Posle par pića preći na meze. Nakon pravljenja podloge, neophodno je napraviti pregrade kako bi objekat bio upotrebljiv. Poželjno je unošenje što masnijeg pečenja, kako bi se dobro podmazali. Bukvalno da curi niz bradu. Bonus poeni za četnikušu i sapunjaru ukoliko dođu pod ruku. Nakon pregrađivanja pristupa se daljem oblokavanju do nove pregrade ili do fajronta.
-Mićo kamo ono balonče vina što sam doneo iz tazbine?
-E da si ti meni živ i zdrav, ja sam to popio još kad si odneo sarmu.
-Leb te jebo, kako te nije uvatilo? Prošle godine sam kuma skidao grabuljama sa duda.
-Pa vidi Đuro tvoj kum jeste pijandura, al nema tehniku. Ja napravim podlogu pre nego što se uvatim za flašu. On napravi salto preko praga i ljosne o ledinu ko govno. Nego mnogo si se raspričao, davaj onaj prepek što si sakrio u senu!
Crtani junak koji postoji da bi zaglupljivao mlade narastaje. Ima tik da svaki put kad klimne glavom vrat mu se usine i neartikulisanim pokretima pokusava da ga smiri. Radi kao propali neregistrovani taxi vozac u gradu igracaka.
prijatelji:
G-din Klimavi-Seoska pijandura
Maca Roze-Nafurana picka
Maca Tesi-Lokalna kurvica
Gegavi-Glupi pandur
Usko-Filozof koji uvek resi sve probleme
Goblini-Banda iskusnih lopova koji prave zlocine samo iz dosade
Lutkica Dina-Afro-amerikanaka uvezena sa Kube i zaposlena kao diler sa paravanom-prodavac igracaka
Majmunica Marta-Cigancica koja proziva sve zive
...
Zapinjati za razne stvari u hodu i krivudati levo-desno. Najčešće basaju ljudi koji su popili koju turu više. To piće što popiju im dođe kao uspavanka za njihov centar za ravnotežu. Zbog toga počinju basati i posrtati kao da su se vrtili na ringišpilu čitav dan.
- Opet ova pijandura ide... Gledaj sad kad počne basati. Znači čovek je non-stop naroljan. Prošli petak kad se vraćao iz one dole seljačke kafane, zakucao se u uličnu rasvetu. Al' ništa njemu. Ne znam stvarno od čega je taj čovek... 'Ladno on samo nastavi dalje kao da ništa nije ni bilo...
Izraz, koji, i ako se to na prvi pogled ne bi moglo reći, nema nikakve veze sa selom. Može ga koristiti svaki čovek bez obzira da l' je sa sela, iz grada, iz Beograda, unutrašnjosti ili sa Kosova.
Naime, izraz služi da se izbegne korišćenje eufemizama, to jest da se stvari nazovu pravim imenom.
- Brate, svidja mi se ona Jelena, a pošto je ti znaš reci mi kakva je ona devojka?
- Pa, dobra je ona, samo eto malo je slobodnija.
- Kako to misliš "malo slobodnija?"
- Pa eto, voli slobodan život, neobavezan seks i tako to.
- Brate, u mom selu se to kaže kurva.- Aj na pivo, prodao sam juga Miletu čepu za cveklu, 300 mi dao sada a još 200€ mi daje kad primi platu. Dobar neki čovek, samo mi se čini da voli da popije.
- To tvoje "voli da popije" se u mom selu kaze pijandura. A šta misliš, što ga zovu Mile čep? I platiću ja pivo, pošto ćeš od tih para dobiti samo kurac da isteraš oči.
-E jbg...
