Jebite se , idem kuci !!!

Vise pretnja, manje odluka, razmezenog deteta, koje nije naislo na razumevanje njegovog predloga kod ostale dece.

Takodje neka vrsta bunta koja se javlja i kod mnogih, naocigled, odraslih ljudi, sa ciljem da izazove sazeljenje u jednu, a strah od njegovog napustanja, u drugu ruku.

Scena 1.
Deca su na ulici. Podelili su se u dve ekipe po troje i igraju mali fudbal.
Medju njima, u ekipi jedan nalazi se i jedno razmazeno dete , koje su roditelji ubedili da je najlepse, najpametnije, da ce biti najbolji teniser, fudbaler i doktor.
Naravno ovo dete "zna" da je superirorno u odnosu na ostalu decu.
Partija fudbala je u toku , a ovo dete biva predriblano milion puta, lopta mu je oduzeta milion puta, a saigraci su ga zamolili da prestane da solira.
On se naravno pobuni.

Razmazenko: "Ja sam najbolji igrac, samo meni dajte loptu i cutite. Sta vi meni pricate kako cu da igram?!!"

Klinac iz suparnicke ekipe: "Marko, nisi u pravu , nemas veze sa fudbalom.

Razmazenko trazi podrsku od svojih saigraca, zatim od ostatka dece.

Ne nalazi je. Zatim besno uzima LOPTU KOJU JE ON DONEO,pa kaze:

"JEBITE SE! IDEM KUCI!" - ocekuje da ga ostali zamole da se vrati.

Ipak, ostala deca slegnu ramenima bez mnogo uzrujanosti i pustaju ga da ode.

SCENA 2.

Na slavi. Svi su za stolom i uzivaju u hrani i picu. Onda jedan "JA PA JA" lik krece da bocka nekolicinu ljudi. Daje neumesne komentare i provocira.
U raspravu sa njim se ukljuci nesto inteligentnija osoba , argumentima mu stavljajuci do znanja da je iskompleksirani kreten i da bi za sve bilo najbolje da prestane da se tako ponasa.

On iznerviran lepo zamoli domacina da umiri coveka koji ga je "spustio na zemlju".

Domacin : "Miroslave, nisi u pravu, sam si poceo da podbadas neke ljude ovde, pa se sad zalis sto su ti u lice rekli sta misle. Iskuliraj i promeni temu, necemo sad da dizemo prasinu oko toga!"

Miroslav: "E , znas sta, ocekivao sam da ces da me ispostujes. TI I JA SE ZNAMO GODINAMA , a ovde neke znas mnogo manje. Ne znaju oni kako je nama nekad bilo dok oni nisu dosli u drustvo. A i ti si kreten kad ih podrzavas!
JEBITE SE, IDEM KUCI!!"

Demonstrativno ustaje od stola.
Ljudi ga zabezeknuto gledaju. Ipak niko ne progovara.
Domacin kaze svojoj zeni:
"Marta , isprati Miroslava i daj mu jaknu."
Zatim se okrece ka jednom od ljudi za stolom i pita zainteresovano:

"Dragane, kako ti je na poslu, jel ti je uspeo onaj projekat? Pricaj"

Prosjak

Predstavlja najunosniju delatnost u Srbiji. Dele se na vise grupa u skladu sa nivoima patetike koju koriste u izvlacenju para kod ljudi. Grupe su sledece: 1.rodjaci 2.staklari 3.dojilje 4.gistro indvalidi 5.deca.

Rodjaci su najbezobrazniji, koriste price u kojima im je neko od porodice, familije bolestan, pa moraju da obezbede lecenje ili operaciju: ¨A bre, mom sinu kraca leva noga, daj koji dinar, za banju,za lecenje, da nesto pojede, za salamu, daj neki dinar!¨ Najpoznatiji pripadnik ove grupe je vec legendarna seda zena, cetrdesetih godina, koja ordinira po beogradskom centru i koja skuplja pare za operaciju sestre vec 20 godina. Baste su joj omiljene, jer nema konobara na vidiku pa moze da skupi i do nekoliko stotina dinara po basti. Zalazi svugde, kafane, barovi, restorani, jednom sam je video i u Nemackoj. Internacionalna zvezda, dala je i intervju za CNN. Ovu grupu nema sanse da izbegnete, jer ste stacionarni, ne krecete se i rodjacima ste laka meta.

Druga grupa su staklari. Ko vozi auto po Beogradu, nema sanse da bar jednom na semaforu nije video i cuo legendarno: ¨Daj bre batko, sto ti prljav stakal, nemoj se sramotis pred devojku¨, da bi potom usledilo cuveno razmazivanje po soferci, neke supstance koja lici na vodu, a nije, i mirise na mokracu sto svakako jeste. . Ako ste se uvek pitali gde ovi staklari nadju toliko vode za pranje tolikih soferki, eto vam odgovora. Iza drveta, u lonce,pa na vase staklo. Ti potezi koji slede su slicni potezima Pabla Pikasa i Van Goga, to je umetnost u malom, traju par sekundi ali odisu sjajnom lepezom pokreta i ritma. Tesko ih je izbeci jer ste uglavnom u koloni, ali i mi vozaci smo razvili taktiku, koja se sastoji u tome da se ne zabijete mnogo uz kola koja su ispred vas, nego ostavite malo vise mesta, pa kad se staklar zatrci sa svojim vodenim oruzjem, vi samo malo gas i dobili ste bitku. Ali samo bitku, posto vas na sledecem semaforu ceka sledeci staklar ratnik. Vrlo su teski za obracun jer koriste najubojitije oruzje, takozvanu psiholosku zamku, naime on vam kao pere prozore i ocekuje da vi to cenite i da date svojih omiljenih 20 dindzi koje ste ostavili za sutrasnji Kurir. Znaci cista zamka, kao ne traze nista za dzabe, nego kao rade.
Sa njima nema zajebavanja, nece vam pomoci ni sto ste upravo oprali auto poslednjim ostacima plate, a ni sto zurite kod taste u posetu. Oni posao moraju da odrade i da budu placeni. U maloj ste prednosti ako vozite opasan auto, po mogucnosti neki dzip, jer se tada i oni malo zaplase, pa po principu bolje da zivim jos malo, preskacu skupe automobile pogotovo ako im vozac istog uputi zajeban pogled. Mozete i vi da probate sa zajebanim pogledom, al sumnjam da ce uspeti, pogotovo ako vozite neki raskantani jugo ili ne daj Boze ford eskort.

Treca grupa su dojilje. Tu nema sta puno da se prica. Obicno su to romkinje koje furaju po bastama grada, uz put pokazujuci dojke, i koristeci najvecu od svih psiholoski zamki, a to su deca. Deca na zenskim grudima, uz boleciv pogled i recenice tipa ¨Daj neki dinar da ne bude gladno¨, tesko ce vas ostaviti ravnodusnog. Iako znate da su svi prosjaci upleteni u organizovano prosjacenje, sa sve nekim glavonjom krimosom koji im uzima sve i daje neki procenat, opet ne mozete da budete ravnodusni. Ovde bitku uglavnom izgubim, ukoliko romkinja nije bas bezobrazna.

Cetvrta grupa su invalidi. Najpoznatija podgrupa su gistro gluvnonemi. njihova taktika je sledeca: napisu neku molitvu na papiru, nekad je to pesmica, nekad i neko obavestenje tipa ´ ja sam gluvonem´, stave vam na sto dok sedite u baru, i tako stave na sve stolove u baru, dajuci vam vremena da procitate njihovu telenovelu i eventualno se sazalite. Onda krenu od stola do stola, uz cuvenih 5 sekundi. Sta je 5 sekundi? To je neprijatnost kojom vas izloze, u trajanju od 5 sekundi, tako sto stoje pored vas kao mumije i cekaju vase tesko stecene pare. Po Marfijevom zakonu, tada ceo bar gleda u vas, kao u jednu potpuno nadrealnu scenu, a u stvari psiholosku borbu izmedju dobra i zla. Obicno stariji ljudi to prekidaju socnom psovkom ¨Goni se u kurac¨, ¨Mars u pizdu materinu¨ a mladji ¨Daj bre keve ti, prodje mi neka sisata iza tebe, nista nisam video¨ ili nesto slicno, sto gluvonemom stavlja do znanja da misija nije uspela i da je vreme za promenu taktike. Taktika jednog mog prijatelja, potpuno je ogolila svu nespremnost gluvonemih prevaranata. On je u jednom trenutku saopstio gluvonemom, da mu se neka buba prikacila na majicu na ledjima, na sta je gluvonemi odgovorio sa ¨Gde?Gde?¨ 1:0. Point blank.

Inace, ima i pravih invalida ali vecina su teski prevaranti, koji su maznuli stake od bakutanera iz parka pored C marketa, nameste se obavezno na neki prolaz, uglavnom je to na Zelenjaku, legnu na beton, razvuku stake i traze neki dinar. Nekad vas cepe i po nogama, ako se vec pravite da ih ne vidite. A ako ste neoprezni i trcite za autobusom na Zelenjaku, nemojte da se iznenadite ukoliko vas sapletu u pokusaju da postanete kao i oni. Mozda vam nesto i udele. Sledeci put.

Peta grupa su deca.Uglavnom su mesana, bela i romska deca. Prodaju razne dzidzabidze, vodice za bioskope i pozorista, sto su inace veoma popularne kulturne institucije u Srbiji, prodaju i razne slikovnice, priveske i sve ostalo sto je im je brat pokrao u zadnjem obilasku gajbi oko Dorcola.
Prodaju i cvece, za romanticne parove, ne znam samo otkud ta ideja, jer ako niste vec kupili devojci ruzu kad ste se sreli, tesko da ce ruza ubrano-ukrana raspaliti strast vase veze. Ova grupa ne spada u grupu agresivnih prosjaka, ignorisanjem cete ih uvek oterati, mozda vam nekad zalepe psovku ali to se desava vrlo retko.

Ako imate neka pitanja, slobodno, borba za vas dinar nikad ne prestaje.

Baron Mica Devic

Legenda mog kraja.Obitava u lokalnom frizerskom salonu,gde svakodnevno ispija pivo.Preko zime,kada se sakupi dosta nas u salonu,i neko donese domacu dzibru,on nas,kao u stara,u zivotima nasih pradedova zarobljena vremena,kada su se noci prekracivale prepricavanjem dozivljaja uz po koju casicu,okraj ognjista,okupi u polukrug oko stola,i zabavlja nas svojim seansama na kojima bi mu i Minhauzen licno pozavideo.Sledece dogodovstine sam zaista cuo od njega.Nije-to-nista lik je za njega Mladi gospodin.Pa vi vidite.

