Svi se sigurno pitaju kakve veze ima kvantaška pijaca sa ostala tri pojma. Najveća zajednička stvar im je zakon o ponudi i potražnji. Lepe žene imaju velike sličnosti sa kvalitenom robom.
1.Kada odete na pijac rano ujutru, negde pre 8h, možete da birate šta hoćete.
Slično je i sa ženama(devojkama), neko je uzme još dok je u srednjoj školi i posle je ljubomorno čuva.
2.Kada odete na pijac negde oko 10:30 već je izbor vidno manji, morate dobro da pogledate pre nego li donesete odluku.
Ista situacija je i sa ženama, najbolje su već otišle dok su bile u srednjoj školi, pa samim tim mora da se pazi.
3.Kada odete na pijac posle 14h, ostalo je samo po neka skapana voćka i trulež.
Isto je to i u životu, ko do 35-tu godinu života nije našao nekog normalnog verovatno neće ni posle, ostale su samo one koje su svima bile dobre a niko nije hteo da se zabavlja s njima.
Reč kojom se toliko toga može reći.
Telefonski razgovor:
- Ćao, šta radiš?
- Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti?
- Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš.
- Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe?
- Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti.
- Onda ništa, ćao.
Lik koga po ceo dan zajebavam da je derpe jer sve udovoljava svojoj devojci, pa sam ja faca jer sam uveče sam kući sa pornjavom i desankom šakić, a on svako veče jebe.
U ljudskoj prirodi, bar u domaćim prilikama, je da stvari dele na dobro i loše, naše i njihove, domaće i kupovno, zvezdu i partizan, istok i zapad, Ameriku i Rusiju, narodno i zabavno, egzit i Guču, selo i grad, lekara i babin lek, četnike i partizane, demokrate i nedemokrate i još zilion drugih stvari oko kojih moraš odlučiti na kojoj si strani.
Takva je stvar i sa vremenom-stižeš na vreme(ili malo ranije) ili kasniš, opet dve strane, nema između jer je i "akademsko kašnjenje" opet kašnjenje makar ga nazvao i "Bogovskim kašnjenjem".
Stalna prepirka i čest povod svađa je činjenica da su neki ljudi organizovani i sve stižu na vreme neretko se odričući raznih zadovoljstava poput zornjaka, obroka pred polazak, šestog špricera u kafani jer žure, razgovora sa tek upoznatom devojkom na ulici, dremke, završavanja misije na igrici, zadnjih 15 minuta utakmice i ostalih čestih razloga kašnjenja da bi stigli na vreme i da ih neko ne bi čekao. Lepo od njih, ali da li je i korisno?
Em što su se odrekli sitnog(ili ne tako sitnog?) zadovoljsta em još moraju nekoga da čekaju. Nekoga ko je rešio da npr izdrka još jednom jer će možda večeras umočiti pa da se ne obruka. Da li je to nagrada za organizovanost i etiku? Jeste, kao što je devojci nagrada da je posle čoko moka zaliješ zlatnim tušem.
Dok iz druge tj suprotne perspektive to izgleda ovako:
Ma bole me jaja da žurim ionako je sranje pre ponoći a i moram da vidim hoće li Gojas doći iz iksa...mogao bih i da promenim gaće jebiga, nisam od prošlog petka a i nešto miriše u kuhinji u pičku materinu. Da nije ona mala na fejsu sada...jebote čim je se setim drka mi se a drkao sam pre pola čuke...moram još jednom, ne vredi...au, ala kasnim jebote, ma boli me kurac, bolje da me čekaju nego da ih čekam!
Kada se tim mestom, putem cesto prolazi
Dolazi pacijentica kod ginekologa
P:Doktore meni opadaju dlake.
G:Sta kazete, opadaju vam dlake?Pa gospodjo samo morate frizera promeniti.
P:Aaaaa, ne dlake sa glave, nego one dole.
G:Dole?Izvinite sto ulazim u intimu ali koliko vi sex upraznjavate nedeljno?
P:Kakve veze to ima!?
G:Ima kako nema, ja sam ekspert za to, ko je ovde strucno lice ja ili vi!?
P:Dobro, dobro, nekih 15-ak puta sedmicno, kako kada.
G:Pa to je od toga gospodjo!
