Nagrada za najvećeg papučara u društvu koja se dodeljuje jednom godišnje. Papučarski pandan 'Oskaru popularnosti'. Nosilac ove nagrade sa sramom nosi etiketu najvećeg.
I nominovani 'Platinastu papuču 2010' su :
- Marko....Marko pored klasičnih restrikcija izlazaka mora da piški sedeći. Čista daska uvek, Marko!
-Boban...Koji je sa dragom odgledao 'Notebook' 456 puta....Smestite se Bobane.
-Jovan...Kome je dozvoljeno da gleda samo jednu utakmicu nedeljno, i to Jelen Super Lige. Ovog vikenda gleda Metalac-Javor, derbi je, kako kaže njegova Slavica, isuviše nasilan.
-I poslednji, i nikako najmanje važan, Janko, koji je spalio celokupni opus Džene Džejmison, na oči svoje ljubljene. Mnogo je bloudžabova spepeljeno tog dana, dragi gledaoci.Glasali ste putem SMS-a, u glasove se uključuje i mišljenje prethodnog šampiona Dragana, sećamo se svi njegovog angažovanja ekipe 'Sve za ljubav', iako je već bio smuvao svoju sadašnju suprugu...I pobednik je .......JOVAAAAAAN!!!
- Zahvalio bih Bogu, i Slavici.SLavicaeaeae! MIR U SVETU! FORZA JAVOR!
Toalet, mesto gde i car ide peške. Zato na prvi pogled i sama njegova upotreba deluje jednostavna. Da nije tako pokazuje komparacija muške i ženske upotrebe istog. Za ženu, toalet je svetinja, dok za muškarca mesto da se olakša.
Muška verzija uporebe toaleta:
Manja nužda:
- Dolazak ispred WC šolje, početak vršenja nužde, nasumično centriranje. Često se dešava i ovo. Daska sa WC šolje se ne podiže. Posle izvršene radnje, ponekad počeša testise i pomiriše ruku. Pusti vodu i ako se seti opere ruke. Ova radnja se odigrava uvek u stojećem polažaju, jer ako muškarac sedi i vrši manju nuždu on ne zna šta da radi sa rukama, ne može da čita novine jer vreme trajanje manje nužde je i suviše kratko.
Veća nužda:
- Sedi na WC šolji, vrši ranju u vremensko trajanju jednakom izčitavanju cele dnevne štampe od prve do poslednje stranice. Posle pušta vodu, ne koristi WC četku i ako se seti opere ruku. Upotreba toalet papira je svedena na minimum.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Ženska verzija upotreba istog:
- Mala je razlika između manje i veće nužde:
- Ulazak u toalet, gledanje u ogledalo od 5 do 15 minuta. Pre nego što sedne na WC šolju vrši detaljan pregled iste. U slučaju da je daska koji slučajem isprskana, vrši se tretiranje iste odgovarajućim higijenskim sredstvima. Za vreme vršenja nužde koriste se razni parfemi da bi napravili prijatniju atmosferu. Nakom završetka, sledi namotavanje toalet papira na desnu ruku i sledi petominutno brisanje. Onda se uzima WC četka, i detljo vrši brisanje šolje. Prilikom vađenja WC četke iz šolje podmetne šaku ispod nje da ne kape. Na kraju obavezno opere ruke.
Sredstvo preživljavanja u nedostatku klime.
+40 Stepeni. Nema vazduha. Ukoliko se otvori prozor nema ga još više. Vrućina. Nemaš para za klimu. Srećom, Rajko donese neki ventilator pre ovih vrućina da pogledaš ako možeš da popraviš. Munjevito se 'vataš šrafcigera i popravljaš makinu. Sklapaš i pališ ventilator. Sećaš se uzdaha muškarca iz reklame za "Probavitu" i praviš isti uzdah u znak olakšanja zbog tog daška nade za manju temperaturu. Rajka ćeš zvati kad zahladi... da se ne muči čovek po vrućini zbog ventilatora, da se cima pola grada u prevozu... ne ide...
Dok si ti u sedmom osnovne jedva čekao mali ili veliki odmor, da s ekipom zaigraš neku društvenu igru, odeš u klonju da ko čovjek ispušiš jednu s osmacima ili izblejiš na hodniku čekajući da naiđe biologičarka sa onim svojim turbo napucanim sisurdama, tvoje vršnjakinje iz prve klupe su imale drugu zanimaciju.
