se raspitao preko svojih kanala gde nestade Jokan i ma li neko prazno mesto u Somaliji-čuo je da pirati dobro plaćaju.
Bane nakrivi ceo go, ali….eh, to ali…koja je to munja bila…
Danko je dokazao da nam Kežman uopšte ne treba-ume on to isto. Ako treba, sledeći put će i brže i bolje i gluplje do crvenog kartona. Ustvari, i dok Danko nije izleteo, kao da je bilo 10:10, golman nam nešto bio odsutan.
Da li se pitate ko je glumio “ranjenog orla” –pa …Marko. Sad je morao daleko od terena i da komentariše,i da se preznojava i nervira, jedino nije morao da se brine što baš on nije dao go.
Popizditis koji se javlja prilikom psihičkog suženja svesti.
-Matori sam ti prič'o kad sam bacio ženu s' drugog sprata?
-Gde bre, kad?
-Prošle godine na moru, ja gledam finale Lige šampiona, pucaju se penali, a ona zvoca nešto, ja je ne jebem ni 2%, a ona cap za daljinac i promeni kanal!
-Auuuu...brate, izvela te iz takta!
-Jašta bre, popizdeo sam, uvatim je, dignem i bacim kroz terasu!
-Pa šta ti rekoše u muriji brate?
-Ma ništa, da pazi kako zaliva cveće!
-Kakvo bre cveće?
-Pa ja sam prevodio, otkud moja Milka zna grčki!
Velika tragedija koja je zadesila fudbalere Mančestera pre pedesetak godina, u kojoj je poginulo osam fudbalera tada popularnih Bezbijevih beba i jos 15 članova kluba i novinara, kod nas je ostala upamćena po mnogo čemu, a prevashodno po tome što su se fudbaleri Mančestera vraćali sa utakmice kupa šampiona koju su igrali protiv Crvene Zvezde.
Verovatno od tada se u govoru ustalio izraz "IzginUsmo/ste ki Mančester", koji je vremenom dobio, ironično, šaljivu konotaciju i našao je odličnu primenu u opisu situacija na utakmicama selskih liga.
-Kako prođOste na turnir u Pukovac
-Čuj, kako prođOmo, pa znaš da se to ne pituje, prođOmo ko bosi po trnje. Dadomo gol, sudija ni poništI zbog opsajd, dadOmo još jedAn, sudija ni poništi zbog enac, dadomo treći, e sudija ga priznAde, nemašE kud, al nemAsmo kud ni mi, nego ne skoliše uz neku ogradu sobraše se i staro i mlado sjatiše se i muško i žensko i s vrljike i neke govnjive motke sve po grbinu a s špicerajke i penali po debelo meso, jedva si živu glavu izvukOmo, ma izginUsmo ki Mančester.
Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.
Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.
Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.
Šta trażi čovek u Češkoj?
Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.
U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.
Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.
Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.
Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...
Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.
Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.
Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.
Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...
Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.
Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...
Je osoba koja ne žuri. Merači vrijeme, predomišlja se, konstantno prerađuje utvrđene planove. O postavljenim rokovima vodi računa, koliko kurva o radnom vremenu.
Frensis Ford Kopola je snimajući '' Apokalipsu danas'' , probio sve rokove i produžio snimanje filma za dvije godine. Kod ostalih Kopola, uspjeh nije zagarantovan.
A i kopola, b'ate.
I
-Još samo dva ispita. Matematika četiri i otpornost materijala. Sledeći semestar završavam. Konačno.
- Kopola ti, striko. Pa zajedno na diplomsko da idemo, a?II
- Stani, stani samo da vidim s koje je strane ispupčenje. Kako ovo bi? Aha, lubrikant je s ove strane. Hehe, ne znam šta mi je, nikad nisam imao problema s ovim, hehe.
- Kopola, neće moji brzo kući.III
- Frensise, Džon Milijus na telefonu. Stoje mi na jajima ovi penali iz studija. Kako ide to snimanje? Oće li kraj brzo?
- Džone, našao sam Indijance. Mada razmišljam da promijenim scenario malo. Nekako mi je vodnjikav kraj.
- Mijenjaš ga evo već petinu decenije. Frensise Kopola, Kopola, ionako su većinom tvoje pare.
