Bolero , nije to dugačka kompozicija Morisa Ravela komponovana za buržuje i ostale slojeve koji nas gledaju sa visina , nije to ni onaj rock 'n' roll bend iz Osijeka na koji često sumnjaju. Bolero je nešto sasvim drugačije.
Bolero je način života i način življenja. Paradoksalno , riječ je o djeliću smušenog vremena u kome ponavljanje istih stvari i sitnica kod čovjeka izaziva gubljenje pojma o vremenu. Jednostavnije rečeno , Bolero je kad shvatiš da ti sve ovo nije potrebno , nisu ti potrebne ni ružičaste televizije , nije ti potrebna ni smaračka muzika koja neminovno okupira čitavu bivšu Jugu , nisu ti potrebne ni one silne reklame i ljudi iz tog odvratnog svijeta advertajzminga koji ti pune glavu nepotrebnim sranjima i tvoj mozak i um naćeraju da pomisliš da su ti ti silni produkti modernog svijeta u stvari potrebni. Nisu ti potrebna ni otrovna gazirana pića , nije ti potreban ni dim iz kontejnera , nije ti potrebno ni popovanje starijih, ni nagovaranje mlađih.Bolero je kad shvatiš da si potreban sam sebi , kad čvrsto noktima zgrabiš život i odlučiš da ge ne puštaš jer je samo tvoj. To je onaj trenutak koji dođe iznenada.
U suštini , svi od rođenja tripujemo da ćemo postati rok zvijezde , glumci , fudbaleri , manekenke, astronauti , Lackovići .. i što više starimo shvatamo da to u stvari i nije moguće , Bolero je kad zajebeš sve te misli i shvatiš da je život realniji a da ga ipak treba proživjeti do kraja i udahnuti punim plućima. Ako ne živiš kako ti želiš ,život koji posjeduješ na kraju počne da posjeduje tebe.Bolero je kad živiš na ler , kad živiš kako oćeš.
- Vidi , vidi onu budalu što vozi traktor !
- Koga ?
- Brate, ima li na ovu ulicu šeststo traktora ?
- Aaaaaaaaaa , onaj što vozi sa naočarima za kupanje u moru ?
- Jes , taj brate , gledaj koji je to kreten , skinuo se go ka od majke rođen , na glavi naočari za kupanje , pije Dzek Daniels , vozi traktor , a na blatobranima metnuo dvije malezijske prostitutke.
- A slušaj mu muziku , Žare i Goci.
- Ovoga treba strijeljat'.
- Tebe treba strijeljat' govedo jedno. Vidiš li da čovjek živi život punim plućima ? Jebe mu se za sve. A ne ko ti , te mi kukaš kako te je ostavila Maja , te kako se jahala sa tvojim rođenim bratom , te kako su se jahali posle sahrane tvoje majke , te kako si jedva skrpio za tu sahranu , te kako sad ne možeš da vratiš dugove... Idi nađi dvije boce rakije , kupi koju ovcu i idi na neko brdo da živiš , pusti muziku i zajebi sve , probaj , samo probaj da živiš Bolero.
- Šta ispriča to ,jebote ?
- Ništa , odjebi.
Ne mogu da verujem da manele slušam 15 godina, a da ih još uvek nisam definisao. Pa ovako:
Manele (množina od Manea) su ekstremno vulgarna i seljačka podvrsta turbo - folka koja je nastala '90ih u Rumuniji i nikada se nije raširila na okolne zemlje, za razliku od turbo - folka. Karakteristike manela su sledeće:
1. Većina izvođača su muškarci. Žene mogu na prste da se izbroje. Žene su u manelama predstavljene kao sponzoriše, prostitutke ili sexualni objekti.