Budnost na času kao na straži pored Prizrena, alijasirotanovićki trud da se u svesku upiše sve identično kao na tabli, samopregorno zalaganje da se iz prve klupe nastavniku iskopaju oči sa vječito podignuta "mogu ja?" dva prsta, nisu ih ometali da za vrijeme odmora ostanu u klupi i marljivo vježbaju svoj potpis koji će u budućnosti svakodnevno koristiti. Buduće doktorke, advokatice, glumice, teniserke...
Za ovu rabotu su često imale posebne sveske, ili su iz redovnih kidale dvolisnice pa kao na traci štancale svoj potpis u nedogled. Nakon što su od više potencijalnih opcija, teškom mukom odabrale onaj pravi model, nastavljale bi sa uvježbavanjem istog do kraja školovanja. Već u srednjoj školi bi na koricama svoje uredne sveske bez ijedne druge packe, ponosno "šarnule" uvježbanim pokretom ruke, a posle taj potpis eventualno ukrasile ponekim cvjetićem.
Na faksu su se ove vršnjakinje razdvojile u dvije grupe.
U prvoj grupi su ostale one dosljedne svom cilju, i njihov dobro poznati potpis mogao si da vidiš među prvima u prijavama za sva predavanja, vježbe, seminare... Ako si neku od njih na neku prevaru uspio da smuvaš, lako moguće da si joj prvi, ali i zadnji, te da će ti ona svoju nevinost naplaćivati do sudnjeg dana u toj mjeri da će ti se činiti kako je čak i njen ćale prošao duplo bolje prilikom odabira bračnog druga.
Drugu grupu čine bivše vježbačice potpisa koje su tek na faksu spoznale čari razvrata i bančenja, jer su do tada bile zauzete raznim solfeđima, odbojkama i folklorima. Ako se malo potrudiš, neku od njih možeš i da kresneš, što ti se kasnije neće uzimati za zlo. Diplomiraćeš prije nje. Ona isto hoće, ako je ne sjebe neka neplanirana trudnoća. Kad naposljetku postane nešto od onoga o čemu je maštala kao šiparica, potpisivaće se već nekako, otkud znam...
Po meni najbolji brend ovog lanca hrane. Odlikuje ga velika povrsina, u koju kada udjete i kada zabravite rezu, koja je uvek u vise nego odlicnom stanju, da ne morate da kenjate u supermen polozaju, jednom rukom drzeci vrata, i davati zadnje atome snage da ne prdnete kao bomba Kragujevka, da vam se nebi smejali svi trenutni posetioci istog, ovaj wc spada u jedno od javnih mesta koja sam kao klinac voleo najvise da posecujem. kao i svako drugo dete, zeljno onog sto ne jede svaki dan, kada god obdijem u MC'donalds-u, posle 2 velika hamburgera, neke vruce pite, pola litre soka od narandze, naravno da se u tom momentu sprema veliki prasak. A vi lepo udjete, sednete, a daska cista, siroka, dok ste bili mali, mogli ste i da upadnete unutra...(no, nije mi se licno desilo, pa ne znam) sa razglasa se cuje neka umirujuca muzika, tipa onog Beautiful maaariaaaaaa, ili don't happy be worry... a govno samo klizne niz svoj tobogan... a osvezivac vazduha radi radnju... a ne kao u restoranima sa tradicionalnim smekom, gde je cucavac jos uvek svetinja, pa kad pustite vodu, a neko bacio u cucavac pola jucerasnje politike, pa kad vas polije po nogama, kao da ste bili u podrumu.
izadjete, ko ponovo rodjeni, popravite frizuru na ogledalu velicine 3-4 kvadratna metra, operete ruke nadrkanim sapunom, i kao slag na tortu, susilica za ruke... ovo je bio fenomen koji pamtim i prepricavam bar nedelju dana posle koriscenja istog... a ne kao u gore pomenutom tradicionalnom restoranu Srpske kuj'ne, gde morate polumasne ruke da obrisete o pantalone ili majicu, sto cete naravno oplakati kad se osusi i kad keva skonta...(ja da ti kupujem majicu, a ti da brises o nju masne ruke!!)
Da me zelja mine, da odem u Mek, u skorije vreme... da udari nostalgija...
Pustiti da neko najebe, a neretko mu i pomoći u tom procesu teškog najebavanja. Nema veze što najčešće dotični nije kriv ili jednostavno nije zaslužio baš toliko tešku kaznu nesrazmernu svojim zločinima. Perverzno zadovoljstvo gledanja drugoga kako se muči k'o jadnik ostavljen go i nenaoružan pred čoporom izgladnelih kurijaka koji se oblizuju može biti moćno motivaciono sredstvo da se pripomogne progoniteljima i da se odgleda neki šou uz grickalice i pićence. A i lakše je svoju mračnu stranu projektovati na nekog drugog i preko njegove grbače oprati vlastitu savest. Uostalom, neko mora biti kriv, a bolje on nego ja, zar ne?