Mica:Nego,deco,jesam vam pricao kad sam bio u Francuskoj sedam godina,od '71 do '73?
Ja;Ali kak...
Mica:Igram ja na vasaru u Dizonu fliper,pijem neko pivo,i,posto sam se zaneo u igru,nisam ni primetio da mi je neko prisao.Potapsa me taj po ramenu,ja se okrenem,kad ono-Alen Delon!
Ja:Ni manje ni vise!A otkud Alen Delon na vas...(sviram kurcu,ne cuje me ic)
Mica:Kaze on meni,mnogo lepo izgledas,i imas simpaticno lice,da li bi voleo da glumis u filmu sa mnom?Kazem ja,ajde,sto da ne.Proslavim se ja tu,picke,kola,hoteli,i mene pozovu neki fudbalski menadzeri,i ponudise da odigram tri sezone za pola miliona franaka u Dizonu.Ja pristanem.Za to vreme sam mnogo proputovao,9x Spanija,7xBelgija,Nemacka,Engleska,Italija,Rusija,Poljska,Holandija-ne brojim.
Ja;Mrf...
Mica:U,kad pomenu Italija,tamo kad nismo izginuli,sunce ti poljubim!Krenuo ja sa nekim drugarima na Kalabriju,da lupamo samare mafiozama i da im jebemo zabarke,vozili neki Lambordzini,teramo mi preko dvesta,kad nailazi nizbrdica,i nama na deset metara sleper!Nismo imali kad ni levo ni desno,nego mi pravo ispod slepera,podvucemo se ispod kamiona,on nam samo skine krov,i nastavimo da vozimo kabriolet!
Ja:Dio mio...
Mica:Uf,danas sam isao na Moravu,vadio neka drva..Je l znate vi kako ja struzem drva?Ja zagrizem testeru,zagnjurim u Moravu,i pod vodom struzem drva,i sam izvlacim debla na obalu!
Ja:PA JEL MOTORNOM TESTEROM STRUZES TA DRVA POD VODOM?!?(ma kakvi,ne jebe me dva posto)
Mica:Au,jebem ti lebac,jesenas mi u Kupusinsku sumu po drva,ja se vozio u prikolicu,a Tika Flasa u traktor,i mi niz onu nizbrdicu na Karauli,isli smo sto,garant,otkazu kocnice,i on bam u drvo!Ja izletim iz prikolice,leteo sam jedno stopedeset metara,i pravo ateriram u stog sena!
Ja:Ali,otkud stog sena u sumi,jebote?!?
Mica:Ja ustanem,obrisem prasinu sa sebe,otrcim do traktora,izvucem Tiku iz kabine,i mi da vidimo sta je sa traktorom,ono samo napukla pumpa i hladnjak!
Ja:Ja vas pozdravljam.Mico,hvala.Proslavicu te na Vukajliji,jebes mi sve.
Mica:Aj,mali,ziv bio!
.......................................................................................................................
Odoh kuci.Da nahranim ribice.Akvaristika mi je Hobi.

Ne udaje se svaka počešljana

Ne mora sve biti savršeno. Neke stvari su savršene takve kakve su, i ne treba ih dirati. Ne traži dlaku u jajetu. Ostavi, bitno je da si pogodio suštinu. A forma, ma jeb'o je ti, zadovolji osnovno i dosta. Odradi glavninu posla a o detaljima koliko ti vrijeme dozvoli. Odredi prioritet i šibaj. Ovako jureći za sitnicama izgubi se čovjek pa ne zna je l' doš'o il' je poš'o.

A i život je peder prema takvima, loži ih samo tako, oni jadni se stisnu kidaju, i kad pomisle da je sve savršeno ovaj stari zajebant im ubaci kamen u cipelu, iako je to sitno, dovoljno je da pokvari savršenost. Život to radi iskusno, može on satrati i cjepidlaku i ladimuda očas posla ali on to pomalo, ali konstatno jebe, pa ako si dovoljno pametan odustaćeš od ispravljanja krive Drine i naći neku prihvatljivu mjeru, dovoljno ispravljenu krivu Drinu i uživati.

Jebeš ga, nije svako Šešelj.

Mamurno jutro, napolju košava ja tražim bijelo u očima pred ogledalom... Did svojom kevom odškrinu vrata...

-Đe si mali? Vidim opet bortaš, jesi i sinoć der'o rebra od šank?
- Ma jok dide znaš i sam da sam lak na suzi kad gledam „Orlovi rano lete“ pa kad ona mala maše partizanima, ubi me , nego 'aj sjedi . Oš šta piti? Kava?
-KHM! JOK!
- SOK, ima i onaj što pršće u nos, hehe?ž
-HKM! C!
-Bijele kave?
-Mali dokle ti mene misliš jebati ovdje da prostiš?
-Dide znaš šta je doktor rekao jeb'o ga ti...
-Znam, prvi put da imam TBC i da mi nema spasa, drugi put kad me kombi spuco da mi je glava pukla, treći put da imam rak i da možete rezervisati raku.
-Konjak?
-TU TE ČEKAM!

-Nego poslom sam ja došao. Vidim ja onu malu što se prikrada uvijek oko kuće k'o jejina... I drago mi je da poštujete tradiciju, oboje, rijetkost je to danas, a treba da se čuvaju običaji. Eto baš u ponedjeljak na Prskovdan, čujem ja nju đe viče „POPRSKAJ ME POPRSKAJ ME“ kad ste ono bili sami, e tako smo i mi na Prskovdan svaki Veliki Ponedjeljak obilježavali, ašikovali pa priđeš ljubovci, ili je malo kiselom varenikom poprskaš ili kasnije kolonjskom, falio sam te i ćaći...

-ŠTAS RADIO, JEBEM TI SUNCE BLENTINO, KAKI KURČEV PRSKOVDAN, JESI TI LUD ČOVJEK!

-Sad ja tebe malo zajebavam, čisto da ti vratim za ono maloprije. K'o da ja ne znam šta vama znači prskanje, jebem li vam pero sjajno, pa omakne se i meni nekad kad se ne da zaspati pa ko velim da pogledam Treći Dnevnik, a ono tamo skika stala onije curica. Majke mi, trebaju ono zvati TV „SVE U 16“ a ne TV1000.

-Dide, skoncentriši se.

-U redu. Sine ili se ženi ili ću napraviti škulja od tebe, a ti vidi.
-A jeb'o ga ti dide, nije to baš lako.
-Nemoj ti meni nije lako. Znam ja da bi ti pos'o, kuću, avto i 30000 na banku da se metne, al' ne ide to tako, ne bi bilo zanimljivo. E sad što je ova tvoja debelguza i što bi ti bolju pičku, to je već stvar režije. Samo nisi ni ti više mlad, i tica ti gnijezo na tjemenu svija već, razmisli ti. Jeb'o ga ti ne udaje se svaka počešljana, polako. Daće Bog i golji gaće. Et', ja ti rekoh a ti opet vidi sa sobom.
- Dide bolan, ona ima dijete sa drugim.
-Krava sa teletom je uvijek skuplja bila. Nek ima

Već na odlasku...

I recide joj nedljie ti da se ne pentra više na prozor, nije ona dijete, a i ne prave se ramovi više u dimenzijama njene guzice. Aj zivio.

Radna akcija spremanja studentskog stana

Ko nije bio u stanu u kojem žive dva ili više studenata, ne zna šta su krš i nered. Nisu svi studentski stanovi u očajnom stanju, ali većina njih ipak podseća na ostave penzionera, ratna područja ili polomljene hotelske sobe u kojima je boravio Billy Idol. Kako god, taj svinjac koji se naziva "naš stan", treba ponekad i srediti. Pošto stanari padnu u depresiju kad vide šta sve treba da se skloni, opere, obriše i pobaca, brzo izgube volju za bilo kakvim aktivnostima, i radnu akciju odlažu što duže. To odlaganje ipak prekida neminovni dolazak gazde po kiriju, ili nekih gostiju koji su ti važni, a žive u ubedjenju da si uredan i odgovoran (roditelji).
Pošto je velika mogućnost da će se cimeri negde ispaliti kada taj dan dodje i da ćeš ostati da se boriš sam, ne gine ti da jedan dan provedeš posvećen mestu u kojem živiš. Iz iskustva, evo ti par korisnih saveta:

- Podeli stan na područja, sobe, kuhinju i kupatilo, i ako imaš terasu. Pusti neku muziku, jer tako će ti sva ova muka malo lakše pasti, nabavi potrebne deterdžente i rekvizite i pomiri se sa činjenicom da te ne čekaju provod i zajebancija.

- Kuhinja

Brzo ćeš uvideti da svi oni super-silni deterdženti sa reklama ne peru sudove sami od sebe, pogotovo ne u hladnoj vodi. Postoji mogućnost da vam u kuhinji živi sudovište (čudovište iz sudopere), pa u pomoć pozovite nindža kornjače, koje su mutirale u frižideru još pre dve nedelje. Ako imate štipaljku, dobro će vam doći kada dignete poklopce od šerpi. Ukoliko imate veliku kadu, sudove možete i u nju da potopite, ali kada na red dodje spremanje kupatila, kajaćete se ako to učinite. Ne zaboravite da treba srediti i rernu u kojoj se pekao sav onaj silni krompir, a ni frižider sigurno nije u sjajnom stanju..

- Kupatilo

Iznesi sve što bi moglo da se pokvasi. Ako si u mogućnosti, pozajmi ili kupi ronilačko odelo, kako ti kiselina ne bi nanela opekotine po koži. Ako ništa drugo, uzmi bar gumene rukavice, i ostavi neki prozor otvoren kako ne bi umro od udisanja isparenja. Oko kade, šolje i lavaboa moraš da zapneš, a što se tiče pločica na podu i zidovima, možeš jednostavno da ih istuširaš.

- Ostava i terasa

Kada vidiš koliko flaša od raznih sokova i alkoholnih pića si pobacao po raznim ćoškovima, setićeš se svih onih ljudi koji su se žurkisali i kampovali sa tobom u stanu, a koje sad boli ona stvar da ti pomognu. Pošto si i na terasi sigurno napravio pravu malu deponiju, predlažem ti da iz prodavnice uzmeš nekoliko kartonskih kutija, kako bi to sve mogao da popakuješ. Nemoj gadjati kontejnere sa terase kao što to neke komšije rade, ne mora baš svako da te proziva na osnovu mesta odakle si došao, a i to nije ni lepo ni higijenski. Jeste da ćeš morati da ideš u više tura i zasmrdiš lift i hodnike, ali djubre ne bacaš svake nedelje, a i tebe komšije mogu malo da istrpe.

- Veš

Pošto ga ne pereš dok imaš šta čisto da obučeš, nije teško pretpostaviti da si ga nagomilao. Možeš da ga pereš dok radiš ostale kućne poslove, a oko širenja po stanu ćeš morati da budeš domišljat. Ako ćeš već posle da ga peglaš, ispeglej ga sedeći, jer od stajanja bole noge i ledja, a i imaš ga pun kurac.