2. Manele su uglavnom na rumunskom jeziku, ali većina izvođača nisu Rumuni, već pripadnici Romske manjine.
3. Tekstovi su eksplicitni i gramatički neispravni. Gramatika se žrtvuje zbog rime.
4. Izvođači retko nastupaju pod svojim pravim imenima, već sebi daju patetična umetnička imena (Copilul de aur - zlatno dete, Adrian Minune - Divni Adrian, Prințesa de aur - zlatna princeza, Florin Salam - Florin Salama itd)
5. Iako su manele na rumunskom jeziku, ovaj jezik ne morate znati da biste razumeli manele. Dovoljno je da naučite 50-ak reči koje se vrte u svim pesmama (reč koja se ubedljivo najčešće koristi je dușman što mu dodje neprijatelj, a osim toga banii - pare, fetele - devojke ili gagice ili fete ili fetițe ili bilo koji sinonim za devojku, bautura - piće, supararea - patnja, inima - srce, suflet - duša itd)
6.Uglavnom postoje samo dve teme. Ili imam mnogo para, žena, pića, sve mi ide, dušmani mi zavide, a mene baš briga ili nemam ništa od toga i upravo sam pošao da se obesim.
7. Jednu pesmu retko peva jedan pevač. Uglavnom je duet ili trio. Nije retka pojava da se između strofa koje peva narodnjak ubaci neki umisljeni reper koji recituje nešto bez ikakvog smisla.
8. Spotova retko ima. Ako ih ima onda je spot u stvari pevač kako vozi kola, a neko ga snima sa suvozačkog sedišta ili pevač okružen gomilom devojaka kako igraju u erotskom vešu ili čak i pevač koji pije pivo u svom stanu (Nea kalu & Asu). Devojkama se neretko uopšte ne vidi glava. Na ovaj način se stiče utisak da su spotovi najverovatnije snimani mobilnim telefonom u stanu / autu pevača, a devojke su njegove rodjake.
Nicolae Guța & Susanu - Nu ma suparați (ne me nervirajte)
Nicolae Guța (jedna cigancina kojoj rođena majka orah iz ruke ne bi uzela) peva :
"Hej lelele le ne me nervirajte
Hej le le le ne znate s kim se kacite
Hej ima sve da vam zabranim
Gde ja imam pristup vama je zabranjeno"Između strofa Susanu (duplo gora cigancina od ovog prvog) repuje:
"Ja sam jedinstven u svemu što radim, moja reč je zakon, svi hoćete da budete kao ja, ali nikada nećete moći..."
Pretjerano govoriti, davati višak informacija od kojega ljudi dobiju glavobolju. Popeti se na živce i skakati po njima.
- Ljudi nemaju ni reda ni srama. Na šta je ovo došlo po stare dane, muko moja?
- Djede, u društvu zadnjih tri desetljeća prevladava dekadencija, koja je naše vrijednosti srozala na izrazito nisku granu. Kriminalci koji su se obogatili preko noći i prostitutke koje se samo slikavaju su postali uzori mladima. Visokoobrazovani ljudi, stupovi društva, koji su sa svojim statusom i stavom trebali mobilizirati ljude, okupiti ih u koherentnu cjelinu, pokazati im ispravan put i povesti u masovne prosvjede s kojeg se trebalo svrgnuti vladajuće i napraviti temeljitu rekonstrukciju društva utemeljena na meritokraciji je izostala jer su intelektualci izabrali liniju manjeg otpora i otišli u inozemstvo i dostupili da ih vlast deložira i liši ih dostojanstva i identiteta. Ponerizacija se zavukla u sve pore našega društva i nikakav eskapizam ne pomaže, već rezultira samo većim gomilanjem problema jer i nismo svjesni problema što je prvi korak u rješavanju istoga. Ergo, status quo je nepromijenjen.
- Šta si se uzlajao, propali sociologu? Imaš trideset godina i još živiš sa starcima.
Odrastao Pikaču i Eš odluči da je vreme da izađe iz svoje poke lopte zauvek i konačno sam iskusi svet.
-Pikaču, evo ti nešto love, nađi neki posao, dovoljno si star, ako se budeš ženio javi se da platim muziku.
-Pika pika, odgovori Pikaču tužno.
-Znam da želiš da pikaš loptu sa drugarima kao do sada Pikaču, ali ne može više. Poz.
-Pika pika, reče Pikaču, i ode.