Sudite mu pošteno, pa da ga streljamo.
"Najnovije vesti povodom teške nesreće nastale izletanjem voza iz šina, kada je poginulo 112 osoba. Istraga je utvrdila da je voz ispao iz šina u klisuru usled neispravnosti više od 90% kočnica na vagonu. Krivac za ovaj udes je mašinovođa koji, iako je znao za to i video to u izveštaju inženjera koji je takav voz pustio u saobraćaj, je stavio i svoj potpis na putni nalog i svojim potpisom, koji je zadnji u nizu, dozvolio da voz krene. Protiv mašinovođe će biti podignuta optužnica iako se branio izjavom da je reč inženjera zadnja, a da je on bio primoran da krene iako je uložio protest zbog toga, ali da li će te njegove reči pružiti ikakvu utehu porodicama nastradalih koje ga čekaju na putu od parkinga do ulaska u sud?"
- More, to treba ubiti! C, c, c...
Ne, ovde nije u pitanju ona klasična informacija iz prve ruke, već neka druga vrsta šamara: ona koja predstavlja terapiju za obraz, čast i respekt. Kod "udarca" ovog tipa nema fizičkog bola, kontakta i neposrednosti, već je sav otrov sačuvan u maloj bočici koja truje i bije više od nečije šake. Ali zna da zaboli više od pravog šamara.
Ovakav šamar se odnosi na blamažu većih razmera, na onaj poslednji ekser zakovan u kovčeg nečijeg "voljenstva" i stvari koje mu veoma znače. Udar na jačeg od sebe, konačna pobeda nad njim.
Izraz se odomaćio kod nas poslednjih godina, naročito u domenu sporta. Ne prođe ni određeno vreme potrebno za zaceljivanje rana zbog nekog poraza od Davida a već svi bruje o nekim anonimusima koji su se, oprostite na izrazu, popišali po našem predstavniku. Pogotovo u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu koju najviše cenimo i volimo a, kontradiktorno tome, beležimo najgore rezultate i doprinosimo rubrikama tipa "Prva pobeda ____________ u evropskim takmičenjima nakon 54 godine i to baš nad ____________ (random neki naš klub). Dokle? Postoje i likovi što vole da kažu da je usledio šamar u pravom trenutku jer ako već treba da se izgubi onda bolje sad u grupi (pa makar taj poraz bio i od nezavisne gruzijske "otcepine" - Južne Osetije) nego kasnije u nokaut fazi. Ali, to samo izgleda kao loše spakovan izgovor za neuspeh.
- Kakav šamar srpskom tenisu! Ana Ivanović poražena od anonimne 15-godišnje Ruskinje. Mlada Dnjaza Listina je pobedila nakon borbe u tri seta i ostvarila prvu pobedu u karijeri nad igračicom iz TOP 1850.
__________________________________________________
- Nakon afere "Mala matura", usledio je novi šamar našoj prosveti. Naime, ministar prosvete Srđan Verbić, popustio je pod pritiskom medija koji su želeli da anketiraju učenike osmog razreda jedne škole u Lazarevcu i rezultati su frapantni. Od 25 učenika, koji su odgovarali na pitanje "Koliko često idete u pozorište?", njih petoro je reklo da ide često, 14 da ne ide jer ih smara a šestoro nije ni znalo šta je to pozorište!
Multifunkcinalno biće, koje je u stanju da kuva, pegla, priča sa 3 drugarice, lakira nokte i uspavljuje dete, u istom trenutku, dok je pritiskanje kvačila, ubacivanje u brzinu i davanje gasa - viša matematika.
- Ženo? Zašto mi dvorište izgleda kao Aušvic pod punim kapacitetom?
- Pa znaš, krenula sam do centra autom, ali kada sam krenula, nešto je počelo da škripi i lupa. Pogledala sam i shvatila odmah da ručna nije podignuta. Ali nisam shvatila da je kapija zatvorena.
- Joj jebem ti... Dobro to, ali šta je onoliko krvi u dvorištu?
- Pa kada sam shvatila šta sam uradila, krenula sam napred i pogazila četiri mačeta...
- Kako si jebeno uspela da pokosiš četiri mačeta odjednom!?
- Pa bili su tako na gomili...