- Prašina i ostali krš

Potrudi se da obrišeš prašinu makar na vidnim mestima, pre nego što stvari budeš stavljao na svoje mesto. Nešto možeš i da šutneš pod orman ili krevet, a ponešto uguraš u ostavu ako je beskorisno a može da zatreba. Tepih dolazi na kraju, i ako budeš morao samo da ga usisavaš, ubo si premiju. Sa flekama na zidu ćeš morati sam da se snalaziš, jer njihovo uklanjanje zavisi od zida i farbe.
Ako posle ovoga još bude ostalo života u tebi, napuni kadu vodom i okupaj se, ne možeš takav medju ljude.

Realnost

Ne ocekujte to od roditelja.

Odlucio cale da se da u trosak pa da kupi sinu novi racunar,tacnije kuciste.I sad odemo mi u jednu prodavnicu gde se takve stvari prodaju.Naravno,posto stari nista ne zna o PC i tehnici uopste,dao je meni prednost u izboru kucista.Gledam ja RAM,graficka,procesor,hard disk..sve komponente i na kraju nadjem onaj koji mi odgovara.Medjutim cena ne odgovara mom starom.(necu cenu da pisem,jer nije kljucna).Vidim ja caletu oci ispale kad sam pokazao na kuciste,kad ce on meni :
-Ali sine nemoj te nove gledati,to amerikanci prave,vidi ovamo imas polovnih racunara,a odlicni su(naravno cijena je 3 puta manja).
Gleda stari kucista i nadje neko jeftino sranje.
-Made in Japan...sine kada Japanac napravi mora da valja.Stara kucista su najbolja,ova nova odu za mjesec dana,a jos su i skuplja.Aj da uzmemo ovo?!
Ja gledam u kuciste pa u njega i razmisljam ajde nema veze uzecemo to kuciste,kriza je,mada znam da cu se poslije pokajati.I kupimo mi kuciste.Ispocetka radio je kao da je nov,ali posle nekog vremena racunar iznenada postade spor.Otisla graficka i HD prvi mjesec,ali stari proguta knedlu i dade mi pare za novu opremu.I tako je vrijeme prolazilo....
Kad,jedan dan upade mi stari u sobu sa nekim cd-om:
-E sine ajde pusti mi ovo na kompjuteru da pogledam.Donio sam film o Drazi Mihajlovicu,kaze komsija Marinko da je super,gledao on.
-Ajde nije problem.Daj da ga pustim.
Uzmem ja cd i stavim u plejer,dok se stari namjestio u pozu za gledanje na stolici pored mene.Medjutim,sporo se ucitava.Nece film da krene.
-E sine jel moze to?
-Evo sad ce jos malo,odgovorih mu.Nego odoh ja do WC-a da serem dok se to ucita.Nesto me stomak zeza...
Tako i bi,odem do WC-a.Ali,dok sam se vratio posle 5-10 minuta,imao sam sta i videti.Stari otvorio nekako kuciste i sav znojav i crven od besa trazi nesto pogledom po njemu.
-Stari,sta radis,sto si otvorio kuciste,vdis da si i saraf odvalio!
-Sto nece ovo sranje da mi pusti film,zagalami on.
-Ma polako jbg,polovan racunar,sporiji je malo.
-Sta sporiji cekam 10 minuta nista se ne desava!Jebacu mu majku ako ne ubrza!
-Polako cale,jesi ga ti izabrao.Nisi hteo da dasa pare za bolje kuciste.A i sam si rekao da su bolja polovna!Sad tu cekaj i cuti...odgovorih mu smireno i lagano izadjoh iz sobe.Dok sam hodao cuo sam da stari lupa po kucistu i prica nesto kao: -Mrs picka ti materina kineska,jebo me onaj ko me nagovori da te kupim takvog.

Naravoucenije: Kolko para tolko i muzike.

Imate li osećaj

Nije to ni osećaj, više strašna pomisao i zebnja. Bojazan da se u svakom trenutku, apsolutno svi, razbijaju od jebanja. Svi, sa izuzetkom vas.

Sedim tako kući, lepim sličice, Sverir Ignason izvučen po petnaesti put, no big deal, gledam svoja posla, planiram da stavim onaj čaj sa osamnaest biljaka, puštena kompilacija white noise od osam sati, tražim neki svoj zen posle dugog dana, i evo je:

Kao strela, prođe kroz glavu ta užasna misao. I dobar deo nje ostane u lobanji zariven, na duži period.

Neko se bre sada jebenda. Ne, precrtaj to. Svi se u ovom trenutku jebendaju. Precrtaj. Ne mogu svi, ovi ljudi na ulici koju gledam kroz prozor (a moraš panično da pogledaš kroz prozor kada dođu ovi momenti da vidiš da li je svet još uvek tu) se očito ne jebu. Ali su na putu kući, gde će to da rade. Komšija zaštitar iznad mene sada prca. Upravo sada prca onu njegovu dupatu. Skinuo je neku retardiranu seriju sa njom, tipa neki Kvantiko jebeni i na pola epizode je rešio: ''Hej, zašto ne bih ovu guzičaru malo trpao''. Likuša sa trafike gde kupujem papirne klonove Sverira Ignasona je upravo zatvorila i otišla kući, ne da kuva ručak za sutra, ne da briše prašinu, nego da se neotesano, napatvoreno, neobuzdano kara, da joj neki sasvim prosečni kurac glupavo ulazi u pičku, kilometar kurca po odnosu, dobro, ne kilometar, ali svakako daljina koju sam pešačio od škole do kuće kao klinac, a nisam blizu živeo.

Kako pada noć, misao je sve intenzivnija. Jer noć je, tradicionalno, doba za kresanje. Apsolutno sve ribe sa kojima sam bio, koje sam muvao neuspešno, koje sam želeo, upravo u sebi imaju meso, solidni komadi mesa u svim njihovim šupljinama, a to nije moje meso. Pre samo par godina sam im slao sms-ove gde ih zovem na piće, epilog: Ovog trenutka stenju pod težinom nekog drugog čoveka, šta to radiš čoveče, pa dosta si ti to radio, daj sad malo ja. Ne daje. Ni ne obraća pažnju na mene dok ne svrši. Posle me samo onako pogleda podrugljivo, kao što pogledaš nekog kada mu zalepiš najbrutalniju bandžu na basketu, a previše si velika faca da bi vikao ''BANANAAAAA, OBRIŠI SEEE'' kao orangutan.

I ne samo one, žene. Svi moji drugari sa posla, iz škole, likovi sa vukajlije upravo imaju žestoke seksove. Autor Debilko i Moronko ima seks sada. Sverir Ignason, taj vikinški nadčovek razbija svoja čelična muda o neko dupe.

Krene mi krv u glavu, vrućica neka, lice mi ima milion stepeni, odem da se umijem. Skucam par bromazepama. Jedan sažvaćem i progutam. Drugi se otopi pod jezikom. Pustim osmočasovno zujanje fena na jućubari. Ošamarim se konsekutivno jedanaest puta, jer to je moj srećan broj.

Pogledam kroz prozor. Svet je i dalje tu. I ljudi su tu. Sada izgledaju malo manje pohotno. Kriza je prošla.

Do sledećeg puta.

Dan u životu mobilnog telefona

Apstraktna stvar. Neshvatljiva. Ubaciti se u život jednog malog, metalnog i hladnog uređaja za komunikaciju i povezivanje prevazilazi granice realnog i gazi pomalo u fikciju. Ma koliko god da je zanimljiv život vlasnika istog, za telefon, ume da bude uspona i padova.

-Jutro. Oko 7, pola 8. Budim se sa napunjenom baterijom. Celu noć me je ostavio na punjenju. Zahvalan sam mu. Mada, trebalo bi da me formatira, počeo sam da se gojim. Ali dobro, njegova odluka...
-10 sati. Već mi je malo dosadno. Možda bih mogao da ga probudim, da me izvede malo u šetnju, možda mi i ubaci slušalice..mmm slušalice..:bip bip:
Čovek: mrmntmrlj šta..šta se ovo čuje..alarm! Jebo mater, umukni! Pusti me! :klik: Ah, tako je bolje..:okret na drugu stranu:
Hm..nije mu se svidelo ovo baš..Dobro, neću više da ga diram..Neka se probudi sam..Lep je dan..Valjda će se dići za koji sat..pf...
-14h popodne. Postaje teško pronalaziti načine za gubljenje vremena. Troši mi se baterija, a kabal od punjača više nije zanimljiv. Budi se!......
-15 časova. Ah, evo ga, konačno se pridiže. Op, uhvatio me je. Proverava poruke.Nema toga bato, nisi tol'ko popularan. Ne, nemoj da me ostavljaš! Igraj se samnom!
-17h po lokalnom vremenu. I dalje sam u kući. Poludeću.Imam osećaj da me Inbox izdaje,a Settings mi polako ali sigurno priprema epi-napad. Nešto mora da se desi. Monotonost je prevelika. Umirem.
-18:30. On sedi za kompjuterom, ne obraća pažnju na mene. Pa jebo mu mater, ko te je zabavljao svih onih dosadnih večeri po busevima i vadio iz toliko neprijatnih situacija? Gle sad, šta to radiš, otkopčavaš se, šta...Au jebote. Gasi se, gasi se!
-20 jebenih sati. Stojim u mestu več ko zna koliko. Maska mi je utrnula, i ekran mi se muti. Nemam načina da skolnim ovu prašinu sa sebe. Za ime Boga, pogledaj me!
:bzz-bzz: Ej, imaš novu poruku! Jebale te poruke...A?P-šta je ovo?Podigao me je? Srečnog li dana! Ah, opet me bacaš. Dobro, barem je sada na krevet, što je poboljšanje.
Sprema se. Izlazi negde. možda će me povesti. Držim memorijsku da me ponese.
-21 dugih sati. Baterija me izdaje polako. Ali on vadi kabal od slušalica. Jes! To! Utni! Ah, olakšanje. Konačno mogu...Ej! Ne stavljaj me u džep! Neee!
E jebiga. Izgleda da ću u sledećih par sati gledati satkane niti farmerki i kroz njih možda i uočim neki Android. Kako su to dobre pičke. Sa njihovim tačskrinom. Uf, tačn'o bi je ja.
-Rećićemo da je 22, radi estetike. Sve što vidim ispred sebe je bleda slika nekog piva i udaljena vizija tribina. Jebemliga, gde smo, ali mi je lepo. On se kurči samnom, ali nem smeta mi. Samo nemojte da me pipate. Lako se nadražim, počeću da svetlim po 15 minuta.
-Negde posle 24 sata. Žurka još traje. Premestili su se na neke klupice u parku nekom, izgleda. Lepo je, tiho. Samo kada bi ovaj njegov retardirani drug prestao da se smeje k'o Paja Patak na helijumu, bilo bi super. Nosi me kući, ne sviđa mi se ovde. Počeću da pištim. Ali me niko ne čuje...
-2:47 ujutru. Vraćamo se kući. Polu-pijan je, ali je srećan. To je važno. I ja sam srećan. Ili srećna. Jebemliga, nisam nikad pogledao ispod memorijske. Upadosmo u kuću. Nekako je pogodio bravu. Uvek se nasmejem kada se tako pomuči da pronađe neko rešenje. Valjalo bi kad bi me tutnuo na punjenje, mrtav sam umoran. A, on već zaspao. Pa ništa onda...Low battery..Do sledećeg puta...Laku noć...:gašenje:

Raspadaci

Poseban soj ljudi,sve ih povezuje jedna karakteristika.Apsolutni nedostatak motiva i volje za zivotom.Iako su sto bi rekle babe i dede "u najboljim godinama",oni svoju mladost trose i rasipaju na najbanalnije nacine.Obicni ih sve nervira,smaraju se,nemaju kintu,nemaju posao tj. za svoj raspadacki stav nalaze raznorazna opravdanja,a na sve sto je u zivotu iole pozitivno imaju niz negacija.