Lutao je Pikaču, smucao se svetom, sam, nikakav, nije umeo da se snađe, jer do sada se samo borio protiv drugih pokemona. Postade ogorčen Pikaču, na svet, na život, kinjili su ga ljudi, sve više se u njemu rađala mržnja. Jednog dana dok se šetao pored reke i pomišljao da načini genocid ubijajući jednim udarom struje sav žvi svet u vodi, srete zlatnu ribicu. Načuo je da te ribice ispunjavaju želje pa proba da je upita da i njemu ispuni neku, međutim ribicu je boleo kurac za to i reče mu:
-Ajde mali degenčiću obrati se PETI, koja nevera je da nisi čuo za to jbt, ne smaraj me, odjebi.
Pikaču ode u tu PETU, međutim pošto nije bio životinja, već pokemon, i oni ga odjebaše i rekoše mu da je biro rada pun i da mora da se snađe. Pikaču je bio na rubu propasti, tražio je bilo kakav posao, tada srete makroa Liju koja sasluša njegov bol i ponudi mu da se zaposli kao njegova kučkica. Pikaču pristade, iako nije bio siguran šta sve to podrazumeva. Postade dobar jebač Pikaču, sve životinje su ga želele jer je bio egzotičan, a i imao je taj izazovni udar struje mali, koji je pratio orgazam, ali zbog toga se uobrazi, nije želeo više da većinu prihoda daje Liji makrou već je želeo sve za sebe. Kad Lija za to ču, reši da ga skloni zauvek sa životinjske štajge, gde su se životinje prostitutke okupljale. Nabavi Lija poke loptu, i pokuša da uhvati Pikačua. Pikaču, domišljat kakav jeste, shvati Lijine namere i dopusti da bude uhvaćen. Razmišljala se Lija šta da radi, gde da ga zakopa, u koju rupu, i dok je tako išla stade da popije vodu, Pikaču kada to uoči iz poke lopte brzo se oslobodi udari najjače što može napadom struje u vodu koju je Lija pila i ona pade mrtva, a Pikaču zavlada svetom podzemlja kao neprikosnoveni kralj životinjskog bordela.
Naravoučenije: Ko ga dobro vadi ne boji se gladi
Ako hoćeš da budeš dobro jeban, kupi aparat na struju
Ako nemaš pare za struju kupi aparat na baterije veruj mi.
Vibrator žuti i zovi ga Pikaču
Od davnih vremena se u američkoj filmskoj produkciji forsira ravnodušnost junaka prema novcu. Time se stiče utisak da je glavni baja u filmu velikodušan, tolerantan, darežljiv i tako dalje. No, nikad se ne prikazuju scene koje slede nakon raspleta u kojima junak dolazi kući praznog džepa i posle par dana najverovatnije umire od gladi (ne važi za filmove sa nastavcima, u njima umre tek posle poslednjeg dela).
Glavni junak izlazi iz kuće i odlazi do trafike da kupi cigare. Prodavačici ostavlja bakšiš od 1,34 dolara. Korača do ivice puta, podiže ruku i zviždukom doziva taksi. Nakon vožnje daje taksisti novčanicu od 100 dolara uz reči 'Keep the change'. Sa stilom izlazi iz kola i u mračnom sokaku sreće klinca koji poseduje informacije koje su mu potrebne. Klinac traži 50 dolara za informacije, a junak mu ih laka srca daje uz reči 'Don't spend it on drugs!' kako bi kod publike ostavio utisak uzornog građanina. Iz tih informacija doznaje broj jedne prostitutke čije je znanje o njegovom slučaju ključno za dalji tok radnje. Nju odvodi u bar kako bi razbio led i doznao šta želi, i tom prilikom troši još 20 dolara na piće i eventualno partiju bilijara. Nakon polusatnog izvlačenja informacija stutka sa osmehom traži isplatu za date informacije i naš junak joj daje 100 dolara. Pri povratku kući svraća u diskont sa namerom da kupi pivo i lebac. Kasirki ostavlja bakšiš od 5,37 dolara uz šmekerski osmeh i rečenicu 'I'll call you'. Odlazi kući, ispija pivo i leže da spava.
Od Podgorice do Pekinga ima oko 7650 kilometara.