- Joj, jebem ti... Dobro, je l' to sve?
- Pa, ne baš...
- O bože.
- Onda sam uzela ona preostala četiri, da ne gledaju ove i ubacila ih kod krmače u obor...
- Joj bože, jebem li ti...
- ... i onda ih je krmača pojela.
- ... majku u pičku.
Svakako jedna od omiljenih manifestacija kod muškaraca koja se praktikuje još od pojave prvih TV prenosa na crno belim televizorima. Apsolutno je nebitno da li su pripadnici družine veliki ljubitelji sporta i zagriženi fanovi raznih timova, pivo, girice ili bilo šta slano i dobro zezanje je glavna poenta jednog ovakvog skupa.
U većini slučajeva je u pitanju fudbal. Pošto smo uskraćeni da nas pišljiva Jelen SuperLiga i razni medicinski fenomeni koji mlataru nogama u njoj počaste dobrom utakmicom, liga šampiona je ono pravo, a još ako je finale, pa to mu dođe prava fudbalska poslastica. Što se ostalih sportova i kikiriki kupova tiče, to je već manje bitno jer sem košarke, ko još gleda rukomet i odbojku ako nije svetsko ili evropsko prvenstvo u pitanju?
Veče opuštanja za jači pol, ali noćna mora za lepši. Još ako domaćin ima samo jedan TV u stanu, često ne izlazi na dobro. Treba izdržati dreku i baljezganje pripitih ljudi, što je ipak lakši deo. Teži deo sledi nakon odlaska balafurdije. Zadimljena soba, prosipano pivo po tek nameštenom stolnjaku, razne gricke po podu, masan daljinac (jer ko će da briše ruke od girica samo da bi prebacio kanal na poluvremenu) i nespuštena daska u toaletu su stvari od kojih se svakoj ženi diže kosa na glavi, a žena k'o žena, pedantnost joj drugo ime. Pošto partner, koji je nonšalantno poleteo u krevet i već počeo da seče drva, naravno namere nema da počisti svinjac, onda su ove spomenute ženkine muke poptuno shvatljive.
- Draga, vidi spremio sam ručak, mora da si gladna. Znam ja, naporno ti radiš.
- Kojim povodom?
- Zar mi treba povod da bih svojoj voljenoj verenici spremio ručak?!
- Šta si zasr'o?
- Ništa, samo ti jedi.- Divan je ručak, hvala ti.
- Nema na čemu. Nego, znaš...večeras je finale lige šampiona i...
- Nećete valjda!
- Pa hoćemo.
- Zar opet ovde? Samo da znaš, upravo mi je preseo ručak! Zašto nekad ne gledate kod nekog drugog, a? Šta ja da radim?
- Pa imaš internet, slušaj muziku, stavi taman neki film da se skida, mislim da je izaš'o dvd rip...
- Zajebi film!
- Idi kod Nene, ionako te zove već nedelju dana da časti za džukca iz Nemačke.
- Boli me pička za usranog džukca, znaš!
- Slušaj ti da ja tebi kažem nešto! Svakog četvrtka ja ovde moram da gledam "Sve za ljubav", a ti ne možeš jedno veče da izdržiš. Izbacivanje iz "Velikog brata" i ono kukanje sa tvojim prijateljicama kad je ispao onaj pešovan Nemeš sam morao da istrpim. Misliš da je meni bilo lako, a?
- To je bilo i prošlo.
- I ovo će da prođe i zato ne pravi frku. Evo pristaću da okrečimo sobu u žuto.
- Držim te za reč.
Ovo su sve nazivi za ljude koji koriste toalete sa šoljama, bez daski (Primeri iz SD Karaburma)
Novinari:
Ljudi koji pod jednom miško nose toalet papir, a pod drugom novine. Novine im sluze da oblože wc šolju (mesto gde bi trebala da bude daska) i na njih da sednu.
Skijaši:
Ljudi koji se natrće iznad wc šolje i pridržavaju se za sopstvena kolena da ne bi seli na wc šolju i pokušavaju da održe ravnotežu.
Planinari:
Oni koji se popni na šolje i na njima stoje dok ne obave posao.
Spiderman-i:
Oni koji se jednom rukom pridrzavaju za zid iza sebe, malo ispod vodokotlića, a drugom drže vrata da neko ne udje, a sve to rade u polu-čučećem položaju.
31.Decembar 20:00 - ??:??
Pocetak Novogodisnjeg slavlja,nekoliko piva kasnije pokusavas da odvojis neku ribu,ali bez uspeha.Utehu pronalazis u picu.Popio si nekoliko litara piva.
