Nije u pitanju top šop, već način na koji posluju naši fudbalski klubovi. Novac se ne izdvaja na skauting službu, jer to znači manje para za kriminalce iz uprave.
Naime, zasedne se u kancelariju i pusti se VHS kaseta ili neki jutub snimak potencijalnog pojačanja, i onda se vagaju njegovi kvaliteti i mane. I na osnovu toga se donosi zaključak da li je to igrač koji je dostojan renomea kluba.
Postoji i radikalnija varijanta, ona se takođe uračunava u kupovinu iz fotelje, međutim u pitanju je fotelja iz stadionske lože. A uprava kluba tada prisustvuje pamprčenju svoga kluba od budućeg pojačnja. Ovo se vezuje isključivo za Partizan i Zvezdu.
- Kokeza, zovi Faljia, ovaj Ifeani ima potencijala, zabi nam dva komada.
- Odma' Ćoki.
To nije obican seljak,cak ni seljacina!To je uber seljak,koji koji slavi i unapredjuje primitivizam ,tako sto spaja nespojivo,mesa stilove koji nisu srodni i generalno nema ukusa.Obicno se dzudze povezuju sa ljudima sa sela,ali to je greska,posto najvise dzudza egzistira u velikim gradovima nase zemlje,a najvise u Beogradu.Nije samo Srbija rasadnik dzudza,vec je to i Bosna i njen najbolji predstavnik ,uz mnoge druge je Halid Muslimovic,kompetna "Renome" produkcija.....Nasu zemlju ponosno predstavlja Mile Kitic,Tarmi Ricmi i Seka Aleksic ,Baja Mali Knindza i jos mnogi drugi.Ubedljivo najveci rasadnik dzudza nisu nasi prostori,vec Austrija i nasi ljudi koji zive u istoj.Oni se prepoznaju po skupim kolima,bundama ,kada im vreme nije,skupoj i sarenoj garderobi,kao i po ogromnim kolicinama zlata,koje se nose na sebi u vidu verskih simbola .
Dzudza ce uraditi sve ono sto je i seljacini ispod casti....
Dzudze su ,u stvari pankeri u narodnjackom bloku ,samo u daleko negativnijem obliku i mnogo su zilaviji od pankera,jer dok je omladini pank bio faza u razvoju,jednom kada se postane dzudza,to se ostaje ceo zivot i ne postoji niko ko moze takvu osobu vratiti na pravi put.Odsustvo morala se podrazumeva....
Slavuj sa peskom u glasu. Pesak je zaradio litrama ispijenog alkohola pevajući razularenoj masi opijenih i ošamućenih svatova dok se čuvao da mu mladoženja ne prosvira čelenku pucajući iz tetejca po šatoru. Rinta danonoćno pevajući jedne te iste pesme jednoj te istoj stoci, ali onoj stoci koja ga poji ojerima, evrima i eurima. Svoj lebac mesi u ge duru. Bori se da ga ne slome godine pevanja u mokrim cipelama na ispraćajima februarske klase. Bori se da ne popušta više kalašturama u tigrastim bodijima koje ga saleću trudeći se da mu prenesu neku veneričnu bolest. On se bori, a godine prolaze - ZAM-a više nema, Renome ga neće, za Grand trebaju pare. Da ide samostalno sa svojim cedeom, boji se. Pući će sve ono para što je sačuvao! Trebao bi i da misli na budućnost pošto četvrtu deceniju uveliko gazi, a dece još nema. I dok tako dani prolaze, puno grlo reči melodično izgovorenih, ali duše stegnute kao najzategnutija struna, zorom se vraćajući kući u prazan krevet, gleda u nebo i misli: Dokle ovako!?
Na televiziji ide pesma:
:Zatvorite vrata od kafaneeeee, ne puštajte nikoga iz njeeee:- E moj Rade, kad ću ja tako kao ti...:uze flašu i potegnu:
Riječ (ako se može tako nazvati) teško odredivog porijekla i značenja, ali odlično liježe kao izraz za muziku teheranskoanadolskog žanra, Žareta, Gocija i slične kalesijske klasike. Čak i ako si cijelog života bio pod staklenim zvonom i slušao Betovena, Šopena i Borodina i jedan jedini put u životu si dobio priliku čuti nešto od muzike iz prve rečenice, nećeš to umijeti definisati zbog manjka slušalačkog iskustva, ali jedna riječ će ti mistično odjeknuti kroz misli- zumbajle.
- Aj bježi više, 'oću ja nešto za svoju dušu da pustim! Opaaa, tri sata kompilacija od Renome Prodakšn, daj ćuskiju da se istetoviram!
- Buraz, ako pustiš te zumbajle mi kupimo ovo pivo i idemo u park, a ti sam proslavljaj diplomu!
Kada ovu rečenicu izgovori PR nekog preduzeća, kod slušalaca i kod sagovornika bi trebalo da dođe do pojavljivanja prvih znakova idolopoklonstva prema toj firmi. U nekom od alternativnih univerzuma je takav scenario najverovatnije moguć, ali u ovom u kom mi bitišemo, prvo što se posle ovakvih reči pomisli je: "šta koji kurac, jebote?"
Čekaj, čekaj - ozbiljna firma? Stvarno? Stvarno?! Hah, dobra fora. Da, ozbiljna firma koja nije gadljiva na repa, bilo u dinarima, bilo u ojrima. Jedino se gleda da je u finim, belim kovertama (plave nikako, jer pokreću žiganje u predelu srčke, a roze su nekako flafičaste).