Za tebe vjerovatno nebitan podatak ali možda će ti zvučati zanimljivo ako ti kažem da se upravo spremam otići tamo. Da, ja ću vrlo brzo biti u Pekingu. Taman dok prvi tipus koji ne voli ovakve "definicije" udari minus. Možda čak i brže.
Sješću u svoju fotelju od bizonove kože (zapravo to je neka imitacija ali praviću se da je stvarno bizonova koža), zapaliti cigar, opustiti donju usnu ka' Vlade Divac i otići tamo.
Kad stignem, piću neko očajno kinesko pivo i pjevati najveće hitove Bore Drljače sa njihovim pjevaljkama. Možda čak i Boru povedem. Imam vremena da razmislim.
Nego, dosta o mojim planovima. Ja sam tu da te naučim da letiš. Da, da... Da letiš brate... ako 'oćeš i do Pekinga. Mo'š i sa mnom al' ti da platiš pivo.
Elem, za ovu putešestviju ti je potreban hipokampus (neko sranje u mozgu, jebemu mater), malo slobodnog vremena i sve one priče koje si čuo, slike koje si vidio i senzacije koje si osjetio a od kojih u glavi treba da stvoriš svakojake žive i nežive himere koje predstavljaju likove i stvari koje želiš sresti.
Likove i stvari koji mogu ali ne moraju da postoje... ili možda čak i ne smiju.
Upravo to je tajna letenja. Zatvoriš oči i puca ti ona stvar za realnost. Trenutak u kojem shvataš da je istina precijenjena. Trenutak u kojem odlaziš u svijet bez kojeg bi se nekako i snašao ali on bez tebe teško.
Samo 'oćeš da lažeš sam sebe. Povratna karta za imaginanri svijet.
I eto, ako si upravo isprobao ovo, vidio si da letiš brže od svjetlosti. Eej, u Pekingu si prije nego izvališ da sam gore greškom napisao "imaginanri" umjesto "imaginarni."
Ne moraš ti da ideš u Peking ako nećeš. Niko te ne tjera. Ne znam ni ja što mi se tamo ide. Mo'š ti i u Timbuktu što se mene tiče, srećan tebe put.
Mo'š da vidiš tri mala kineza sa raznesenim glavama. Japanci ih dovatili sto posto. Jednom još uvijek visi oko iz očne duplje. Jedan je u majci na kojoj kineskim slovima piše „Valter brani Sarajevo.“
Ili da vidiš crvene fenjere u daljini i prostitutke koje pod njihovom svjetlošću istovaraju šleper njeguškog pršuta dok im šofer sa limenkom nikšićkog u ruci osmatra pozadine.
Ili da sa Gagarinom stojiš na samo par milimetara do svemira i pričaš mu kakvu si pičku opalio u Kuala Lumpuru.
Da vidiš neki čudan zvuk koji miriše na još jednu laž u seriji.
Možeš i da vidiš sebe i još nekoga do koga ti je stalo... i ono, dobro vam je...
Baš vam je dobro...
Ok, arhitektura, vodopadi, banje, shoping, sve je to lepo. Ali, šta ako ti je u hotelu, negde oko ponoći, ipak dosadno? Evo nekoliko država u koje se možeš zaputiti radi legalnog uživanja u profesionalnim prodavačicama ljubavi. Ujedno, apelujem na sve ljude dobre volje koji bi mi platili istraživački projekat u ovom smeru.
1. Argentina i Brazil – Ovde prostitucija jeste legalna, ali posedovanje javne kuće i podvođenje nisu. Tipičan primer privatne inicijative, nešto kao da plaćaš vožnju „divljem“ taksisti. Može da te odvede tačno tamo gde želiš, a možeš i da se probudiš bez odeće, obuće i izvesnih delova anatomije, mada, kurvaru, za bolje i nisi. Argentina ima i Udruženje ženskih prostitutki (AMMAR). I dalje misliš da se sa Sindikatom treba zajebavati?