1. Januar ??:??-19:30
Treznjenje i lecenje mamurluka na brzinu.
20:00 - ??:??
Ponovo pokusavas da odvojis nesto.Salje te u picku materinu posle nekoliko recenica.Jos zesce napijanje,nestalo piva,preslo se radzu.Bacanje pegle.Jos opijanja.
2. Januar - 6. Januar
Treznjenje,lecenje mamurluka.
7. Januar - Bozic
Pijes kao pravi 'riscanin.Radza presusuje,fukcije tvoje jetre pocinju da se gase.
7. Januar - 13 Januar.
Ponovo se treznis i lecis mamurluk.
13. Januar 20:00 - ??:??
Evo nas ponovo!!!Naravno ovo je PRAVOSLAVNA Nova Godina.
Pije se kao da sutra ne postoji.Ribe i ne diras.Pored radze u pricu ulaze vina,vinjaci,konjaci i ostala zestoka pica.
14. Januar ??:??-19:30
PONOVO treznjenje na brzinu.(Veceras je repriza,mora ponovo da se ide zato sto je prosla noc sve u magli.)
14. Januar 20:00 - ??:??
Sada pijes k'o Srpski Rus koji je pravi 'riscanin i muskarcina bez premca.U venama imas vise alkohola nego krvi.Cini ti se da si uspeo da prevedes neku ribicu.
15. Januar ??:?? - 12:00
Budis se sa glavoboljom kakvu ne pamtis.Pored tebe je neki skrndelj.Gadis se samom sebi i tiho i oprezno,da ne probudis cudo koje si sinoc smatrao vrhunskom ribom,skupljas svoje stvari i sunjas se ka vratima.Podna daska skripi.Skrndelj se budi i krestavim glasom te zove da dodjes da se mazite.Vristis i bacas se ka vratima.U hodniku bacas peglu i padas u sopstvenu povracku.Pronalaze te ortaci i nose te do gajbe.
15. Januar 12:00 - 19. Januar 15:00
Konacno si se ratosiljao glavobolje i mamurluka.Mobilni ti je tokom zadnja cetiri dana neprestano zvonio.Nisi se javljao.Menjas broj.
20. Januar 08:00
Gotovo je sa praznicima.Vracas se na posao/fakultet/u srednju.
Univerzalno i efikasno opravdanje za bilo koji propust, glupost ili zlo koje napraviš. Izaziva čitav spektar reakcija, od sažaljenja do još jednog afekta, i u sudnici i van nje.
S: "Vi razumete da je protiv Vas podignuta optužnica zbog uništavanja tuđe imovine?"
O: "Nije to što mislite, sudijo, ja sam samo branio svoje. Milinkove krave zašle u moju njivu i sve mi obrstile, a kad sam 'teo da i' oteram, one me besno pogledaše buljavim očima... uplašio sam se za svoj postanak, mor'o sam i' sobalim metkom... posle mi rekoše da je to,onaj, kako se zove, afekat."
S: "Uzećemo to u obzir."
***
C: "Pa ti nisi normalan! Nisi mog'o da ga izvadiš na vreme? Šta sad da radim?"
D: Izvini, šećeru, ne znam šta mi bi... pao mi mrak na oči!"
C: "Pašće tebi mrak na oči ako zatrudnim, znaš!"
D: "Nemoj tako, puslice, pa bio sam... ono, u afektu!"
C: "Šta ja imam od toga? Da neće afekat da mi plaća alimentaciju?"
D: "Pa što alimentaciju, buckice? Ja sam mislio da, ako do toga dođe, mi to drugačije regulišemo."
C: "Stvarno? Ma ne znam šta mi bi da to kažem... mora da je bilo u afektu."
D: "Je l' vidiš? Dođi ovamo (cmok-cmok, šljap-šljap)... "
Osemenjivati, rečnikom poetskim.
● U Konektikatu je nakon 12 godina istrage uhapšen Frenk Marone (56) i protiv njega će biti podignuta optužnuca za silovanje više od 30 žena, od kojih su mnoge i rodile njegovu decu. Marone je rekao da se ne oseća krivim i da je samo "sejao ljubav"...
♥♥♥♥♥
- Brate, 'el pomisliš nekad koliko si dece pustio niz šolju drkanjem?
- Niz tuš kabinu al ae...Što?
- Pa, jebiga, ako mene pitaš, neka osnovna svrha života je da produžiš vrstu, ono, ostaviš nekog iza sebe kad pandrkneš i to. A šta mi radimo? Blejimo ovde na klupici, cirkamo pivo i citiramo fore iz jebenog Kengura...umesto da izađemo u svet i sejemo ljubav, eh...