Imaginarni metak koji te spiči pravo u srce junačko i od njega pravi srce udovičko, rušeći temelje detinstva stvorene od čačanskog čipsa, Liu Kangovog fatalitija i Luisa Nazarija da Lime, od milošte među narodom prozvanog Ronaldo. Razjeb je uzrok onog šugavog osećaja koji ti se javi kad vidiš kako je Terminator evoluirao u Guvernera Kalifornije, oženio se grabuljom i pustio stomačinu Petra Božovića. Kad sretneš najjaču ribajlu iz srednje a ona izgleda kao da jede koncentrat i ostale komponente, samo što ne krene da rokće, ima šljivu ispod oka i pritom vuče dva plačljiva žgebeta dok u supermarketu traži najjeftiniji prašak za veš. Kad vidiš kakva je šlajmara postao Bora Čorba. Kad saznaš da onaj lik što viče 'a gde je pečat?' nije trolmaster nego obična pijandura. Kad prestaneš da pratiš voljeni klub zato što je neko cirkuskog majmuna, za kog Milija Babović tvrdi da mu je sin, ubedio da ume da igra fudbal. Kad sa roditeljima gledaš priloge o vunderkindovima na Dnevniku, Kvadraturu kruga o šesnaestoro dece koja žive sa bolesnom babom, otac im se udavio u baruštini kad se pijan vraćao iz kafane, majka im pobegla sa poštarom, a oni su svi odlični učenici dok istovremeno osećaš kako te svaki roditeljski pogled seče kao nož jer počinju da sumnjaju da će od tebe ikada biti nešto. To ti je, rođače, razjeb.
- Ladno moćni rendžeri, au od kad to nisam gledao. Hahaha evo onog crvenog, kako se beše zove.... Adam? Nije bre Adam, Adam je zeleni valjda... Džejson bre! Da bre, Džejson jebeni! Što sam se ja kao klinac tripovao da sam crveni rendžer. Eeeee, kako nam je ekstra bilo tada, a šta ova deca danas znaju, pitam te?
- Čoveče, ne znam kako da ti kažem... Crveni rendžer je fegetaš jebeni, taj glumac je toliko pukao da je počeo da glumi u gej njavi i kolje se pod rep za petsto dolara po sceni, ako ne i za manje. Lik je derpe, čoveče, svo vreme ti je idol bio furundžija.
- Oh...
To je ona osoba koja te upozna sa celom tvojom porodicom i objasni ti ko je kakav...
Posle par godina braka kad su došla deca i besparica.
- Majka ti je seljanka,a otac pijandura ( svako jutro popije rakijicu )
Onaj tvoj brat je jedna nepristojna svinja,a ni žena mu nije bolja, parazit, a o sestri bolje da ti ne pričam kakva je sponzoruša. Videli su je kako... bla bla bla...
- E baš ti hvala što me upozna sa familijom bližom i daljnom.
Pa nisam ni znao kakvi su majku im...
Skitati stalno, vucarati se po gradu. Lutati, ići kojekuda, smucati se okolo bez određenog cilja.
-Brate, gde je Lošmi, treba da mi završi neki poslić?
-Nemam pojma, mora da je tu negde, landara okolo po običaju.
-I on više pretera sa tim tumaranjem, ne moš čovek da ga navata nikad.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kevo, si videla ćaleta negde?
-Poslednji put je bio kući pre 5 dana, verovatno landara po kafanama kojekakvim, pijandura! Kuku mene, jadna li ti sam sa njim.
Po Zaratustri, osnova svakog uživanja sastoji se u slatkom iščekivanju, odnosno odlaganju nekog čina koji će vam doneti ekstazu. Pričao mi je, nakon jednog njegovog padanja kroz vreme, neposredno pošto je sišao sa planine,dole u pivnici, na Keju, mislim da je i Niče bio sa nama, kako mu se ne svidja točeni Jelen. Kaže da je on više za Haomu, ali, jebi ga, o ukusima ne vredi raspravljati. Elem, kaže on da nas samo nestrpljenje jebe, pa ne dočekamo pravo uživanje. Da bi Ničeu i meni to što plastičnije objasnio, ispričao nam je priču, koju ću ja pokušati da vam prepričam. Ona otprilike glasi ovako:
" Smara se vrabac jednog sunčanog popodneva, na grani, kad snimi crva
kako puzi uz drvo. Razmišlja da li da ga pojede odmah, ili da sačeka da se crv prvo najede jabuke ka kojoj je krenuo, misleći da će tada sigurno biti sočniji, i odluči se za ovo drugo. Čeka tako vrabac i zadovoljno cvrkuće. Njegov cvrkut privuče mačku,koja je lenjo ležala na krovu šupe, tik uz drvo, i ona primeti vrapca. Bio je tako zanesen pesmom da je mogla odmah da ga proguta. Međutim, videći crva kako ulazi u jabuku, sasvim pragmatično, zaključi, da je bolje da sačeka da prvo vrabac pojede crva, samim tim će i on biti sočniji, pa da ga tek tada pojede. U tom momentu vrabac se približi crvu, mačka se približi ivici krova, okliznu se i upade u bure puno vode, koje je stajalo ispod."
