Kad više ni ukrštanje nogu prilikom sjedenja ne pomaže. Kad zakaže svaki metod. Jednostavno, u wc se mora. A prilikom toga, ne dao Bog nekoga sresti usput.
- Brate, što ono sinoć nako ispali Jovanu, niste sjedili ni 5 minuta, ona priča samo si odjednom skočio i pobjegao?
-- Brate, čitav dan mi se sralo, i ajd reko da me ona ne čeka ja izađem a da nisam srao. I druže meni polako popušta a ona mi se približava. Kad više nisam mogao ja ustanem i maglu uvatim. Nisam se osvrtao ni levo ni desno. Ne dao Bog da me neko sreo usput i potapšao po ramenu, usrao bih se na licu mjesta.
Izraz koji koristimo kada želimo da priredimo toplu dobrodošlicu komšiji
E ja došao da mi daš okasti devetku.
- E da ga jebem, samo za to si došao?
Ma da.
- Aj po jedno da ga jebem.
Ne mogu noge me bole idem da odmorim.
- Ajde bre sedi, imaš dupe, da ga jebem.
Aludirajući na ludačku košulju, način da se kaže nekome da je malko skrenuo.
Sin- E tata, aj mi kupiš ajfon 5.
Tata- Šta da ti kupim?
SIn- Ajfon 5 ćale, kako nisi čuo za to ?!
Tata-A pošto je to ?
Sin- Pa video sam da imaju neki popust od 50% tako da izađe oko 1000e. Bez dodataka.
Tata- 1000 Eura. Hm... Nego sine, aj ti zavuci te rukave što su od silnog blejenja u računar počeli da ti se vuku po zemlji, pa lepo sa mnom na cepanje drva, da ti ne bih polupao pičku balavu.
Sin- Ali tata...
Tata- : šljassssssss( jedna roditeljska): Za pet minuta da si napolju!
Najveća laž koju možete čuti na pitanje "Šta radiš?", a neposredan dokaz da upitani laže imaćete ako ga pitate pred majkom i onda primetite njen besan, izraz lica pun prezira, umesto očekivanog izraza punog ljubavi prema vrednom potomku.
Ustajete oko podne i to jedva jer ste primetno mamurni od celonoćnog pijanstva. Kuvate kafu da se malo rasanite i palite cigaretu.
Negde oko dva popodne postajete gladni (popustila malo glava) i ručate.
Posle ručka malo da svarite, pola sata, pa onda da malo vidite šta ima na Fejsu (sat, dva).
Negde oko pola pet uzimate knjigu u ruke. Samo što ste otvorili stranu do koje ste stigli, zvoni telefon. Keva vam ga besno dodaje uz komentar: "Skrati razgovor, moraš da učiš"
Posle četrdesetak minuta prisećanja o sinoćnom izlasku i dogovaranja za večeras, prekidate vezu i bacate se na učenje.
Posle dvadeset minuta pravite pauzu (zamorili ste se, brate) i naručujete kevi još jednu kafu da vas razdrma malo. Ovaj put kada vam donosi kafu, vi vidite u njenim očima da je postala sposobna da ubije, samo još nije stigla do toga da bi mogla da ubije i vas. Pravdate se objašnjenjem da učenje iziskuje mnogo koncentracije i umara mozak, što ona ne bi mogla da zna, s obzirom da je batalila školu posle srednje.
Dok pijete kafu, puštate TV da malo opustite mozak laganim humorističkim serijama, kad počinje utakmica! Morate da odgledate bar prvo poluvreme i posle duge svađe sa majkom u pravcu da ćete ostati bez prebivališta, pristajete da isključite ton. Samo ćete povremeno pratiti rezultat, a učenje je na prvom mestu.
Naravno, pažljivo pratite utakmicu, a knjigu držite u rukama i zacepite je svaki put kad se iznervirate.
Ijao, devet sati! Dobro je, utakmica je gotova, jer vi morate da se spremate za izlazak.
Samo što treba da krenete zvoni telefon i čujete pitanje: "Šta radiš?" na koje kao iz topa ispaljujete:"Ma, učim po ceo dan!"(jer za vas to i jeste istina) na šta ceo okrug od 100 kilometara čuje poklik vaše majke: " Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!!!"P.S. Ova definicija je adaptirana za apsolvente koji su iz finansijskih razloga primorani da se vrate u topli dom dok ne daju poslednjih nekoliko ispita.
Frazu najčešće koriste medicinske sestre i hirurzi iz Urgentnog Centra obraćajući se:
a) pacijentu koji krvari dok sedi u čekaonici.
b) trudnici kojoj je pukao vodenjak.
Neće valjda ovde? Sram ih bilo, a taman su bili obrisali pod. Došli tu i kaplje im na sve strane, još samo fali da se neko oklizne u lokvici. Ovi današnji pacijenti stvarno nemaju obraza.