- Jebiga, brate, znaš kako se kaže - kako seješ, tako i žanješ...a ja baš i nisam u fazonu da sa mestom prebivališta "kod matoraca" i zaposlenjem "slagač paleta" žanjem menjanje pelena, nespavanje i nemaštinu, generalno.
- U teškom smo mi kurcu kad tako razmišljamo, ja da ti kaž...Daj tu limenku, kamilo jebena!
Vječiti strah od razbijanja barikada stvarnosti i prodiranja u carstvo mašte vodi do ispiranja mozga i nametanja brige kao osnovnog pravila u kodeksu života u koji te taj strah uvlači. Kada kreneš persirati mašti, ispušio si ga prika, jer tada više ni sa djecom ne možeš pričati, jer si, u trenutku kada si mašti rekao Vi, izbacio i to dijete iz sebe. Dijete koje bi kolutićem sline prašnjare sa špice Beer Festa na beogradskom Ušću gađalo debelog gmaza koji pijan gmiže i smeta, koje bi kao malo maštaralo o suživotu Bubimira, Baltazara, Panoramiksa, Robinzon Krusoa, Hi - mena i Gulivera u Moglijevoj džungli; tu negdje dijete odrasta, dosta mu je crtanih junaka, prelazi na junakinje, kročilo je u svijet sanjarenja o bombastičnoj trojci sa Pokahontas i Snježanom. Kroz plovidbu životom ga nikada nije kočilo sidro straha jer, da je bilo straha, ne bi bilo krasti na koljenima od silnih padova i proklizivanja sa panja što bleji ispod koša i koji služi kao odskočna daska za Majkl Džordan let i zakucavanje plavo - bijelom Spalding loptom sa imenom Željka Rebrače na njoj. Kasnije tog dana ištampa fotografiju tog istog Željka Rebrače, nalijepi je na vreću kojoj je sekundarna namjena štek za vutru pa krenu da udara Željkovu glavu punu sjebanih tankih plavih pramenova sa jedne a profesoricu betona Milenu M. koja mu je za maturu poklonila popravni sa druge strane. Mahnito ih šajba, ispisuje se onako kako dolikuje šampionu: razvalio je te pogane face poslednjim udarcima, napušta podrum pun memle starog željeza, pali cigaretu, pred njim sablasna scena: mačka stoji na iscjepanim drvima, nakostrešene uši joj obasjavaju mjesečeve zrake, gleda u nju, prebaci koju sa njom pa joj veli da ne brine, da će dijete zauvijek ostati u njemu. Sinu mu misao o tome gdje li je taj klinac, pa ga pronađe negdje oko potiljka, obradova se, potapša po ramenu klinju koji ga pogledom punim zadovoljstva presječe i uvede u zanimljiv govor:
-Dragane, razmišljao sam malo o tvome imenu. Neku veče sam legao u krevet, pa misli krenuše onako same od sebe. Zamisli ti imaš ljubavnicu koja se zove Ena koju si udomio na par sati, dok ti je žena na časovima joge. Seksualni zanos traje, vrijeme nestaje, tvoja žena upada na gajbu, hvata te u prevari i, sva pogubljena ali i opradvano luda zagalami na tebe: ''Dragane!'', hvata katanu i kreće ka Eni, ti joj govoriš: ''Draga, ne!'', vidiš da je priča krenula niz brdo, Ena plače ne zna šta će, ti je savjetuješ: ''Ena, gard.'' Eto, jedino Dragan uključen u razgovor a u dnevnoj žurka. A sada te napuštam, idem da smislim plan za evakuaciju pesto tona dvadesetdvogodišnjeg đubriva koji pomno prati dnevnike, masira babine tabane i traži pravu riječ da otrača vladu Lemija Dikdoa.
Definicija napisana za Mizantrophy.
WC šolja.
Krećeš kući posle pijanke, oždrao si se, malo posrćeš, ali stižeš nekako.
Elem do ulaska u kuću i leganja u krevet je sve bilo u redu...
Čim si legao kreće: Soba se vrti ko vlaški ringišpil i celovečernja investicija u alkohol počinje da se isplaćuje tj. vraća... Trk u WC-e jedva pogadjaš šolju, daska ti pada na glavu i krećeš...
Bljuješ, rokćeš, grokćeš, završavaš, odlaziš u krevet i legaš...