Da je ona pijandura, Niče, bio budan, ili malo trezniji, on bi to sigurno zapisao, pa ne bih ja morao da se patim, ali svejedno, sada znate i vi.
Ako se nadješ sam u društvu starijih ljudi, velika je verovatnoća da će oni svaku tvoju radnju, na ovaj ili onaj način povezati sa tvojim seksualnim životom. Bez obzira da li si prekaljeni bačje, ili i dalje nevini igrač vorkrafta ili kakve slične pizdarije, ego će ti porasti, jer će oni dugo vremena pričati o tvojim šatro prcačkim poduhvatima.
Situacija 1:
Pecanje. Oko tebe nekoliko starijih ljudi. Svaki je uhvatio po nekoliko riba, jedino je kod tebe plovak umro. Još k’o za inat omašiš par kontri. Prvi matorac počinje:
-He, he, vidi ga mali! Ništa danas da uhvati. Garant je sinoć istresao skituljka.
Ostali pecaroši: ho, ho, ho! Jeste! Mali je prc’o, ko bog! Zato mu i ne grizu!
MALI!
-Da?
-Jel ga grizla sinoć, a? Hohoho!
-Ovaj... da, jeste! Baš sam je odradio, onako momački..
-Eto! Kažem ja! Mali jebe, a ne ko mi! Meni se nije dig’o još od Preobraženja..2:
Kartanje. Oko tebe nekoliko starijih pijandura. Igra se raub. Žešće si loš, prešišao si broj cipela.
-Šta je mali, jebem mu nedjelju?! Ne ide, a?
-Slabo danas..
-Ma šta slabo, posle ovoga da ideš do devojke i da je istamburaš! Kad te toliko neće karta, mora ljubav da te sere.
-Hm... da, evo baš ću sad, posle ove partije da je iskurabecam. U pravu ste.
-Jašta bre! Znam ja, kad me karta nije išla, ja sam jeb’o ko mutav!
-Ihaj, ala će mali da je oprca. Vidim ja po njemu, taj prvo jebe pa onda ljubi. Tako treba mali, tako! Joj, kad se setim kako sam ja u tvojim godinama...Kako god okreneš, ti si u njihovim očima alfa plodnik. I briga te...
Redovna i, nažalost, neiskorenjiva pojava među pripadnicama lepšeg pola - kategorizacija muških jedinki na osnovu predrasuda i svrstavanje istih po principu ''svi u isti koš'' u jedinstveni skup gadova, smradova, prostaka, pijandura, siledžija, impotentnih i Bog samo zna čega još, u narodu poznatiji pod jednostavnim i odomaćenim nazivom – MUŠKI. Poznato, zar ne? Izmešanih osećanja, u afektu i pomirene sa sudbinom, žene su stavile večnu anatemu na sve što ima bradu, skrotum i voli fudbal, iako svesne nepobitne činjenice da bi život bez opisanih ''nakaza'' bio nemoguć, u najmanju ruku NEINTERESANTAN. I već ih čujem kako naoružane zaraznim refrenom ''Svi muškarci su isti'' i nadajući se životnoj mudrosti u jednoj od dužih epizoda 'Sex&City-a', po ko zna koji put grakću jednu te istu pljuvačku ariju: ''ONI lažu!'', ''ONI piju!'', ''ONI varaju!'' i tako u nedogled, kao perpetum mobile. U čitavoj stvari, međutim, najviše boli to što zbog zanemarljivo malog broja tih ''muških'' koji svojim sramotnim ponašanjem ruše još od vremena Adama građen ugled muškog roda i koji su jedini odgovorni za fenomen iz naslova, trpimo MI - pametni, lepi, vrli ( objasnih, složićete se ), verni i požrtvovani muškarci koji ne podriguju, ne prde i ne traže analno. Ipak, da ne preterujemo. Mi muškarci smo rudimentarna bića, lovci, vojnici, prehranjivači porodica i od nas se ne može očekivati poetičnost, suptilnost i oduševljenost ponudom cvetnih bruseva prilikom šopinga kod Kineza. Za to služi najbolja drugarica ili eventualni gej prijatelj. Bilo kako bilo, ovakvo stanje stvari se nikada neće promeniti. Bar ne dok postoje žene sa jedne a muškarci sa druge strane. Hajde, umuknite već jednom...