Mladi građanin ulazi u Urgentni centar, sa rukom umotanom u čaršav natopljen krvlju prilazi recepciji.
- Dobar dan gospođice, posekao sam ruku cirkularom, šta da radim?
- Pa, je l' vam hitno?
- Kao što vidite...- pokazuje ruku.
- Idite vi lepo u čekaonicu, kod nas baš ne može preko reda, znate. Hirurg trenutno nije tu, ali trebao bi da se vrati za koji tren. Imali smo hitni slučaj. Sedite ispred sobe tri.Čovek ulazi u čekaonicu, petoro ljudi čeka ispred njega. Poslušno seda i zateže čaršav jer je u međuvremenu počela da mu šiklja krv iz ruke. Posle 10 minuta prolazi mlada doktorica i začuđeno blene u njega.
- Malo ste bledi, je l' vam dobro?
- Povredio sam ruku, izgubio sam dosta krvi...Doktorica primeti lokvu krvi koja se stvorila ispod pacijenta i drekne:
- Pobogu! Nećete valjda po podu?! Je l' ste vi normalni? Treba neko da padne pa da se povredi?! Sram vas bilo!
- Ali... ali...
- Stegnite to jače i čekajte na red. Oh, sad ću morati zvati čistačice zbog vas. Svašta...Ona odlazi a čovek ostade da čeka još 15-20 minuta.
Obred koji se obavlja u cilju prestanka detetovog plača, svaki put kada to isto dete zvekne u neki deo nameštaja.
- Tata, optaaa!
- Jeste sine, 'ajde šutni tati loptu! Hop!
- Gooooo!
- Bravoooo, pazi sine na st...:DUM:
- MJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!
- Ništa, ništa, dođi ljubi tata!
- AAAAAAAAAAAAAAA!!!
- Dođi da bijemo sto! Nevaljali sto, a, a, a, udri sine!
- Ne klimaj taj sto Mikane, razbićeš mi vazu!
- Tiše Savka, da ne prođeš kao što je kredenac juče!
Kad slikaš društvo Nokiom 1680. Glavna fora je da samo oni na slici znaju ko je ko.
Moderna verzija goblena. Kupuješ ga kao krunu samačkog života, misleći u sebi "jebo te, kako sam kul, imam pikado tablu u svojoj kući". U tom momentu ti prolaze kroz glavu metroseksualne scene iz reklama za pivo/muških šampona i u tim scenama si ti sa mnogo kul ortacima kako pravite luđačke žurke tipa klabana i svi se kezite ko blentavi na brašno, mnogo ste čilovi dok igrate jebeni pikado. Zabavljate se, bole vas kurci, sve oko vas je stalo i surova stvarnost ne postoji. Zamišljaš kako vredno treniraš i vežbaš pikanje strelice i zveku stoosamdesetke, na vratima ti lupaju skauti i zovu te u pikado reprezentaciju Papue Nove Gvineje za predstojeće Olimpijske igre. Ali euforija kratko traje. Zamajavaš se njim desetak dana, do prve upale mišića. To dalje dovodi do intenzivnog odmaranja desne ruke dva ili tri dana, što je sasvim dovoljno da zaboraviš houm entertejnment sistem. S vremena na vreme provališ "u vidi, odakle ova tabla ovde" i "e stvarno moram nekada odigrati partiju, da se prašina ne skuplja." I tako ponavljaš dok se ne utopi u neprimetnu pozadinu.
Veoma popularna rabota kod Srba. Boli tebe tvoj venac što si upravo potrošio 3 kubika vode, važno da si ti oprao i zube i usput se igrao podmornica po lavabou.
Kad se izračuna, na godišnjem nivou ušteda vode bi bila tolika da bi pola BG-a moglo da snabdeva afričke i indijske oranice narednih 20 godina...
Jebeš to. Brčkanje!!!
Ne, nije kolekcionar, tj onaj ko ima hobi da sa svake slave donese novu salvetu i stavi je uredno u kutiju.
Ovaj izraz opisuje lošu osobinu nekog. Misli se na osobu koja previše priča, ali ne obične priče već nešto malo verovatno, nerealno. Jednom rečju dotična osoba previše sere.
- Jao, evo ga ovaj Ćofi smarač, nemoj da se okrećete.
- Što bre, uvek se nasmejem njegovim anegdotama.
- Ne okreći s...
- Ohoho, pa deste mačići, šta mi radite!?
- Sad je kasno. Pa de si bre čoveče?
- Zašto vidim smorene face na licima vašim?
- Ponestaje nam piva...
- Daj napravite malo mesta, moram nešto da vam ispričam.
- Pre nego što počneš, jel si onim tamo tenkom došao?
- Haha, šaljivdžija bio i ostao. Nego... Odem juče na neku žurkicu.
