Argument kojim pokušavaš da ubjediš djevojku da pristane na razne perverzije.
-Molim?! Ne dolazi u obzir!
-Ali srce, nemoj da si takva, nije to toliko strašno, znaš da krastavac ima duboku primjenu u kozmetici, samo će da te žigne na trenutak i posle banja, još će ti podmladi senfaru.
-Ma ti si bre prs'o! Pa da posle šetam ko kauboj okolo.... Kad smo već kod kauboja, sedlo? Mamuze i bič? Jesi to opet jeo one gljive? Pa osedlaj kobilu i prcaj, mene nećeš....
-Ali.... ali.... svi to rade! Eno pričao mi Mare da su on i Sanja isto tako, pa eno vidiš kako su srećni....
-Mare je osedlao Sanju, šibao je bičem i mamuzama, gurao joj krastavac u bulju dok je ona vrištala ''Šefe, koji ti je vrag?'' grickajući šargarepu. A u pozadini je tuklo La Revolucione e come il vento i to sve ispred Jugoslovenskog Udruženja Komunista i ratnih heroja?
-Ne zaboravi i ragbi kacigu na glavi, novogodišnje prskalice u rukama i 7 baštenskih patuljaka koji su poređani okolo dok im ja govorim ''E ovako se trsi Snežana''.
-Da brate i to.
-Pa jeste.
-Ajde dobro, može.
-To! Odo po kameru!
Najveći mogući atak na komfor vašeg doma. O važnosti obavljanja velike nužde već je sve rečeno, nema potrebe ponavljati. Za bolju sliku ovog neopisivog užasa koji nažalost može da zadesi svakog od nas, upotrebiću citat jednog velikog ali skromnog čoveka, dragulja naše estrade: Bolje živeti u šupi sa udobnom WC šoljom, nego u palati sa neudobnom.- Rade Lacković
- Stan je nov, potpuno opremljen najluksuznijim nameštajem, uređajima i belom tehnikom. Poseduje dnevni boravak, 2 spavaće i 2 gostinske sobe. Ima 3 kupatila sa đakuzijem kuhinju i trepezariju...
On: Sve je to bajno, nego mene je priteralo da ne kažem prikenjalo mi se.
- Naravno, samo izvolite, najveće kupatilo je druga vrata desno.
5 min kasnije...
On: Draga idemo odma nije ovo za nas!
Ona: Šta koji kurac?!
- Ali u čemu je pro...
On: Idemo!!!Ona: I zašto smo pobegli?
On: Nećeš verovati WC šolja je visoka ko Ajfelov toranj!
Ona: Bravo ljubavi izbegli smo bedu, morala bi na štiklama da serem.
Dodvoriti se nekome komplimentom da vas podseća na Radeta Lackovića.
-Stvarno imate glas koji unosi čaroban osećaj pod kožu čoveka. A i glava vam je nekako kockasta.
-Nemojte molim vas, nelagodno mi je. Lackate mi!
Bog na nebu, kum na zemlji, a Rade Lacković između.
Prema narodnom verovanju, Usud je delilac sudbine. On je taj koji odredjuje da li će ti život biti majka ili maćeha, da li ćeš se roditi pod srećnom zvezdom ili ćeš ceo život grcati u dugovima. Ne vredi ti trud, njegovu volju promeniti ne možeš. Možeš biti plemenit kao Rade Lacković, al' džaba. Komšija će dobiti mečku, a ti juga. Komšija trojku sa Sorajom i Stanijom, a ti sa Isidorom Bjelicom i Ruškom Jakić.
- Šone brate, jes' to ti?
- Ja.
- Pa šta ti se desilo crnjane? Prepolovio si se lebtejebo.
- Ništa me ne pitaj brate slatki. Mnogo me gadan Usud zadesio. Ne znam ni odakle da počnem. Pre neka tri meseca rešim da se osamostalim. Dam otkaz i podignem kredit da kupim kamion. Isprava sam se malo mučio, ali je krenulo na bolje. Krenu malo veće ture ovde kod nas, i padne mi jedna za Grčku. Medjutim, presretnu me šiptari na Kosovu, skinu me do gole kože, vežu za drvo i otmu kamion sa robom u vrednosti od 50 000 evra.. Nekako se oslobodim, sećam se da sam pomislio: ,,Bitno da je glava na ramenima, snaći ću se nekako valjda.'' Predjem granicu, bog zna kako i dokopam se kuće. Kad tamo imam šta i da vidim. Žena na gomili sa Acom Prangijom.
- Tvoja Jelena? Ne seri?!
- Kaže kako ga je zavolela, i da ne želi više da bude sa mnom.