Dan jednog klasicnog raspadaca pocinje u pet popodne(zato sto je prethodnu noc zaludjivao na netu,igrao travijan,skidao igrice do 8-9 ujutru).U njegovoj sobi je apsolutni nered,nema svezeg vazduha,piksle pune opusaka a na stolu neka ubudjala knjiga,sa kojom je nekad davno isao na predavanja dok nije digao ruke.Posle 6 litra kafe,ponovo je kao nov,ne tusira se,cak i ne umiva,ne otvara prozor,ukljucuje komp.Pusta ziku i krece da konacno predje onu igricu sto je poceo pre tri noci.Pogledao sta ima na fejsu,nema nista,samo ribe fenserke,kurvetine,pozerke,likovi kreteni i paljevine.Taman je poceo da igra,kad zvoni fiksni jer mobilni nema niko ga ne zove a i koji ce mu kurac ti smaraci.Sa druge srane zice bio je jedini drugar koji ga i dalje zove i smara svaki dan,iz nekog razloga jos nije prestao da ga zove,ma da ga je nas junak kasirao milion puta.

-Brate je l si ustao?
-Cujes valjda,je l si gluv!?Kazi,sta ces...Smaras me a radim nesto...
-Daj ne seri,sta ti radis,keve ti?
-Sta te boli kurac sta radim,radim...Sta ces...
-Aj naidji do mene da se spustimo do grada,popijemo neko pivo,lep je dan,a i polozio sam ispit...
-Ma nema sanse,gde da se sad smaram...Jebo te ispit,jos se cimas oko tog faxa,za koji kurac se cimas,vidis da nema posla,samo tebe cekaju da zavrsis a drzava se raspada...
-Daj ne kenjaj,dodji bre,pa mozemo veceras do grada,upoznao sam neke ribe sinoc u klubu,bice i za tebe nesto!
-Ha,ha,ha,koje si ti ribe upoznao,neke fukse sto posto,koliko si im pica platio da ti daju broj...Lagano si bio u klubu dole sa onim pederima,si zalizo kosu...Ha,ha,ha...
-Kakva kosa,ne tripuj,nego dodji...
-Ma nema sanse i kola mi ne rade,benzin poskupeo,jebena Evropska unija,docice nam glave demokratija...Gde da dolazim peske!?
-Dodji peske,sta ti fali,prosetaj malo,da uhvatis sunce a do grada cemo taxijem.
-Odakle mi bre pare za taxi,i za to pivo.Nemam pare a i da imam ne mogu da gledam te kretene sto se pale.Pijem pivo kuci ko covek i boli me kurac...Kakvo sunce brate,jebene ozonske rupe...
-Ajde dodji,imam ja pare,nije to frka...
-U brate!?Pa ti bi da castis,nisam ti ja picka pa da me castis...Aj pali,necu u grad...
-Kako hoces brate,ne znam koji ti kurac,izadji malo iz te sobe!?
-Aj batali,a gde da izadjem,de setam ko majmun bez para,bez pljuga,da zevam u one fukse po ulici,da se smaram u gradu,da slusam tuc-tuc muziku,da se druzim sa fenserima!?
-Naidji bar da igramo basket,sad ce da pocne i Svetsko u fudbalu.
-Jebalo vas Svetsko,tako ste se i prosli put lozili na nas,pa primismo sest komada,ne zna ovaj Antic de udara,razbice nas!Kakav basket,treba da se znojim po ovoj vrucini.
-E ajde cao...
-Cao,sedi malo kuci,nemoj samo medju ljude,je l ti cujes za ovu vulkansku prasinu,2012 se blizi!?
-E aj palim,pa se javi.

Ocu boli me kurac,pomislio je i nastavio da gleda u monitor.Ubrzo posle toga je ogladneo,keva mu je ostavila na stolu kad se probudi 500 kinti. Jao,sad treba da idem do prodavnice,da kupim pljuge i nesto za has... E jebem ti zenu,zato necu nikad da se zenim,pomislio je.Nije mogla nista ni da mi spremi!

Šta sve možeš u Srbiji ako si golja?

Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.

čarsija i raja

Poučen iskustvom svog naroda i svog starog pišem ovaj tekst.
Ako zaista želiš saznati kakav je ko - pitaj čarsiju! Čaršija sve zna i nikada ne laže! Mudro i ispravno. I zaista -nekada se sve znalo. Tada je bilo i lakše i ljepše zivjeti. Rajska podjela na "ljude" na jednoj, i đubrad na drugoj strani, bila je najpoštenija i najispravnija iz prostog razloga jer je isključivala bilo kakve kulturne, nacionalne, religiozne, polne, rasne, intelektualne i slične razlike. Ako si OK, onda si raja, ako nisi onda si đubre!

Tu moralnu podobnost i pripadnost određivala je raja, čaršija i ljudi u njoj. Bilo kakva prevara ili zabluda mogla je biti samo privremena i veoma brzo provaljena, a zaslužena titula nosila se cijeli život. Tako da su vremenom i u mom gradu egzistirale raznorazne grupe koje su, nažalost, imale velikog uticaja u doskorašnjim dešavanjima na našim prostorima, svaka na svoj način. Međutim, njihova uloga u svemu tome, kao i slika njihove današnje sudbine bila bi nepotpuna kada se svaka grupa ne bi posebno okarakterisala. Pa krećemo...

Šupak- Sa sigurnošću se može ustvrditi da je najniži stadij našeg sugrađanina bio i ostao šupak. Šupci su dolazili iz svih sredina i bilo ih je jako mnogo u svim društvenim i socijalnim strukturama. Karakteristično za njih je i to da su se mogli pronaći u svim religijama i svim nacionalnostima. Njihov stil življenja se sastojao uglavnom u podmetanju nogu svim drugim ljudima u njihovoj blizini (prije svega kvalitetnijim i vrednijim od njih samih), od krađa, prevara, intriga, laži, kao i svih ostalih niskih i animalnih poriva. Šupčina je viši stadij šupka, a nižem stadiju se laskalo da je pakšu. To je veoma lukava, prepredena i pokvarena grupacija koja se vješto ubacivala, prilagođavala i uvlačila u tuđe guzice (kriterij je bio da su veće od njih samih) i to uglavnom iz koristi i ličnih interesa. Nije ih bilo teško prepoznati jer im je svima bilo zajedničko da u svakom momentu uzdižu materijalno iznad duhovnog, da puno vole i hvale samo ono što je njihovo, njihovo i samo njihovo, da vole vlast i da se nerijetko bave politikom, jer su i sami bili kurve u duši i nerijetko po profesiji.

Papak- Nesto blaži oblik pakšua koji je najčesće dolazio iz prigradskih naselja, sela i iz nižih društvenih i socijalnih struktura. Njihov najveći zajeb je to što se nikada nisu mogli prilagoditi zakonima čaršije, mada su cijeli život težili tome. Papak voli selo, miris sijena i balege, Lepu Brenu i Cecu. Zatvore oči u transu kada cuju "Bum, Cile, bum", nerijetko izazivaju i isprovociraju frku kada pocugaju, razbijaju čase po kafićima a "poslastica" im je dokazivanje muškosti, dok razbijaju prazne pivske flaše sami sebi od glavu?! Kad priča, papak pretjerano galami i mlatara rukama, obožava cvjetne ili geometrijske dezene na košuljama, a u unutrašnjem džepu sakoića obavezno se nađe čakijica u slučaju: "Ne daj Bože, nek se nadje."Papčina" je viši stadij papka, a niži stadij je obogaćen epitetom Ljaksafon. Za razliku od šupaka, ova romantična grupacija je primitivnija i bezazlenija mada to pravilo ne vrijedi uvijek. Naime, na osnovu detaljnih čaršijsko-studijskih ispitivanja, pokazalo se da, kada papak postane šupak, što se nerijetko dešavalo, ta mutacija zna biti itekako opasna. Omiljena profesija im je vojna naobrazba, policajac, portir, vatrogasac i sva ostala "uniformisana" zanimanja i još, ako ikako može, ponešto od oružja. Nažalost, ova grupacija je bila jedna od najmasovnijih na našim brdovitim prostorima što je uslovilo čak i nastanku i izgradnji jedne "novokomponovane" četvrti koja se zvala "Kineska četvrt", gdje su preko noći doveli svoje. Mada se tu nije mogao vidjeti nijedan kineski restoran ili zalutali kosooki prodavač, ipak su rijetki i "normalni" stanovnici ovog naselja bili prinuđeni slušati jezik koji je u dobroj mjeri podsjecao na kineski: umjesto da kažu "ovdje, tamo ili nedavno", u Kineskoj četvrti se govorilo: tuj, nuj, otojc..ojhaaaaaaaaa!!! Vrijedno je zabilježiti i to da se upravo na ovim prostorima, prvi put u našem gradu moglo vidjeti i čuti kako u mnogobrojnim, novootvorenim kafićima, umjesto Indexa ili Bijelog Dugmeta, rastura Tina, Mina, Jana, Stoja & co.