- Znamo to, jednu si jebo dok ti je druga pušila?
- Ma ne, nisam opet bio te sreće. Merkale me ribice, sve gledale u mene, a znate da imam devojku i da neću da je varam, odem na sprat da se izolujem malo i da joj čujem glas, kad ono u sobi, keva te male spava.
- Ne seri da je spavala?!
- Svega mi. Al' čim sam ušao ona me pogleda i pozvala kod nje.
- Nisi valjda prevario devojku?
- Nisam mogao da odbijem, jebiga starija žena, imam ja poštovanja...
- Au tebra koliko ti sereš, nisi od jutros, a?
- Jesam, al' sam se obrisao nekim salvetama što sam ih skupljao po kućama, nestalo mi toalet papira...
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.
Još zajebaniji facepalm.
Kada, u slučaju fail-a, umesto da udarite sebe dlanom po čelu, udarite svojom glavom o sto.
-Jesi li pročitao lektiru?
-Nisam, stigao sam tek do 750. strane.
-Kako do 750, kada knjiga ima samo 600?
-Pa "Rat i mir" ima 1200 strana.
-Kakav crni "Rat i mir", čoveče?! Trebali smo da pročitamo "Zločin i kaznu"!
-*TUP*(onomatopeja headdesk-a)
Eto, već je uveliko prošlo osamnaest ljeta od kako je pjevač "Nirvane" izvadio kratku pušku, i jednim hitcem u bradu sebi oduzeo život. Od tada se i nisu desile neke drastične razlike, jebi ga. Porastao je nivo svetskog stanovništva, klonirali su ovcu Doli, Đovak je postao najbolji teniser svijeta, đeca su se pravila, ljudi svađali i mirili, mlado se voljelo, staro umiralo, Ameri mirnim putem zavodili demokratiju, neke države se širile, neke raspadale. Uglavnom, se za tih osamnaest godina nisu desile neke mnogo značajne stvari. Osim što su se muzički pravci znatno promijenili..
Neđe na rajskim poljanama oko 21:00 navečer:
- Ooooooo Merkjuri, đe si pederu Bog te ne ubio?
- Evo me dolje!
- A šta ćeš dolje, u usta te jebem!? Izlazi iz tog oblaka ovoga trenutka!
- Sačekaj sekundu, života ti.
- A šta radiš dolje, pizda li ti materina? Da opet ne drkaš kurac Roju Orbisonu?
- Ne Elvise brate, nego posmatram Kurta. Opet pao u depresiju čovjek.
- Aj nema veze, evo cimnuću Džimija da mu nabavi šaku rohipnola da se smiri..
- A od koga reče da nabavljaš? Od Hendriksa?
- Jeste, zbilja đe se izgubi on?
- Ada tu je neđe, nego ga ne vidiš, pao je mrak. Pssssst, evo ga Kurt.I tako pjevač Nirvane prekida diskusiju Merkjurija i Prislija u ovako finoj večernjoj idili:
- Zdravo , momci!
- Smrdiš ko tin spirit. Jesi se opet drogirao?
- Zajebi tu priču Fredi brate, znaš šta sam odlučio? Da nagovorim Harisona da me opet pusti među ljude.
- I treba, glupo ti je bilo ono. Što jes, jes. A realno on će tebe i pustit, vazda te je najviše gotivio, siso jedna. Mada moraš priznat da si uvijek bio najveća šlihtara.
- Daj ne seri sa tim podjebavanjem čitav život, ja barem nisam peder..I tako se Kurt uputio ka kancelariji Džordža Harisona.
- Kuc , kuc.
- Ko je?
- Kurt Kobejn!
- Šta ti radiš van odeljka za narkomaniju?
- Došao sam da te zamolim nešto, a i dosadilo mi da jebem Vitni Hjuston i Ejmi Vajn Haus.
- E jebem ti mater narkomansku vazda si jebao neke pajdomanke. Kud će kruška no pod krušku.. Aj reci, šta ti treba ?
- Da me vratiš među ljude, mislim da zaslužujem drugu priliku.
- Ajde važi, ionako je raj počeo da mi smrdi od tebe.I Kurt Kobejn se odjednom stvori na zemlji. Nedostajalo mu je čvrsto tlo, i bio je oduševljen što ponovo vidi normalan i smrtan svijet oko sebe. Nije prošlo nekoliko trenutka a on podiže pogled i viđe veliki ekran iznad sebe.
"..A sada najveće muzičke zvijezde današnjice, svi na jednom mjestu. Majli Sajrus, Džastin Biber, Keti Peri, Paris Hilton, Evril Lavin, Florida.. Pjevaju samo za vas i za vaše uši, dođite da vidite čudo, prisustvujte događaju kojem nećete imati priliku da prisustvujete mnogo puta.."Opet, neđe na rajskim poljanama:
- Đe ste momci?