Sutra se budiš odlaziš u dnevnu sobu, ćale se ti se smeje, a keva kreće:
- Opet si došao pijan kući stoko jedna i opet si povraćao...(još deset minuta se dernja al tvoj polupijani um ne hvata sve)
- Ma nisam bre kevo šta ti je, odakle ti to da sam povraćao???
- Ćuti tu stoko kako je odzvanjalo i trećeg komšiju Peru si sigurno noćas probudio!
- ...
Konstatacija upućena zbunjenoj osobi, koja vidi drugara sa kratkim peškirom oko vrata.
( Vrućina, napolju 50 stepeni, gori beton, liku crkla klima, ventilator koji je dobio od tetke iz Beča prodao ciganima u staro gvoždje, znoj sa učvarelog tela skuplja peškirićem, jebi ga, sta je tu je, snalazi se kako god zna, da se bar maro rashladi, pošto nema ni daška vetra uprkos svim otvorenim prozorima po kući.... Upadaju drugari.)
______________________________________________________________________A: Gde si šarane, šta si se razgolitio ko Tarzan?!
B: Vidiš da je 150 stepeni napolju, ne može da se diše...
A: Šta će ti taj peškir oko vrata?
B: Ma....
C (prekida ih): Pusti čoveka vidiš da vežba za kamiondžiju... Ekstra ti je imidž matori, još malo pusti tu bradu i pravi si...
To kao što te baba i majka unište, ne može niko. Odgajan si da veruješ da od tebe nema boljeg. Neko od kuće ponese oprez, neko nauči da žene treba tući kad im zagori ručak, neko ne ponese ništa, nego sam uči kako da se lomata kroz život. Ti si brale poneo samopouzdanja za sve pare. Rasan. Popularan. Uspešan. I najbolji, najpametniji, najlepši, naj...
To što si zgurao 30 godina u guzicu, sam si, naravno ne radiš, mama ti namešta krevet, ćale finansira pljuge i gorivo, to nikom ništa. Porodica te ne zanima ni onoliko. Bitno da uvek ima pičetine k´o salate i ti si zadovoljan.
Dok ti jednog dana ne dosadi sve i rešiš da odeš. ali daleko. Uostalom, s obzirom na tvoje kvalitete, uspećeš bilo gde, zar ne?
E vidiš, malo si se preračunao. To što ti govoriš solidno engleski, Nemcima i Francuzima, na primer, ne znači ama baš ništa. Moraš da se prilagodiš. I da učiš puno. A i to što si završio fakultet, to im tek ne znači. Izvoli, 15 ispita da nostrifikuješ diplomu. I dobro si prošao ako je samo toliko. Imaš opciju da radiš na gradilištu ili u skladištu, negde gde se ne traže preterano govorne sposobnosti. Dobro naravno, uvek ima lakših varijanti, ali pošto si ti intelektualac, i najbolji, naj..., ti si rešio da ideš poštenim putem. živiš u nekoj rupi i radiš dve smene da bi mogao da je platiš. Naravno, upišana daska i zagorele šerpe se ne čiste sami. Izadješ u ljude jednom mesečno, ako si dobro kalkulisao finansije. Normalnih riba ni za leba. Ne zaradjuješ, pušiš, aljkav si, a i taj brdjanski nosorog tip romantičnosti nije nešto preterano na ceni kod njihove ženskadije.
šta ćeš? Oćeš da se vratiš kući podvijena repa?
Ili ćes strpljivo da ćutiš i gutaš. I da učiš mnogo. Baba ti je lepo govorila koliko potencijala imaš. I bila je u pravu.
Posle 20 godina si osedeo i oćelavio, imaš 15 kila manje, ne pušiš, čupaš obrve, sediš dok pišaš. Gajiš cveće, postao si staloženiji, interesuje te umetnost. Kuvaš, čistiš i pereš sve u šesnaest. Ali govoriš pet jezika i imaš ženu duplo mladju koja te obožava i hoće tvoje dete.
Dakle, jesi ili nisi ... naj?
Da li ste se ikada zapitali kada upoznajete neki gabor posle nekog vremena čujete komentar : e pa ona ima dobru sestru/koleginicu/drugaricu itd.....Zašto nikada,ali nikada ne upoznamo prvo sex bombu pa posle strašilo.Uvijek ide ovim redosledom.....
Momak X : Brate upoznao sam onu Miru sa treceg sprata.Matori da opstanak vrste zavisi od mene,tebe i nje . kresnuo bih tebe bez premišljanja.Ima bre sto kila, kao da se petardama umiva a kad se nasmije kao cirkular da struže.....