Rekle su...
...o MUŠKARCIMA :
Ana ( 21 god., student medicine ) : Sve gad do gada!
Milena ( 35, diplomirani pravnik ) : Džukele. Sve TO treba pohapsiti pa na robiju.
Sneža ( 46, domaćica i majka dva sina ) : Da sam znala, nikad se ne bih udavala.
Radojka ( 65, penzionerka ) : Pu, daleko im lepa kuća!
GaldinatraXC ( /, sa planete Bilibobtornton, galaksija Andromeda ) : #$%&%U redu je. Shvatili smo.
Enormno veliki stomak kod muškaraca, nastao prevelikom konzumacijom piva i manjkom fizičke aktivnosti.Inače Tabarka je veliki sud pun vode u kojem se rakija hladi pre nego što dospeva u bure.
( otac sedi u fotelji i gleda utakmicu , dok se maleni sinčić igra na podu)
- E mali dodji vamo,daj tu tvoju čašicu da ti tajo sipa nešto.
- Tata a šta je to?
- To ti je eliksir da postaneš veliki.
- Kao ti tata?
- Aha.
- Ali mama kaže da si ti jedna velika pijandura, i da ti je stomak zbog toga veliki..
- Pusti ti mamu mama nema pojma..
- Ženo donesi još jedno pivo da oladim tabarku..
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi onom tabarku,ne može da udje na vrata.
Izraz kojim te baba ili deda upornu ubeđuju da ostaneš kod kuće jer je isuviše kasno, mračno a napolju, kako oni kažu ''vrvi od ološa''.
Ja : Baba, idem ja malo napolje. 'Ajde ćao.
Baba : Gde ćeš ti u ovo doba?
Ja : Pa idem malo sa društvom, u kafić.
Baba : Sad ti je deset sati. Mrkli mrak napolju.
Ja : Pa šta?!
Baba : Napolju ima svakakvih budala i pijandura. Jel treba neko da te ubije?!
Ja : Baba, imam 16 godina. Umem da se staram o sebi. A u ostalom, baš će neko da čeka posebno mene, da me izudara.
Baba : Dobro idi onda. Ali ako dobiješ batina, nemoj mene da kriviš, da se nisam brinula o tebi.
Ja : Važi. Ćao.
ogromno polje ... na polju je u zemlji zabijena bandera visine jedno 5m ... pitate se zasto? Sve u svoje vreme ...
Sa jedne strane dolazi kung fu majstor (negativac) on koristi tehnike "unezvereni tigar", "poludela bogomoljka" i "krava koja se rita dok spava". Obicno ima dugu kosu za koju bi mu svaka devojka zavidila, bradu i ogromne obrve (naravno sve vec osedelo)
Sa druge strane dolaze ucenik i njegov ucitelj. Ucitelj spazi negativca i pocinje da mozguje ... seti se da mu je ovaj pre 3 veka ubio sestru, silovao majku i caletu razbio budilnik ali posto je sad ostareo i nemocan on salje ucenika da ga razbije ...
Ucenik na pocetku borbe nema pojma o zivotu ... dobiva batine i izgubi naaaaajmanje 6-8 litra krvi, sve dok se ucitelj ne umesa i pocne da mu prica kako da najbolje primeni naucene lekcije koje su se vec 45 min provlacile kroz film do ove scene. Uz dodatne fore kao na primer ... zlikovac ima slabu tacku ... ako mu nabijes palac prst u levu rupu nosa a drugom rukom udaras po pupku, konstantno pokusavajuci da mu ne das da levom nogom dodirne tlo, on mora da izgubi.
U jednom trenutku zlikovac ne moze vise nista osim da iz cista mira napravi skok (molim lepo ... i stojeceg stava) i da stane jednom nogom na BANDERU (evo je bandera sad) i da se cinicki smeska ...
Onda dolazi druga faza gde ucenik polako shvata stos i pocinje da sklapa neke njegove tehnike. "luckasti konj" razbiva "unezverenog tigra", "pijandura sa paklenom pesnicom" je 10x efikasniji od "poludele bogomoljke" a tehnika "krave koja se rita" je i ovako i onako vez izasla iz mode.
