Rmpalija koji cepa drva. Barem u početku grejne sezone. Posle je to onaj mučenik u kući koga stalno šalju da donosi drva iz šupe/podruma i loži vatru.
- Sine, Radiša sto nam cepa drva ove godine ne može da dođe. Imenujem tebe za ministra energetike!
- Ali, ćale, njemu je cepanica isterala oko!
- Nije taj poso za svakog. Zato je i smenjen. Zasuci rukave i stupi na funkciju.
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
Preduslov branja bostana je sađenje šljiva na burazeru lokalnog rmpalije.
- Što si diro Mileta?
- A što je izazivo?
- Znaš da nikog prvi ne diram, al ne obra se bostan dok šljive ne popadaju!
- Šta kaješ?
- Paj sad..
...trassss...
Antišvalersko naravoučenije koje poručuje da je bolje ponekad glancati jarbol, nego ići u klinč sa ženom lokalnog rmpalije.
Nema apsolutno nikakve veze sa omiljenim nam jelom.
To je ono kada startujes mrtav pijan tudju ribu, pa ti njen decko rmpalija stavlja sminku ispod ociju, a svaki put kad zamane da te odvali pesnajom, ti progutas pljucu.
Neobično krupan čovek, rmpalija. Bio je must have u timu kad su se igrale arjačkinje-barjačkinje na časovima fizičkog (ne toliko kad su se igrale između dve vatre). Naspram njega, sumo rvači od trista kila izgledaju k'o anoreksične pičkice, a ljudi prosečne težine kao žrtve holokausta i džokeji u Etiopiji.
A:Brate, što si stavio dve stolice na jedan tanjir?
B:Ma, taj je za Mareta...
A:Šta, krupan dečko?
B:Ma, jok, krstili su ga na Adi Ciganliji kolicni je...
Naš uspešni atletičar, čije se prezime zbog njegove građe more koristiti za dobrog momka, rmpaliju ili nekog drugog lika koji, za razliku od bodi bildera, ima mišiće koji zaista služe za nešto.
A: I kako bilo sinoć na žurci?
B: Ma pusti.... Neki kolašinac radio k'o obezbeđenje, nismo smeli ni da zucnemo, a kamoli duđemo....
Vrlo krupan čovek, pravi rmpalija, on ne hoda nego se gega sa noge na nogu, slično pingvinu. Kada vam ide u susret iza njega ne vidite ništa, on je one-man krdo.
Teški fizički poslovi za njega su šala, na basketu mu je nemoguće uzeti loptu, a piva može popiti cisternu.
- E oćemo basketa danas?
- Ne bi ja nešto, umoran sam.
- Daj ne seri, pa juče si rekao da ti se baš igra!
- To je bilo pre nego što sam čuo da dolaze Gajac i Zule.
- Au sad se ni meni ne igra, masakrdani su to.
Ovo pitanje se koristi kao izraz neverice prilikom neke senzacionalne pojave. Najčešće se koristi u dva slučaja:
1: Pri susretu sa mladom ženkom izraženih grudi;
2: Za nekog od brega odvaljenog rmpaliju, nadljudske snage, pod kojim i beton popušta.
- Au tebrex vidi ono dete al' ima sisu!
- Čime li je hrane, leptijebem?
------------------------------------------------
- Čiko, čiko, vidi šta ja umem! :podiže fiću:
- Pa sa čim' li te 'rane, 'bem ti tetku?!
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
To s' ona dvojica rmpalija što s' k'o od krša odvaljeni i od mečke rođeni, te nam ne dadu da pravimo pičvajz i lomimo čaše kod Đura u kavanu. Ne dadu ni da vaćamo Zor'cu za s'su i štipkamo za prkno kad obuče one kurvajinske čarape, i uvjek nam izlome pičke i izbače nas u blato i na 'ladnoću, jebe'im mamu!
Orudje starih naroda kojim su se kao sto sama rijec kaze obuzdavali ovnovi.Kada se ovan "zaobada",dovoljno je da najveca rmpalija u plemenu izvrsi tzv.obuzdavanje metodom klasicnog udarca medju rogove.Buzdovan se koristio i za obuzdavanje medjeda,krmaka,zivotinja iz familije goveda,a cesto i za obuzdavanje samih ljudi.U vezi s tim javljaju se orudja buzdobik,buzdokrm,buzdomen...itd.
1. Vic pocinje sa:
"Koliko je potrebno...
(opcije):Poljaka /pedera /hipika /Mormona /Meksikanaca /narkomana /Jevreja /vanzemaljaca /crnaca /invalida /Kineza /patuljaka...
da zavrnu jednu sijalicu?"
2.Osoba kojoj se prica taj vic je obavezno pripadnik bas te grupacije koju intelektualno ponizavate...
3.Takodje, osoba kojoj se prica taj vic, u 100% slucajeva, mora biti:
(opcije): policajac /bokser /predsednik drzave /direktor skole /vas tast/ stanodavac/ profesor/ rmpalija sa kojim delite zatvorsku celiju ...