Levati- Face bez identiteta i u vječitoj potrazi za njim. Vrlo su podložni svim vrstama uticaja, u ovisnosti od situacija, prilika i neprilika u koje zapadnu i koje su im se nametale. Levate smo mogli vidjeti i sresti na velikim svjetskim koncertima u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, pa čak i u Beču (uglavnom samo zato da bi po povratku u moj grad mogli pričati o tome), ali i na koncertima narodnjaka , normalno uz Bum Cile bum.., kako negdje u prikrajku oduševljeno i zadovoljno tapkaju u ritmu "božanskih tonova". Pripadnici iz redova ove populacije bili su maheri za ismijavanje papaka, dok su se šupaka uglavnom mudro klonuli, jer su dobro slutili njihov smrad i potencijalnu moć. Voljeli su se lijepo, pristojno i moderno oblačiti i patili su od "marke", bez obzira da li se radi o garderobi, automobilu ili tehničkim uredajima. Prirodno stanište ove, levatske, grupacije uglavnom je bilo "bliže" predgrađe tako da su se, prilikom izlaska u čaršiju, često mogli vidjeti po WC-ima mnogobrojnih kafića, kako maramicom ili toalet papirom glancaju cipele, skidajući sa njih prašinu ili čak blato. Đubrad su viši stadiji levata, a niži stadij možemo okarakterisati kao grebatore . Mnogi pripadnici navedene grupacije uspješno su se transformisali u vrsne džeparoše i hapce. Zajednička osobina im je da su krajnje neodgovorni i nepouzdani, poročni, lijeni, beskarakterni i prevrtljivi iako se i među njima, mada rijetko, moglo pronaci "svijetlih primjera", koji su zaista pokušavali i bolje i više, ali su na kraju ipak ostajali samo levatići. Njihov najveći peh se sastojao u tome što nikada nisu bili svjesni da su stvarno levati.

Nasuprot svima njima, bila je Raja! Kako samo lijepo zvuči ta riječ! Mada iskonsko značenje te riječi ima sasvim drugo značenje, kod nas, kada kažeš za nekoga da je raja onda, to jednostavno znači, da je tip OK. Znači da se možeš pouzdati u njega, da te od njega nikada neće zaboliti glava, da te neće žednog prevesti preko vode, da mu možeš vjerovati i da on od tebe očekuje da mu vjeruješ. Znači da te nikada (bez razloga) neće izlevatiti, da nije šupak i da iskreno sažaljeva papke. Ne voli grebatore i užasava se gluposti i sile. Raja je sinonim za dobrog čovjeka, prijatelja ili komšiju, za iskrenog, poštenog i "pravog igrača". Viši stadij za raju je Jaran, a niži (što je i sasvim prirodno i za očekivati) ne postoji. Ova grupacija je plemenita, humana i solidarna, a jedina mana im je (pa i nije bas neka mana) što nerijetko vole cugati. Ponekad čak i previše, tako da se može, greškom, dobiti nerealna slika o njima. Dešavalo da u cugi izgube osjećaj za vrijeme i prostor, tako da su poneke karakterne crte znale dobiti obrnuti smisao. Međutim, masa njihovih drugih kvaliteta u dobroj mjeri amortizuje ovu manu, tako da, mada su porodični problemi učestala pojava kod ove grupacije, oni su ipak i zauvijek voljeni jer znaju, hoće i ne ustručavaju se da vole druge i da im poklanjaju svoju ljubav. Žene i cuga su im slabost ali to je samo rezultat prekomjerne i učestale akumulacije pozitivnih i divnih vibracija, kao i potrebe za oslobađenjem tih osjećaja. U svakom društvu su rado viđeni iz prostog razloga jer su pozitivni, progresivni, spontani, nonšalantni i jer umiju animirati sredinu i iz ničega napraviti feštu. Uvijek su okruženi prijateljima i oni im neopisivo mnogo znače u zivotu. Eto, tako je nekada bilo! Znalo se ko je raja, ko je levat, ko papak i ko je šupak. Sve se znalo! Selekciju je, normalno, pravila raja, koja je jedina i imala pravo na to - prije svega iz potrebe za samoodržanjem ali i iz prijeke potrebe za očuvanjem pravih vrijednosti. I svima bilo dobro. Ali sta se desilo? Dođose neka čudna, morbidna i teška vremena. Probudiše se aveti mraka, pritajeni i brižljivo njegovani u bolesnim šupačkim umovima. Pohasiše se, šatro religiozno i nacionalno, na sve tri strane šupci i naložiše neke (opet religiozne i nacionalistički naoštrene) papke i poluljude, jedne na druge?! Papci ko papci, jedva dočekali!

Da sve to nisam vidio, ne bih vjerovao. Sve sto je nekada bilo nenormalno -preko noći postade normalno?! Proglasiše sami sebi ulogu neke, samo njima objašnjive, ugrožene žrtve i postadoše dželati?! Kao, bore se jedni protiv drugih, a opet svi isto rade?! Sve po potrebi i mogućnosti. Šupci zavrištase mašući zastavama, papci zavitlaše puškama, a levati se izgubiše u tome svemu, prepustajući se zakonu jačeg, ali i ne bježeci od njega. I jedni, i drugi i treći utopiše se u tom "sveopštem narodnom veselju, vrlo lako pronađose sebe i svoje mjesto u tome svemu, zavladaše i napraviše neke druge, kažu "svoje" podjele?! Meni licno, osim nacionalnih, teško vidjeti neke druge? I bilo bi nepošteno, a ne spomenuti svačiju ulogu u tom paklu. Neko će se zapitati, a sta je sa Rajom? Nažalost, Raja je šutila?! Raja je samo, kao mudro, gledala i šutila. I popušila! Prođe rat - šupci se obogatiše, papci se ispucaše i oćejfiše, a levati se prilagodiše.

Da nije smiješno, bilo bi za plakati.

Žestoka riba

Alkos "nežnijeg" pola.

Ona je san prosečnog Srbina. Ona se ne mršti kada popijete. Čak šta više ona vam pravi društvo.
Kada odete sa njom na jutarnju kafu, njoj nije problem da uz kafu popije i vinjak. Ne usteže se da cepne unuče ispred prodavnice, sa nogu. Ona nema komplekse...

Njena omiljena pića su žestoka. Gadi se likera i koktela. Ona je najbolji muški ortak.
Dok je gledaš kako opušteno ispija svoje vinjake ne možeš a da ne pomisliš "udaj se za mene"... Ali onda ti se želja ispuni i dodje otrežnjenje... Odvedeš je na porodično veselje, a tvoja "nežna" polovina ne samo da ti nabije komplekse, nego od tebe pred celom užom i širom familijom napravi šonju i beskičmenjaka...

- Negde u srcu Šumadije, na dan velike mrsne pravoslavne svadbe...

- Kakav divan dan. Ustao si sav ozaren. Danas se ženi tvoj brat od tetke... Nije tebi drago zbog njega. On ženi lokalnu kurvu koju je napumpao. Ti si srećan zbog sebe, danas je tvoj veliki dan.

- Nakon gomile porodičnih krštenja, svadbi, sahrana i ispraćaja. Danas konačno i ti imaš žensku pratnju. I to kakvu pratnju. Crnokosu boginju, sa sjajnim fakultetom i još boljim poslom. Pred njenom biografijom će zli jezici zanemeti. A što je najbitnije konačno ćeš se nasmejati onim lajavim strinama i ujnama u lice. Vratićeš im za sve one priče da si ti šonja. Ostavićeš bez teksta i one najekstremnije, koje su širile priču da nisi ti možda dizajner.

- Nakon zamišljanja zanemelih tetki, shvataš da je vreme za put... Ustaješ, oblačiš najbolje odelo i pališ još jedan adut kod familije na selu, svoj novi auto...
Stižeš na odredište nakon puta, a tamo sve po običaju. Svatovi već lumpuju u dvorištu. Muzika svira a mladenci drhte od treme. Kada su te ugledali i kada su videli šta dovodiš, sve je za tren zanemelo. A onda delirijum i oduševljenje, dočekuju te kao Cezara koji trijumfalno ulazi sa osvojenim plenom...

- Ceremonija može da počne... Odmah vam prilazi oduševljena tetka, sa poslužavnikom. Hvataš se za 30 godina staru rakiju, eksiraš i dobijaš blagi napad epilepsije. Tvoja polovina te prati, uzima isto, i eksira u Dzon Vejn stilu. Rodbina ostaje bez teksta... Nakon par tura, atmosfera se polako zahuhtava... Strine i ujne podvriskuju, svatovi se rumene od alkohola, a tetka sa poslužavnikom kruži kao centrifuga. Pokušavaš da malo oladiš ali ne ide, tura turu stiže... Počinješ da osećaš blagu toplotu u obrazima, ali šta sad, danas je dan za to.

-Nakon niza ceremonija, pucanja iz puške, crkve, opštine i neizostavnog bacanja sita na kuću, konačno stižete u salu za ručavanje i lumpovanje. Suvišno je reći da su sve nabrojane ceremonije ispraćene uz tetkino kruženje sa poslužavnikom.

- Još nije počeo ni Marš na drinu i posluženje torte, a ti si polako počeo da se srozavaš. Prvo su ti malo spale pantalone, zatim se kravata misteriozno razvezala, kosa je počela polako da vijori, a noge da vode politiku svaka za sebe. Pogledaš ka "nežnijoj" polovini, a njoj ništa, i ako te je već prestigla u broju pića. Haljina je na mestu, svaka dlaka stoji pravilno, a ona djuska sa sve štiklama od 10cm... Još uvek ti je drago zbog nje...

-Nakon nekih sat vremena, šećer od torte je u tvom želudcu napravio tandem sa alkoholom. Polako padaš na dno. Zapao si u Toma Zdravković momenat, muka ti je od muzičkog repertoara. Tebi treba Dotako sam dno života. Ponovo gledaš ka svojoj polovini, a ona je tek u fazi "Da zakopčam jeleče"... Već ti polako postaje neprijatno...

- Shvataš da ne izgledaš baš najbolje pored nje, a i tetke i strine sve više uz osmeh pokazuju ka tebi. Pomisliš u sebi "šta li se oni smeju , a ovaj njihov ženi kurvu", a u stanju sužene svesti, ozbiljno razmatraš da to i objaviš na mikrofon... Preko puta tebe sedi zabrinuta majka i uroljani otac koji već pevuši tomin hit Zatvorite sve kafane. Njegovo stanje te malo teši, i ti nastavljaš da nazdravljaš sa svojom polovinom...

- Slavlje je dostiglo zenit, a ti više nisi ni na dnu. Ide dno, gomila fekalija i mulj, pa ti. Prelaziš polako na kiselu vodu, a po stolovima pogledom loviš tanjir sa kiselim kupusom. Za to vreme tvoja "nežnija" i u tom trenutku svakako lepša polovina, prelazi na duple vinjake. Sad je već gledaš u čudu i polako se pitaš da li je ona normalna?! Ali i dalje si ponosan koliko ti to stanje dozvoljava...

- Rodbina je i dalje oduševljena zmajem od snajke, ali tebe gledaju sve čudnije. A onda fijasko. Prilazi ti "zabrinuta" sestra od tetke od pašenoga tvog ujke i daje ti savet da se upristojiš i ugledaš na snajku... Iz momenta ti pripada muka, pokušavaš da ustaneš ali noge te baš i ne slušaju. Krećeš da zadržavaš povraćku, a tvoja lepša polovina videvši koliko je sati, ustaje hitro, ispija vinjak na eks, hvata te pod miške i odvodi u wc... Dok grliš wc šolju i rekonstruišeš jelovnik, podižeš glavu i gledaš iz žablje perspektive ka njoj. Ona i dalje djuska dok namešta frizuru pred ogledalom. Shvataš da si familiji pokazao ko u vašoj vezi nosi pantalone. Suočen sa tom mišlju rešio si da je dosta. Dovodiš se malo u red i objavljuješ odlazak kući. Familija te ispraća ko da si tudji, dok snajku blagosiljaju i ljube.