Tako da na kraju ucitelj i ucenik nastavljaju svoj put. Prebili negativca ... a ako se film svideo publici moze da se desi da izadje i nastavak
Dodatak: zvucni efekti ... fuuuu!, tuuuu! (ova dva idu ako je oruzje u igri, cesto mecevi ili koplja), pao!, ta!, tum!, ca! (pesnice i noge), tak!, donk!, klak! (drveno oruzje)
Muškarac između majke i žene. Da moja žena sada ovo čita pitala bi me zašto nisam napisao "žene i majke" verovatno. Nema sitnica, i redosled je bitan a ne krupnije stvari. Večita borba između dve strane, čekića i nakovanja, za prevlast nad mužem ili maminim sinom. Ko je čekić a ko nakovanj je manje bitno, bitno je da udaraju jedna po drugoj lakom i teškom artiljerijom, iz zasede i frontalnom paljbom, dok između njih stoji muškarac, najviše pogođen njihovim bombama i granatama.
Koja bolje kuva? Koja pegla pantalone na crtu i koja koristi mirisniji omekšivač? Koja te je više puta tuširala ladnom vodom jer si malo preterao sa špicerom kod kuma? Zajebana pitanja, ali ne kao obična, ženska zajebana pitanja tipa "jel mi veliko dupe u ovoj ciklama suknji?". Kada pomisliš "koji moj je ciklama" pa se zajebeš i odgovoriš potvrdno sigurno ćeš apstinirati neko vreme(koje zavisi od toga koliko si sposoban da je obrlatiš) ali ako kažeš da tvoja mama bolje kuva slatki kupus sa mladom teletinom sjebao si se gadno. Ne postoji pridev da opiše koliko si se sjebao. A opet ako majci kažeš da tvoja žena bolje kuva bićeš nezahvalno govedo i pljunućeš na sve one sutlijaše koje si jeo direktno iz šerpe. I tako dan za danom, godina za godinom ko ima sreće da potraje(ili nema?) trpiš, balansiraš, opanjkavaš jednu pred drugom i moliš Boga da te ne uhvate u mašinu kada su obe prisutne.
A ako živite svi zajedno, onda sipaju u tebe kao u nerotkinju. Sve u svemu jeban si. Iako ti po pravilu ništa nisi kriv a i nebitan si u ovoj borbi. Ali...postoji nada! Ako uspeš da ih složiš oko neke stvari, ako ih nateraš da razmišljaju slično možda možeš da bos prepešačiš trnje i žar i nađeš mir da gledaš fudbal i pečeš rakiju nedeljom. E, ta stvar je muškarac sam i njihova ljubav(jebiga i to ako imaš sreće!) prema njemu, a i to da obe misle da si pijandura, kockar, ženskaroš i npr neodgovoran.
Porodični ručak:
majka: Što ti je ukusno ovo snajo...
žena: Hvala, to mi je novi recept.
majka: Samo...ja ovo prvo malo propržim pa dodam malo luka...
žena: Pa ja spremam ovako a i moj Saša ovako više voli...
ti: (u sebi) E do kurca, što sam jeo jeo sam.
majka: Moj saša više voli na moj način. Znam ja, ja sam ga od kile podigla!
žena: Da ga pitamo, Saša jel da da ti se ovako više sviđa?
ti: (pogledaš ćaleta u oči) Ćale, donesi bre još litar vina da zalijem ovo, šta si se stiso viš da oću da se zadavim! (majci i ženi) Ma ja bre vas obe volim, ne znam šta bih bez vas! Sada bi ustao da vas dignem uvis nego mi se nešto muti pred očima...
majka: Sine, pa ti si opet pijan...
žena: Čudo jedno! Pije svaki dan kao da svaki dan sina krsti!
majka: Ma oduvek je takav...e, a znaš kada je bio mali pa...bla bla bla
Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:
He-he vidi je kako postaje sad polako gola... op op op i evo je cela je gola... ah ovo nikad neće da dosadi...
Nego da vidimo šta ovde lepo ima za bata Krstivoja: ♪♪ra, ra, rakijo... ra, ra, ra, rakijo... ♫♫ Pu! Đubre domarsko, maznulo mi rakiju iz šteka... i to paz majku mu onu najbolju uzelo sve mu jebem brkato ogaravljeno ugljem... pa de baš onu iz Poskurica, 700 dinara sam dao onom baksuzu istoričaru sve i njemu jebem... Ništa, srećom dole ona pijandura iz Otoa u atomskom skloništu čuva onaj viski što ukro direktoru iz kancelarije... li možda da svratim do kabineta za likovno onaj hipik slikar uvek ima piva kod sebe... o jebem ti školu i državni poso, gde nama lako, seru ljudi samo, evo već ponedaljak popodne a ja trezan ko sirće...