45 minuta provedenih u besmislenoj jurnjavi, koja liči na sve samo ne na čas. Dječaci obično igraju fudbal(čitaj trče ko muve bez glave), dok djevojčice igraju odbojku(čitaj skaču okolo i mlate rukama). Štreberi obično provedu čitav čas na klupi sa izgovorom da ih boli glava/noga/stomak. Bilo šta da se igra glavni rmpalija je uvijek kapiten i ujedno sudija.Jedina prednost kad ti je zadnji čas fizičko jeste da te nastavnik ranije pusti kući.
- Đole,što ti ne igraš?
- Nastavniče boli me glava.
- Pa zar nisi rekao da si uganuo nogu?
- Pa kad sam pao bubnuo sam glavom o beton,a počinje i da me boli stomak...
Najgora verzija bele zastave. Totalni debakl, bilo fizički bilo verbalni. Posle šorke ostaješ razmazan po betonu kao prase koje je na ostružničkoj petlji pokupio pijani Turčin sa skanijom. Skupljaš zube po oglasima, jer je nekom rmpaliji pao mrak na oči, pa je odlučio da te upropasti kao đus vodka maloletnicu.
-Glavonja šta je to bilo sinoć posle žurke? Čujem neki indijanci vas poboli u beton ko pritke za paradajz.
-Joj brate nemoj da vičeš, još mi glava trešti ko zvonik na Sabornoj crkvi.
-Znači ugazili su vas?
-Dvojicu sam izlemao ko ništa, ali kad me uhvatio Ludi Marinko, jebo mi je kevu. Dade mi i ćaletovu vizit kartu na kraju.
-Njemu je ćale kamenorezac volino. Znači pukla pička.
-Odneo sam gaće na štapu brate.
U maniru prekaljenih brazilskih fudbalera, koji vozaju bubamarom po terenu, ova "ne poželeti" osoba baca transfere rasno kao rmpalija deset metara drva.
Poznat u društvu po konstantnom porivu za transferisanjem, jer pored sposobnosti da pojede tri bureka za deset minuta, i to bez jogurta, to je jedino što zna dobro da radi... Iako toga nije svestan.
Obično ne može da se pohvali članskom kartom Mense.
Tragikomična činjenica je ta što, i pored svega, sistemom "neće grom u koprive" Transferinjo ostaje živ posle svake gluposti koju lupi.
Sede ortaci, pijuckaju vops posle fudbala...
Prvi: "Brate, jesi video što sam proigr'o k'o Ćavi...?"
Drugi: "Joj, evo ga...!"
Treći: "Ko?"
Drugi: "Transferinjo!"
Prvi: "Što tako Mikija?"
Drugi: "Pretpostavljam da ćeš sad videti..."Transferinjo: "Hej, ljudi, 'de ste...? Ooo, bila fuca, ko je dobio? U, nećete verovati šta mi se desilo! Vijam ja komarca po sobi, skačem za njim k'o panter, to je ona mačka, znate; i ne mogu da ga ubijem! I taman da ga spljoštim, u skoku mi spada šorts, nisam vez'o učkur, kad eto ti moje keve, nosi sutlijaš! Videla mi kurac, razumeš? Hahahaha, videla mi kurac...!"
Svi fejspalmišu u neverici...
Prvi: "Sad razumem..."
Krajnji nivo snage, moći, zajebanosti. Nose je samo najjači likovi, kao što su mornar Popaj, ker Spyke iz Tom&Jerry-a (on je najmoćniji od svih jer se njegova tetovaža vidi samo kad zavrne kožu.....pa se tek onda vidi istetovirano sidro na tkivu). Inače, u realnom životu, nose je socijalni slučajevi dan provode u bleji s pivom u ruci ispred dragstora, divaneći o svemu i svačemu, kao najiskusniji poznavaoci datih tema. Ljudi kojima je to ostalo kao "Uspomena iz JNA". Ili je pak možete naći kod sredovečnih rmpalija koji po ceo dan vise po teretanama u starim, ofucanim veš majicama bez bratela.
Zenstvena riba, fem, koja pusi tanke cigare, i tripuje se da je zbog toga vise dama. Time, takodje, smanjuje rizik rasipanja cigareta u muskom, grebatorskom, patrijarhalno vaspitanom drustvu kom je pusenje istih (na javnom mestu) ekvivalent heftanja u bulju.
Rmpalija- Devojke, moze jedna cigara?
Dama s Karelijama- Mhm, imamo ove nove Karelia extra slim s ukusom vanile. Problem? :trollface:
Mudonja.
Za jednim stolom u kafani "Kod Konana" , sedeo je miran mali kinez, i pio svoje nesto.. dok nije pocela opsta makljaza..Jebem li ga, ovo je Balkan..Kad najednom rmpalije navalise na malog zutog..a mali zuti ne reaguje..samo polako ustaje..
Rmpalija: "Sta si ti, zuti? Neki nindza?"
Zuti: "Jesam."
(pauza od par sekundi)
:krece makljaza:
Nindza vadi surikene, baca ih po kafani, prebija rmpaliju bez ruku i nogu, i odlazi, bacivsi na pod kintu za izgradnju nove kafane..
Usrati se od straha
- 'Bem ti život, prođe sad pored mene Deki Rmpalija, još mu dugujem majku mu, zamalo ne pustih mastilo
- Aha