-Nakon grljenja i ljubljenja snajke, nekako dolazite do parkinga... A onda i definitivni slom ostatka tvoje muškosti. Za vama istrčava tvoja majka, izvinjava se snajki zbog tebe uz konstataciju da si šonja ko tvoj tata... Prvo si se brecnuo ali si na vratima sale ugledao jadnog oca kako ispušta dušu i maše blagoteleći nasmejan svom sinu, tebi, jedinom biću koje ga razumeš. Pomisliš "možda mama zna najbolje" i kreneš da udješ u auto.

- Ali mami kao da nije dosta, počinje da kuka i da te moli da ideš autobusom. A onda se uključuje ona, tvoja "nežnija" polovina. Uzima ti ključeve i saopštava mami da će ona da vozi, što mama oduševljeno prihvata.
Tvoja muškost je nestala bez traga, potez tvoje drage će te napraviti doživotno impotentnim. Kroz glavu ti prolaze tvoje slike u kecelji, dok paješ prašinu i kuvaš ručak. Ne možeš da veruješ da ti je tako hladnokrvno bez imalo osećanja, zgazila i zgnječila ostatke tvoje muškosti u stilu Hanke Paldum. Nemaš snage da se raspravljaš, sedaš na suvozačevo mesto i krećeš da razmišlaš kako se sve ovo desilo. Razmišljanje ti u tom trenutku ne ide baš najbolje, ali dok gledaš svoju dragu, jedna misao se stalno ponavlja... "Sad sam te poveo medju familiju i nikad više"!

Nasledna nostalgija

Maštanje o pričama i uspomenama iz mladosti naših roditelja. Nostalgija za nečim što nismo doživeli, ali bi voleli da se i nama desi.
Konfuzan osećaj jer želiš da imaš uspomene tvojih roditelja.

Osećaj izazvan mešanjem gorčine sopstvenog vremena, sa pričama naših roditelja o onim lepim vremenima njihove mladosti. O vremenima kada ničega nije bilo, a sve su imali.

- Ko zna koje veče provodim u tišini sopstvene dosade. Palim tv, a tamo priča o nekakvim pregovorima. Menjam kanal, polugola pevaljka vrišti. Ponovo stiskam dugme next na daljinskom, ali opet neki horor. 24 pritiska na next nisu promenili ništa, sve je nekako isto. Tako očajan, setih se ćaletove priče kako za njega nije bilo veće sreće, od onog momenta, kada je njegova majka u inat komšinici, spiskala celu platu, i kupila prvi crno beli tv u selu. Kaže imali su jedan tv kanal, ali je to bio spektakl za ceo srez.

- Shvatam da tv nije način za ubijanje dosade i uzimam u ruke drugi genijalni izum, evoluiranog čoveka, mobilni telefon. Redjam par brojeva u primaoce, i šaljem serijski sms sa istim prostim pitanjem, "šta se radi?". Nadam se da će mi bar prijateljsko ćaskanje pomoći da skratim agoniju u koju sam zapao. Ali slaba vajda, sa svih strana stiže gotovo preslikan odgovor, "evo ništa SMOR".
Možda me ti odgovori ne bi začudili i zabrinuli, da nije bila subota veče. A pogotovo što nismo na nekoj vrškoj čuki, živimo u prestonici. Klubovi, kafane, splavovi... Možeš da biraš. Ma šta da biraš, da izvoljevaš! Ali nešto ne štima pa to ti je. A onda opet fleš bek, pred očima ponovo ćale i njegove odiseje:
- eee crni sine, istruli ti meni u kući, na moje oči. Pa robe ljuti, samo u našoj ulici imaš 3 kafane i jednu diskoteku.
Kad se setim moje mladosti, sve što smo imali je ruinirani dom kulture, izorani fudbalski teren i prodavnicu. Ali zato subota veče, niko ništa ne organizuje. Skupimo se spontano nas 5-6, ja ponesem rakiju, Mile kupi par sokova, Srba vino. Uzmemo od Zoke gramofon i par ploča. Udjemo u dom i zasednemo. Ma nismo ni nazdravili, eto ide još 5-6 ljudi. Ne prodje 2 sata, ne možeš da udješ od gužve. Tu stari, mladi... Ma svi skupa, jedni piju, drugi igraju, treći jure devojke i tako non stop.

- Trgnem se iz fleš beka koji mi je izazvao mučninu, zbog silne nemoći i mizerije, koju osećam dok se prisećam ćaletovih doživljaja. Ustajem i sedam za vrhunac čovekovog uma. Palim komp, logujem se na net, sumanuto otvaram stranice. Blic sam pročitao još jutros, Kurir me bombarduje nekakvim aferama i skandalima, Alo mi izaziva žuticu. Logujem se na FB, tamo neka deca zapala u trans. Palim Vukajliju, čitam par zanimljivih stvari i pokušavam da kreiram neke. Pišem naslov ne valja, taman nadjem dobar naslov za defku, napišem rečenicu, pa je obrišem.
Beznadežno bacam pogled po sobi, očajnički tražeći inspiraciju. Kad eto ti ga.
Na pregradi kafe stočića ugledam gomilu papira. Nije to bilo kakav papir, to su kevini Politikini Zabavnici, uredno poredjani po brojevima. Pored njih gomila šarenih salveta, zapakovanih u kesu.
Nisu ti zabavnici i šarene salvete nikakav bauk, ali opet se javlja neki truli osećaj u grudima. A kako i neće. Setio sam se kevine priče o njima.
Ta naizgled bezvredna gomila papira, je u stvari jedan mali spomenar života.
Keva mi je bila buckasta gimnazijalka. Nije odrasla na selu kao ćale i nije bila puna uspomena o seoskim igrankama. Ali su i njene priče i te kako vredele.
Zabavnike je počela da skuplja u trećem osnovne. Kaže svakog utorka i petka, došla bi iz škole, a na stolu u kuhinji bi je čekao novi broj.
Njena sreća je bila neizmerna. U početku bi pogledala zanimljive slike i odložila ih u svoj ormarić. Kasnije ih je čitala celokupne, ali gomila za odlaganje je bila ista.
A eto i danas 30 godina kasnije, to dete jeste nestalo, ali gomila je tu. Složena kao da je danas na nju stavljen novi broj.
Salvete su tek posebna priča. Roze, plave, zelene... Sa cvetićima, na kockice, sa slikama gradova... Kaže takva je bila moda. Skupljala je i menjala sa drugaricama. Takmičile su se medju sobom, ko će imati više različitih boja, dezena, šara...
- I mogu vam reći to je nešto fascinantno. Čak i za mene, za čoveka za koga je salveta, samo beli papir kojim obrišeš ono što si umazao. Divio sam se kevinoj upornosti, ipak su tu na stotine različitih salveta. U stvari nisu skroz različite, bez obzira na šare, sve su imale jednu istu stvar izatkanu na sebi... Gomilu lepih uspomena...

-Već izmoren sopstvenom apatijom i nostalgijom mojih roditelja, užurbano vadim nešto na šta i ja mogu biti ponosan! Vadim torbu sa 200 diskova, na svakom po 6 filnova. Medju 1200 naslova pokušavam naći najbolji za razbijanje monotonije. Listam redom. Hm horor? Jok. Drama? Taman posla! Akcija? Nemam koncetracije, za brojanje žrtava!...

Pokušavam da pronadjem nešto, dok mi se glava ne napuni pričom, o ćaletovom i kevinom prvom odlasku u bioskop. Uzbudjenju dok čekaju u kilometarskom redu za karte. Utiscima o kojima bi danima posle bioskopa pričali.
- Napokon shvatam, da mi nema druge nego da se predam. Odbacujem diskove, ležem nazad u krevet i prepuštam se.
- U grudima me sve jače steže pomisao da ja, dete 21 veka, imam sve a u stvari nemam ništa.
- Pokušavam da shvatim kako to da jedan raspali gramofon, masno bioskopsko platno, papirne salvete,igranka u seoskom domu kulure... Mogu ostaviti dublji trag i veće uspomene od najvećih ljudskih dostignuća, koja ja danas koristim.
Pokušavam shvatiti, kako to da su kevine polaroid fotografije, mnogo lepše, od mojih digitalnih.
Kako je moguće da je ćale nasmejaniji na slici pored svog Fiće, nego ja pored mog Golfa 4?

- Sedim i pitam se, da li sam problem ja, ili cela moja generacija? Ili čak kompletno vreme u kome mi živimo? Da li smo se prezasitili? I što je najgore, odakle meni nostalgija za nečim, što nisam video ni osetio? Kako ja mogu osećati nostalgiju za mladošću mojih roditelja?

Kako moja generacija iz 21 veka, može zavideti nekome iz prošlog?

Ali na kraju sam shvatio, da to što mi osećamo, nije nostalgija. Niti je problem u vekovima.
To je samo strah, koji osećamo dok uživamo u pričama naših roditelja.
Strah od toga, da ćemo koliko sutra mi biti, ti koji treba da pričaju nekim narednim generacijama.
A sve što ćemo moći da im ponudimo., biće bakine šarene salvete i dekin gramofon, ukoliko ih ne zaboravimo.
Jer mi, mi izgubljena generacija 21 veka, generacija na dugme, koju mrzi da se druži. Koju mrzi da pamti rodjendan milih osoba. Koju mrzi da vikne kroz prozor komšiju na kafu.
Mi kojima će uskoro biti teško da se volimo...
Mi svoje uspomene jedino umemo da urežemo na diskove koji se grebu, umesto tamo gde su urezivali naši stari. Tamo gde ostaju zauvek. U naša srca!