Postava karakteristična za italijansku školu fudbala gde su golman i Inzagi najčešće najistureniji igrači, a ostali su bekovi koji stoje u svom šesnestercu. Osnovna taktika je izblokirati sve šuteve protivnika, ubiti igru i ako se slučajno lopta odbije napred nadati se da će onaj jedan u napadu dati gol. Ili jednostavno čekaju penale.
1. minut - Švajnštajnger dobio žuti karton, Di Mateo se smeje, rezultat 0-0. Hajnkes se mršti.
23. minut - Bajern izvodi 23. korner - Di mateo srećan, Hajnkes već počeo da se crveni. Rezultat 0-0
46. minut, kraj prvog poluvremena - Di Mateo srećan, rezultat 0-0. Hajnkes ispizdeo.
54. minut - Nojer menja radio stanicu. Di Mateo srećan.
79. minut - Bajern izvodi 160. korner, Di Mateo se smeje, rezultat 0-0. Hajnkes nije pri sebi.
85. minut - Bajern daje gol, Di mateo se mršti, Hajnkes baca baklju.
88. minut - Čelzi prvi put šutira u okvir gola, i daje gol. Nojer gasi radio, Hajnkes ispizdeo, Di Mateo se smeje.
91. minut - I lopta se odbija od Čeha, i sada Drogba ima šansu, ide jedan na jedan sa Lamom, i pada, žuti karton Lamu i slobodan udarac za Čelzi u 91. minutu. Di Mateo se smeje, rezultat 1-1. Hajnkes čupa kosu.
112. minut - Bajern izvodi 1902. korner, rezultat 1-1, Di Mateo presrećan. Hajnkesa voze u bolnicu
121. minut, penali počinju - Hajnkes se nada, Di Mateo presrećan.
Čelzi pobeđuje, Hajnkes seče vene, Di Mateo se smeje.
Mnogima kojima je fudbal religija, ovo je verski genocid protiv čovečnosi. Dakle, o čemu se zapravo ovde radi? U priprodi svakog mužijaka je da pokuša da zadivi ženku, naravno kada je vreme i mesto za takvu priliku, a ona se ne propušta tako lako. Međutim kada se fudbal prati u kafiću sa društvom, poslednje što treba mužijaku, slabo zainteresovanom za fudbal, je ženska glava, koja opet pojma nema o fudbalu i neprestano dosađuje svojim glupim pitanjima. Tada jedna flaša piva mužijaku postaje nešto pouput Bananamenu banana i on se transformiše u pajvana.
(Urugvaj - Gana, pauza pred izvođenje jedanaesteraca)
Riba- (:ulazi u lokal gde je sve muško društvo) Ćao momci.
Muški hor zaluđenika- Ćaaaaaoooo.
Riba- A ko to igra?
Muški hor- :okreće glavu prema televizoru i ignoriše je
Pajvan- Ma neka glupa utakmica, negooo... Šta tako lepa devojka radi na ovakvom mestu?
Riba- Hehe, trebala sam da se nađem sa drugaricom ispred ovog lokala, a ona izgleda kasni, pa sam ušla ovde na piće.
Pajvan- Lepo, lepo, a ta drugarica...
Riba- Ja pijem džin-tonik.
Pajvan- Lepo, lepo.
Muški hor- Ae sad tiše malo, Gijan puca penal!
Pajvan- E koga još briga za taj vaš fudbal?
Riba- Hehehe.
Pajvan- Jeste, a za Urugvaj brani Vuvuzela.
Riba- Hehehe, a ko je to Vuvuzela?
Pajvan- Wise American President.
Riba- Hedhehehehe, a šta to znači, hehe.
Pajvan- Znači da imaš dobru majčicu.
Riba- Hehe, hvala.
Muški hor- E aj sad stvarno tiše malo, delikatna je situacija ovde!
Aca Stojanović- Kakva tragedija za Ganu i celokupni afrički kontinent u celini. Tako blizu, a tako daleko. Izgleda da je džabulani bio nerešiva enigma za Gance!
Riba- A ko je to Džabulani?
Pajvan- To ti je golman Gane.
Riba- I šta je on uradio?
Pajvan- Pa dao sam sebi koš, eto šta je, prodao utakmicu.
Riba- Straaaašno.
Pajvan- E momci, a na koju stranu ovi NAŠI napadaju?
Riba- Hehehe, pa ovo su penali, to i ja znam.
Muški hor- Da se terate u pizdu materinu, i ti i ova pička, popadali smo na tiketima. Aj palite sad!