P:Kako to moze biti problem?
G:Pa fino, ne raste ni trava po autoputu.To vam je 60 puta mesecno, pa da je armirani betom izlizao bi se.Ajte vi gospodjo kod frizera, nije ovo mesto za vas.
Jest' da kažu da je stereotip suditi o vožnji, to jest, veštini vožnje u muškaraca i žena, ali ima tu i istine. Pošto je autor premlad za vožnju auta, sudiće iz perspektive suvozača i bicikliste.
Svaki dan se vozim biciklom pored škole i ima tu dosta žena vozača. I tako kasnim po običaju, i žurim, a ona istrpa dete, pa krene da vozi. Pili tako pol' ulice k'o da ima svo vreme na svetu. Ne smem da preteknem, iz suprotnog pravca buljuk klinčadije i ostalih auta. Dođe žena na raskrsnicu i čeka. Čeka, jebem li ju, a najbliži auto pola kilometra. I tako posle mlaćenja glavom levo-desno, k'o da 'oće da ju odšarafi, ona krene. Polako, da sporije ne mere. Nameračim se ja izaći, al' trt, onaj od pol' kilometra ranije se već dovukao, a i kolona za njim. I tako svako jutro. Takve žene obično voze Juga ili neki mali auto. Refleksi im nikakvi, a strah itekakav.
Druga vrsta je vrsta moje majke. Žena koja samo još tenka u životu nije vozila. Voze kombije, karavane, džipove, taksije, uglavnom sve što im pod ruku padne. Ubijaju ih u pojam stereotipne vozačice, kao i takvi muškarci. Ni jedan auto stran, ni jedna ulica neprovozna. Nema onoga straha, a refleksi k'o u mačke, sem ako nije pod uticajem alkohola, onda eventualno strada pokoja živuljka.Onda tu dolaze i muškarci. Tu su oni slični stereotipnim ženama vozačima. Bez refleksa, neiskusni, ali znaju na svačiju vožnju da prokomentarišu i redovno se dernjaju iz auta k'o da si ih iz džungle pustio. Većinom je to urlanje na druge njihovog tipa. Od njih deca pokupe one najgrđe psovke koje kasnije koriste u svrhu izgledanja kul dok se voze sa ćaletom. Biti inteligentniji, a vozač pored njih, to se može nazvati samo mazohizmom ili krajnjim stepenom očaja. Ti ljudi takođe voze one manje aute tipa Punto, Jugo, Tvingo i slično. Legnu na sirenu kad vide bicikliste i treba im cela ulica da zaobiđu bilo šta.
Onda dolaze iskusni, oni što voze šta im daš, i to besprekorno. Iskustva na bacanje, straha od ostatka nimalo, voze staloženo, ali majstorski. Neće puno psovati, neće predugo čekati, sa policijom znaju pričati, a kad prestižu, projure na par milimetara, onako precizno ocenjeno bez ikakvog rizika od nesreće.Poseban slučaj sam zapazio kod taksista u mom gradu. Bili oni muški ili ženski, voziće manijakalno, k'o krimosi ili ulični trkači u Američkim filmovima. Znaju svaku ulicu, a kad izleću iz ulice, nemaš tu žmigavca, signalizacije, sam' izlete i odu. Zaobilaze u milimetar, koče iznenada. Voziti se sa njima je isto kao i gledati horore sa pet godina. Dobiješ traume za ceo život. Voziti iza njih, pored njih, ispred njih, takođe sam' traume i strahovi.
Novopečene vozače i vozače velikih vozila nisam pisao, jer i ovo je previše.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Trut je pčela, koja je shvatila da joj je za kilogram meda potrebno 60000 puta da izađe iz košnice i svaki put preleti po 800 metara, a isti na pijaci košta 400 dinara , tako da mu se jebe za med, već po ceo dan oštri kurac i čeka da oplodi jeftinu radnu snagu.
Trenutak kada teoretičar zavere '' shvati '' da se ceo svet angažovao, da postoji cela jedna grupa naučnika, sa sve Buzanom na čelu kreativnog tima, koji su svoje živote posvetili traženju tog dugmeta koje će žrtvu vratiti na nivo Homo habilisa, u stanje uma Kristijana Golubovića. Drugim rečima,tripuje da ga neko troluje.