- Nastavniče, nastavniče, Milan me uhvatio za dupe kažiiiiteee mu!
- Šta, khm khm... Milane, ne vataj za dupe!
- Ali, nastavniče, izaziva kučka!
- Ako izaziva vataj onda, sve joj jebem, vataj kučku... ajde igrajte fudbal, evo vam lopta, donesite je posle... Eeeeeeej, vrati tu loptu, ta je nešto izduvana... uzmi ovu ovde...
Skup obrazaca ponašanja i moralnih vrednosti beznadežno neshvatljiv zapadnjacima, još gora zabuna se postiže ako zapadnjak pokuša o tome da snimi film.
Zovem se Taka i tradicionalno sam vaspitana japanska udovica. U mome domu živi ubica mog muža, štrokava američka pijandura koji se besramno šlihta mojoj deci kako bi mi se pred kraj filma uvukao u kimono.
Kao svaka uzorna japanska domaćica ja vredno brinem o nekulturnoj američkoj barabi, kuvam mu, perem prljave gaće i smeškam mu se ponizno a u retkim trenucima predaha otrčim kod brata i molim ga da mi dozvoli da sebi oduzmem život jer taj zulum više ne mogu da trpim.
Brat moju molbu odbija a zatim uverava neokupanog bradatog varvarina kako mi je čast što ga dvorim u svom domu iako za ručkom moram da serviram duple porcije miso supe kako bi lakše proterali prinač koji nam zastaje u grlu od njegovog smrada.
On se polomio k'o nikad da sredi vaš katastrofalni kvar na kolima, jer vam je pored njega, crkla gurtna i fichafner. Uvezao je najskuplje delove iz Nemačke i obavezno bi vam to u drugoj radnji papreno naplatili. I toliko je pošten čovek i domaćin, jelte, da vas na kraju ljubazno ponudi i rakijiom.
-I majstore, kol'ko će to da košta?
-Pu jbm li ga, šta znam. Ove jebene štichofne sam ti dao moje, jer su tvoje baš bile izdrkane, uzeo sam ti nove armotizere iz Austrije, jebali su me po carini kao beba zvečku. Al' jebiga, naprčio sam im se mamice posle. Došli ovi njihovi sa Toyotom, nešto se uzjebao motor, boli ih kurac da održavaju. Nego, da te ne jebem više, brat bratu majka mu stara, daću ti za 120 evra, ali u drugom servisu bi te silovali za duplu cenu, majku im lopovsku... Pogotovo onaj pijandura Steva dve ulice odavde, na ključ ga nabijem...I aj da zalijemo po jednu ljutu! Ženo, vuci dupe ovamo, pizda ti materina, vidiš da imam mušteriju!
U zadnjoj kući, u ulici, iza trošne ograde i u vreži ladoleža i mahovine, prozora starih i ispalih iz svojih ležišta punih larvi, u dnevnoj sobi, bez jednog zida, sedi Đura Jakšić u starom kaputu iscepanom, poguren i taman. Sedi i lista nešto na telefonu, gleda na fejsu slike svoje propale kuće i cokne po neki put besno i opsuje gadno.
...
Nadežda je trenutno izašla, na ona gornja vrata, koja nisu stalno tu, ali kad su ovakvi oblačni dani sa onim prozuklim suncem, pojave se bledo i ona gledajući u to južno dvorište, gore, gde raste razno bilje i pesak ostao posle davne gradnje već urasao u detelinu i neke morske trave na suvom.
U pesku Nadežda pročeprka neku školjku koja je bila davno meze mezozoika, oblutak neolita ili zarđali ekser skorijih vremena; tako nešto joj uvek treba, pa se zatetura dalje da probere malo vrednog korovja, skoro nestalih, sa sitnim cvetovima.
Promrmlja, opsova nešto, pa nastavi dalje, podiže jednu trulu jabuku i ona nesta u njenoj ruci pre nego što je ušla u kuću sada, čini se, skroz obasjanu.