Nekako je priroda odredila da se većina muškaraca ponaša drugačije u ženskom društvu... onoj manjoj grupi veliki pozdrav i 'alal vam kurac! 'Ajd odma' da se izvinim i ženskom delu na upotrebi ove reči, al' morate se složiti da sam u pravu. Jeb'o ti tog muškarca koji se zbog prisustva ženskog društva ustručava da se počeše po mudima, pljune ili menja zvono telefona sa Lepog Miće na Advanture Club Mix 2013. Dobro, proseravam se i ja. Ne treba baš sad da bukvalno izvadiš muda na astal i kažeš "Izvin'te pičke, al' mora se počešem, zajeban mi bio brijač, pa malo pecka".
Užasno je to što se svaki, gotovo svaki muškarac odjednom pretvara u epicentar svih ovozemaljskih zbivanja. On potpisuje auto pod ručnom u sred Kneza Miloša, on bije trojicu likova iz obezbeđenja, najjače pika fudbal na male goliće, hvata kvotu sedamstodva'es' na hiljadu dinara, gazde svih lokala ga poznaju. Užasan jedan proser.
On misli da može sakriti da ne sme da uzme ćaletovog keca, osim u slučaju kad babi pozli, pa treba da je odveze na interno, fudbal nije pikao od zabavišta, jer nije lud da igra kad će svakako da visi celu utakmicu na golu, jer za drugo nije.
Takve tipove je najbolje ne dirati. Njegovo samopouzdanje je visine Beograđanke, a svaki pokušaj da ga osvestiš i vratiš u stvaran svet je na početku propao. Uvek su u stadijumu klinačke kurčevitosti, njihove žvake prolaze kod klinki u proseku mlađih šes' do sedam godina. Jebiga, nešto ne mislim da bi zrelija devojka pala na njegovu priču da je bežao Interventnoj u kumovom Bemveu osamdes'deveto godište. No, ne treba se obazirati. Njega će surova istina ovog sveta udariti dovoljno brzo.
Uglavnom, da ne palamudim previše. Takvi momci nisu svesni da sa svom tom pričom, (nazvaćemo je blamiranjem), u svakom slučaju neće jebati, ako im slušateljka nije unapred okačila znak štiklir da je može spavati. I to samo u slučaju da popije više alkohola nego što njen mozak može podneti.
-Jaooo, evo je Marina... ček' idem da joj se javim...
-Daj, krelče. Ostali nam još penali, koji ti kurac?
-Ma zajebi me bre... na nju se ložim još od srednje.
...Tamo daleko, misle da ih ne čujem...
-Ćao, Maki! Nema te u starom kraju, hehehehe, 'naš tu pesmu?
-E, ćao Filipe. Jebote, jesi se promenio. Ne slušam tu muziku, tako da ne znam...
-Ne slušam ni ja, nego jebiga. Uvezao mi teča neku Iks Peticu, pa ono, išla na radiju...
-Pa, što ne promeniš?
-Ma, nemam vremena... znaš, uglavnom vozim stodva'es' kroz grad, pa i ne obraćam toliko pažnju šta je na radiju...
-Khm, pa lepo... još uvek igrate mali fudbal?
-Ma, zvali me ovi. Ne mogu bez mene, jebiga, godinama sam trenirao u Ofki, pa ono, znam cake, hehehehe... Nego, jesam ti rek'o da počinjem da radim u Delti? Ono, najbolje sam uradio test iz engleskog, pa me primili za jako bitno mudo u firmi...
-Ne, nismo se videli bar pet godina, kad si mi mogao reći?!
-Ma, da... ono, nije loše. Plata dve 'iljade evra, službeni auto. Dali mi da biram...
-Lepo, lepo. Imaš neku devojku? Čula sam da te ostavila Tamara... šteta.
-Pa, nemam... mislim, imam ja kombinacije, ali hoću da se skrasim... 'ajd negde na kafu?
-Nemam vremena, ali ćemo ići jednom prilikom. Moram do dečka... Jebiga, on nema nešto para, nema svoj stan, živi sa roditeljima, ali zato ima kurekanju dva'es' santimetara, pa ga riba ne ostavlja zbog njegovih deset... hahahaha, paore!
...Vraća se nazad k'o popišan ker...
-Hahahahha, 'ajde fudbaler sad se naguzi, odrasmo te u deset-devet. Gađamo sa metar i po, jeb'o si ježa sad...Definicija za Mizantrophy