Dobro Jutro Pesimizmu

Sat zvoni, svako jutro isto,jbg tako je to kad se radi, patis se kroz zivot, a tuzno je reci da ti je to vec oko 30. godina zivota, radis za sitne pare, s posla na posao,naravno ni prijavljen nisi, ni dana radnog staza, tek neka godina u radnoj knjizici koju si uzaludno proveo kod nekog privatnika koji ti ni dinara nije dao, al jbg valjala je bar da steknes pravo da odradis taj neki pripravnicki, kao kazu valjace ti u zivotu a u stvari te neko tare kao kerov tuki uzalud godinu dana. I tako kreces na taj posao,naravno pjeske, auto naravno nemas, a odakle ti kad ti je plata toliko mocna da je ponudis prosijaku nasmejao bi se, da uzmes kredit ?! Ne, brate, cim ga odplacivati, jedino bubreg da vadis sam sebi. Gde sam ono stao ?.... A da, i tako pjesacis na dobrim minus temperaturama, dok svakom vozacu koji te prodje jebes kevu sto se sad vozika u toploti svog prevoznog vozila, misleci u sebi „Vozicu i ja jednog dana, mamu vam glumacku“, a nisi ni svjestan da i taj sam vozac jebe sebi mozda sve po spisku jer vec 20 godina ide isto kao ti, na slabo placen posao, a kod kuce ga cekaju zena i dvoje drecavih ( ajd da kazemo neradnika ) , jednog vjecnog studenta koji mu kida i nokte sa prstiju da bi mogao „studirati“ u nekom gradu a ustvari se opija dano nocno ( kako to znam, pa isti sam nekad bio ), i jednu tatinu mezimicu, lijepa, umiljata, nije htjela na fax, kaze da uzme godinu dana da ramisli, a u stvari joj se ne ide, a i sto bi, lakse je od starog kretena-tatice dobrice izvlaciti zadnju kintu koju ce dati svom decku, svojoj najvecoj ljubavi ( samo zato jer jedino on je razume i on je tako dobro trpa ubulju ) za kladionicu gde ce ga Manchester po 58. put oboriti. Decku koji je najveci uspeh u zivotu bio da zavrsi za metalo-strugara a i to nebi uspjeo danije bilo komsije Pere koji voli rakiju pa za litar je sredio ocjenu kod razrednika.
Odlutao sam malo, i tako dolazis na posao,mnogi bi rekli „Vau, radis covece u kancelariji, jbt boli te uvo“ a potajno ti karaju sve do devetog koljena jel misle da ti je dobro a niko ne zna s kakvi se glupostima landris po ceo dan bez imalo postovanja koje zasluzujes. Sreces svoje uvazene radne kolege, vecinom isto napacene kao sto si i ti sam, mora se priznati ima tu par dobrih likova s kojima djelis muke, salusaju te bar iz postovanja i ako sami ne znaju koji kraj s krajem da sastave, a narvano tu su i oni smorevi, sto ih zabole patka za sviju, gaze preko leseva i paraju ljudske duse svojim rdjavim kandzama da bi pokopali sve oko sebe i stajali na vrhu,mozda je to zakon prirode da jaci opstaje al ti bi to nazavao samo kretenlukom. Naravno tu su uvjek i nadredjeni,uvek nezadovoljni, uvek spremni da te kresnu na neki novi nacin, da se covek zapita: „koliko to postoji nacina da me neko jebe u zdrav mozak“. A sta je vrhunac price, kao mrav boris se da zadrzis taj posao, al da zadrzis sta ?!Podcjenjivanje, nepostovanje, neplacanje i nezahvalnost..ako nastavis tako bojis se da ces se pretvoriti iz vrijednog poljskog misa u insketa Balegara koji samo skuplja izmet drugih da bi od njega preziveo. Da, tako je rodjace,zivot vise nije roman sa „heppy end-om“ vec jedna satira koja iz dana u dan postaje okrutnija da bi nasmejala tamo nekog treceg kad te pogleda. I tako svaki radni dan, do sudjenog vikenda, dolazis kuci, ajd bar tu imas neku radost, djeciji osmjeh ( ako imas klinca ) da ti izvuce bar malo pozitivne energije koju zle ljudske pijavice nisu uspjele da pokupe, porodicu , jesu nekada bucni, svadjaju se al jbg tvoji su, vole te bilo sta da bude, supruga-suprugu s kojim delis sve i ako to nije mnogo od tih nekih sitnih pocetaka kada ste se kao srednjoskolci upoznali dobacujuci se osmehom na velikom odmoru, a tek se smuvali kada se izlazilo po kafanama pod alkoholom jer ste samo pod dozom imali hrabrost da kazete da vam se svidja i onda se zabili u neki mracni cosak..jbg sledeci redoslijed svi poznajete da ga ne objasnjavam. Et postoje iti neki svjetli trenutci dana koji vas podsjete da tu jos ima zivota. A gde da nastavim,a da...eh ta ljubav, za sta drugo da se hvatamo ak nas karijera nesluzi, devojku naravno nemas, glumis cool tipa al u stvari zudis za dodirom jedne odredjene, ali koje, kad si ih izmenjao..sve i jednu si voleo, sve ijednoj zvezde skidao, na kraju kad je puklo njih si krivio, a u stvari nisi ni svjestan koliko tu ima tvoje krivice, nisi covece prefektan shavti to jednom,daleko si od perfekcije, uvidi svoje greske i ne krivi druge za to. Sigurno jesi voleo,al ne dovoljno, uvjek si hteo da stojis iznad tog pojma ljubavi kao hladni decko al brate dobio si patka, pa sad opet sve u krug biraj sebi ko ceda te opet povredi il ti da povredis sve do jednog momenta kad toliko sjebes i zacnes neko novo zivo bice, mozda bude greska, al voleces ga jer kazu da licina tebe a ustvari ce te samo tjesiti jer ti kinder lici na onog njenog gay drugara s kojim se uvek druzila, sto bi rekla ona pjesma „zivot pise tuzne price“ ustvari nisam ni siguran cija i dal je uopste to pjesma al nebitno idemo dalje,kad se sve sjebe tu su prijatelji da te podignu, nisam siguran dal da ovaj pojam „ prijatelji “ stavim pod navodnike il bez, zvucacu kao Fores Gump..al moja majka je uvjek znala reci : „mozes imati samo jednog prijatelja, a ne deset“ i u tog jednog vise nisi suguran, jbg da bi nekog upoznao trebas vrecu soli sa njim pojesti, bar tako kazu a odakle covece i so je poskupela, jedino da sam tucas kamen i lizes ostatak soli,minerala i ostalih djavola. Danas svi imamo tonu prijatelja, mjerimo ih po zahtjevima za prijateljstvo na internetu,Facebook-u, Twiteru i ostalim k** davorijama koje nam kreiraju zivot i nalazu kriterijume ko nam je prijatelj a ko ne, ono pravo se izgubilo, nadjes ti tu neku osobu sa kojom ces da zjakas ispijas kafe al sta ti vredi kad ce opet sutra ta osoba da postepeno, mucki i tako lagano da zadre sjekiru ne noz, noz bi bio isuvise human, u ledja da na kraju pomislis kako se nalazis u bitci za Carigrad medju vitezovima od silnih bolova. Kad bi te neko danas pitao, sta je prijatelj ? Da li bi znao definisati pojam prijatelj ? Zablejio bi se u prazno kao klinac iz 3. Razreda u tablu kojeg je nadrkani nastavnik matematike izveona tablu i pitao ga Pitagorinu teoremu samo zato jer je nadrkan na klincevog oca sto mu nije dosao cjepati drva, jer je ovaj isuvise skolovana gospoda da bisam cjepao. Stvrano covjek pomisli da je najbolje biti sam ali to je nemoguce ipak smo drustvena bica bar mislimo da smo, a ustavri smo samo komplikovani. A da ne krenem od musko-zenskih odnosa, da se zapitas dal je istina da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere, umesto ljubavi sve veca mrznja ispada da na kraju ti odnosi nece ni postojati,sve nas ubija u pojam, zene se same oplodjuju, muskarci pocinju da pucaju metro-sex fazon sto je na granici da budes gay, Vijagra se reklamira na savkom cosku, jbt zar je toliko potencija opala da se mora bosti u oci sa tim, sta se desava sa drustvom, msm iskreno se covjek pocne radovati tim jahacima apokalipse, kad ce te covece vise dojahati.Ne znam mozda vam zvuci sve ovo previse pesimisticno ili samosazaljevajuce, il sam toliko skrenuo da ni sam vise ne shavtam sta je realnost, il smo mozda kao u Matrixu pa samo pojedini uz uzimanje crvene pilile progledaju dok oni sa plavom uzivaju o necemu sto je slicno zivotu il ga bar tako nazivaju.
Na kraju, sta reci ?! Mozda smo samo pesimiste pa smo ogorceni na zivot il je zivot ogorcen na nas ! Ali „The show must go on“,i tako dalje do sledeceg napada pesimizma !

a: i kako zivot prijatelju ?
b: ma goni se u tri lepe i ti i zivot i ko ti je prijatelj olosu jedan !

Dan mrmota sindrom

Iliti: kada vam je cela jebena nedelja kao jedan mini eon u kome su se izređala sva sranja koja su vam se dotle činila nemogućim.

Da, to je veoma slično film "Dan mrmota", u kome se glavnom liku jedan isti dan konstantno ponavlja. Svaki digađaj, svaki razgovor, sve baš sve. I još je glavni glumac toga svestan. E, u tome je caka.

No, ovaj "naš" "Dan mrmota" je malo drugačiji. Radi se o tome da je svaki dan u osnovi drugačiji (drugačije vreme, drugi ljudi, druge situacije), ali je suštinski isti - vi ste u velikom sranju!

Zamislite samo: svaki dan ustajete, očekujete da će sve proći relativno OK, ali ipak nekako uspete da upadnete u neku lošu priču. Jednostano, problemi se lepe za vas, kao da ste magnet koji prikuplja iste, kao da ste vi predodređeni da sve to nosite na svojim plaćeima.

Nije kao da se trudite, daleko od toga. Jednostavno ne ide, pa to ti je. Ustvari ide, ali ne baš kako ste to zamišljali. Probudite se dakle ujutru, ponadate se da će vas barem tog dana sve mimoići i da će vam dan biti za promenu dosadan, ali dok doručkujete jednostavno osetite da nešto ne štima. A, vi veoma dobro znate da vas osećaj nikada nije razočarao, barem ne kada su sranja u pitanju.