I dok Džukac prelazi ulicu ponovo ugleda baba Milunku, snajper babu tog huda, zaboravlja na Kaću i one tri pičke što nekim čudom nije smuvao, i na Peru što ga ceo dan podjebavao, pička mu materina, i počinje da razmišlja o čudnom spletu okolnosti koji se sinoć dogodio...sledi Džukcev mnogo zajeban monolog.........ček, saće.......evo:
'' Hm, Milunka... oduvek me je zanimala njena uloga u svemu ovome. Znam da ju je Pera unajmio, video sam kad joj dao lovu, kao ''vraća keva baba Milunki pare''. Vraća kurac. Ti si joj dao. Da bi mene sabotir'o. Da bi imao za šta da me zajebavaš. Ona je sve vrema skupljala informacije i to slala preko onog dede, što je ''slučajno'' uvek na onoj klupi u parku kad ja prolazim, ili ''slučajno'' igra šah sa penzionerima. On je verovatno posle tog.. eno ga deda jebem li mu sve!
:strelja dedu pogledom dok prolazi pored klupe u parku:
...khm, posle toga sve rek'o Maretu, Mare Kaći i ona na kraju onim ribama. Još kao posle raskinuli Marko i Kaća zbog neke Sanje neke pičke materine....ma daj....
I kako jebote uvek crveno svetlo na semaforu!? Kako nekad ne ubodem zeleno? Možda žele da stojim tačno na ovom mestu? Neko me prati! Eno! Onaj sa prozora me gleda! PRIČA SA NEKIM TELEFONOM! DOLAZE! Čekaj! Ne paniči! Oni me poznaju, znaju šta ću sledeće da uradim, po mome mozgu su pravili ovu šemu...MORAM DA RADIM ONO ŠTO OBIČNO NE RADIM! ŠTA RADIM ŠTO NE RADIM? ZNAM.....moram da nađem nešto da jebem! Odmah! To neće očekivati.
Popularna mišljenja, predrasude i istorijske zablude koje jedan prosečan građanin Srbije gaji prema stanovnicima drugih zemalja i drugim nacionalnostima. Godinama, decenijama pa i vekovima izgrađivana i negovana seksualno-šovinističko-nacionalistička predubeđenja o NESRPSKIM narodima i narodnostima, koja su na kraju i od nas napravila seksualno-šovinističko-nacionalistička govna. Možda bismo mogli da i za to okrivimo sirote Turke i pet jebenih vekova zuluma ili da kažemo da nismo imali sreće na Bečkom Kongresu 1814-te godine, ali ovu specifičnu ''igru asocijacija'' smo sami izmislili, odigrali i na kraju u njoj pobedili. Doduše, ne treba previše da nam bude krivo zbog toga. I bez nje smo poprilično zajebani...
Spontani i ne-abecedni niz stereotipa po nacijama :
- RUSIJA
Dozvolite da započnem sa našom dragom, plavom, slovenskom i ortodoksnom braćom, Rusima. Oni su, naravno, NAŠI PRIJATELJI. Uvek su bili, uvek će biti. Večna ljubav prema njima otklanja svaku sumnju u njihovu eventualnu koristoljubivost. Komunizam, kupovina NIS-a, kvas i vodka, samo su neke od mnogobrojnih dobrih stvari koje smo od njih dobili. Vodka je, normalno, nacionalno piće koje piju svi, od deteta do starca.
- ČINJENICE : Kao ogromna država sa gomilom spoljno-unutrašnjih problema, Rusija nikada ni prema kome nije bila prijateljski nastrojena, sem ako je od toga mogla da ima neke koristi. Takva je sudbina i sirote Srbije a ugovor o izgradnji gasovoda je samo jedan od novijih dokaza da im je zapravo oduvek pucao njihov slavenski kurac za nas. Jebiga, ali tako je. Virus komunizma ne bih komentarisao ali je zato kvas izuzetno zdrav. Što se vodke tiče, ruski naučnici su u poslednje vreme, a sa napretkom forenzike, došli do zapanjujućih ali i očekivanih saznanja da izaziva SMRT pa je došlo do ozbiljnog pada u broju konzumenata iste. Đus-vodku, pak, i dalje ne piju.- ŠVEDSKA
Sve Šveđanke su lepe, plave i seksualno slobodoumne prema oba pola. Nije retkost videti ih kako se na ulicama Štokholma, Geteborga, Malmea ili nekog drugog većeg grada, jebu sa potpuno nepoznatim ljudima ili se pri'vatavaju sa jebozovnim istomišljenicama. Tako je i nastao izraz ''švedski akcioni'', jasno aludirajući na tip filmova za odrasle.