2. Australija – Legalnost poduhvata zavisi od države do države, čim dođeš na aerodrom pitaj. Posao im kvare i foreign backpackers koje se mešaju u posao poštenih prostitutki. Iskreno, nije vredno puta, da umreš od sifilisa koji si dobio od Ukrajinske prljavice možeš i u Ukrajini.
3. Austrija – Legalno, ali radije je poseti zbog Beča. Poznati po skandalima i uvozu šlepera istočno-evropskih droljica. Autentičnu tirolsku prostitutku se ne nadaj da ćeš naći.
4. Belgija – Legalna prostitucija i legalne javne kuće – samo napred. Ništa kao belgijska čokolada i jedra Flamanka u smiraj dana. Ako nisi evrofanatik, to je ionako jedino zanimljivo u Belgiji.
5. Češka, Bugarska i Rumunija – Jeste, jeste, naše tate su ih ’70-ih jebavale za kesicu Vegete, ali to nije bila prostitucija, nego iskorišćavanje. Uvek možeš da ih probaš u brodelima širom Evrope, ali po znatno većim cenama nego veselih ’70-ih.
6. Holandija – znaš da je legalno, ali nemoj. Ništa nije tužno kao napaljeni maturanti i studenti iz celog sveta koji posete Amsterdam, jedan od najlepših gradova u Evropi, i vrate se kući s pričama kako su naduvani plaćali za seks Moldavkama u Amsterdamskim bordelima.
7. Kolumbija – Legalno, naravno. Kao i sve ostalo. Ali, misliš da je vredno rizika? Ovo je zabava samo za okorele mornare i US marine corps.
8. Kipar – Iako od Kipra, kao teokratije očekuješ da je dozvoljena i pedofilija, nije. Na osunčanom ostrvcetu legalno možeš uživati samo opojne, ali punoletne uvozne prostitutke sa Filipina, iz Latinske Amerike, Maroka, Sirije itd... Kipar je vredan posete kao najbliža destinacija koja nudi ukuse egzotike i dalekih obala.
9. Francuska – Legalno je, ali svaki čas štrajkuju. Pre nego kreneš, dobro se raspitaj da li je u toku štrajk ili obustava rada. Ako si hardcore turista, pridruži im se u protestu ispred Parlamenta i okusi prostituciju na jedinstven način.
10. Nemačka – Nemci nisu ljudi. Oni su mašine za pravljenje automobila i snimanje porno filmova. Kao i od svega drugog, od prostitucije su napravili unosan i bezdušan posao, a prostitucija u Nemačkoj ostvaruje prihode jednake prihodima Poršea. Nije to za prave ljubitelje.
11. Grčka – Kurvanje sa tradicijom. Nude svetu visoku klasu hetera još od šestog veka pre nove ere. Očekuje se i legalizovanje dečaka...
12. Mađarska – Jeste legalno, ali zašto bi neko plaćao za Mađarice? Registrovanje javne kuće u Mađarskoj je ekvivalent pokretanju pogona za veštački sneg na Grenlandu.
13. Indonezija i Filipini – Legalno je, ali tamo ne ideš da bi uživao legalno. Katolička crkva ima kamp za regrutaciju dečaka tamo. Što je nekada Čehinjama bila kesica vegete, na Filipinima je sada 5 dolara, ali ne samo Filipinkama...
14. Singapur – Požuri. Pokušavaju da pomere donju dozvoljenu granicu sa 16 na 18 godina za prostitutke. Retka prilika da legalno pazariš maloletnicu polako izmiče.
15. Senegal – E, to je za prave sladokusce. Safari prostitucija. Jedna od retkih afričkih zemalja u kojima legalno možeš uživati u pripadnicama autentičnih urođeničkih plemena. Naravno, svestan si rizika od virusa ljudske imuno-deficijencije?
16. Engleska – Legalno je, ali baš te briga. Na malom, incestoidnom ostrvu svi su ionako ružni.
17. Venecuela – Jedinstvena mogućnost da se osećaš kao drug Tito među mladim Partizankama. Drug Čavez omogućio je liberalnim zakonima svim pripadnicima slobodarskih naroda da uživaju u njegovoj državi blagostanja. Vatrene skojevke iz države u kojoj su silikonske grudi uobičajen poklon za 15-i rodjendan, učiniće sve da vaš revolucionarni duh bude rasplamsan u svakom trenutku.