Da li je moguće da jedna takva firma, sa zavidnim renomeom, može sebi da dozvoli da joj glavne uzdanice budu ljudi kojima tate i dalje kupuju doručak ujutru, a mame im brišu dupenca kada se iskake (figurativno samo; mada, ima nas raznih na ovome svetu). Pa, bre - radnica na prijemnom pultu je kao rođena za primanje - primanjem je i došla do posla. A, svi oni zajedno nemaju celu osnovnu i četvorogodišnju srednju školu kako liči, a kamoli obavezno visoko ili fakultetsko obrazovanje. Veza se zeza, boli ih briga, baš.
PR: Dakle, gospodine Kandidatoviću, vidim da ste završili filološki fakultet, smer skandinavistike.
Kandidatović: Da, gospodine - tečno govorim norveški, i mogu da se snađem na švedskom i danskom, dok sa nemačkim nisam te sreće.
PR: A, finski?
Kandidatović: Pa, finski pripada ugro-finskoj grupi jezika.
PR: Da, da - znam. Ja vas samo testiram, gospodine. Nego, recite vi meni - da li imate još nekih aduta?
Kandidatović: Pa, imam završen Majkrosoftov kurs za programiranje, licencni tačnije. Dugo sam se bavio atletikom i rukometom. Takođe imam neko osnovno obrazovanje vezano za elektroniku, a pored oca sam naučio i da popravljam automobile, pošto je on bio auto-mehaničar. Sviram gitaru, trombon i harfu. Odslužio sam vojsku pod oružjem - bio sam uzoran vojnik, nagrađivan.
PR: Ah, lepo je to sve čuti, ali to sve jednostavno nije dovoljno za radno mesto za koje konkurišete.
Kandidatović: Kako to mislite: "Nije dovoljno"? Nisam baš siguran da u široj okolini ima previše ljudi koji su minimum nuklearni fizičari.
PR: Znate, gospodine - mi smo ozbiljna firma. Mi gledamo da naši zaposleni budu najbolji od najboljih, da bi održali visoki renome koji naša firma ima i da bi ga unapredili.
Kandidatović: Ozbiljna firma malo sutra. Čuj, najbolji od najboljih. E, pa ako vam je Mitar "Probavitar" Šeprtljić jedan od nosećih stubova firme, onda primite moje saučešće. Taj ne zna ni šta misli, a kamoli šta govori. O tome kako radi dovoljno govori to da je pokvario sve čega se dotakao. A, ako mislite da će vam Primona "Ne znam da kažem ne" Jebatović unaprediti renome - varate se. Nije ni čudo što je u odbojci igrala na poziciji primačice.
Širokogrudna seljančica sa kožom preplanulom od okopavanja lijeha luka i kukuruza, čije jedre grudi osciluju kao Van der Polov oscilator kada prođe u prikolici na očevom Fergusonu, koja mašta da jednog dana objavi album za Renome produkciju i da pjeva na ciganskoj svadbi u Milanu, ali ne lezi vraže, zla sudba joj ne dopušta. Trnovit je to put. Otac joj je iskusni ispijač rakije, te u naletu neuračunljivosti često joj opali šamar koji joj izbriše treći razdred osnovne škole sa svim lekcijama iz Prirode i društva. Pare zarađuje radeći u zadruzi gdje su joj stalne mušterije lokalne preldžije i kamiondžije koji joj namiguju k'o Stojadinov lijevi žmigavac kada ugleda Fiću ispred sebe. Gazda zadruge se bavi mutnim poslovima na pijaci Arizona, a plata joj kasni k'o teletekst na OBN-u, jerbo on noći provodi u pijančenju u kafani kod Stoje i uzgonjenju doseljenica iz Rumunije i Moldavije. Ima starijeg brata koji jedan dan u sedmici provodi kod kuće, a ostalim danima se pomija s ortacima po velikom gradu.
Sa svim tim mukama i problemima, naše jadno čeljade još uvijek drži glavu visoko kao mlađani horoz kada uđe u kokošinjac i razgleda koju će koku da ogazi. Ponosna je, jer novce zarađuje mukotrpnim radom, kako u zadruzi, tako i prodavajući bamju petkom na pijaci. Ona je čisti primjer brđanke, žene koja ima svoj stav i koja zna da cijeni glavne ljudske osobine i vrijednosti.
Još jedno random opravdanje i zamazivanje očiju, isporučeno nam od naših sportista, nakon očajne partije, prave katastrofe, debakla... Klasičan spin i skretanje s gorućeg problema, takoreći sportska varijanta ''slatkog limuna'', često upotpunjena sličnim šablonima: ne mogu nas dva puta pobediti, da nam je neko ovo ponudio na početku, uzdignućemo se još jači poput feniksa, proradiće naš inat...
- Šta nam možete reći nakon ove katastrofe od Brurin... pardon Bur-ki-ne Fa-so?
- Pa vidite, ne bih ja to nazvao katastrofom, ovo je više jedan poraz koji je došao u pravo vreme... jedna opomena, kako ne bi bilo opuštanja protiv sličnih selekcija na šampionatu.
- Svakako da utakmica nije takmičarskog značaja i da smo igrali bez kapitena ali s obzirom na rezultat 3:0 i renome protivnika, morate se složiti svakako najteži poraz u istoriji našeg fudbala?
- Molim vas nemojte tako, pa mi nikada nismo imali adekvatnu podršku... Pljujete nas već pre šampionata. Pokušavamo da napravimo hemiju u ekipi, znate ovo su još uvek pripreme, noge su teške, uigravamo još uvek taktiku a i danas svi igraju fudbal...