Ponedeljak:
- ustajanje;
- pukla cev u kupatilu, poplavljeno pola kuće;
- zaglavljen lift;
- kasnite na posao;
- šef kenja;
- sekretarica koja vas mrzi jer niste hteli da je opalite vam baca neku pakosnu opasku, toliko tiho da je čuje pola firme;
- čujete da kasni plata;
- ostajete duže na poslu;
- ne radi lift;
- stigli računi i opemene;
- isključena kablovska i net;
- tuži vas Tijanić;
- nemate apetit;
- došao majstor za cev i odrao vas;
- sređujete stan da liči na iole civilizovano obitavalište;
- skrhani ležete u krevet;
- ne možete da spavate jer se vaša komšika dere kao pornićarka dok je njen dragi spava;
- vi pizdite jer vas vaša draga ignoriše već nedelju dana;
- zaspite par sati posle ponoći;

Utorak:
- ustajete;
- jurite da se tušnete i pored toga što možete da zakasnite;
- nema vode, zaboravili ste da su najavili neke radove za danas i da vode neće biti do 10 uveče;
- polivate se afteršejvom po celom telu da ne biste vonjali kao vepar;
- idete stepenicama;
- sele se komšije, pa se malo (mnogo) sporije ide na dole;
- bus vam beži ispred nosa;
- kasnite na posao;
- šef nije tu, ali sekretarica to ažurno beleži;
- čujete da kasni plata;
- opet ostajete duže, jer ima posla;
- još novih računa kod kuće;
- jedete pasulj iz konzerve, onako 'ladan i bez 'leba;
- bacate se u krevet;
- ustajete oko 2 ujutru da se istuširate;
- nema tople vode jer niste uključili bojler;
- na brzinu se operete;
- vraćate se u krevet, ali vam se ne spava;
- komšinica se opet dere, ali malo tiše jer je ipak noć;
- i dalje nema glasa od vaše drage;
- blejite u TV iako je isključen;

Sreda:
- idete na posao;
- poranili ste skoro sat vremena;
- hvata vas pljusak iako su najavili dan bez padavina;
- mokri kao miš odlazite u toalet da iscedite deo garderobe;
- uzimate neku poluraspalu košnu stolicu samo da ovu tapaciranu ne biste sjebali;
- radite svoj posao, ali osećate neki pritisak iznutra;
- biće danas plata, kako kažu;
- sekretarica konstatuje vaše stanje veoma probranim rečima;
- idete do banke posle posla, sa kog ste kibnuli pola sata ranije;
- opet samo osnovica, prekovremeni rad ništa;
- idete do kuće da se presvučete i istuširate;
- uzimate račune i jurite da poplaćate sve;
- ostaje vam nešto kinte za salamu podrigušu i krmaču i 'lebac "Sava", pa palite doma da se počastite;
- nema struje, prčka EPS nešto;
- puštate poruku dragoj, a ona ni u narednih sat vremena ništa ne odgovara;
- za vreme jedete, ubijate pivo koje je vruće kao mokraća, te vam stomak daje čudne zvuke;
- jurite u toalet i na WC šolji ostajete još sat vremena jer stomačni demoni žele da polako i sa stilom napuste vaš želudac;
- iznureni odlazite u sobu i bacate se na kauč;
- spavate do jutra;

Četvrtak:
- osećate se kao govno;
- pipate čelo i shvatate da imate temperaturu;
- opet jurite u toalet jer vas je ponovo priteralo;
- shvatate da ste se prehladili na kiši i da vas je sjebala kombinacija vrućeg piva i jebene (verovatno pokvarene) salame podriguše;
- nekako se skupite u jednu celinu, pa palite na posao (da vam ne bi i to odbili od plate);
- kasnite 2 minuta, ali sekretarica to upisuje u ćitap;
- šef je dobrog raspoloženja pa ništa ne sere;
- radite posao brzinom puža na koktelu od sedativa i pilula za spavanje;
- krajem smene šef vidi da ste dobro sjebani i predlaže vam da sutra ne dolazite na posao ako vam bude još gore;
- odlazite kući;
- uključili kablovsku i net, ali vi nemate volje ni za jedno ni za drugo;
- tuširate se pretoplom vodom;
- malo osveženi kuvate vodu za čaj;
- zvoni fiksni, zove ona - vaša draga i kaže da dolazi za pola sata;
- po dolasku, sa vrata vidite šta se sprema - kraj, di end, konjec;
- skuplja ono što je bilo njeno i odlazi;
- 5 godina prođoše za desetak minuta;
- šutirate sto i sjebavate palac;
- stavljate led u krpu i zavijate nogu;
- iznureni od svega se bacate na krevet i ulazite u carstvo snova ispunjeno košmarima;

Petak:
- usatajete;
- palac boli ludački;
- kontate da je slomljen;
- javljate kolegi da obaveti nadređene na poslu da ne dolazite;
- cimanje po domu zdravlja radi uputa;
- posle 3 sata jurcanja konačno dolazite kod ortopeda;
- nežan je kao Ivan Drago, ali odrađuje posao;
- gips vam stoji kao saliven i odlično se uklapa u vaše sveukupno sjenamo stanje;
- dolazite kući;
- sedate u fotelju i uključujete TV;
- komšika se opet dere a vama neki pritisak ide od želudca ka grlu;
- jauk besa i očaja traži svoje mesto u svetu ludila, tranzicije i vrućeg piva;
- teši vas da je sutra vikend i da imate dva dana za odmor;
- optimizam brzo nestaje, jer znate da ste sjebani i psihiki i fizički, da vam je muka od svega i da biste mzeli sebe kada bi vas još neko video takvog;
- isključujete i fiksni i mobilni i ostajete sami;
- uveče gledate tekmu: reprezentacija protiv neke bivše SSSR republike;
- naši indijanci gube sa 3:1;
- U KURAC!

Aluzija

Ukazivanje na nekoga ili nešto kroz indirektno obraćanje.
Pročitajte primer i zaključićete šta je to tačno aluzija.

Malog Miću život nikada nije mazio. Još kada je imao dve godine majka i otac su ga zlostavljali. Jednom prilikom su ga toliko nagrdili i potom misleći da je mrtav otišli za Nemačku. Mića, iako mali, zapamtio je neopisiv bol koji su mu svakodnevno nanosili roditelji, a naročito njegov otac svojim falusom. Dalji život ovog deteta činio se nemogućim. Međutim, priča ne bi bila priča da tu ja kao autor nisam umešao prste. Njega je sledećeg dana poluonesvešćenog pronašla suseda Marta koja je došla da od ove porodice zatraži malo šećera da ne silazi u prodavnicu. Rešila je da ga prisvoji i odnela ga je sa sobom u svoj stan na poslednjem spratu. Tokom par godina, Marta ga je negovala, pa mu je čak nadenula i novo ime. Nazvala ga je Dorijan. Njegov život se polako vraćao u normalu. Imao je nekoga ko bi mu svako veče pred spavanje čitao priče, ušuškavao u krevet i oblačio ga u haljine.
Jednoga dana, neka to bude recimo 14. Decembar, Marta je umrla. Sahranjena je pored svoga muža. Dorijan je tada imao 8 godina i Martina porodica nije htela da preuzme brigu o njemu. Smestili su ga u internat. Kako nije imao šta drugo da oblači osim haljina, to su pojedini profesori shvatili kao znak da krenu u akciju. Njegova bolna iskustva iz detinjstva su se ponavljala iz noći u noć na stolu zbornice. Tokom 3 godine boravka u internatu, Dorijan je usvojen od strane bogatog para koji nije štedeo ne bi li imao što više dece. Dorijan je mislio da su to dobri ljudi i da će mu pružiti dom. Ovi razvratnici su ustvari usvajali mnogo dece da bi mogli da orgijaju svakodnevno. Muž je bio lekar, a žena učiteljica. Dorijan je živeo sa njima i stoički trpeo razne stvari u svojoj guzici. Par koji ga je usvojio smatraoje da nije više seksualno zanimljiv jer je omatorio. Napunio je čak 18 godina. Dorijanu su dali karticu bez limita u znak zahvalnosti za sve što je pristao da uradi.
Rešio je da iskoristi neograničen priliv novca i da se okrene putovanjima po Evropi. Putovao je po mnogim zemljama. Došavši u Francusku naučio je da treba pažnju posvetiti modnim trendovima. Često je išao u Luvr obučen u haljine po najnovijoj modi. Bio je veoma srećan pošto su te haljine bile markirane i lepo su mu pristajale. Jedne večeri je imao zakazan sastanak sa kustosom Luvra. Zvala se Emili. Pošto je hteo da izgleda lepo, otišao je kod frizera i ofarbao se u plavo. Popevši se na vrh Ajfelove kule gde je sastanak trebao da se održi, video je Emili kako stoji uz ogradu i zove ga da priđe. Odmah ga je savatala. Primetivši da Dorijan reaguje na njene poljupce nečim između nogu, shvatila je da on nije žensko kao što je mogla pomisliti zbog haljina koje je oblačio. Ona je bila lezbijka i to joj se nimalo nije svidelo. Pobegla je kući. Zbog ovog incidenta, Dorijan je odlučio da se preseli u Milano i promeni svoj život iz korena.
U Milanu je primio katoličku veru. Primio je u svakom smislu te reči, ali o tom po tom. Kupio ogroman stan i počeo da se oblači kao muško. Išao je na razne događaje, tako da je i poziv mladog druga Đanija na fešn vik oberučke prihvatio. Gledali su nove kreacije za proleće-leto i to je Dorijana oborio s nogu. Posle revije je otišao kući i očistio prašinu sa kutije u kojoj su se nalazili karmini, tange, haljine i umetci za kosu. Ponovo je krenuo po starom. Jednom prilikom dok je bio u Vatikanu da vidi papu, puklo mu je slepo crevo. Morali su hitno da ga prevezu u bolnicu i operišu. Kada se probudio, shvatio je da je u katoličkoj bolnici gde su lečili sveštenike, pa i samog papu. Tu su ga smestili jer sa rasprsnutim slepim crevom ne bi stigao do neke dalje bolnice. Kada je se malo oporavio i došao k sebi primetio je da ga kardinali i sveštenstvo koje se tu lečilo gledaju sa oduševljenjem. Znao je da oni žele nešto što njemu nije strano. Iz tog razloga, ustao je sa kreveta i natrtio se. Pala je neviđena katolička redaljka. Na kraju je stigao papa i dok ga je odrađivao urlao je na Dorijana da se moli dok ga on guzi jer je to jedini put, put pročišćenja. Posle dva meseca Dorijan je pušten iz bolnice. Poučen ovim iskustvom i herpesom koji je dobio od sveštenstva rešio je da promeni veru. Postao je ponovo hrišćanin.
Otišao je u Makedoniju da živi. Tamo je krenuo na časove pevanja, ali je ubrzo izbačen jer nije znao da peva. Pošto je već prilično nabacio kilažu tokom boravka u bolnici, haljine mu nisu više pristajale tako dobro kao pre. Rešio je da se oproba u šou biznisu kao pevaljka. Dobio je svoj tv šou koji ga je proslavio. Ova nacija ga je prihvatila takvog kakav jeste i pružila mu šansu da postane njihov zaštitni znak. Dorijan je nastavio da se oblači kao žena i da peva izazovne pesme koje su masovno privlačile mušku, seksualno neopredeljenu publiku. Dorijan je sve to prihvatio sa uživanjem. Njegov život se konačno sredio i on je sada bio potpuno ispunjen i srećan.
Pošto je sad bio član pompezne makedonske estrade, znao je da mu pored imidža treba i umetničko ime. Sinulo mu je! Želeo je da se seća Marte koja je umrla 14-og decembra i morao je to da ubaci u svoju ličnost da je ne bi zaboravio. Ime koje mu je ona dala trebalo je da zvuči izazovnije, tj. pederskije. Posle sumiranja ovih faktora bitnih za estradnu identifikaciju, Dorijan je sebi nadenuo ime Doki 14. Sve ostalo je istorija.