Optičko pomagalo koje svet čini mnogo lepšim mestom za život menjajući njegovu percepciju iz korena u očima neutralnog posmatrača.
Osim ovog osnovnog tipa, poslednjih godina razvijen je još jedan model istih koji, nažalost, ne čini svet lepšim već baš, bukvalno ružičastijim.
- Pu! Gledaj ovo, opet neki ljomber pokrao komunalno, drpao godinama, silne milione pokupio i nikom ništa, kako bi ja to slatko...
- Ma pusti, to je sigurno neki očajnik, žena mu alava, deca razmažena, u kreditima do guše, i ti bi krao na njegovom mestu da imaš takve krvopije za vratom, veruj mi.
- Krao bi ja i bez krvopija na njegovom mestu, poenta je da je uhvaćen i treba pošteno da odleži svoje... a pazi tek ovo, stoka pijana sleteo s puta, usmrtio ženu i dvoje dece pa pobegao, policija ga potom našla u motelu Ere Ojdanića na ibarskoj magistrali sa dve Moldavke. Svo troje uhapšeni, ubica se brani kako nije ni primetio da je udario nekoga a ove dve tvrde da nisu prostitutke već njegove nevenčane supruge, pa gde mi to živimo brate mili?
- Strašno, al opet, ko zna zašto je to dobro, možda je neko od tih dvoje klinaca bio neki budući Hitler, hehe.
- Aj ne seri, koji ti je jutros jebote... e, a gledaj vamo, neki som posadio blago toksičnu a vrlo narkotičnu biljku ispred zgrade, deca mislila da je bagrem pa brstila i jela. Potom su proglasili nekog blago dementnog čiču iz zgrade za boga vatre i žrtvovali mu trinaest mačaka i kanarinca nakon čega je čiča obučen u nojevo perje spalio i gajbu i sebe. Vatrogasci su dali sve od sebe da ga izvuku ali ovaj nije hteo da izađe dok mu se, prema sopstvenim rečima, "ne izlegu zmajevi".
Pa brate ovo je strašno, radi li ovde iko svoj posao, komunalno, policija, ludnice, ma bilo ko?
- A što, deca ko deca, nek se provedu dok su mladi. A lepo i za tog čiču, nije mala stvar otkriti nešto za šta vredi dati život, jes da ne daješ mnogo u tim godinama al bitno da je od srca.
- Ti si bolestan, stvarno koji ti je kurac danas?
- ... a jebiga, dala mi žena sinoć.///
- Šta gledaš to? Jebote opet neki pederi, gledaj matori ljudi a nose krzno na ovu vrućinu i još se cmaču i grle, joj kako bi im sad došao tamo da im overim milosnu, čmarina im se ogadila svima da im se ogadila dabogda!
- Brate, to je sabor ravnogorskih veterana.
Seljačka kafa. Kafa koja kad se naruči, pretvara Beograd u Kišinjev ili Čeljabinsk. Ili čak Magadan.
Jedna jedina reč koja obuhvata sve selindžere na ovim prostorima. Prepoznatljiv trejdmark za selindžere možda više i od ženskih imena sa tri slova. Ako se tragikomedija na Balkanu može sabrati u jednu reč, ta reč bi bila "makijato"
Makijato je taj ontološki dijakrisis između Radašina i Milisave sa jedne strane, i Une, Lee i ostale pičke materine sa druge.
Ako Bosanci imaju kaahvu u džezvi, pečenu na vrućem pesku, i ponose se njome, mi imamo taj jebeni makijato koji ne postoji. U stvari postoji, ali samo u paralelnoj realnosti betonskih pripizdina urbane snobarije. Prema zapažanju pisca ovih redova, u Srbiji i Makedoniji, a nije isključeno da ga ima i drugde na Balkanu. U Crnoj Gori možda, ne znam zasigurno. Simbol kulture poraza, i pogrešno shvaćene civilizacije.
Uglavnom se pod taj pojam podrazumeva najobičniji kapučino, samo lošijeg kvaliteta.