- Čekaj, pa jel otišla sa njim?
- Kamo lepe sreće. Razveli smo se, a sud nam stan podelio pola-pola, pošto je kupljen u zajednici. Ja hteo da ga prodamo i podelimo pare, ona ni da čuje. Probao sam posle da prodam moju polovinu, ali niko neće da kupi pola stana. Sad živimo svi zajedno, ona Aca i ja.
- Pa šta ćeš sad da radiš?
- Verovatno ću da se ubijem.
Apsolutna mera vernosti bračnih drugova. Niti on može da nađe švalerku niti ona može da nađe švalera jer bi se sve, pre ili kasnije, doznalo.
- Lepo sam ti rekla da pređeš u neku drugu firmu!
- Pa nije mi se išlo ljubavi, lepo mi je kad zajedno idemo na posao i s posla...
- I sad kad je propala firma šta onda? Mo'š se jebemo oboje!
On je najveći švaler u selu. Ma šta švaler! Švalerčina! Ima izgled Konana-varvarina, a dušu k'o pamuk. Po zanimanju je poljoprivrednik i kovač, ali je više vremena proveo drljajući i orući međunožja rumenih seljančica i zakivajući im ga svojom alatkom. Iako je prevalio četrdesetu, još uvek je tiha patnja svih žena u selu: i mladih seoskih devojčuraka kojima su tek počele da rastu dlake po pičiću, ali i njihovih majki koje i dan-danas čežnjivo gledaju u Radeta pa im zbog toga bude toplo oko srca, ali i pola metra niže.
Čak je i omiljena konobarica iz seoske kafane, Slađa, jedna od mnogih koje je Rade posedovao. Rade je bio zaveo tada jedva punoletnu Slađu, ali ju je ostavio zbog Mice-kasirke iz susednog sela. Priča se po selu da je on ustvari Slađi napravio dete, i da je zato Slađa stalno dobijala batine od svog bivšeg muža Žike. Ali Žika, iako poznat po teškoj i jakoj ruci, nikad nije nasrnuo na Radeta, jer Rade jak k'o zemlja.
Ženio se 2 puta, 2 puta se i razveo i ima troje dece. Iako nije oženjen, nikad nije sam. Uvek se tu nađe: ili neka raspuštenica, ili udovica, ili žena koja iz inata vara svog muža zato što je pare za novi traktor prokockao na pokeru u kafani, ili neka mlada, rumena i bujna seljančica kojoj hormoni kipe kao nadošli kvasac. Priča se u selu da se jedne noći desilo da se u razmaku od pola sata iz dve komšijske kuće čuo ženski blaženi vrisak i stenjanje iako je u jednoj kući živela dobrodržeća udovica, a u susednoj mlada raspuštenica. Svi se zaklinju da je obe te noći posetio Rade.
Rade je se pročuo alfa-jebač i van svog sela. Priča se za njega da je krajem osamdesetih, kao dvadestogodišnjak, na moru, dan za danom, trsio: Savinu Geršak, Sanju Doležal, Suzanu Mančić i Suzanu Perović. A priča se da je i devedesetih u Paraliji, povalio Viki Miljković, Jami i Draganu Mirković, tadašnje vlažne snove mnogih seoskih momaka.
Rade je razlog mnogobrojnih bračnih rasprava. On je uzrok (opravdane) ljubomore svakog oženjenog muškarca u selu. U selu važi jedno pravilo: Ako nisi dobar sa Radetom, Rade je sigurno dobar sa tvojom ženom, devojkom, sestrom ili ćerkom. Zbog toga niko i ne želi da se zameri Radetu. Iako ljubomorni, svi muškarci u selu žele da budu kao Rade. Ali je Rade jedan. Rade je uzor svim mladim momcima u selu. Svi žele da čuju čika-Radetove lovačke priče i savete za dobru ševu. Ali Rade je pre svega velika drugarčina. Kad on dođe u kafanu, nema čoveka koga ne časti. Nema čoveka u selu kome makar jednom nije pomogao. Poznat je i kao veliki šaljivdžija pa je zbog toga kafana uvek puna kad u nju dođe Rade.
Iako je uzrok mnogobrojnih bračnih lomova, Rade je jedna od seoskih institucija i živih legendi. Proćiće godine i godine, decenije i decenije, a legenda o Radetu će se i dalje prenosti sa kolena na koleno i svaka priča će počinjati sa: ''Bio je u selu jedan Rade...''
___________________________________________________________________
Negde na seoskom putu, na autobosukom stajalištu... Ide Rade niz livade pa spazi mlado žensko čeljade.mlada rumena seljančica (MRS): ''Zdravo!''
