Šamar

Не, овде није у питању она класична информација из прве руке, већ нека друга врста шамара: она која представља терапију за образ, част и респект. Код "ударца" овог типа нема физичког бола, контакта и непосредности, већ је сав отров сачуван у малој бочици која трује и бије више од нечије шаке. Али зна да заболи више од правог шамара.

Овакав шамар се односи на бламажу већих размера, на онај последњи ексер закован у ковчег нечијег "вољенства" и ствари које му веома значе. Удар на јачег од себе, коначна победа над њим.

Израз се одомаћио код нас последњих година, нарочито у домену спорта. Не прође ни одређено време потребно за зацељивање рана због неког пораза од Давида а већ сви брује о неким анонимусима који су се, опростите на изразу, попишали по нашем представнику. Поготово у најважнијој споредној ствари на свету коју највише ценимо и волимо а, контрадикторно томе, бележимо најгоре резултате и доприносимо рубрикама типа "Прва победа ____________ у европским такмичењима након 54 године и то баш над ____________ (рандом неки наш клуб). Докле? Постоје и ликови што воле да кажу да је уследио шамар у правом тренутку јер ако већ треба да се изгуби онда боље сад у групи (па макар тај пораз био и од независне грузијске "отцепине" - Јужне Осетије) него касније у нокаут фази. Али, то само изгледа као лоше спакован изговор за неуспех.