- ČINJENICE: Iako je većina pripadnica ženske populacije u Švedskoj zaista plavokosa, poslednjih godina se, dolaskom Turaka i ostalih zaprežnih naroda u ovu kraljevinu, taj broj značajno smanjio. Nećete ih, nažalost, videti ni kako u javnosti blajve nekom liku ili sisaju bradavice koleginici s posla. Za to, naime, imaju posebne prostorije.- ALBANIJA
Jebeni Šiptari. Muslimanštine koje treba ubiti minimum dva puta, a onda izmasakrirano telo pregaziti još triput. Što je sigurno – sigurno. Potom treba uleteti u Tiranu, koja nije ništa veća i lepša od jedne Čibutkovice, i srušiti sve nezavršene kuće od cigle u centru. To će ih naučiti pameti da se ne kote na tuđoj teritoriji.
- ČINJENICE: Verovali ili ne, Albanija se deklariše kao država katoličke veroispovesti. Prema podacima jedne nezavisne organizacije, odnos Muslima i Hrišćana u Albaniji je 38%-36%. To, međutim, nikako ne umanjuje njihovu ''zločinačku prirodu'' i našu, čini se, genetski usađenu mržnju prema njima. Tirana nije baš najsrećnije urbanizovan grad al' teško da ćete u centru iste zateći ''domaće'' kuće - ako i jedu iz iste zemljane činije, nisu baš toliko zaostali...- BRAZIL
Svi muškarci odlično igraju fudbal a žene su sve odreda sisate lepojke. Znate onaj karneval u Rio de Žaneiru? E, to vam je jedan lepi, veliki GRUPNJAK. Svi se jebu i uživaju.
- ČINJENICE: Valjda smo se do sada svi, a pogotovo naši slavni fudbalski klubovi, uverili u istinitost narodne izreke ''Nije zlato sve što sija'' . Posle dugačkog niza izuzetno neuspešnih akvizicija fudbalera iz Brazila, ( a i cele Južne Amerike ) koji su omirisavši ljuti balkanski vazduh potpuni zaboravili ČIME se šutira prokleta lopta, konačno nam je došlo iz dupeta u glavu da nije svaki fuzbos iz ''zemlje kafe'' Pele, Romario ili jebeni Ronaldo. Sisate lepojke ostaju i dalje nedosanjani san a ta zabluda verovatno ima veze sa životnom željom svakog od nas da, bar jednom u životu, natakne melezkinju. Uššš...- HRVATSKA
Kratko i jasno: sve Ustaša do Ustaše. Kod nas vlada uvreženo mišljenje da svaki Hrvat od trenutka kad se rodi pa sve do svoje smrti, ima u planu da zakolje bar jednog Srbina. Zato ceo život u šteku i drži potencijalni nož za srpsko grlo. Hrvatice, međutim, nisu tako ubilački nastrojene ali su zato teške drolje i kurave.
- ČINJENICA: Iako je Hrvatska sa Hrvatima dugo vremena zauzimala prvo mesto na listi najomraženijih naroda među Srbima, njihova pozicija je danas umnogome povoljnija. Ameri, Albanci i Šiptari sa Kosova, konačno su uspeli da ih stignu i prestignu a to svakako nije mala stvar. Stare rane se, želeli mi to ili ne, ipak zaceljuju ali ne bih se usudio da prognoziram neki prisniji odnos sa njima u budućnosti. Sem onog kurtoaznog, naravno.U sledećem delu saznajte nešto više o stereotipima prema Italijanima, Nemcima, Faranima i ostalim ne-nebeskim narodima.
Recenica iz crtaca sa Duskom Dugouskom gde je upotrebljena bukvalno; u govoru se upucuje nekom ko se mesa tamo gde mu nije mesto i pametuje iako ga niko nista nije pitao, nicim ne doprinoseci situaciji.