Momak Y : Bratori, znas ti kakvu ona švecu ima....Pa pola grada drka na nju
( pokaže vam sliku na fejsu , mackica u kupaćem : sise 4,iskvarcana, bulja ko poligon.Iznenada ustajete i idete do wc gdje šamarate majmuna do nesvijestiLik 1 : Sine pazi ovu što je ravna ko daska petica,pa ta je tuki vidjela prvi put na anatomiji
Lik 2 : Brate znas Sanju iz 2 grupe što se svi lože na nju, e pa to joj je najbolja drugarica
Lik 1 : fejspalm
Elementarna nepogoda za Srbe, koji zbog toga pribegavaju da sami popravljaju ono što se domaćini sa Zapada ne bi usudili (struja, bojler, motor na kolima...). Iako se pozivaju ne bi li obavili neki sitniji posao ili popravili nešto, prave štete koje tokom svog trči pišaj rada načine nisu zanemarljive. Osim što posao koji se radi za dan produže na tri, tranzistor sa underground narodnjacima odvrnu na maksimum i što se muvaju po kući i zapišavaju dasku na WC šolji, karakteristični su i po ostavljanju suvenira u vidu praznih limenki piva sa ciljem da nadoknade update njihovog radnog koferčeta alatom iz vaše kuće.
"Gde si bre ti ovih pet dana?"
"Ma bili mi neki majstori?"
"Pa jel to razlog da ne izlaziš iz kuće skoro nedelju dana? Nisu oni Al Kaida da ti raznesu kuću kad ih ne gledaš!"
"Nisu Al Kaida, ali mi je kuća kao da je bombaš samoubica uleteo unutra! Svuda neke limenke, neki delovi, neki šut i daske! Inače, jel sam beše tebi pozajmio onu četku sa topshop-a beše?"
"Nisi! Rekao si da će majstori da ti dolaze i da će da ti treba!"
"Ja majku im njihovu lopovsku! Sledeći put ću sam da krečim stan, pa makar mi trebalo mesec dana! Bar neće daska da mi bude u WC-u stalno zapišana!"
U jednu ruku definisano, u drugu nije, da imam treću, u njoj bi me bolio kurac za prve dvije. Dakle, raskid putem poruke. Zanimljivo. Praktično. Manje stresno, čak možda i lako, prihvatljivo, upotrebljivo u brzini modernog svijeta gdje nema vremena za gubljenje. Vremena. Kažu, vrijeme je najdragocjeniji poklon koji od nekoga možemo dobiti, jer sav čovjekov imetak je obnovljiv, sem vremena. Ono je ograničeno i prolazi nepovratno, a mi samo određujemo sa kim ćemo i na koji način da ga provedemo. Lakše je za 5 minuta iskucati poruku za raskid nego provesti sat vremena priče o istom, uz po koju suzu i tone neprijatne tišine. A meni je bilo lako da se lomim oko tebe 3 jebena mjeseca, da trpim tvoju nervozu danima pred ispit, da te pazim kao malo dijete kad isti padneš, da se znojim k'o svinja dok te jebem krvnički po cijelu noć i da se kupim kući sa prvim jutarnjim jer, pobogu, dolazi ti sestra iz izlaska, kako će da nas zatekne u krevetu, stvarno čudno za dvoje napaljenih studenata zagorjelih od učenja!
Čekaj, stani, smiri se, padaš u vatru, čovjek bi pomislio da ti je nešto i značila. A jeste. U početku, naravno, ko te jebe kad se zaljubljuješ kako vjetar duva. A trebala je da bude samo odskočna daska za nešto ozbiljnije, riba da mi prođe vrijeme dok ne smognem snage da ponovo volim. Jebiga, to je vremenom i postala, al' opet, nije svejedno, bilo je tu svega, i lijepih trenutaka, dobro, istini za volju u zadnje vrijeme sve više ružnih, al' ajde.
Opet srljam, udaljavam se s teme. Dakle, raskid preko poruke. Jebena stvar. Da je stanje kao prije mjesec-dva, možda bi i pogodilo, probilo srce, slomilo duh. Ovako samo razljućuje, bjesni. Dozvoliću sebi da se ponovim, imali smo svađe, durenja, tvrdoglavo ćutanje, ali smo isto tako imali i romantične trenutke, lijepe trenutke. Bar zarad njih, moglo se istrpjeti sat vremena neprijatnosti i ispasti čovjek. A ne ovako. Tri mjeseca, stala u tri reda poruke.
Krv ti jebem.