- Đe si Kurte, šta ima?
- Ništa vala..
- Kako ništa? Pa eto još jednu si rupu probušio.
- A, morao sam da se vratim, jebi ga. Nisam mogao da izdržim. I poslušajte moj savjet, ne vraćajte se dolje..
- Poslušaj ti naš savjet, ne vraćaj se ti. Jer će ti faca ubrzo biti izbušenija od face Lenija Kravica.
Po verovanju penzionera iz unutrašnjosti, listić koji 100% dobija.
Dete babino, hajd' kad budeš dolazila za Kikindu, kupi baba Katici jedan Bingo u Beogradu. Znaš, pratim ja, sve nagrade tamo odu.
Malo drugačija verzija one narodne o pevcu koji prerano kukuriče. Suprotnost one o ranoraniocima i grabljenju dve sreće (da me jebeš ako to nisu smislili isti koji i ono "Plamene zore bude me iz sna" i te komunjarske šeme). Jednostavno, neki put se prosto isplati biti strpljiv i sačekati pravi trenutak jer, k'o što bi Englezi rekli, ako je nešto previše lepo da bi bilo istinito, onda i nije.
Ne zaboravimo, mišolovka je jedino mesto gde se nešto lepo nekome nudi za džabe, ništa se zauzvrat ne traži. Isplativo samo ako džentlmenski pustiš nekoga pre tebe da se "obraduje".
- Nema nam Lakija neko vreme...
- Nisi čuo? Biće drugi miš na mesec dana.
- Kakav, bre, miš?!
- Ma, on i Pera se muvali nešto oko Tozine žene...
- ONOG Toze?! Jebote, pa čovek je lud, paranoičan i bolesno ljubomoran! Znaš šta uradio Mikiju što ju je samo pozdravio na ulici na, po njegovom mišljenju, neprikladan način?
- Ma, jes', ali Pera uspeo da pokrene dijalog sa njom na, kako mu se činilo, tajni način, preko FB-a. Ugovori i sastanak i sve i kad upadne tamo, ispostavi se da je sve vreme sa Tozom čavrljao i ovaj ga polomi od batina.
- Uf, baš mnogo?
- Baš baš! Sad se Pera "brčka" u gipsanoj kadi na ortopediji, a Tozi istražni odredio mesec dana pritvora. U međuvremenu, Laki, khm, teši suprugu dok joj muž u bajboku...
Najčešći odgovor tinejdžera na pitanje starijih pije li alkohol.
..a istina je tamo negdje.
Situacija gde ti je sve u životu potaman, živiš kao bubreg u loju od rođenja, i može da ti bude samo bolje.
- Bajatoviću, oćeš li više sa te pozicije Srbijagasa, narod nema šta da jede, a ti tako
- Život me nije mazio druže, izdrkao mi je, PIŠAJ PO SIROTINJI
Prilično kul način da se nekome stavi do znanja kako te nije strah posledica kojima ti preti. Uglavnom se ne koristi u fizičkim konfliktima, već u pretnjama otkazima, potkazivanja švaleracije, i drugih stvari, koje svejedno, mogu imati goleeeme posledice.
-Ukoliko do kraja meseca ne popraviš rezultate, založiću se za smanjenje tvoje plate.
-Ali sad je već jedanaesti, kraj je za dvadesetak dana. Dajte mi bar dva meseca!
-Ili to ili momentalni otkaz.
-Slušaj, pokušaj to i teraćemo se do Strazbura, nepismena pandurčino, ko te postavi u privredu da mu ga majke.
-Nemoj ti da vredjaš, znaš!
-Šta znam, ja da se miševa plašim, mačke bi po džepovima nosio, jel ti jasno!
Pišanje po sirotinji, prvo pišanje jeste posedovati automobil, naravno pod ovim se ne misli na kečeve i slična vozila, sledeće veliko pitanje koje sebi postavi mladi vlasnik istog jeste šta može da kaže "ja pišam po sirotinji" bolje nego neka nadogradnja. Spojleri, neonke i tjuning previse vrište "pobegao sam sa neke čuke" pa šta drugo preostaje našem mladom urbanom junaku nego felne, mladi junoša ovde sada izmišlja umetnost, on je genije, on sada tačno zna kolika inča njegov ljubimac voli, koji je materijal najbolji i koji najbolje reflektuje svetlost i pokazuje da se ima, pa odjednom od duduka postane stučnjak za materijale i smara sve kako su mu jake felne i kako je brz i ljut.
Ova prefinjena umetnost naravno ima svoje pravce i to se razvija u zavinsosti od područja i vremena pa neki vole felne dvaes inča i oni su onako gangsta, dok ovi bliže Nemcima preferiraju 21 col na svojim nemačkim mašinama a tu si i ovi što vole 22 ali o njima neki drugi put