Makijato kao što smo rekli ne postoji. Neko nekad u Italiji je hteo običnu kafu sa nekoliko kapljicama mleka, pa je objasnio da hoće samo malčice "isprljanu" kafu. I pošto se mrlja ili fleka zove macchia na italijanskom, čovek je naručio "caffe macchiato". Izmrljana ili isprljana kafa u prevodu.
Naravno, takvih "tipova" kafa u Italiji se stalno izmišljaju, ima ih na hiljade, i veoma retko ulaze u rečnik prosečnog italijana. 99% njih nikad nisu čuli za taj jebeni makijato. To za italijane ne postoji. Nije deo tradicije, i ne možeš ga naći nigde na menijima gde god se služi kafa. Kako je došlo ovde ostaje mistika. U drugim zemljama Evrope isto nemaju pojma o postojanju te balkanske demarkacione linije između normalne bleje i proseravanja.
Kapučino je stvar, Espresso takođe, ristretto možda, ali taj makijato, to je rezervisano isključivo za selindžere zapadnog Balkana.
Beograđanke na ekskurziji negde u Italiji....
Barista: prego signorine, qualcosa da bere?
Balkan girl 1: šta priča bre ovaj, vidi Tanja, ovi stvarno ne znaju engleski, Bože koja selendra ova Firenca mi smo za njih .....
Balkan girl 2: ma znaju oni samo se tako proseravaju.... tu makijatos pliz
Barista: (gleda zbunjeno) tu uat? vuole due caffe?
Balkan girl 1: kafe jes, makijato, tu makijatos
Onaj još ne kapira, odlazi iza šanka i javlja se nekome telefonom:Alo Frančesko, ej izvini molim te, imam ovde dve strankinje neke traže mi umrljanu kafu, koji im je kurac to macchiato? Kakva im je ta kafa sa flekama? Tek mi je drugi dan na poslu, pa se ne snalazim jebi ga, izvini.
Vinčenco, čekaj malo, mislim da znam šta je u pitanju, jesu li obučene poput prostitutke sa autoputa?
Jeste da.
A jesu li im usne pune silikona u stilu ratoborni pavijan?
Jeste, baš tako, kako si pogodio? I sise isto.
Daaa, I malterisane u licu sa 5 tona šminke kao iz mrtvačnice?
Da, tačno, otkud znaš, da ni si prolazio danas?
Pa to su ti bre srpkinje. Ili tu u okolini, uglavnom Balkan je u pitanju. Izdrkaj u kafu, i reci im da je to original, takva je tradicija. Možda ih i kresneš, samo im reci da imaš Lamborghinija, to su guske, jebaćeš.
Ma daj Frančesko jel ti mene zajebavaš, pa kako da jebem to brate, ovi su puni silikona i veštačkih delova u sebi, sigurno primaju invalidsku penziju. Pa zar ti ja ličim na đubretara? Ali to sa drkanjem ti je dobra ideja. Esi siguran da neće osetiti?
Ma ne sekiraj se ti ništa, da znaš samo kakve pomije piju tamo u toj njihovoj vukojebini..... raspali slobodno.nakon pet minuta....
Barista dolazi noseći dve kafe...Barista: prego bambole, ecco due macchiatti.
Balkan girl 1: vidi stvarno, razumeo, taman sam pomislila da ovi ovde pojma nemaju. Samo malo mi je čudan ovaj makijato, nešto je malo, ček da vidim ukus. Nekako poznato ali ne mogu da se setim na šta me to asocira.
Balkan girl 2: Vidi stvarno majku mu, i mene podseća na nečega. Daj telefon da stavim na Instagram. Naslov "makijato u Firenci"
Balkan girl 1: Daj da vidim, maco kakvi nokti jebote, ovo je do jaja. Daj selfi, napući malo usnice cmok!! Tijana ima da umre od zavisti i ljubomore, evo ti ga na kučko! Hihihi
Balkan girl 2: Maco šta ti misliš, jel ti sladak nekako ovaj konobar? Mogla bih mu popušiti u klozetu, šta kažeš?