Nadežda je obična baba: ima neku svetlu kosu koja viri ispod marame, lice više neprijatno nego prijatno i niko joj pravu pripadnost još ne zna: neutral good chaotic neutral, neutral evil ali to se i ne može saznati, barem dok se ne završi do kraja.
Međutim ima tu i jedna zvrčka, jedan končić koji može da krene, i da pokrene.
Kada se vratila Đura joj podviknu:
- Gde si ti sa tim drvima smrzoh se ovde baterija mi se brže troši, kakva je ovo kuća punjač nema gde da se prikači o sve ti jebem gde me i vratiše i život ovaki, pu, tri minusa mi Laza Kostić dade za redom pička romantičarska!!!Nadežda samo promrmlja al da Đura nečuje:
Eeee i to mi je domaćin neki, novembar mesec on drva još spremio nije... pijandura, dobro kažu ljudi... i začkilji na njega pa opet kao imajući nekog razumevanja... I nesta u donjoj, nekad gostinskoj sobi ...Kažu da je Nadežda poreklom iz Rusije, mada je ona sama jednom rekla da je tri četvrtine Sprkinja... Ko će ga znati... al da baje, baje i to ću sad da ti isprič...
Majstor da sakrije nekoga ili nešto tako da ne mož' to ni detektorom da nađeš.
- Uh, al' si skenjan!
- Ona moja kopala po kompu i našla mi pornjavu. Sve obrisala! Godinama sakupljanu, po ličnom ukusu sortiranu i biranu. Pet godina mukotrpnog rada, buljenja u ekran i stiskanja miša levom rukom u nepovrat! I još mi se najebala keve perverzne, kako kaže. Kako li je našla folder, zavlačio ja to po najcrnjim budžacima harda, krio ekstenzije...
- Ja to uspešno krijem od one moje već sedam godina na desktopu.
- Kako?! Jesi normalan to tu da držiš?
- Vidiš, na to razmišljanje se i oslanjam. Folder se zove "godišnji planovi" sa podfolderima po mesecima ili kao "za inspekciju", "izjave", "usrane brojke"... I sve to rar u raru da joj se zavrti u glavi. A po tim budžacima namerno otvorim foldere sumnjivog naziva kao "domaćinski" da ima čime da se ona zanima i ubacim slike pijandura i slične gadosti.
- Neveruem!
- Ako nešto hoćeš da sakriješ, stavi to na vidno mesto i kaži da je nešto drugo. To me podseti... Daj tu flašu iz hodnika, bliži si, što na njoj piše "antifriz" da ti pokažem kakvu prepečenicu pravi moj deda pod stare dane!
Neverovatno, ali istinito. Na svakoj slavi čućete kako su Srbi najstariji narod na svetu i kako smo mi dok su Švabe i Englezi kao zveri jeli rukama kidajući komade mesa, bili teška kultura pa smo imali srebrne i zlatne kašike i viljuške. Sve to je naravno bilo još na dvoru Nemanjića. Onda se naravno na sve to nadoveže priča o Srbima-nebeskom narodu i Caru Lazaru, pa o podeli na Karađorđeviće i Obrenoviće, pa na četnike i partizane...Uz litre špricera, vina i neke domaće brlje, stvarnost i fikcija gube jasne granice i tada sve postaje moguće....Bar u pričama.
Deda sedi u čelu stola i počinje svoju besedu:-Sveti Aranđel, to ti je komadant božije vojske! On ima plameni mač i komanduje ostalim anđelima da idu u rat protiv nečastivog!Pričao mi je jedan čovek iz mog sela, kad je bio mlad upao je u zaleđenu reku i bio je u nesvesti i pao je u komu smrzavajući se.Kaže da mu se javio sveti Aranđel i dvanaestorica Apostola i rekao mu da ne brine da đe živeti još dugo, svaki mu daje po deset godina...
Mladi mu se klibere i pokušavaju da to sakriju, razmenjujući vragolaste poglede...
Deda značajno diže prst i kaže:-Samo se vi smejte, ali ko se Aranđelu smeje, prde mu za dušu...! Ma sve je vas zajebao Tito, jer je ukinuo veronauku u osnovnim i srednjim školama, pa ste svi neznabošci! Jao, sine Dragane kakav si ti to domaćin kad decu nisi osnovnim stvarima naučio!
Sin Dragan kaže starome da ne smara i da je pijandura...Deca se i dalje smeju...