Ja: Sto sam gledao sinoc dobar film, sa Kegnijem...
Drug: Belo usijanje! Gledao sam i ja...
Lepilac: (ulece iz stotog plana) U bre, to ono crno-belo! Kako bre mozete to da gledate, praistorijsko?
Ja: (pokusavam da ga ignorisem) Kako dobro ono na kraju, kad vikne 'Vidi me mama, na vrhu sam sveta', covece koja scena...
Drug: Znam, to je ono, jedna od najcuvenijih recenica u istoriji filma, klasika...
Lepilac: A ti si kako neki filmski strucnjak, pa znas?
Drug: (takodje pokusava da ga ignorise) Ma nema, Kegni je za krimice dusu dao, tu nema boljeg od njega do danas...
Lepilac: Sta ste bre zapeli, film pa film, daj pricajte o necem normalnom...
Ja: Je li bre, jel' lepim ja plakate po tvojoj kuci?! Daj zaobidji vise, idi bacaj jo-jo ili nesto, samo idi!
Izgovoreno maznim glasom od strane devojke, znači samo jedno, češkaj me i tu malo i svuda po malo i vodi ljubav sa mnom, i svašta nešto, ali na fin način.
- Mićo, češkaj me tu malo...
- Češ češ (u mestu)
- I ovde malo i šaraj malo...
- Što ne kažeš tako (i veliki šmekerski osmeh)
Sinonim za muški polni organ. Služi I kao mera donacije jednog političara žrtvama poplava.
- Tomo, jel si donirao nešto? Hnjo, hnjo, hnjo... Bar neki litar radže?
- Jesam... Dao sam im od sake do lakta. Pišaj po sirotinji!
Najveći pokazatelj nečije načitanosti i rečitosti. Ova engleska reč se toliko ustalila u narodu da su ljudi zaboravili šta je podrazumevano, fabrički podešeno. Ranije su je koristili samo programeri, koji sada proklinju dan kada su je uzeli u usta!
Baba u banci: pa ja sam mislila sinko da je onlajn banking po difoltu sastavni deo tekućeg računa.
Najkmen: znaći brate, ovaj auto znaći, po difoltu sekund ipo do stotke!
Profesor: ta funkcija vam po difoltu numerički rešava diferencijalne jednačine.
Izjava iskusnog i vrsnog vodiča ljubavi, kada nakon kratkotrajne apstinencije, nadje damu sa kojom će podijeliti nezaboravnu noć.
-: Rekoše mi da si savatao onu malu Milanovu. Premiju si ubo brate. Spavate li?
Dejan: Nismo još. Nećka se , ali ja se dobro držim. Mislim, tek smo dva dana zajedno. Mada zvao sam je kod mene noćas.
-: I doćiće? Zna li šta je čeka?
D: Naravno. Nabavio sam i defibrilator, da je oživljavam, ako bude trebalo.Kad ja završim sa njom, poznaće je samo po zubima.
Novčana nadoknada za obavljeni posao, iz mjeseca u mjesec, godinu po godinu. Nije nešto ali čovjeka veseli.
- Kapne li ti što na tom novom radnom mjestu?
- Bude.
Evro gol postignut u PES-u ili FIFI.
Aca: Opa, idemo 1:0, pišaj po sirotinji!!!
Baki: Ajde ne seri bre, usralo te!
Aca: Šta usralo, ovo je za sačuvati!
Kada nešto ide poprilično glatko, bez nekih poteškoća i prepreka.
- "Mali, kako ide taj faks?"
- "Ma k'o po loju... očistih godinu u junu, sad celo leto uživancija!"
Automatski bolje. Film koji nosi ovaj epitet na IMDBu uvek fasuje koju zvezdicu više, profesionalni kritičari svršavaju, a u neformalnim razgovorima predstavlja nenadmašiv argument. Jebi ga, nema zajebancije, nekom tamo Ruandancu su stvarno odsekli jaja i njegova žena pati zbog toga, nije to nekakva izmišljotina nadarenog scenariste.
- Si gledo Hotel Ruandu?
- Misliš Šindlerovu Listu 2?
- Šta, kao, ne sviđa ti se?
- Ne.
- Ali, film je rađen po istinitom događaju!
- Pa?