Rade: ''Zdravo, mala? Šta ti radiš ovde sama?''
MRS: ''Pa eto, čekam drugaricu iz grada. Hihihi!
R: ''A je l', mala, a čija si ti beše?
MRS: ''Ja sam Milkina ćerka. Hihihi! Mi smo 100 metara od tvoje kuće. Moj otac je Mile-majstor. Hihihi!''
R: ''A ti si znači Miletova ćerka! Što si porasla! Koliko ti ono beše imaš godina?''
(u sebi): ''Milkina ćerka! Uh, kakva je! Ista majka, majku joj jebem.''
MRS: ''Pa, eto, punim skoro 21 godinu. Hihihi!''
R: ''U, bre! A je l', mala, Boga ti, pa zar te nije strah da stojiš ovde sama? Može neko da te ukrade.''
MRS: ''Pa, eto, možeš, ti da me paziš da me neko ne ukrade dok mi drugarica ne stigne. Hihihi!
R: ''Da te pripazim. Pa može. 'Ajd' pođi sa mnom do one šljive tamo, da ti pokažem nešto.''
MRS: ''Hihihi! Može! Hihihi!''
___________________________________________________________________
seoski jebač-junoša: ''Čika-Rade, nije da se falim, al' ja sam noćas onu, Maricu, čika-Milivojevu mlađu ćerku, jeb'o, tri puta sam svršio, a da ga nisam vadio.''Rade: ''E, sinovac, sinovac! Nekad sam ja mogao da jebem, i po pet puta da svršim, a da ga ne vadim, pa sam onda mog'o komotno preko moga i gvozdenu šipku da savijem. Sad više ne mogu. Zanemoćale mi ruke.''
Moto svih onih koji se sete kako im je kuća u haosu tek u nedelju. Preko nedelje oni ni ne primećuju šta se dešava oko njih, jer su zaokupljeni svojim poslom, fakultetom, brinu o svakodnevnim stvarima, tipa, da zarade i da nauče nešto, itd. E, nedelja je jedan od najdosadnijih dana u nedelji. Prema Bibliji, bog se odmarao 7. dana od početka kreacije. A pošto ljudi vole da se ugledaju na Boga, onda bi i oni da odmaraju sedmog dana. E, ne lezi vraže, tu sad dolaze oni koji su tek 7. dana primetili haos oko sebe. U kapitalističkom društvu u kom živimo, tako nešto je neminovno, ako si naročito INFP, ko god da veruje u tipove ličnosti od Junga. No, treba zapamtiti da nije isto kreacija i čišćenje kuće. Ali nema ni to veze. Ako ostaneš u kući i gledaš haos, pašćeš u depresiju, ako izađeš napolje da pobegneš od haosa, pašćeš u depresiju, jer nema nigde nikog i ništa ne radi što treba da radi. Samo par njih šeta pse. A još ako je kiša, nema ti spasa. I onda to što si nedelju dana kreirao (haos) prosto bode oči i moraš nešto da uradiš po tom pitanju. Kao što se bog divio svojoj kreaciji, tako ti ljudi kojima se prljavština kreirala u kući, jer prosto, takva je prašina, ona je tu da se ne bismo dosađivali ceo dan, ti ljudi će da se odmore od drugog posla, a late krpe, kako bi odmarali oči od viškova, koji sami dođu, bez da se zovu.
-Jao, sutra nedelja...
-Jao, prekosutra ponedeljak...
-Nedelja je gora. Nema šta da se radi. Nema nikog. Sediš i seediš. Dosadan dan.
-Ma, šta me briga, ja znam da se bog sedmog dana odmarao i gledao ljude kako rade... To što pričaju da se ne radi, to je samo izgovor. Ne bi se prljavština stvarala sama kad bismo trebali da sedimo skrštenih ruku nedeljom.
-Ali ne smeš da radiš nedeljom. To ne valja.
-Bapske priče, već sam ti rekao zašto. Ako u nedelju ne radiš ništa, ponedeljak će teže da ti padne. Osim ako nisi bog. Onda, šta se dešava kad za šest dana kreiraš svet, u nedelju se odmaraš i posle, šta radiš opet?
-Pa imaš posla sa ljudima... Znaš ono, diktiraš zapovesti i to...
-Aha, znači zezaš se opet sa fakturama i raznim dokumentima. Jao, ljudi... Kamo sreće pa sam i ja jedan od njih.... Zato radim i nedeljom, kako bih imao da zabavljam boga.
-Hah. Ja ću iskoristiti ipak situaciju za nerađenje ničeg.
Jedan od onih glumaca čije filmske role retko kada dožive završnu špicu filma.
"E! Si gledao ti onaj jedan Šerbedžijin film u kome on glumi nekog Rusa pa ga ubiju u sred filma?"
"Jedan? Gledao sam bar deset takvih. Moraš biti malo koncizniji, de malo razmisli, čime su ga ubili? Vatrenim ili hladnim oružjem? Hemijskim možda? A ko ga je ubio? Ameri, Rusi ili mutanti? I je l' ubijen u prvih pola sata filma ili kasnije? A gde su ga ubili?"
Oficir i džentlmen.
Sposobnost rasnih ljubavnika Rade Lacković level da penetraciju vrše gotovo iz druge prostorije zahvaljujući veličini svog spolovila.
- Dragi, zašto si tako hladan prema meni, više se i ne ljubimo dok vodimo ljubav?
- Kako da se ljubimo kad si ti u spavaćoj a ja u dnevnoj sobi? Nego, važno je da ti uživaš vako a i ja ne propustam utakmice....
To je onaj što suši meso na tavanu, a nikako mu ne izgori krov od kuće, seljak je u srcu i duši, a ceo život je patio da bude oficir (kompleks dece sa sela).Iz gore pomenutog se vidi da taj čovek ima velike komplekse, svoje selo poredi sa Parizom i kaže da je lepše od njega,peva o ljubavi na seoski način,a mnogi kažu da spada u najvece švalere na srpskoj estradi jer i sam kaže "Kol'ko ima na livadi sena,Još sam više poljubio žena.Tri put sedam, dvadeset i jedan,i jos osam eto toliko sam.Bilo ih je i malo i mnogo nisam tačno izbrojati mog'o" To je prvi čovek koji je u Srbiji napravio pesmu za Kučkinog sina i definisao taj pojam i to još mnogo pre vukajlije, meni intimno najbolji hit Rada Jorovića:
Kučkin sin
Ko rastuži crne oci
ubio ga dan, ubio ga dan
ko rasplaka moju dragu
pokida joj san, pokida joj san
Ko je taj kučkin sin
nasoj sreci dušmanin
i da mi je rod rodjeni
platiće on meni, platiće on meni
Ko to ne zna da je ona
ljubav srca mog, ljubav srca mog
ko rasplaka moju dragu
kaznice ga Bog, kaznice ga Bog
Ko rastuzi srce njeno
nanese joj zlo, nanese joj zlo
ko rasplaka moju dragu
saznacu ja to, saznacu ja to
Hitovi:
Kol'ko ima na livadi sena
Al' je lepo biti seljak
Ja sam seljak, veseljak
Ljubav na seoski nacin
Selo moje lepše od Pariza
Žene vole oficire
Kučkin sin
Putuju kočije bele
Staro srpsko ime koje ima neka magična svojstva. Daje se detetu kome hoćete unapred da odredite životnu profesiju. Ime obuhvata profesije kao što su automehaničar, zidar ili mašin-bravar.
Vrlo popularna stvar, na svadbama u Kolumbiji.
Najpoznatiji ruski krimos u novijoj istoriji. Dugokos, bradat, lucidan, hladan, nepokolebljiv.
Ah, da! Tako se zvao i jedan od najboljih glumaca (ako ne i najbolji) na prostoru bivše SFRJ.
Razlog što Japan ima Tojotu i Soni, a Srbija ima Kurtu i Murtu.
- Parazitu društveni, zar se u tri popodne budi? Zbog vas takvih je država tu gde jeste. Dok mi spavamo Japanac radi!
- Pa normalno da radi, ćale, to je zbog vremenske razlike, zone i to...
- Slavice, donesi mi onaj opasač da sinu objasnim geografiju.
Menlahonik, koji kao i ja nikada neće prežaliti Ines.
Srpski pesnik i filozof, poznat po učenju o egzistencijalizu. Naslednik Sartra, reinkarnacija Kamija. Prošao drumove života, tražio sreću koju nije našao, težio jasnoći i smislu u svetu koji to ne nudi, pa sad pripoveda o apsurdnosti života.
''Lutam, belim drumovima bez smisla i cilja. Žurim nigde koracima ja od sedam milja. Lutam, pa gde stignem ionako mi svejedno...''
Zli brat blizanac Rada Šerbedžije.
Pitanje koje se postavlja u prolazu kada vidimo nekog nama poznanika, a sa kojim nemamo vremena da razglabamo o tome koliki je Rade Lacković čovek i kolika veličina!
- O de si brate!
- Esi mi dobar!
- E'o bre.
